ПРВИ МАЈ У СРБИЈИ ПРВИ ПУТ ОБЕЛЕЖЕН 1893.ГОДИНЕ
Međunarodni praznik rada
Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije
– Širom sveta obeležava se Međunarodni praznik rada, Prvi maj. Taj praznik je ustanovljen u znak sećanja na taj dan 1886. godine, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.
Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do 1. maja 1886. godine.Kao odgovor tim zahtevima usledila je represija, i u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni su na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale, odlučio je da se od 1890. godine 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. veka i početkom 20. dobilo masovne razmere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije.
Iako se praznik rada obeležava širom sveta i u mnogim zemljama je praznik, on je najmasovnije, na najvišem nivou, kao jedna od centralnih državnih manifestacija obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.
Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih, mada su u negdašnjim socijalističkim zemljama izgubili na masovnosti. U Srbiji i regionu vremenom se ustalila praksa izlaska u prirodu na taj dan na prvomajski uranak.
Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana.
КURIR
ДОГРАЂЕНА ШКОЛА У НОВОМ ПАЗАРУ
Отворен дограђени део Основне школе „Рифат Бурџевић Тршо“ у Новом Пазару. У новим просторијама наставу ће похађати 720 ђака у обе смене. Образовање нових кадрова нема смисла ако они сутра не буду имали посао, рекао министар просвете и науке Жарко Обрадовић у Краљеву.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић отворио је у Новом Пазару дограђени део Основне школе „Рифат Бурџевић Тршо“, који ће омогућити да 720 ђака похађа школу у две смене.
Неопходна веза факултета с привредом
Образовање нових кадрова нема смисла ако они сутра не буду имали посао и зато је од стратешког интереса и Машинског факултета у Краљеву и свих других високошколских установа да остваре контакт са привредом, рекао је министар науке и просвете Жарко Обрадовић приликом обиласка једине високошколске установе у Краљеву.
Овај факултет је пре месец дана добио акредитацију за основне студије грађевинског инжењерства, једине на ширем простору централне Србије. „Једна је ствар да је то једини факултет овог смера у ширем окружењу, а друга где се ће се та деца сутра запослити. Зато је неопходна веза са привредом“, рекао је министар Обрадовић.
Обрадовић је рекао да су у протекле четири године завршене две школе у Новом Пазару, трећа се гради, отвара се Студентски ресторан, а 1. октобра почиње и изградња Студентског дома у том граду.
„Нећемо стати на томе, јер је Нови Пазар град у коме има велики број младих људи, а с обзиром да је образовање потребно, нужан услов је изградња нових школа“, напоменуо је Обрадовић приликом отварања школе, коме је присуствовао и министар рада и социјалне политике Расим Љајић.
Министар је навео да ће се средства за то бити обезбеђена било из републичког буџета или кредита, јер, како је рекао, мора се направити мрежа школа која одговара демографској ситуацији и потребном развоју Републике Србије.
Изградња дела школе финансирана је у оквиру прве фазе Програма „Модернизација школа“ Министарства просвете, из средстава зајма Европске инвестиционе банке. Израду пројекта обезбедило је и финансирало Министарство науке и просвете, а инфраструктрурне радове град Нови Пазар.
Дограђени део школског објекта површине је 1.342 квадратних метара, а састоји се од две етаже и обухвата учионице, оставе за опрему, специјализоване учионице и санитарне просторије.
Објекат је пројектован према савременим стандардима, узимајући у обзир безбедност и похађање наставе особа са инвалидитетом.
У оквиру постојећег објекта школе извршена је комплетна реконструкција санитарних просторија, а вредност завршених радова износи око 900.000 евра без ПДВ-а.
Школа је опремљена намештајем, наставним средствима и училима, аудио, видео и рачунарском опремом у вредности од око 200.000 евра.
РТС
И ПОСЛЕ СТУДИЈА – ПРОМЕНА ПРОФЕСИЈА
У блиској будућности свако ће у току радног века морати да промени неколико професија, па је за данашње студенте важно да, када дипломирају, не мисле да су за читав живот завршили са образовањем, један је од закључака конференције министара образовања у Букурешту.
За младе људе пресудно је да су свесни тога и да још током школовања науче да решавају проблеме, а да учење напамет избегавају, рекао је Танјугу државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић, по завршетку конференције.
Цео европски простор, како каже, тренутно је највише концентрисан на квалитет високог образовања, мобилност студената и заједнички оквир квалификација, који људима треба да омогући кретање приликом запошљавања, без икаквих препрека.
То значи да универзитети и државе које не понуде квалитетно образовање неће бити интересантни чак ни за најближе окружење, рекао је Митровић.
„Ако студент послуша један, два семестра на пример у Загребу, и када се врати, ако не можеш да му то признаш, онда нема мобилности“, рекао је Митровић.
Он сматра да је управо признавање звања и квалификација стечених на другим универзитетима током привременог боравка, изазов који очекује све земље Болоњске декларације.
Образовање се, како каже, доживљава као шанса и један од кључних фактора за излазак целог света из кризе, па и наше државе.
„Шта је то што треба брзо мењати, да бисмо новац пореских обвезника на најбржи начин опредметили, како би држава, привреда и друштво изашли што пре из кризе“, рекао је Митровић.
У Букурешту, где је у петак завршена конференција министара земаља које примењују Болоњску декларацију, Србија је добила оцену 3,11, нижу него пре три године.
Оцењивано је 47 држава, али је много више земаља учествовало – САД, Кина, Јапан, велики број афричких и азијских земаља.
„Оцена је резултат онога што је урађено до пред крај прошле године. Зато је нижа него што би била да се сада врши оцењивање, када припремамо стратегију развоја образовања“, рекао је Митровић Танјугу.
РТВ
