Правна питања и одговори

Budući brucoši moraće samo za polaganje prijemnog ispita na pojedinim fakultetima da plate i do 12.000 dinara, predviđaju cenovnici visokoškolskih ustanova. Na većini fakulteta cena prijemnih ispita je od 6.000 do 7.000 dinara.

Budući brucoši žale se na visoke troškove

Za manje od mesec dana počinje trka za indekse na fakultetima i većina visokoškolskih ustanova već je istakla cene za polaganje prijemnog ispita koje su od 1.500 do čak 12.000 dinara. Kada se na to dodaju troškovi pripremne nastave i visoke školarine, za upis maturanta na fakultet roditeljima treba čitavo bogatstvo.

Najviše novca za prijavu na prijemni moraće da izdvoje budući studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Kako kažu na ovom fakultetu, cena će najverovatnije ostati na prošlogodišnjem nivou od 12.000 dinara.

– Želim da upišem arhitekturu i išla sam na pripremnu nastavu koju organizuje ovaj fakultet. Pripreme traju osam meseci, a plaća se 189 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti. Moji roditelji su mogli da finansiraju samo dva meseca kursa. Sada sam u panici da neću dobro uraditi prijemni, a to znači da neću moći da studiram, jer nemam 240.000 dinara za školarinu. Pored svih tih troškova, visoka cena za prijavu na prijemni je dodatno opterećenje. A ako ne prođem na prijemnom, tu nimalo beznačajnu sumu niko mi neće vratiti. Dosta mojih drugova želi da polaže prijemni na dva fakulteta, kako bi imali više šansi da se upišu, pa je to trošak koji dostiže trećinu plate jednog roditelja – kaže maturantkinja Ana Marković.

Budući studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu moraće za troškove konkursa da izdvoje 6.000 dinara, farmacije 7.000 dinara, FON-a od 4.000 do 7.000 dinara zavisno od smera.

Fakultet organizacionih nauka čak je organizovao i probni prijemni ispit, a svi studenti koji žele ranije da provere svoje znanje moraće da izdvoje 2.800 dinara.

Za grešku 1.000 dinara

Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu već nekoliko godina praksa je da kandidati, čiji su lični podaci i podaci o uspehu u srednjoj školi eventualno pogrešno uneti u listu prijavljenih kandidata, mogu da podnesu prigovor Centralnoj komisiji, ali za podnošenje žalbe moraju da plate 1.000 dinara

Budući brucoši Poljoprivrednog fakulteta moraće na račun ove ustanove pre polaganja prijemnog da uplate 8.240 dinara

– U tu cenu uključena je priprema studenata koja se na našem fakultetu organizuje vikendom. Jasno mi je da svi koji žele da upišu naš fakultet neće dolaziti na pripremu, ali nismo mogli da pronađemo drugo rešenje. Pripremna nastava još je u toku, tako da nije ni sada kasno da se priključe – kaže za “Blic” prof. Nebojša Ralević, dekan Poljoprivrednog fakulteta.

Kako tvrde na fakultetima na cenu prijemnog ispita utiče i to da li je potrebno iznajmiti dodatni prostor, plaća se i štampanje testova, rang-lista, treba platiti dežurstvo profesorima i drugom osoblju. Očigledno je većina fakulteta upis budućih brucoša videla kao još jednu šansu da zarade dodatan novac.

U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da se ne može sve propisati zakonom i da je ovo pitanje morala.

– Cene koje su fakulteti odredili jesu neprimerene. Fakulteti bukvalno sve naplaćuju studentima, jer treba izdržavati ogromnu administraciju. Bukvalno na fakultetima danas imamo na 100 nastavnika još toliko ljudi zaposlenih u administraciji. To niko ne može da finansira. Insistirao sam na tome da se definiše da li to što država uplaćuje za budžetske studente podrazumeva i polaganje prijemnog ispita. Fakulteti se oglušuju i dalje naplaćuju svima prijemni – revoltiran je prof. Radivoje Mitrović, pomoćnik ministra prosvete zadužen za visoko obrazovanje.

BLIC

Студенти који су завршили студије на Универзитету у Београду (УБ), а на дипломе чекају дуже од две године, ускоро ће добити тај документ, јер је овог тренутка неколико хиљада диплома на потпису код ректора Бранка Ковачевића.

Ректор Ковачевић, кога ће на тој функцији 1. октобра заменити Владимир Бумбаширевић, казао је Танјугу да нешто више од 10.000 сада већ бивших студената „болоњаца“ чека на диплому, коју су стекли по новом, реформисаном закону о високом образовању.

На потпис чекају дипломе са десетак факултета, рекао је Ковачевић и навео да је до застоја дошло из техничких разлога, јер факултети, како каже, нису имали адекватан информациони систем ни електронску комуникацију са Ректоратом и ковницом новца, где се дипломе штампају.

Према његовим речима, негде има и немара, а нове дипломе до сада је добио незнатан број академаца, највише студената ЕТФ, који је раније поцео да издаје ту исправу.

Нове дипломе имају вишестепену заштиту попут пасоша, личне карте или новчанице евра.

Издавање диплома кошта исто на сваком факултету – 5.000 динара, али се уверење о дипломирању, које се одмах добија, различито наплаћује, од 600 до 3.000 динара. За пријаву за неко радно место, уверење не може бити старије од шест месеци.

РТВ

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић донео је одлуку о награђивању ученика који су у школској 2011/2012. години били високопласирани у такмичењима и смотрама које организује Министарство просвете Србије.

Како се наводу, сви ученици који су освојили прво место добиће од Града 7.950 динара, они који су освојили друго место 6.626 динара, а за освојено треће место из буџета Града биће издвојено 5.301 динар.

Ученици музичких и Балетске школе награђују се за освојена прва места, а ученици који су освојили награде у такмичењу хорова, оркестара и спортских екипа, награђују се само за освојено прво место и то у висини треће награде за појединачне наступе.

РТВ

U konkurenciji skoro 400 ekipa sa celog kontinenta, naši đaci pobedili u vođenju virtuelne banke

Profesor Predrag Matović, Nemanja Markićević i Branko Mirković u redakciji „Politike”

Nemanja Markićević i Branko Mirković, učenici četvrtog razreda Tehničke škole u Mladenovcu, ovogodišnji su pobednici evropskog takmičenja „Banke u akciji”. Takmičenje je trajalo četiri meseca, od sredine januara, kada je startovalo 396 ekipa iz 12 evropskih zemalja, a prošle subote bilo je veliko finale, u kojem su, osim našeg, učestvovali timovi iz Litvanije, Bugarske, Italije, Grčke i Slovačke. Nemanja i Branko osvojili su prvo mesto u veoma jakoj konkurenciji, sa 370 poena, što znači da su 3,7 puta uvećali poslovanje svoje virtuelne banke.

– Nagrada za osvojeno prvo mesto iznosi ukupno 300 evra, za nas dvojicu. Kako su nam objasnili – i u Evropi je kriza. Do pretprošle godine, finala su bila u Briselu, Parizu, Bukureštu, a od tada se održava onlajn. Znači, mi sedimo za kompjuterom i odigravamo poteze, odnosno donosimo bankarske odluke. Dobijamo određene vesti koje opisuju stanje na tržištu, proučavamo ih i donosimo odluke o poslovanju banke. Naša „baza” bila je naša škola u Mladenovcu. Odluke smo donosili obično ponedeljkom i petkom, i trebalo nam je u proseku po sat vremena dnevno – pričaju novopečeni bankarski šampioni, koji su posetili redakciju „Politike”.

Kako kažu, na njima je bilo da donose odluke o visini kamatnih stopa za kredite i štednju, koliko novca da ulože u marketing, istraživanja i razvoj banke.

.

B. Bilbija

Poštansko sanduče koje svetli i zvoni obaveštavajući ukućane o prispeću pošte, kao i kompjuter koji normalno funkcioniše pod vodom osmislili su i konstruisali srednjoškolci iz Tehničke škole „Rade Metalac” u Leskovcu

Tim koji je konstruisao kompjuter u akvarijumu

Leskovac – Timovi istraživača u okviru učeničkih kompanija u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu predstavili su nekoliko zanimljivih otkrića koja su izazvala veliku pažnju na takmičenjima i sajmovima. Jedan takav tim upravo se vratio sa nacionalnog sajma mladih pronalazača koji je održan u Beogradu od 23. do 25. maja, na kojem je s ponosom prikazao „akva-komp“, kompjuter u akvarijumu sa ribicama. Izum je nagrađen zlatnom medaljom i peharom koji je dodeljen školi za prezentaciju, a priznanje je stiglo i od Udruženja pronalazača Pule, takođe za izuzetan nastup i prezentaciju.

Učenička kompanija „Akva-komp” proglašena je za najbolju na sajmu učeničkih kompanija Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Leskovcu koji je organizovao Centar za ekonomski razvoj pod nazivom „Misli kao preduzetnik“. Nesvakidašnji kompjuter prikazan je i na nedavnom svečanom otvaranju nove pošte u Leskovcu, gde je takođe izazvao oduševljenje.

Pored Lazara Vasića, učenika trećeg razreda, od koga je potekla ideja, u izradi neobičnog računara učestvovali su i Aleksandar Ranđelović, Anica Spiridonović, Miljan Stošić i Nikola Đorić.

Timom je rukovodio Igor Arsić, profesor elektronske grupe predmeta, koji za „Politiku“ objašnjava: – Uspeli su da spoje nespojivo – vodu, elektroniku i softvere. Kompjuter je kao i običan, samo što nema prašine i čišćenja kućišta, ima produžen vek, zato što radi sa nižom temperaturom, pa se manje troše komponente. Sam računar je u specijalnoj tečnosti, fluidu koji ne provodi električnu energiju. To je najveća tajna. Ta tečnost ujedno rashlađuje računar.

Milan Momčilović