Правна питања и одговори

На Шангајској листи најбољих 500 универзитета у свету ове године могао би да се нађе и Универзитет у Београду. У самом врху Шангајске листе су Харвард, Стенфорд, Беркли, Оксфорд, Кембриџ, Сорбона.

Универзитет у Београду могао би ове године да се нађе на Шангајској листи 500 најбољих универзитета у свету.

Академско рангирање универзитета у свету, познато као Шангајска листа, јесте публикација коју објављује Шангајски универзитет „Цао Тун“ који и рангира универзитете и тако успоставља једну од најзначајнијих ранг-листа високошколских установа у свету.

Шангајска листа упоређује високошколске установе широм света према утврђеним стандардима: броју добитника Нобелове и Филдсове медаље, цитираности истраживача, броју објављених радова у водећим светским научним часописима.

Према прелиминарни резултатима, Универзитет у Београду ове године би могао да се нађе међу првих петсто. У прилог томе говоре и друге ранг-листе.

Ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић каже да је, према Скопус ранг-листи, која претражује резултате пре свега у области истраживања, науке и где се гледају публицистички резултати, часописи са ИМАК фактором, Универзитет у Београду прилично добро рангиран.

„Гледају колико имате радова у таквим часописима и колико сте пута цитирани, односно колико је ваш утицај на науку. И ту смо доста добро прошли. Ове године они су нас рангирали на неко 396 место у свету. Универзитет у Београду је далеко испред свих других српских универзитета. Оно што још увек фали, то је да ми имамо више радова него што су они приказали“, каже Ковачевић.

Ништа мање значајна није ни Томпсон-Ројтерсово истраживање.

„И Томпсон-Ројтерс је објавио радове за 2011. годину, где имамо више радова, на пример, од Загреба који је на Шангајској листи, око 400-500 радова више, као и Љубљане, који је испред Загреба на Шангајској листи, исто са неколико стотина радова више“, истакао је Ковачевић.

У самом врху Шангајске листе су Харвард, Стенфорд, Беркли, Оксфорд, Кембриџ, Сорбона. Из република некадашње Југославије, међу првих петсто налазе се Љубљански универзитет и Загребачко свеучилиште.

РТС

Први уписни рок на факултетима Универзитета у Београду траје до 22. јуна. Места има за 14.200 бруцоша.

Пријављивањем кандидата на факултетима Универзитета у Београду почиње први уписни рок, који ће трајати до 22. јуна. На основним академским студијама 31 факултета Београдског универзитета има места за нешто више од 14.200 бруцоша, од чега ће се 9.338 школовати о трошку државе.

Приликом пријављавања за упис на факултет, поред уписног листа, који се прибавља на писарницама факултета, потребно је донети и оригиналу диплому и фотокопију дипломе о завршном испиту, оригинале и фотокопије сведочанстава свих разреда средње школе, оригинал и фотокопију извода из матичне књиге рођених и доказ о уплати за пријављивање.

После пријављивања, пријемни испити одржаваће се од 25. до 27. јуна.

Кандидати свих медицинских факултета у земљи истог дана полагаће пријемни испит. На осталим државним универзитетима пријем докумената почиње 27. јуна. Висина школарина за самофинасирајуће студенте иста је као и прошле године.

Цене пријемних испита на факултетима Универзитета у Београду крећу се од 1.500 до 12.000 динара. Највиша је на архитектури 12.000 динара, док је најјефтинији Физички факултет са 1.500 динара. На већини осталих факултета цена је од 6.000 (Медицински, Електротехнички) до 7.000 динара (Правни, Филолошки, Фармацеутски).

Тај износ се, уколико кандидати не прођу на пријемном не враћа, а многи полажу пријемни на два факултета, како би имали више шанси да се упишу.

„Држава апелује да се пријемни не наплаћује или да тај износ буде минималан“, рекао је Танјугу државни секретар у Министарству просвете и науке Радивоје Митровић.

На цену пријемног испита утиче то да ли је потребно изнајмити додатни простор односно халу, кажу у управама факултета. Факултети имају трошкове штампања тестова, ранг-листа, разних обавештења, плаћају дежурства професорима и другом особљу, а у управама факултета оправдање налазе и у томе што држава већ дуго година не измирује у потпуности своје обавезе за материјалне трошкове факултета.

РТС

Осмаци полагали завршни испит из математике. Министар просвете Жарко Обрадовић извукао комбинацију број један за полагање теста. Будући средњошколци полагали су тест из математике, чиме су завршили обавезни завршни испит, малу матуру, који се вреднује приликом уписа у средњу школу.

Ђаци осмог разреда полaгали су завршни испит из српског, односно матерњег језика. Тачни одговори објављени на Интернет порталу РТС-а. Министар Жарко Обрадовић извукао комбинацију под редним бројем два.

Други део завршног испита за осмаке, тест из математике, почео је у 10 сати, и ђаци полажу комбинацију питања под редним бројем један.

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић поручио је ђацима да буду сталожени, да не журе и да пажљиво прочитају упутство.

„Имам утисак да су деца у бољем расположењу него њихови родитељи“, рекао је Обрадовић, након што је у директном преносу на РТС-у извукао комбинацију.

Он је навео да је на јучерашњи тест закаснио 231 ученик, али да су и они полагали.

Такође, малу матуру решава и 636 одраслих полазника из Програма „Друга шанса“ и 296 ђака из Републике Српске, рекао је Обрадовић и навео да ће резултати бити објављени после 13 сати на сајту министарства и РТС-а.

Иначе, ученици не могу да „падну“ на малој матури, али треба што боље да ураде тестове, како би себи обезбедили упис у жељену средњу школу.

На јучерашњи испит из српског, односно матерњег језика изашла су 77.432 ученика, што је 99,27 одсто од укупног броја ученика осмог разреда и према извештајима начелника школских управа, први део завршног испита протекао је регуларно.

Тест из математике трајаће два сата, има 20 задатака, од чега је половина непозната, а друга половина су делимично или потпуно познати задаци из збирки.

Прелиминарни резултати мале матуре биће познати 21. јуна, а коначни 25. јуна.

На завршном испиту може се освојити највише 40 поена (по 20 из сваког предмета), а за упис бодује се и успех из шестог, седмог и осмог разреда основне школе. По том основу ученик може освојити највише 60 бодова

Додатне поене доносе успеси на такмичењима у осмом разреду, и то међународним и републичким, које организује Министарство просвете.

Од око 83.000 места у средњим школама, 21 одсто је у гимназијама, 59 одсто у четворогодишњим средњим стручним школама, а 20 одсто у трогодишњим.

Прошле године су међу осмацима биле најтраженије медицинске школе и за неке смерове тражио се максималан број бодова. Популарне су биле и економске и угоститељско-туристичке школе.

РТВ