Правна питања и одговори

Настављен протест студената Фалкултета ликовних уметности. Управа факултета и Министарсво просвете пребацују надлежност једни на друге.

Студенти Факултета ликовних уметности у Београду већ трећи дан протестују, тражећи лакше услове уписа наредне године студија, док их управа факултета упућује на Министарсво просвете Србије.

Из Министарства, међутим, одговарају да су сва правила уписа јасно дефинисана законом, а све остало је аутономија факултета.

Министарство просвете подсећа да факултети имају право да на буџет упишу 20 одсто студената више него претходне године. Ако је више студената од предвиђеног броја освојило потребан број бодова, они се рангирају и не морају сви да буду финансирани средствима из буџета.

Сви студенти који имају између 48 и 60 бодова, остварили су право да им школарина буде плаћена из буџета, али то не значи да им је финансирање из буџета осигурано, речено је агенцији Бета у Министарству.

Студенти трећи дан настављају протест испред зграде факултета у Рајићевој улици. Блокирали су наставу и поручују да неће одустати од својих захтева.

„Нема никакавих новости, нити помака, настављамо протест“, рекао је агенцији Бета један од представника студената Угљеша Станимировић. Јучерашњи сусрет студената с деканом завршен је без договора.

Студенти бојкотују наставу због тога што, како тврде, постоји око 15 одсто њих који имају максималних 60 одсто бодова, а према садашњим условима, неће моћи да се школују о трошку државе.

Захтев студената је и да сви са освојених максималних 60 бодова добију статус буџетских студената, а да они са освојених 56 буду ослобођени плаћања школарине.

РТС

Sledeća školska godina krajnji je rok u kome moraju da diplomiraju hiljade ”starih” studenata, inače im studije propadaju. Samo u Beogradu više od deceniju studira oko 7.000 akademaca, dok su pre četiri

HILjADE onih koji su pregurali i tridesetu godinu života i odavno za sobom ostavili studentski život, i dalje su vlasnici indeksa. Samo na Univerzitetu u Beogradu ima gotovo 7.000 večitih studenata. Svi oni, ako ne misle da bace dosadašnji trud u vodu, moraju da diplomiraju naredne školske 2013/2014. godine.

Onima koji su se upisali pre ”bolonje” tada ističe rok da završe studije. Ako ne steknu diplomu, moći će, recimo, da se na istom univerzitetu upišu na neki fakultet koji nije srodan onom sa kog su se ispisali. Druga opcija je da se, recimo, sa pravnog u Beogradu upišu na pravni u Kragujevcu. Ali, nikada više ne mogu da se školuju o trošku države.

– Broj ovih studenata smanjuje se značajno iz godine u godinu, i to je u interesu i njih i fakulteta – kaže prof. dr Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Većina su apsolventi, pa imaju i rokove svakog meseca. Trudimo se da im pomognemo, ali njihovo studiranje ide veoma teško.

ČAK 725 LETOS POBEGLO KOD PRIVATNIKA BROJ akademaca koji se školuju po starim programima smanjuje se najviše tako što se mnogi prebacuju i nastavljaju studije na privatnim fakultetima. Samo ovog leta na Megatrend se prebacilo 725 akademaca sa državnih studija. Drugi razlog je odustajanje od daljeg školovanja, a tek na trećem mestu je polaganje svih ispita i diplomiranje na matičnom fakultetu.

Baš zato što većina njih radi i što su izgubili ritam u učenju, lestvica im je već jednom bila spuštena kako bi što veći broj njih okončao studije. Prvobitni rok bio je prošla školska godina, ali su im kasnije do diplome ostavljene dodatne dve godine.

Kako se bliži kraj roka do koga moraju da diplomiraju, tako se i njihov broj smanjuje. Na početku školske 2008/2009. godine, na BU je bilo 39.746 akademaca koji su se još školovali po starim programima, od kojih 36.702 na osnovnim studijama. Među njima je 14.031 bio apsolvent. Tada je bilo 42.455 ”bolonjaca”.

Prema podacima Rektorata za prošlu godinu, njihov broj smanjio se na 18.000, pa su činili petinu svih studenata BU.

Na početku prošle godine bilo ih je tri puta manje – 6.814 ”starih” studenata, od kojih su 3.918 apsolventi. Ostalo ih je i 635 na starim magistarskim studijama.

Pre četiri godine stari studenti činili su gotovo polovinu svih akademaca, a sada ih je, bar na BU, oko osam odsto od ukupno 86.618 akademaca.

Večernje novosti

Студенти Факултета ликовних уметности окупили су се и јутрос испред факултета и катанцем закључали главни улаз у зграду, а протесте ће, како кажу, наставити до испуњења захтева.

Ово је други дан протеста студената Факултета ликовних уметности јер им, како кажу, ни 60 ЕСП бодова није гаранција да ће моћи да наставе студије као буџетски студенти.

„Тражимо да сви који имају 60 ЕСП бодова студије наставе као буџетски студенти, док они који имају 56 ЕСП бодова и пренели су два теоријска испита, буду ослобођени плаћања школарине која износи 150.000 динара. Такође, тражимо веће квоте за мастер студије“, рекао је Танјугу Марко Томановић, студент завршне године.

Он каже да је ноћас на факултету преспавало шест, седам студената, да је синоћ долазила полиција, али само у обилазак.

„Наставе ни данас неће бити, а неколико професора нам је обећало да ће нас подржати и да ће данас доћи да одрже јавно предавање“, рекао је Томановић.

РТВ

За заједнички пројекат изградње тркачког болида формуле, студенти медицине и машинства освојили друго место у Силверстону у Великој Британији. На основу тог модела, моћи ће да пројектују нове и савршеније верзије.

Ретко се на заједничком послу нађу студенти медицине и машинства. Ове академце спојила је изградња болида, за чију су кострукцију освојили друго место у Силверстону у Великој Британији.

У научноистраживачком центру студената Београдског универзитета медицинари и машинци покренули су заједнички пројекат.

„Оформили смо тим студената који ће се бавити конструисањем односно изградњом болида формуле тако да смо са тог техничког аспекта одрадили добру праксу“, каже докторанд медицине Кристина Давидовић.

Студент машинства и вођа тима „Друмска стрела“ Ранко Стојановић истиче да је циљ удружења је да се сви пројекти у техничком погледу спроведу и да се докаже да се у Србији могу направити неке ствари за које се мисли да се не могу урадити.

„По том узору оформили смо први српски ‘Формула студент тим’, и отворили врата такмичења односно увели саму Србију на такмичења ‘Формула студент 2’, након 30 година од њеног оснивања“, напомиње Стојановић.

Ранко жели да се бави машинством у комбинацији са менаџментом. Према његовим речима, изградња новог болида је у току, сам концепт се усавршава, и нови аутомобил биће готов за следеће такмичење које је у јулу идуће године у Силверстону.

На основу тог модела, генерације ће моћи да пројектују нове и израђују савршеније верзије. После Британаца, болид су могли да га виде и Италијани. Нашој публици, биће представљен крајем месеца на дан Машинског факултета Београдског универзитета.

РТС

Ученици основне школе „Јован Дучић“ из Петроварадина неће више морати да иду у удаљену школу, јер би Град требало да издвоји седам милиона динара за реновирање Мале школе.

Помоћна школска зграда није функционална већ годину дана због оштећења на дотрајалом крову који прокишњава, због чега бројна деца из Петроварадина не могу да бораве у својим учионицама. На путу до другог школског објекта, малишани морају да пређу и главну улицу којом свакодневно пролазе шлепери.

Светислав Мирковић из Удружења грађана „Центар Петроварадин“ изјавио је за Радио 021 да су, поред обнове школе, приоритети изградња тротоара у Улици Рачког и у Крајишкој.

„Члан Градског већа за образовање Радомир Дабетић рекао нам је да ће у оквиру ребаланса буџета, тражити седам милиона динара за ту сврху. С тим новцем ће моћи да се обнови читав кров и окречи школа како би ученици нижих разреда могли да се врате у њу и ту похађају наставу. То је заиста хитно, јер овим улицама сваког дана иде више од стотину малих ђака, а туда непрестано крстаре аутомобили и камиони, па зарад безбедности наше деце морамо што пре решити овај проблем“, рекао је Мирковић.

РТВ