Правна питања и одговори

Данас се распуштају матуранти гимназија у Србији које нису надокнадили часове изгубљене због ванредне временске ситуације током фебруара и непланираног распуста.

Како је Танјугу рекао начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић, матуранти одлазе на одмор када испуне годишњи план обавезне наставе, 165 наставних дана.

Они који су план испунили идући у школу и суботом, или тако што, на пример, нису ишли на екскурзију, распустили су се 19. маја.

Ђаци су зимус због хладног времена и ванредне ситуације непланирано били на мини распусту, због чега је Министарство одлучило да друго полугодиште продужи за седам дана.

РТВ

Нереформисани универзитети, аматерски начин управљања појединим школама и факултетима и недовољно ослушкивање потреба друштва и привреде, део су домаћег образовног амбијента, који треба променити, сматра државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић.

Митровић напомиње да је, уз жељу и обавезу да побољшамо образовање, неопходно да паралелно мењамо сопствено понашање и да „заборавимо на лењост и сујету“.

Он је у изјави Танјугу упозорио на могућност да Стратегија развоја образовања у Србији до 2020 која је пред усвајањем, у својој реализацији заврши у фиоци, управо због наше неодговорности.

„Морамо коначно бити самосвесни да не доносимо стратегију да бисмо се њоме хвалили или зато што нас је Европа на то натерала, него пре свега, себе ради“, рекао је Митровић.

Према његовим речима, Европа увелико размишља о повећавању конкурентности приликом избора у сва звања на универзитетима, укључујући

Већина наших факултета, међутим, не предузима никакве корективне мере, чак и када студенти неког професора оцене слабом оценом.

„Ако се сваке године не предузму конкретне и адекватне мере, не стимулишу добри и успешни наставници или у други план не помере они чијим резултатима рада студенти нису задовољни, стагнираћемо и тапкати у месту“, оценио је Митровић.

Логично је, како каже, очекивати да се факултети и универзитети понашају тржишно и друштвено одговорно и ако су „паметнији и стручнији“ од државе, друштво од њих тражи да у свакој конкретној области понуде решења и за себе и за своју државу, пореске обвезнике и грађане, да би свима било боље.

„То значи да наша научна и образовна елита треба да указује на све аномалије у друштву и у образовању, да понуди решења, привуче средства привреде и асоцијација, нове инвестиције и донације. Тиме ће допринети побољшању угледа и факултета и универзитета.“

Уз подсећање да су се наши универзитети у расправи о стратегији развоја образовања понашали прилично инертно, Митровић је указао да је веома важно да универзитети буду интегрисани, да факултети мењају и побољшавају наставне планове и програме.

Тиме ће, како каже, конкурентнији и успешнији и постајати истински генератори сопственог развоја и развоја друштва у целини.

Ипак, и поред овако лошег стања, одређени продори у свет су већ направљени, рекао је Митровић, надајући се да ће у августу Универзитет у Београду бити уврштен на престижну Шангајску листу 500 одабраних светских универзитета.

У суштини, уместо да се међусобно оптужујемо и расправљамо шта је било и ко је крив, дошло је време да престанемо да пружамо отпор свему новом и да понудимо оригиналне програме и изнедримо људе који ће то да реализују.

„У супротном, остаћемо ту где сада јесмо, а то ће реално бити још гора позиција на лествици светског развоја, закључио је Митровић.

РТВ

Agencija za borbu protiv korupcije odlučila da se javno objavi preporuka za razrešenje Milana Višnjića sa funkcije dekana Medicinskog fakulteta u Nišu.

Milan Višnjić (FoNet, arhiva)

Agencija je apelovala je na predsednika Saveta univerziteta u Nišu da se prilikom razmatranja kandidature Milana Višnjića za prorektora Univerziteta u obzir uzme i to da je javno izneta preporuka da on bude razrešen sa funkcije dekana Medicinskog fakulteta zbog kršenja zakona.

Podseća se da je u Prekršajnom sudu u Nišu podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Višnjića zbog povrede odredaba zakona o sukobu interesa, pri zapošljavanju na fakultetu članova porodice.

„Imajući u vidu ove činjenice Agencija smatra da kandidovanje za prorektora Univerziteta u Nišu tog javnog funkcionera (Višnjića) dovodi u sumnju kredibilitet i lični dignitet kako kandidata, tako i institucije čija je osnovna delatnost objedinjenje obrazovnog i naučnoistraživačkog, stručnog, odnosno umetničkog rada, kao jedinstvenog procesa visokog obrazovanja“, ukazala je Agencija za borbu protiv korupcije.

Ona je ranije navela da postoji osnovana sumnja da Višnjić, kao javni funkcioner, nije obavestio pismeno neposrednog pretpostavljenog, odnosno Savet Medicinskog fakulteta u Nišu i Agenciju za borbu protiv korupcije o sumnji u postojanje sukoba interesa pre zaključivanja ugovora o radu sa članoima svoje porodice.

To su njegov sin Aleksandar Višnjić – na radnom mestu docenta na predmetu Socijalna medicina, njegova ćerka Jelena Višnjić – na radnom mestu asistenta na predmetu Matematika i informatika, njegov zet Srđan Ljubisavljević – na radnom mestu asistenta na predmetu Patofiziologija, majka njegovog zeta Snežana Ljubisavljević – na radnom mestu tehničkog sekretara na predmetu Urgentna medicina.

(Beta)

Od 13.694 studenata koji su Univerzitet u Beogradu upisali 2010/11. godine, 41 odsto nije uspelo da upiše drugu godinu. Od fakulteta je odustalo pet odsto studenata, dok je 36 odsto obnovilo godinu, pokazale su najnovije analize prolaznosti.

Najbolje rezultate imali su studenti Arhitektonskog fakulteta, gde je 87 odsto studenata položilo sve ispite i ostvarilo 60 ESP bodova.

– Ovaj fakultet, zbog velike konkurencije, upisuju najbolji srednjoškolci. Tokom godine studenti su na većini predmeta angažovani non-stop kroz razne projekte, analize. Polaganje ispita olakšano je i uvođenjem kolokvijuma – kaže za „Blic” prof. Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta.

Prema podacima UB, najmanje je studenata na Mašinskom i Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu koji su ispunili sve svoje ispitne obaveze i ostvarili 60 ESPB bodova.

– Problem je što brucoši dolaze sa lošim predznanjem iz srednjih škola. Ideja je da već od ove godine svakog septembra organizujemo besplatnu polaznu školu matematike, gde će profesori sa brucošima prelaziti gradivo iz srednje škole – objašnjava Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta.

Ohrabruje to što je prolaznost na ispitima generacije 2010/11. godine u odnosu na generaciju pre njih u blagom porastu – povećana je za tri odsto.

РBLIC