Правна питања и одговори

Na Univerzitetu u Kragujevcu o trošku budžeta studiraće 2.200 studenata na osnovnim studijama, dok će na master programima biti mesta za 403 studenta.

Vlada Srbije odlučila je da o trošku državnog budžeta naredne školske godine studira ukupno 36.233 akademca na osnovnim, master i strukovnim studijama, što je povećanje za 3,2 odsto u odnosu na prošlu godinu, izjavio je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Obradović je saopštio da će osnovne studije država će finansirati za 21.572 studenta, strukovne studuje o trošku države upisaće ukupno 6.975 studenata. Za 7.686 studenata biće obezbeđena sredstva za upis na master programima.

Osnovne studije na Beogradskom univerzitetu upisaće 9.338 budžetskih studenata, u Novom Sadu 4.975, Kragujevcu 2.200, Kosovskoj Mitrovici 1.049, Nišu 2.908, i Novom Pazaru 605 akademaca. Univerzitet odbrane upisaće 215 studenata, a Univerzitet umetnosti 282.

Na master programima beogradski fakulteti imaju mesta za 3.237 studenata, novosadski za 2.646, niški 844. U Kragujevcu će se upisati 403 studenta, Kosovskoj Mitrovici 242 i u Novom Pazaru 79.

Autor / izvor: Šumadijapress

Na državnim visokoškolskim ustanovama će biti mesta za 36.233 budžetska brucoša

Beograd – Naredne školske godine o državnom trošku moći će da se školuju 36.233 studenta, i to na osnovnim, master i strukovnim studijama. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradovićizjavio je juče da je broj budžetskih studenata povećan za 3,2 odsto u odnosu na lane.

On je rekao da su prilikom utvrđivanja kvota poštovani predlozi visokoškolskih ustanova i da su konsultovani Nacionalna služba za zapošljavanje i Privredna komora Srbije. Ministar je poručio budućim studentima da upisuju samo akreditovane studijske programe na akreditovanim fakultetima.

Na Beogradskom univerzitetu na osnovnim studijama biće mesta za 9.338 budžetskih studenata, na Univerzitetu umetnosti 282, na Univerzitetu u Novom Sadu 4.975, a na Univerzitet u Prištini 1.049. Na Niškom univerzitetu moći će da se upiše 2.908 budžetskih brucoša, na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru 605 i na Univerzitetu odbrane 215.

Na visokim školama odobreno je 6.975 budžetskih mesta, od čega 1.235 u Pokrajini. Na master studijama o državnom trošku moći će da se školuje 7.686 studenata. Ministar prosvete je rekao da će Vlada naredne školske godine finansirati i doktorske studije, ali da je odluka o tome ostavljena na kasnije.

– Vlada i Ministarstvo prosvete neće dozvoliti povećanje školarina. Za vreme rada ove vlade svojski smo se trudili da pomognemo svim fakultetima. U javnosti se pojavljuje tvrdnja da država duguje univerzitetima novac za materijalne troškove, što je tačno. Ali, taj dug nije nastao za vreme mandata ovog ministarstva, većtokom 2004 i 2005. godine. Deo tih dugovanja smo vratili, ali nismo uspeli sve – rekao je Obradovićodgovarajući na pitanje Danasa.

Obradovićje istakao da je strategija obrazovanja završena i da će predlog tog dokumenta biti prosleđen aktuelnoj vladi na usvajanje.

Prijavljivanje

Učenici koji nameravaju da upišu specijalizovane srednje škole još danas mogu da se prijave za polaganje prijemnog ispita, u odgovarajućoj srednjoj školi. Prijemni će biti održani od 8. do 10. juna, a konačni rezultati će se znati do 15. juna. Primljeni đaci će se upisivati tek nakon polaganja završnog ispita, jer su svi učenici koji završavaju osmi razred obavezni da izađu na malu maturu.

DANAS

За кандидате који желе да се упишу у уметничке школе, филолошке гимназије и математичке школе данас почиње дводневни рок за подношење пријава и документације, предвиђено је календаром уписа за нову школску годину.

Кандидати за ове школе полажу пријемни испит, али ће морати и да изађу на завршни испит, обавезан за све осмаке.

Пријемни испити биће организовани од 8. до 10. јуна у зависности од школе, а проверавају се посебне способности кандидата неопходне за одређену школу.

Коначни резултати пријемних биће објављени до 15. јуна, а тог дана биће обављен и упис ученика.

Распоред примљених кандидата утврђује се на основу успеха на пријемном и завршном испиту, општег успеха од шестог до осмог разреда и резултата постигнутих на такмичењима осмог разреда основне школе из предмета који су од значаја за упис у одређену школу.

У школама за талентоване ученике ове године има места за око 2.850 ђака.

Кандидати који се не упишу у школе за ученике са посебним способностима, јер су остали испод црте, могу касније да конкуришу за место у редовним средњим школама.

Завршни испит, који полажу сви ученици на крају осмог разреда, биће одржан 18. и 19. јуна.

РТВ

Preporuke za unapređenje nastave fizičkog vaspitanja u osnovnim školama uskoro pred Nacionalnim prosvetnim savetom

Beograd – Društvo pedagoga fizičke kulture ne odustaje od predloga da nastavu fizičkog u trećem i četvrtom razredu osnovne škole drže nastavnici fizičkog vaspitanja, i to u svim školama u kojima je to moguće.

Ukoliko ne postoje uslovi za to, fizičko bi predavali učitelji, uz stručnu pomoć nastavnika ovog predmeta. O predlozima mera za unapređenje nastave fizičkog vaspitanja, koje je pripremio beogradski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, raspravljaće Nacionalni prosvetni savet na narednoj sednici.

Podsetimo, ova tema izazvala je oštru polemiku između učitelja i profesora fizičkog, jer je zbog racionalizacije u obrazovanju ukinuta mogućnost da fizičko u trećem i četvrtom razredu drže nastavnici. I Predlog zakona o osnovnom obrazovanju, koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, predviđa da se predmetna nastava od prvog do četvrtog razreda organizuje samo za strane jezike, obavezne izborne i fakultativne predmete. Ministar prosvete Žarko Obradović ranije je najavio da će novi zakon omogućiti profesorima fizičkog da drže nastavu u nižim razredima osnovne škole, ali samo iz obaveznog izbornog predmeta sport.

U predlogu mera Fakulteta za sport ističe se da je neophodno uspostaviti sistem praćenja fizičkog razvoja, kao i razvoja motoričkih sposobnosti učenika u okviru obrazovnog sistema u celoj Srbiji. Potrebno je ujednačiti uslove u svim školama za izvođenje nastave ovog predmeta i prilagoditi je individualnim mogućnostima đaka. Oni se zalažu i za uvođenje pedagoškog nadzora, dodatne i dopunske nastave.

– Dopunska nastava bi se izvodila za učenike sa manjim nivoom motoričkih sposobnosti i sa đacima kojima je potrebna korektivna gimnastika. Dodatnom nastavom bili bi obuhvaćeni učenici posebno talentovani za sport i druge motoričke aktivnosti. Predloženo je i da sva sportska školska takmičenja budu u sistemu Ministarstva prosvete i u školskom kalendaru za tekuću godinu, kao što je to slučaj sa drugim predmetima.

– Školske sale treba da se koriste i tokom zimskog i letnjeg raspusta, za dopunsku i dodatnu nastavu i slobodne aktivnosti učenika. U srednjoj školi je neophodno inovirati program fizičkog i omogućiti profesorima da u većoj meri sami biraju sadržaje fizičkog vežbanja, u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika. Treba pronaći rešenje i za budžetsko finansiranje izborne nastave fizičkog na državnim univerzitetima – navodi se u predlogu Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje.

DANAS

Od septembra u školama „Ivan Goran Kovačić“ i „Matko Vuković“, kao i u predškolskoj ustanovi „Naša radost“ počeće upisivanje dece u srpsko-engleska odeljenja

Evropski projekt dvojezične nastave u Subotici

Subotica – Uvođenje dvojezičkih odeljenja u regionu gde je sedam jezika u službenoj upotrebi, a koristi se 24 jezika sredine, postaće predmet istraživanja i posebnog evropskog projekta. Za lingviste je izazov istraživanje efekata uvođenja stranog jezika u nastavu u manjem multijezičkom regionu kao što je Vojvodina, kaže dr Zoltan Jegeš, pokrajinski sekretar za obrazovanje.

Vojvodina širi mrežu dvojezičkih škola, pa će od septembra u osnovnim školama „Ivan Goran Kovačić“ i „Matko Vuković“, kao i u predškolskoj ustanovi „Naša radost“ početi upisivanje dece u srpsko-engleska odeljenja. – Bilingvalna ili dvojezička odeljenja ne znače pojačano učenje engleskog ili drugog stranog jezika, već savladavanje dela gradiva na stranom jeziku. To znači da se gradivo ne menja, ono je isto kao i u odeljenjima gde se radi samo na maternjem, ali se pojedini predmeti uče na stranom jeziku – objašnjava Ivana Kropf-Gligorović, rukovodilac projekta uvođenja dvojezičke nastave.

Uvođenje bilingvalne nastave u obrazovni proces u Vojvodini usvojeno je na sednici pokrajinske vlade 30. juna 2010. i jedinstveno je po tome što obuhvata sve nivoe obrazovanja i vaspitanja dece, od predškolskog do srednjih škola, i što, kako je objašnjeno, ne može da se dogodi da dete završi određeni obrazovni nivo a da se ne zna ko će ga dalje preuzeti. U uvođenju srpsko-engleske nastave partner pokrajinskog tima bio je Britanski savet i Kembridž program.

– Kembridž program predviđa uvođenje engleskog jezika u „naučne“ predmete, dakle predmeti kao matematika, svet oko nas u nižim razredima, a kasnije geografija, biologija, fizika, hemija. On poštuje nacionalni identitet zemlje koja ga uvodi, a jedan od njegovih zahteva jesu i visoki kriterijumi za predavače koji moraju imati položen sertifikovan ispit „B2“ – objašnjava Kropf-Gavrilović.

Za prosvetne radnike koji su uključeni u dvojezičku nastavu osim znanja jezika predviđena je i metodička obuka kojom se osposobljavaju za rad u ovakvim odeljenjima. U Osnovnoj školi „Ivan Goran Kovačić“ šest predavača je prošlo ovu obuku, od toga četiri učiteljice i dva nastavnika.

– To su članovi našeg kolektiva koji su imali znanje jezika i položene ispite. Ranijim uvođenjem stranog jezika u niže razrede učiteljice, koje inače teže dolaze do posla, bile su motivisane za učenje jezika i sada je to njihova prednost – kaže nam Jelena Sivč-Veljnović, direktorka ove škole.

U Subotici već postoji srpsko-nemačko i nemačko-mađarsko predškolsko odeljenje, i ista takva i u Osnovnoj školi „10. oktobar“. Njihov program pripremljen je u saradnji sa „Gete institutom“ koji predviđa drugačiji pristup učenju jezika, gde se on postepeno uvodi kroz likovno i muzičko obrazovanje. Dvojezička odeljenja, međutim, odnose se samo na strane jezike, te zahtev za uvođenje mađarsko-srpskog odeljenja, što je tražila Osnovna škola „Kizur Ištvan“, nije prihvaćen. Kako objašnjava dr Zoltan Jegeš, bilingvalna odeljenja moguća su samo u kombinaciji jednog službenog i jednog stranog jezika. Za sada nije prihvaćeno ni uvođenje mađarsko-engleskog odeljenja jer po programu Kembridža nije izrađen projekat za ovu situaciju.

Aleksandra Isakov