Правна питања и одговори

Родитељи ученика основне школе „Краљ Петар Први“ у Београду, забринути због тога што учитељ који је туберкулозом заразио 14 деце има и вирус ХИВ-а. Забринути родитељи позивају на одговорност Министарства просвете и здравља и траже смену директорке, јер учитеља није послала на лекарски преглед.

После информације да је учитељ једне основне школе „Краљ Петар Први“ у Београду који је туберкулозом заразио 14 деце, заражен и вирусом ХИВ-а – родитељи су узнемирени. Траже смену директорке јер, кажу, учитеља није послала на лекарски преглед.

Директорка тврди да не може запослене да приморава на лечење, док надлежни подсећају да радна места у образовању нису високоризична, па не подлежу редовним систематским прегледима.

Не желе да спекулишу о болести учитеља на основу тврдњи медија. Родитеље занима безбедност њихове деце, јер је више од пола одељења позитивно на туберкулозу.

„Проблем је у томе што је 14 наше деце заражено дуготрајном изложеношћу бактерије и неодговорним понашањем школске управе, тј. директора школе на првом месту, учитеља на другом месту који је требало правовремено да реагује и да се повуче“, каже један од родитеља Драган Петровић.

Позивају на одговорност Министарства просвете и здравља, а траже и смену директорке.

„Директорка и сви послодавци имају законску обавезу, кад посумњају у здравствено стање запосленог да га упуте на ванредни систематски преглед“, каже адвокат родитеља Драган Пашић.

Ту се не ради о његовој вољи, ако лице то не жели, онда директорка има одређена овлашћења, као што су привремено удаљење са посла или нека друга, објашњава Пашић.

„Нека поднесу тужбу, само нека престане хајка која руши углед школе“, истиче директорка и додаје да је приметила да је учитељ ослабио, али ју је он уверавао да се добро осећа.

„Није мој посао, нити ја могу као директор школе да терам моје запослене да иду код лекара, јер би то био мобинг или дискриминација“, каже директорка ОШ „Краљ Петар Први“ Милка Бошков.

И у Министарству просвете наводе да директор школе није надлежан да процењује здравствено стање просветних радника, јер за то није стручан.

„Директор школе и други органи школе нису здравствени радници и не могу да дају квалификације о туђем здрављу. Просветни радници дужни су да само приликом заснивања радног односа доставе лекарско уверење да су способни за рад са децом, објашњава Желимир Попов из Министарства просвете и науке.

Све друго, регулисано је Законом о јавном здрављу грађана, каже Попов и подсећа да је до 2005. године постојала обавеза годишњег систематског прегледа просветних радника.

„Разлог укидања систематског прегледа вероватно је финансијске природе, пошто у образовању има 120 хиљада запослених и те прегледе неко треба да плати, па је вероватно утврђено да је скупо“, сматра Попов.

Да треба вратити обавезан годишњи преглед, једино је у чему се слажу и родитељи и просветни радници и министарство, али то не решава проблем заражених ученика другог разреда школе „Краљ Петар Први“.

РТС

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

08.06.2012. од 9:30.  у  Београду , у просторијама Самосталног синдиката  одржан је Округли сто  у организацији Секције жена Синдиката образовања Србије. Чланице Секције жена ГСПРС „Независност“ присуствовале су као гости са правом учешћа у дискусији. После поздравне речи Бранислава Павловића саветовање је почело излагањем Биљане Малетин, консултанткиње ОЕБСА – а за родну равноправност у Србији на тему: „Жене у друштвеном животу и образовању у светлу родне равноправности“.

Кроз тему је посматран однос равноправности полова у разним аспектима почев од рођења (облачење у розе и плаву боју – стереотипи), преко васпитавања и облачења девојчица на мушки начин ( у „женским“ породицама тзв. вирџине), преко улога (девојчице-мајке, куварице; дечаци-војници, занатлије…), осетљивих друштвених група (Роми), дискриминације на радним местима, па све до отежаног учешћа жена у руководећим органима установа, као и у светским центрима моћи (апсолутно нема жена нпр. у НАТО). На крају, анализом статистичких података и излагања донети су следећи закључци:

 Жене мање учествују на тржишту рада и имају мање зараде – извори разлика: жене почињу након школе са избором студирања (мушкарци већ усмерени); разлике у професијама којима се тежи; разлике по питању рађања и коришћења времена; не зна се много о другим ограничењима (транспорт, безбедност…) која утичу на мобилност радне снаге

 Жене имају веће шансе да постану „обесхрабрени радници“ (није им исплативо да раде ако плаћа пут и бебиситерку) због традиционалних родних улога

 Највећи губитници у транзицији су они који су већ били под притиском, мање образовани, родитељи, радници са већ ниском сигурношћу рада или без социјалних давања, а посебно жене

Следећу тему је изложила Драгана Платиша, дипломирани правник, под називом „Жене и радна и здравствена сигурност“.

Указано је на важност социјалног и здравственог осигурања, шта оно обухвата као и накнаде зарада у случају привремене спречености за рад. Упознати смо са забраном дискриминације, заштитом материнства, заштитом родитељства, трајањем породиљског одсуства као и одсуства ради неге детета као и о накнадама зараде и висине те накнаде.

Уводничар за следећу тему је био мр Јово Гаврић „Жене и реформа пензионог система“. У оквиру ове теме указано је на:

Разлике између мушкараца и жена у пензијском систему Србије

Законски оквир у оквиру пензијског система у Србији и положај жена у њему

Анализа стања пензионера у Србији са аспекта разлике међу половима

Изједначавање старосне границе за мушкарце и жене

Након излагања изведени су закључци:

 Пензијски систем у Србији је уређен тако да погодује женама али ипак постоји разлика између висине пензије у корист мушкараца

 Жене у Србији које су већ достигле одређени број година не живе много дуже од мушкараца (код нас жене користе прнзију много краће него што се обично мисли у односу на мушкарце (2-3 године дуже)

После излагања организована је панел расправа: „Жене у образовном систему – жене у програмима образовања и родна равноправност.

Панелисти су: Радмила Ђурић из Апатина (предшколско образовање и васпитање), Виолета Стојановић (основно образовање), Слађана Миљковић из Земуна (средња стручна школа) и др Славица Манић из Београда (високо образовање).

Округли сто је протекао у радној и пријатној атмосфери са жељом да се и убудуће настави сарадња наша два синдиката и да наступамо као један када су у питању захтеви као добробит за све запослене као и друге (сугестија чланица Секције жена УГС-а). У прилог овоме иде Палићки споразум из 2000. године који позива на повезивање синдиката и заједничког наступања на јавној сцени (могућност лобирања утицајних политичарки и јаких цивилних и привредних лица зарад интереса свих без политичког ангажовања).

Подносилац извештаја:

представница Секције жена

у Покрајинском одбору УГС „Независност“

Биљана Митровић

Policija ispituje da li su u dve škole provaljeni testovi ili je zlonamerno uznemirena javnost

Testovi sve vreme u sefu i marici, nastavnici i učenici ih vide tek na ispitu

– Završni ispit neće biti „oboren”. Dojava o navodnom prodavanju testova stigla nam je iz dve škole, a ispostavilo se da su đaci u tim školama postigli lošije rezultate nego generacija prošle godine. Nema razloga za osporavanje završnog ispita, izveštaji 3.113 supervizora potvrđuju da nije bilo masovnog prepisivanja i ugrožavanja regularnosti provere znanja – izjavio je juče za „Politiku” Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On je pojasnio da će posledice snositi oni koji su napravili prekršaj, bilo da su ugrozili regularnost male mature ili uznemirili javnost. Ko su oni, utvrdiće policija.

Za koju kariku možete sa sigurnošću da tvrdite da nije popustila u lancu sprovođenja završnog ispita?

– Ni za jednu. I u banci postoji sistem zaštite koji ne može da spreči zlu nameru. Očito je i u priči o ispravnosti sprovođenja završnog ispita neko bio zlonameran – zaključuje Kostić.

Roditelji đaka iz dve beogradske škole tvrde da su pred početak testa iz matematike mogli na ulici za hiljadu dinara da kupe tri kombinacije testova, od kojih je jedan bio i na maturi. Direktor štamparije „Službenog glasnika” Petar Mladenović ističe da „sporni testovi, navodne kopije pravih, koji su se pojavili u javnosti ne izgledaju kao testovi koji su izašli iz službene štamparije”.

Testovi su morali biti čuvani u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, jer tamo su nastali. Koliko su dobro sačuvani?

– Ne postoji nijedan računar na kojem su deponovani, ni u fazi izrade. Pripremani su u izolovanom delu zavoda gde neovlašćeni nemaju pristup, niti se radni materijal šalje i-mejlovima. Kad se posao obavi, sve se briše sa računara, a podaci se čuvaju na eksternoj memoriji, pod nadzorom – objasnio nam je Dragan Banićević, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Ko je odgovoran za čuvanje testova na toj memoriji?

– Ja sam jedini odgovoran. Nikada u ruci nisam imamo štampanu, niti sam video-elektronsku verziju testa, to pokazuje koji je stepen sigurnosti. Procedura je propisana zakonom. Striktno se držimo protokola i radimo pod video-nadzorom. Kod nas je kao da ulazite u sef Narodne banke, nisu svima vrata otvorena, svaki ulaz se beleži i nema šanse da o tome ne ostane trag – kaže Banićević

Konačne kombinacije testova nisu dostavljene štampariji elektronskim putem nego „peške”?

– Tako je. Tamo ne ide jedan čovek, niti materijal nosi u džepu. U pratnji policijskih službenika predajemo materijal „Službenom glasniku”, sačekamo prvi otisak u štampariji, parafiramo ga i dalji posao je u nadležnosti zaduženog za štampu – pojasnio je Banićević.

On nije hteo da komentariše koja je karika u lancu čuvanja testova mogla najpre da pukne, ali je rekao:

– Kada policija uradi svoj deo posla, za dva-tri dana znaće se ko je i zašto posumnjao u regularnost završnog ispita. Za mene je ovo uznemiravanje javnosti i dece.

Milenija Simić Miladinović