Правна питања и одговори

Radovi na rekonstrukciji objekta još traju, pa nije bilo moguće realizovati programe u bezbednom okruženju, tvrde u ministarstvu

Istraživačka stanica Petnica

Direktor istraživačke stanice Petnica Vigor Majić izjavio je da je ove godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo svega pet miliona dinara toj naučnoj ustanovi, što može dovesti u pitanje njen dalji rad

– Petnica postoji 30 godina i sve to vreme vlada je učestvovala u troškovima rada sa decom, održavanju i opremanju prostora. Pre tri godine, ministarstvo je obezbedilo tadašnjih 28 miliona dinara godišnje za Petnicu. Naredne godine iznos je ostao isti, da bi se prošle godine smanjio na 23 miliona dinara – napomenuo je Majić, ukazujući da je najavljeno kako će Petnici biti dodato još sredstava. On je pojasnio da je u višegodišnjem programu podsticanja naučnih kadrova Petnica imala svoje zapaženo mesto.

– Ali, ni to nije realizovano. Mi smo se ove godine uselili u novi prostor, površine 7.500 kvadratnih metara velikog kompleksa, koji je finansirala upravo Vlada Srbije. Onda je ista vlada smanjila pet, šest puta sredstva za njen rad. Bojim se da u Petnici nećemo imati ni sredstva za rad sa decom, ni para za struju – upozorava Majić, tvrdeći takođe da je „vrlo neprijatno iznenađen što ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, nije održao obećanje koje je dao u Petnici tokom njegove posete u avgustu prošle godine”.

Kako kaže Majić, ministar se tom prilikom veoma detaljno informisao o radu Petnice, predloživši da se uradi višegodišnji program rada istraživačke stanice u formi strateškog dokumenta i da se sačine kalkulacije troškova, naročito za korišćenje novoizgrađenog prostora koji je tri puta veći nego ranije.

– Ministar je tada rekao da će ministarstvo obezbediti odgovarajuća sredstva. Mi smo taj dokument usvojili u oktobru prošle godine i tu strategiju razvoja smo dostavili ministru, ali nije bilo nikakvih reakcija, pa smo pismo ponovo dostavili tokom zime. Tada smo dobili uveravanja saradnika ministra da će država nastaviti da pomaže i podržava programe Petnice – ističe Majić.

Iz Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tvrde da to ministarstvo nije u mogućnosti da finansira programe Istraživačke stanice Petnica, jer radovi na rekonstrukciji i izgradnji objekta još traju, a tokom radova nije bilo moguće realizovati programe u bezbednom i sigurnom okruženju.

– Započeta rekonstrukcija je po svom obimu takva da ne omogućava bezbednost i sigurnost boravka većeg broja učesnika – kažu u ministarstvu, ukazujući da radove na Istraživačkoj stanici Petnica koje finansira vlada obavlja izvođač po ugovoru sa Jedinicom za upravljanje projektima (JUP).

– Investicija iznosi deset miliona evra: i to sedam miliona evra za same zgrade, a tri miliona evra za opremu. O održavanju objekta stara se izvođač radova sve do trenutka dok ih ne završi i preda na korišćenje. Nakon završetka radova Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviće da finansira projekte Petnice. U budžetu za 2013. Ministarstvo je predvidelo sredstva za finansiranje Istraživačke stanice – napominju u ministarstvu.

———————————————————————–

U Petnici se ugrožava bezbednost

– Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima informacije da je Istraživačka stanica Petnicaparalelno sa rekonstrukcijom, a mimo propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja ljudi, i pored upozorenja od strane JUP-a, organizovala deo programa na svoju odgovornost, dovodeći pri tome u opasnost sve učesnike – ističu u ministarstvu.

A. Apostolovski

Oko 3.000 đaka, iz tri škole u Kragujevcu, danima nastavu pohađa u hladnim učionicama zbog neizmirenih računa za grejanje.

Iz gradske uprave poručuju da će škole u toku dana ili najkasnije sutra dobiti grejanje.

Od početka grejne sezone učionice su hladne u osnovnim školama „Vuk Karadžić“ i „Đura Jakšić“ i srednjoj trgovinsko-ugostiteljskoj školi „Toza Dragović“, zbog čega su rukovodstva tih škola donela odluku da časovi traju 30 minuta.

U gradskoj upravi Kragujevca Tanjugu je rečeno da će škole u toku dana ili najkasnije sutra dobiti grejanje.

„Dugovanja za grejanje iznose oko 30 miliona dinara i reč je o školama koje se greju na gas“, rekao je član gradskog veća za obrazovanje i kulturu Dragoslav Milošević i naglasio da je danas potpisan protokol s preduzećem „Srbija gas“ o rešavanju tog problema.

Milošević je objasnio da potpisani protokol predviđa da „Srbijagas“ lokalnoj samoupravi neće platiti naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta za radove koje izvodi za svoje potrebe, te i da je reč o iznosu koji je na nivou dugovanja tih škola za grejanje.

U Kragujevcu postoje 22 osnovne i 10 srednjih škola, i za razliku od ove tri, ostale su priključene na daljinski sistem grejanja gradskog preduzeća „Energetika“.

Izvor: Tanjug

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Универзитет у Београду има омбудсмана већ три године. На почетку помоћ су тражили професори, каже омбудсман Бранко Ракић. Студенти се Ракићу најчешће обраћају због проблема ниске пролазности на појединим испитима.

За три године рада омбудсмана Универзитета у Београду Бранка Ракића, најчешћи проблем професора био међусобни однос са колегама, а студената ниска пролазност на поједним предметима.

Старији студенти траже савет од омбудсмана за решење статусних и финансијских питања, у време када се уписују у наредну годину, док бруцоши и не знају да Универзитет у Београду има омбудсмана.

Студенти кажу да би се због неког проблема прво обратили студенту-продекану на свом факултету, а тек после би отишли код омбудмана.

Иако је требало да добије сараднике, професор Ракић тај посао и после три године ради уз помаћ волонтера.

„Оно што је мене изнедадило, у прво време су се јављали професори чији је најчешћи проблем био ‘подметање ноге’ приликом избора у звање“, каже професор Ракић.

У два случаја решен је проблем ниске пролазности на испитима. Ракић истиче да се најчешће ради о предметима где постоји по један професор, што је, како каже, такође нешто што не би требало да се дешава.

„Када после студент поднесе жалбу, што има право по закону, онда опет тај исти професор буде и у другом степену што је такође супротно правном начелу да се не може бити судија у сопственој ствари“, објашњава Ракић.

Према његовим речима, то је прилично проблематично, јер не мора ниска пролазност нужно да зависи до самог наставника, већ да је лоше постављен цео систем, да је укупно оптерећење студената превелико и да се то онда прелама на неком предмету.

Омбудсман Ракић поручује да ће истрајати у настојању да Универзитет добије и Повељу о правима студента, која чека на усвајање готово годину дана.

Сенат Универзитета је на две седнице расправљао о тексту и имао је много примедби. Студенти су је прихватили, јер без повеље не би могли да буду чланови европских студентских организација.

РТС

Настављен протест студената Фалкултета ликовних уметности. Управа факултета и Министарсво просвете пребацују надлежност једни на друге.

Студенти Факултета ликовних уметности у Београду већ трећи дан протестују, тражећи лакше услове уписа наредне године студија, док их управа факултета упућује на Министарсво просвете Србије.

Из Министарства, међутим, одговарају да су сва правила уписа јасно дефинисана законом, а све остало је аутономија факултета.

Министарство просвете подсећа да факултети имају право да на буџет упишу 20 одсто студената више него претходне године. Ако је више студената од предвиђеног броја освојило потребан број бодова, они се рангирају и не морају сви да буду финансирани средствима из буџета.

Сви студенти који имају између 48 и 60 бодова, остварили су право да им школарина буде плаћена из буџета, али то не значи да им је финансирање из буџета осигурано, речено је агенцији Бета у Министарству.

Студенти трећи дан настављају протест испред зграде факултета у Рајићевој улици. Блокирали су наставу и поручују да неће одустати од својих захтева.

„Нема никакавих новости, нити помака, настављамо протест“, рекао је агенцији Бета један од представника студената Угљеша Станимировић. Јучерашњи сусрет студената с деканом завршен је без договора.

Студенти бојкотују наставу због тога што, како тврде, постоји око 15 одсто њих који имају максималних 60 одсто бодова, а према садашњим условима, неће моћи да се школују о трошку државе.

Захтев студената је и да сви са освојених максималних 60 бодова добију статус буџетских студената, а да они са освојених 56 буду ослобођени плаћања школарине.

РТС