ВИШЕ СТУДЕНАТА НА БУЏЕТУ, КВОТЕ У ЧЕТВРТАК НА ВЛАДИ
Влада Србије највероватније ће у четвртак, 24. маја, донети одлуку о броју буџетских студената који ће у школској 2012/13. години бити уписани на основне академске и струковне студије, а предложене квоте су нешто веће него прошле године.
Према предлогу, на основним академским студијама осам државних универзитета о трошку државе школоваће се нешто више од 21.500 бруцоша, а на 47 струковних школа има места за близу 7.000 бруцоша, рекао је Танјугу државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић.
На основним академским студијама, уколико предлог министарства буде усвојен, школоваће се 1,77 одсто више бруцоша него лани, док ће квоте на струковним студијама бити веће за 1,56 процената.
Пријемни од 25. до 27. јуна
Митровић тврди да овога пута није било „пуког преписивања квота“ и да је била укључена и Национална служба за запошљавање, чији су стручњаци у неколико наврата анализирали предлоге факултета и стање на тржишту рада. Одмах након владине одлуке, универзитети и факултети расписују конкурсе са детаљним подацима о квотама на појединим студијским програмима, школарином, уписним терминима.
Универзитет у Београду (УБ) је предложио да се у наредној школској години упише нешто више од 14.200 бруцоша, од чега око 9.200 буџетских.
Пријављивање кандидата највероватније ће трајати од 20. до 22. јуна, полагање пријемних испита обавиће се од 25. до 27. јуна, а резултати ће бити објављени 28. јуна.
Коначна ранг листа, према предлогу календара уписа, биће објављена 2. јула, а до 12. јула мора бити завршен упис у првом року. Други уписни термин је у септембру, од 3. до 30. септембра.
Скупља школарина на већини факултета
Упркос препоруци ресорног министарства да се школарине за самофинансирајуће студенте не мењају, шест од 31 факултета УБ предложило је веће цена уписа.
Највеће поскупљење предложио је Електротехнички факултет где на програму софтверског инжењерства тражи да школарина уместо 183.000 буде 204.000 динара. На овом факултету вероватно ће бити скупље студије и на одсеку електротехнике и рачунарства са 81.000 на 90.000.
Управа Факултета спорта и физичког васпитања планира да са 147.000 динара повећа школарину на 163.500. Повећање је затражио и Шумарски факултет и то за 5.000, па ће студије коштати 65.000 динара, док је Факултет политичких наука предложио једнаку школарину на сва четири програма на основним академским студијама – 98.000 динара. Неки њихови програми прошле године су коштали 90.000 динара.
За самофинансирајуће студенте на Правном факултету, уколико ресорно министарство то одобри, биће потребна 91.000 динара, уместо 85.000. Географски факултет планира да повећа школарину за 10.000 динара , са 70.000 на 80.000.
Броју бужетских студената треба додати и квоте за самофинансирајуће студенте, а приватни Универзитет Мегатренд недавно је понудио да бесплатно упише 2.500 бруцоша.
РТВ
ОД БОЛОЊЕ НИШТА ГОРЕ
Оd 13.697 prošlogodišnjih brucoša, 8.002 ostvarila uslove za budžet, sve manje položenih ispita. Sa univerziteta se ispisalo pet odsto novajlija
GENERACIJA prošlogodišnjih brucoša zanemarljivo se popravila u odnosu na starije kolege. Studenti Univerziteta u Beogradu koji su se upisali 2010. tek za nepuna tri procenta uspešniji su od generacije brucoša prethodne godine, kada je reč o broju položenih ispita i prikupljenih ESP bodova.
Od 13.697 prošlogodišnjih brucoša, 8.002 ostvarila su bar 48 ESP bodova, koliko je dovoljno da se rangiraju za budžet. A dve godine ranije od 13.550 studenata prve godine, njih 7.539 prešlo je granicu od 48 bodova. Isti je odnos i među najboljima – koji su dostigli maksimalnih 60 poena. Prošle godine bilo ih je za tri odsto više.
NAJBOLjI USPESI NA ARHITEKTURI
PREMA broju brucoša koji su „očistili godinu“ i osvojili maksimalnih 60 bodova najuspešnija je prošle godine bila Arhitektura, sa 87 odsto. Na Učiteljskom fakultetu je 70 odsto položilo sve ispite, na FON skoro polovina, a zatim slede Medicinski sa 42,1 i Filološki sa 40,6 odsto najuspešnijih studenata.
Na nivou univerziteta oko pet odsto prošlogodišnjih brucoša je i zvanično napustilo studije. Mnogi od njih su sačuvali indeks, ali sa malim brojem položenih ispita. Mnogi fakulteti, međutim, odskaču od ovog proseka. Tako je na Fakultetu za fizičku hemiju broj ispisanih studenata, već u prvoj akademskoj godini, 39,8 procenata. Sa Mašinskog fakulteta ispisao se svaki deseti, sa Tehnološko-metalurškog 14,8, a sa Hemijskog 17,6 odsto. Od Biološkog fakulteta baš niko nije odustao, a manje od jedan odsto diglo je ruke od Farmacije, FON, Učiteljskog i FPN.
Od akademaca koji su odustali od Fakulteta za fizičku hemiju, čak 38,6 odsto bilo je na budžetskom finansiranju.
Ove godine, s obzirom na to da će hiljadu brucoša moći prvu godinu besplatno da studira na „Megatrendu“ profesori procenjuju da će broj onih koji „rezervišu“ dve stolice, jednu na privatnom, drugu na državnom, da bude povećan.
A kada bi lestvica za studiranje o trošku države sa 48 bodova bila podignuta na 60, kako je trebalo već da bude urađeno, budžetska mesta na studijama masovno bi ostajala prazna. Jer od cele generacije prošlogodišnjih brucoša, tek 4.228 ili 31 odsto uspelo je da položi sve ispite i zaradi maksimalnih 60 bodova.
Večernje novosti
