Правна питања и одговори

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Roditelji 16 đaka petog razreda Osnovne škole „Dušan Jerković“ u Inđiji ostvarili pretnje. Nezadovoljni predloženim merama škole. Učenik U. M. maltretira ostale mališane.

Šesnaest učenika V četiri OŠ „Dušan Jerković“ u Inđiji roditelji su ispisali i upisali u susednu školu „Petar Kočić“, nezadovoljni predloženim merama škole u sprečavanju maltretiranja U. M., đaka sa posebnim potrebama.

Odbijanjem majke da U. M. nastavi školovanje u nekoj od specijalnih ustanova, školi su „vezane ruke“, pa kao rešenje nude angažovanje pedagoškog asistenta, ali majka traži personalnog asistenta, stalnog pratioca dečaka, za šta neko najpre treba da obezbedi novac.

”Nismo zadovoljni ponuđenim rešenjem, čija realizacija je neizvesna i zato decu ispisujemo i upisujemo u drugu školu. Svako odugovlačenje dovodi do zaostajanja u obrazovanju”,obrazlaže postupak roditelja majka Jelena Turkov.

Najpre su roditelji nekoliko dana odbijali da pošalju svih 25 đaka u školu, a zatim su „presavili tabak“ i napisali pismo direktoru škole „Dušan Jerković“.

Traže da se hitno spreči da dve godine stariji U. M. maltertira ceo razred, ili će u protivnom, kako su zapretili, decu ispisati iz škole. Nezadovoljni reakcijom i predloženim merama škole, roditelji sada masovno ispisuju decu. Šesnaest, od 25 đaka je već prešlo u susednu OŠ „Petar Kočić“.

”Razumem roditelje i njihov postupak. Ali, škola se mora pridržavati obrazovnih zakona. Dete do daljeg ostaje u školi da pohađa redovnu nastavu, pošto Zakon o osnovama sistema obrazovanja omogućava svoj deci sa posebnim potrebama da pohađaju redovnu školu, ukoliko to roditelji zahtevaju. Majka ovog đaka odbija njegov premeštaj u neku drugu, specijalnu, školu. Za njega jednog sada, prema dogovoru sa republičkom i školskom interresornom komisijom, moramo da radimo specijalni obrazovni program, različit u odnosu na ostale učenike iz razreda”, ukazuje Jovo Komazec, direktor OŠ „Dušan Jerković“.

Preseljenjem majke iz jednog u drugi kraj varoši, učenik U. M. iz OŠ „Jovan Popović“, gde je završio četiri razreda, došao je kao petak u školu „Dušan Jerković“.

”Već na samom početku po dolasku, javili su se problemi u ponašanju. Dečak ume da reaguje nekontrolisano, kako na času, tako i u hodniku, ili dvorištu škole. Čak smo tražili od majke da bude prisutna u školi, kako bi korigovala njegovo ponašanje.podseća direktor Komazec.

Izvor: novosti.rs

 

Povećava se broj inspektora koji će kontrolisati rad fakulteta i visokih škola. – Optužbe iz Republike Srpske na način sticanja diploma na fakultetu „Fabus“ u Sremskoj Kamenici

Ovih dana prosvetne vlasti kreću u kontrolu isturenih odeljenjai ispostava stranih univerziteta u Srbiji, a počinje i reakreditacija fakulteta i visokih škola. Česte afere u vezi sa, pre svega, sektorom privatnog obrazovanja, ukazuju da je neophodna stroža kontrola, ali je problem u tome što Ministarstvu prosvete nedostaju – inspektori.

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje dr Slobodan Stupar kaže za naš list da visoko obrazovanje kontroliše samo četiri inspektora i da će situacija biti daleko bolja kada se završi nova sistematizacija radnih mesta, što nam potvrđuje i Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.

– Potrebe za većim brojem inspektora postoje, jer sada već imamo veliki broj privatnih fakulteta, univerziteta i visokih škola, a neophodno je uz novu sistematizaciju i preciznije urediti zakon. Posla je mnogo, u toku je priprema za kontrolu isturenih odeljenja i ispostava stranih univerziteta u Srbiji, a počinje i reakreditacija visokoškolskih ustanova – ističe Tmušić.

On kaže da će u kontrolu odeljenja inspekcija ići bez najave i dodaje da su mediji već uradili veliki posao, jer je ovih dana pristiglo mnogo zahteva za akreditaciju.

Inače, gotovo polovina privatnih fakulteta u Srbiji nije „iz prve” dobila dozvolu za rad, a među razlozima za odbijanje najčešće je bio nedostatak stručnog kadra. Većina osnivača visokoškolskih ustanova nije znala na pravi način da pripremi dokumentaciju, a događalo se i da članovi komisije koji su izlazili na teren, zatiču buduće visokoškolske ustanove u potpuno neprilagođenom i improvizovanom prostoru.

– Kada su u pitanju ljudi koji otvaraju fakultete ili visoke škole, tu je situacija katastrofalna, jer mali broj njih su profesori . Mahom to rade oni koji imaju pare i koji hoće da ostvare profit, a nemaju nikakve veze sa obrazovanjem – kaže prof. dr Petar Jovanović, koji je posle višedecenijske profesorske i dekanske karijere na Fakultetu organizacionih nauka otvorio Visoku školu za projektni menadžment.

On kaže da Komisija za akreditaciju ima svoje standarde kojih se pridržava, ali da posle nastupa Ministarstvo prosvete sa proverom na terenu.

– Danas svaka varošica ima fakultet ili visoku školu, a odeljenja su posebna priča, sa prostorom i kadrom koji su vrlo problematični i najčešće bez dozvole za rad. Prve akreditacije su podeljene još 2007. godine, zašto tada nije urađena kontrola odeljenja? Oni rade u nekim šupama, profesori dođu jednom mesečno i tako to funkcioniše. To je naravno nemoguće, jer nema toliko profesora u Srbiji – ističe sagovornik.

Profesor Jovanović ukazuje na još jedan bitan detalj: zakonom je propisano da svaki fakultet ili škola moraju da imaju najmanje 20 profesora u stalnom radnom odnosu, bez obzira na to da li je ustanova velika ili mala, što takođe nije logično i stvara velikih problema prilikom osnivanja.

– Zato je neophodno da postoji registar svih profesora u Srbiji, a ne da se dešava da 30, 40 nastavnika predaje na pet fakulteta. Osim toga, dosta je povika na Akreditacionu komisiju, ali ja mislim da je veći problem sa recenzentima koji ne urade posao kako treba ili to rade sporo, pa onda prođe i onaj koji ne bi mogao da prođe – ukazuje profesor Jovanović, koji je i sam bio recenzent.

Ono što se takođe u praksi dešava, jeste da Komisija za akreditaciju odbije da da „zeleno svetlo”, a da se onda fakultet ili škola žali Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, koji potom daje dozvolu za rad.

– Zaticali smo različite situacije, naročito pri akreditaciji viših škola koje su prelazile u visoke – od ciglana, fabrika, pa do bioskopskih sala. Bilo je svega, i u Beogradu i u unutrašnjosti. Međutim, ti slučajevi su ipak u manjini, većina se potrudila da kroz proces akreditacije svoj prostor proširi, iznajmi novi… Zakonski minimum su dva metra kvadratna po studentu i ko to nije imao nije mogao da bude akreditovan ili je morao da smanji broj studenata koje upisuje – kaže profesor dr Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Republike Srbije.

Na pitanje da li je bilo situacija da fakulteti u papirima prikažu jedno stanje, a da se na terenu utvrdi drugo, dr Vujčić kaže da komisija nije premeravala kvadrate, jer je bila zahtevana detaljna dokumentacija, ali da jeste bilo slučajeva da se jedan isti prostor, naročito u okviru jednog univerziteta, prikazuje kao prostor za više fakulteta.

——————————————-

Dokumenta se mogu proveriti

Republički prosvetni inspektor Velimir Tmušić rekao je juče, povodom pisanja medija u Republici Srpskoj (RS), da veliki broj funkcionera ima sporne diplome privatnih fakulteta iz Srbije, da se svaka diploma može proveriti.

„Svako ko želi da proveri verodostojnost i validnost diplome bilo koje obrazovne ustanove u Srbiji, može da se obrati Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja”, rekao je Tmušić.

Sandra Gucijan

 

РТВ

Покрајински секретаријат за науку, надлежан за високошколске установе у Војводини, до данас није добио ниједан званичан захтев да се преиспита начин стицања диплома на приватном Универзитету „Едуконс“ у Сремској Каменици, изјавио је за Радио-телевизију Војводине покрајински секретар Драгослав Петровић.

Он каже да се Инспекција не може слати у те установе само на основу медијских написа о сумњивим дипломама које је на том факултету наводно стекло неколико функционера Републике Српске.

Андрејевић: Не желимо да будемо колатерална штета политичких препуцавања

Универзитет Едуконс већ данима је у средишту медијске пажње.

То није први пут подсећа ректор Александар Андрејевић и додаје да до сада нису доказане било какве неправилности у раду.

Реч је о спекулацијама, тврди он.

„Ми данас имамо 1600 студената. У питању су млади људи који су препознали своје шансе и потенцијале овде, не желимо не реч, већ ни сенку од нечега што нема везе са нама и заиста не желимо да будемо колатерална штета политичких препуцавања“, поручује Андрејевић.

Када буде стигао захтев да се преиспитају евентуалне нерегуларности или акредитација факултета покрајина ће истог тренутка послати инспекцију рекао је Петровић.

Редовна инспекцијска контрола „Едуконса“, како је најавио планирана је за јануар наредне године.

Актуелна прича из суседства покренула је лавину прозивки функционера из Србије који су се некада школовали и стекли дипломе на приватним факултетима. Међу помињанима је и Бојан Костреш, заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине.

Костреш негира да је код његове дипломе ишта спорно, међутим, поздравља иницијативу да се преиспитају дипломе свих државних званичника. Он нема ништа против тога што су неки, по доласку на функције завршавали факултете.

„Неки функционери су завршавали у педесетим годинама факултете, што је за мене поздравити, јер свако ко ради и ко се образује, рецимо, председник Републике, свако ко се школује и ради на себи, то треба поздравити и не треба оспоравати, ја сам другачији од свих њих, завршио сам факултет у касним двадесетим и завршио сам факултет пре било које функције“, прокоментарисао је Костреш.

Шећибовић: Истурена одељења неких факултета чак по кафанама и хотелима

Професор Факултету за економију, финансије и администрацију Рефик Шећибовић изјавио је да је проблем „штанцовања“ диплома много израженији у Србији него о Републици Српској, где се медији данима баве темом великог броја функционера којим имају спорне дипломе приватних факултета из Србије.

Он је рекао Танјугу да у Србији постоји неколико приватних факултета који отварају истурена одељења чак по кафанама и хотелима и да им је најчешће немогуће ући у траг.

„То су одељења где кандидати у једном дану уписују факултет и истог дана полажу испите. Појединци тако факултете завршавају за неколико месеци. Чак и инспектори не могу да им уђу у траг, јер имају своје људе који их обавештавају да су кренуле контроле“, објашњава Шећибовић.

Он додаје да нерегуларно стечене дипломе ипак није тешко открити, довољно је само да просветни инспектори погледају на факултету досије кандидата, када је шта полагао и да се утврди да ли је диплома стечена на нерегуларан начин.

Републички просветни инспектор Велимир Тмушић рекао је раније Танјугу да се свака диплома може проверити и да свако ко жели да провери веродостојност и валидност дипломе било које образовне установе у Србији, може да се обрати Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Професор Атлагић: Министарства просвете и науке да се заустави продају диплома

Професор Марко Атлагић, посланик Српске напредне странке, данас је на седници скупштинског Одбора за образовање затражио од Министарства просвете и науке да се заустави „продаја диплома у Србији“.

Медији у РС писали су о кандидату за главног ревизора РС и бившем вршиоцу дужности директора Пореске управе Милету Банику, који је, како наводе, за само годину завршио Факултет за услужни бизнис из Сремске Каменице (Фабус), иначе део Универзитета „Едуцонс“ из Новог Сада. Тај факултет завршили су и директор Фонда ПИО РС Младен Милић и Предраг Глухаковић – сада потпредседник Народне скупштине РС, а некадашњи министар трговине и туризма, пишу поједини медији.

Они преносе и да се процењује да сваке године из Србије у Републику Српску уђе бар 1.000 лажних или крајње сумњивих диплома разних приватних факултета из Србије.

Председник синдиката образовања Републике Српске Стеван Милић изјавио је да је трговина дипломама толико узела маха да прети да потпуно обесмисли високо образовање на просторима те државе.

РТВ

У Српску академију наука и уметности примљено је 20 нових чланова, а 22 академика добила су статус редовног члана САНУ

Од нових чланова, 13 академика изабрано је за дописне чланове, док је њих седам добило звање иностраног члана.

Скупштини САНУ на којој су примљени нови чланови, присуствовала су 124 академика који су нове и постојеће колеге бирали тајним гласањем, међу 82 предложена кандидата.

„Сви предложени кандидати имају сјане биографије. Сви су врхунски стручњаци и уметници“, рекао је председник САНУ Никола Хајдин.

За избор редовног члана била су потребна 43 гласа, док је за дописне и иностране чланове морало да гласа најмање 66 чланова САНУ.

Најмлађи члан САНУ и један од изабраних за редовног члана, композиторка Исидора Жебељан рекла је агенцији Бета да је добила додатни подстрек за даљи рад.

„То је велики корак напред који ме обавезује да учиним што више за друштво и своје ближње“, рекла је Исидора Жебљан.

У Одељење за математику, физику и гео-науке за редовне чланове изабрани су Милан Дамњановић и Градимир Миловановић, за дописне Бранислав Јеленковић, Владица Цветковић и Миодраг Матељевић, а за иностраног физичар Ласло Форо.

Владимир Стевановић и Богдан Шолаја изабрани су у Одељење хемијских и биолошких наука за редовне чланове, Радмила Петановић и Радомир Саичић за дописне чланове и Гордана Вуњак Новаковић за иностраног члана САНУ.

У Одељење техничких наука за редовне чланове изабрани су Зоран Ђурић, Нинослав Стојадиновић и Зоран Поповић, за дописне Велимир Радмиловић, а за иностраног Валериј Васиљевич Козлов.

Небојша Лалић, Војислав Лековић, Пешко Предраг и Владисав Стефановић изабрани су у Одељење медицинских наука за редовне чланове. За дописне чланове изабрани су Петар Сеферовић, Зоран Кривокапић и Милорад Митковић, а за иностраног Михаил Вениаминович Угрумов.

У Одељење језика и књижевности за редовне чланове изабрани су Нада Милошевић Ђорђевић, Предраг Пипер, Александар Лома и Милорад Радовановић, за дописне Горан Петровић и Јанош Бањаи, а за иностраног књижевник Петер Хандке. У Одељење друштвених наука за редовне чланове изабран је Данило Баста.

Драгољуб Живојиновић и Мирјана Живојиновић изабрани су у Одељење историјских наука за редовне чланове, Љубодраг Димић за дописног, а за иностраног члана изабран је историчар Анатолиј Аркађевич Турилов.

У Одељење ликовне и музичке уметности за редовне чланове изабрани су Исидора Жебељан, Бранислав Митровић, Тодор Стевановић и Иван Јевтић, за дописне Петар Омчикус, за иностраног архитекта Иван Штраус.

Следећи избори за чланове Српске академије наука и уметности биће одржани за три године.

РТС