Правна питања и одговори

Agencija za borbu protiv korupcije odlučila da se javno objavi preporuka za razrešenje Milana Višnjića sa funkcije dekana Medicinskog fakulteta u Nišu.

Milan Višnjić (FoNet, arhiva)

Agencija je apelovala je na predsednika Saveta univerziteta u Nišu da se prilikom razmatranja kandidature Milana Višnjića za prorektora Univerziteta u obzir uzme i to da je javno izneta preporuka da on bude razrešen sa funkcije dekana Medicinskog fakulteta zbog kršenja zakona.

Podseća se da je u Prekršajnom sudu u Nišu podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Višnjića zbog povrede odredaba zakona o sukobu interesa, pri zapošljavanju na fakultetu članova porodice.

„Imajući u vidu ove činjenice Agencija smatra da kandidovanje za prorektora Univerziteta u Nišu tog javnog funkcionera (Višnjića) dovodi u sumnju kredibilitet i lični dignitet kako kandidata, tako i institucije čija je osnovna delatnost objedinjenje obrazovnog i naučnoistraživačkog, stručnog, odnosno umetničkog rada, kao jedinstvenog procesa visokog obrazovanja“, ukazala je Agencija za borbu protiv korupcije.

Ona je ranije navela da postoji osnovana sumnja da Višnjić, kao javni funkcioner, nije obavestio pismeno neposrednog pretpostavljenog, odnosno Savet Medicinskog fakulteta u Nišu i Agenciju za borbu protiv korupcije o sumnji u postojanje sukoba interesa pre zaključivanja ugovora o radu sa članoima svoje porodice.

To su njegov sin Aleksandar Višnjić – na radnom mestu docenta na predmetu Socijalna medicina, njegova ćerka Jelena Višnjić – na radnom mestu asistenta na predmetu Matematika i informatika, njegov zet Srđan Ljubisavljević – na radnom mestu asistenta na predmetu Patofiziologija, majka njegovog zeta Snežana Ljubisavljević – na radnom mestu tehničkog sekretara na predmetu Urgentna medicina.

(Beta)

Od 13.694 studenata koji su Univerzitet u Beogradu upisali 2010/11. godine, 41 odsto nije uspelo da upiše drugu godinu. Od fakulteta je odustalo pet odsto studenata, dok je 36 odsto obnovilo godinu, pokazale su najnovije analize prolaznosti.

Najbolje rezultate imali su studenti Arhitektonskog fakulteta, gde je 87 odsto studenata položilo sve ispite i ostvarilo 60 ESP bodova.

– Ovaj fakultet, zbog velike konkurencije, upisuju najbolji srednjoškolci. Tokom godine studenti su na većini predmeta angažovani non-stop kroz razne projekte, analize. Polaganje ispita olakšano je i uvođenjem kolokvijuma – kaže za „Blic” prof. Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta.

Prema podacima UB, najmanje je studenata na Mašinskom i Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu koji su ispunili sve svoje ispitne obaveze i ostvarili 60 ESPB bodova.

– Problem je što brucoši dolaze sa lošim predznanjem iz srednjih škola. Ideja je da već od ove godine svakog septembra organizujemo besplatnu polaznu školu matematike, gde će profesori sa brucošima prelaziti gradivo iz srednje škole – objašnjava Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta.

Ohrabruje to što je prolaznost na ispitima generacije 2010/11. godine u odnosu na generaciju pre njih u blagom porastu – povećana je za tri odsto.

РBLIC

Uslove za akreditaciju nije ispunilo 13 od ukupno 50 visokih škola koje su bile na proveri. Upozorenim školama nedostaju stručni kadrovi i bolji uslovi za rad

Komisija za akreditaciju (KAPK) odložila je odluku za još dve škole. Većini manjka stručnog kadra, a neke su upisivale i duplo više studenata nego što im je dozvoljeno, pišu „Novosti“.

Na spisku onih kojima je stigao akt upozorenja jer ne ispunjavaju uslove za akreditaciju su – visoke škole za vaspitače u Aleksincu, Gnjilanu, Kruševcu, Sremskoj Mitrovici, Pirotu i Vršcu. Akreditaciju nisu dobile ni visoke tehničke škole u Aranđelovcu, Trsteniku, Zvečanu i Požarevcu.

Uslove za akreditaciju nisu ispunile ni Beogradska poslovna škola, Visoka poslovna škola iz Čačka i Visoka hotelijerska škola u Beogradu. Donošenje odluke o akreditaciji odloženo je za Visoku sportsku i zdravstvenu školu iz Beograda i Visoku ekonomsku iz Peći i Leposavićа.

Dnevni akter

РТВ

ВРШАЦ –

Након мале матуре следи упис у средње школе.

То може бити стресан тренутак, нарочито када је у питању полагање завршних и пријемних испита. Понекад, због страха и треме, очекивани резултати могу изостати без обзира на знање детета.

РТВ

По добијању дипломе млади се по први пут сусрећу са конкурсима за посао у којима се често тражи радно искуство, а које током студирања нису имали прилику да стекну.

Многи факултети, упркос евидентној потреби, не пружају студентима могућност да се барем делимично упознају са оним што их чека на тржишту рада.