Правна питања и одговори

Студенти који су завршили студије на Универзитету у Београду (УБ), а на дипломе чекају дуже од две године, ускоро ће добити тај документ, јер је овог тренутка неколико хиљада диплома на потпису код ректора Бранка Ковачевића.

Ректор Ковачевић, кога ће на тој функцији 1. октобра заменити Владимир Бумбаширевић, казао је Танјугу да нешто више од 10.000 сада већ бивших студената „болоњаца“ чека на диплому, коју су стекли по новом, реформисаном закону о високом образовању.

На потпис чекају дипломе са десетак факултета, рекао је Ковачевић и навео да је до застоја дошло из техничких разлога, јер факултети, како каже, нису имали адекватан информациони систем ни електронску комуникацију са Ректоратом и ковницом новца, где се дипломе штампају.

Према његовим речима, негде има и немара, а нове дипломе до сада је добио незнатан број академаца, највише студената ЕТФ, који је раније поцео да издаје ту исправу.

Нове дипломе имају вишестепену заштиту попут пасоша, личне карте или новчанице евра.

Издавање диплома кошта исто на сваком факултету – 5.000 динара, али се уверење о дипломирању, које се одмах добија, различито наплаћује, од 600 до 3.000 динара. За пријаву за неко радно место, уверење не може бити старије од шест месеци.

РТВ

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић донео је одлуку о награђивању ученика који су у школској 2011/2012. години били високопласирани у такмичењима и смотрама које организује Министарство просвете Србије.

Како се наводу, сви ученици који су освојили прво место добиће од Града 7.950 динара, они који су освојили друго место 6.626 динара, а за освојено треће место из буџета Града биће издвојено 5.301 динар.

Ученици музичких и Балетске школе награђују се за освојена прва места, а ученици који су освојили награде у такмичењу хорова, оркестара и спортских екипа, награђују се само за освојено прво место и то у висини треће награде за појединачне наступе.

РТВ

U konkurenciji skoro 400 ekipa sa celog kontinenta, naši đaci pobedili u vođenju virtuelne banke

Profesor Predrag Matović, Nemanja Markićević i Branko Mirković u redakciji „Politike”

Nemanja Markićević i Branko Mirković, učenici četvrtog razreda Tehničke škole u Mladenovcu, ovogodišnji su pobednici evropskog takmičenja „Banke u akciji”. Takmičenje je trajalo četiri meseca, od sredine januara, kada je startovalo 396 ekipa iz 12 evropskih zemalja, a prošle subote bilo je veliko finale, u kojem su, osim našeg, učestvovali timovi iz Litvanije, Bugarske, Italije, Grčke i Slovačke. Nemanja i Branko osvojili su prvo mesto u veoma jakoj konkurenciji, sa 370 poena, što znači da su 3,7 puta uvećali poslovanje svoje virtuelne banke.

– Nagrada za osvojeno prvo mesto iznosi ukupno 300 evra, za nas dvojicu. Kako su nam objasnili – i u Evropi je kriza. Do pretprošle godine, finala su bila u Briselu, Parizu, Bukureštu, a od tada se održava onlajn. Znači, mi sedimo za kompjuterom i odigravamo poteze, odnosno donosimo bankarske odluke. Dobijamo određene vesti koje opisuju stanje na tržištu, proučavamo ih i donosimo odluke o poslovanju banke. Naša „baza” bila je naša škola u Mladenovcu. Odluke smo donosili obično ponedeljkom i petkom, i trebalo nam je u proseku po sat vremena dnevno – pričaju novopečeni bankarski šampioni, koji su posetili redakciju „Politike”.

Kako kažu, na njima je bilo da donose odluke o visini kamatnih stopa za kredite i štednju, koliko novca da ulože u marketing, istraživanja i razvoj banke.

.

B. Bilbija

Poštansko sanduče koje svetli i zvoni obaveštavajući ukućane o prispeću pošte, kao i kompjuter koji normalno funkcioniše pod vodom osmislili su i konstruisali srednjoškolci iz Tehničke škole „Rade Metalac” u Leskovcu

Tim koji je konstruisao kompjuter u akvarijumu

Leskovac – Timovi istraživača u okviru učeničkih kompanija u Tehničkoj školi „Rade Metalac“ u Leskovcu predstavili su nekoliko zanimljivih otkrića koja su izazvala veliku pažnju na takmičenjima i sajmovima. Jedan takav tim upravo se vratio sa nacionalnog sajma mladih pronalazača koji je održan u Beogradu od 23. do 25. maja, na kojem je s ponosom prikazao „akva-komp“, kompjuter u akvarijumu sa ribicama. Izum je nagrađen zlatnom medaljom i peharom koji je dodeljen školi za prezentaciju, a priznanje je stiglo i od Udruženja pronalazača Pule, takođe za izuzetan nastup i prezentaciju.

Učenička kompanija „Akva-komp” proglašena je za najbolju na sajmu učeničkih kompanija Jablaničkog i Pčinjskog okruga u Leskovcu koji je organizovao Centar za ekonomski razvoj pod nazivom „Misli kao preduzetnik“. Nesvakidašnji kompjuter prikazan je i na nedavnom svečanom otvaranju nove pošte u Leskovcu, gde je takođe izazvao oduševljenje.

Pored Lazara Vasića, učenika trećeg razreda, od koga je potekla ideja, u izradi neobičnog računara učestvovali su i Aleksandar Ranđelović, Anica Spiridonović, Miljan Stošić i Nikola Đorić.

Timom je rukovodio Igor Arsić, profesor elektronske grupe predmeta, koji za „Politiku“ objašnjava: – Uspeli su da spoje nespojivo – vodu, elektroniku i softvere. Kompjuter je kao i običan, samo što nema prašine i čišćenja kućišta, ima produžen vek, zato što radi sa nižom temperaturom, pa se manje troše komponente. Sam računar je u specijalnoj tečnosti, fluidu koji ne provodi električnu energiju. To je najveća tajna. Ta tečnost ujedno rashlađuje računar.

Milan Momčilović

БЕОГРАД – Екипа од пет младих и талентованих физичара који су постигли најбоље резултате на управо окончаној Српској физичкој олимпијади представљаће Србију на Међународној физичкој олимпијади, која ће бити одржана у јулу у Естонији.

Тамара Шумарац, Милан Корњача, Душан Шобот, Милан Крстајић и Јован Блануша су средњошколци који ће се потрудити да наставе традицију добрих резултата наших физичара на међународним такмичарима, а ако неко од њих буде онемогућен да путује у Естонију, замениће га Илија Бурић или Лука Бојовић, који су освојили шесто и седмо место.

Као у свету

Ученица четвртог разреда Математичке гимназије Тамара Шумарац, првопласирана на СФО, објашњава да се ове године то такмичење први пут спроводило из два дела, експерименталног и теоријског.

– Добро је што су експерименти које смо спроводили првог дана направљени по угледу на оне који се спроводе на међународним Олимпијадама, па већ сад знамо шта нас тамо чека – каже Тамара и истиче да су она и остали такмичари имали седмодневне припреме, током којих су им савете давали бивши олимпијци

Мада се олимпијаде физичара организују за ученике четвртог разреда, на њима могу да учествују и млађи, а један од таквих био је и Лука Бојовић, ученик другог разреда, који је освојио седмо место.

– Одувек сам волео природне науке, ваљда зато што су ме родитељи усмеравали у том правцу. Још сам млад да бих знао чиме ћу се бавити, али ме тренутно највише привлаче физика и нарочито астрофизика – каже Лука.

Злато и девет бронзи

Председник Друштва физичара Србије Иван Дојчиновић наводи да се у последње три године, од 15 српских такмичара на међународним Олимпијадама, чак 14 вратило са неком од медаља.

– Имали смо једну златну, четири сребрне и девет бронзаних, што је врло леп успех… Иначе, такмичења физичара имају дугу и лепу традицију у Србији. Ове године одржано је педесето републичко такмичење, у Сенти, крајем априла, које је представљало квалификације за СФО, која се одржава шести пут, и то по узору на међународна такмичења – каже Дојчиновић и истиче да од овогодишњих представника очекује не само да наставе традицију, већ и да премаше успехе својих претходника.

Проблем финансије

– Путовања младих талената на међународна такмичења стално прате финансијски проблеми. Прошле године је било густо јер је Министарство просвете дало мало новца, па смо морали да тражимо помоћ са стране. Ове године, Олимпијада је, срећом, у Естонији, па пут није превише скуп, а и из Министарства су најавили знатно већи износ – каже Иван Дојчиновић, председник Друштва физичара Србије.

Ф. Роговић