Правна питања и одговори

Студенти траже брже, суштинске реформе у систему високог образовања Србије, које ће бити одрживе у дужем временском периоду. Њихове захтеве подржао је и ректорски савет Конференције универзитета Србије.

На Економском факултету почело је потписивање петиције у оквиру студентске кампање „Десетка за Србију“ за реформу високошколског образовања.

Број освојених бодова потребних за упис наредне године, запошљавање наставника, финансирање и стратегија високог образовања, питања су која треба у најкраћем року решити како би образовни систем био што функционалнији, сматрају и студенти и професори, чланови Сената Београдског универзитета.

У овом тренутку критичан је упис. Студенти сада морају да знају како ће се уписивати на јесен. Ако остане одредба да треба да дају годину за годином, односно добију 60 бодова, то ће моћи да оствари само тридесет одсто буџетских академаца. Болоњску декларацију потписали смо пре осам година и требало је систем ускладити са европским.

Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, каже да живимо у прошлости, а покушавамо да се накалемимо на један нови потпуно различит систем.

„Криви су универзитети, факултети, крива је држава што није дала материјалну подршку за реформу. Криви су и студенти што се нису бунили одмах у старту него се њима чинило да то тако може – да учи месец дана пред испитни рок, пријави десет испита, положи три, па ћемо да идемо полако, мало растегнемо две три године дуже. То тако више не иде“, каже Ковачевић.

Усвајањем стратегије образовања доћи ће до измене и допуне закона. Реално их је очекивати на јесен, кажу професори. Стратегија образовања, сматра Слободан Јауковић, помоћник министра просвете, не може да буде инжењерски пројекат, већ треба да да одговор на питање како образовати младе људе и како управљати знањем.

РТС

Dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, danas je u Ženevi potpisalo novi protokol o Konvenciji o pravima dece koji daje mogućnost deci da se obrate Ujedinjenim nacijama u slučaju nekog sudskog spora u njihovoj zemlji.

Protokol je potpisan u okviru zasedanja Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, izjavila je neimenovana vladina organizacija, koja se zalaže za primenu tog protokola.

Ukupno 12 zemalja iz Evrope (Nemačka, Austrija, Belgija, Španija, Finska, Italija, Luksemburga, Crna Gora, Portugal, Srbija, Slovačka i Slovenija), pet iz Južne Amerike (Brazil, Čile, Kostarika, Peru i Urugvaj) i dve afričke (Mali i Marok), kao i Maldivi, potpisali su taj protokol.

Blic

Na čelu škola ubuduće biće direktori koji imaju licencu

Da bi neko bio direktor škole ne znači da je dovoljno da bude samo dobar nastavnik i da poznaje struku, već mora da bude i pedagog, pravnik, šef računovodstva, psiholog, pi-ar, da bude informatički pismen, vlada najmanje jednim stranim jezikom, da poznaje zakon, da prati razvoj svakog đaka i da se neprekidno usavršava.

Ovo su samo neke od karakteristika koji će uz „debelu dokaznu dokumentaciju” o planovima za rad i razvoj škole i njegov lični razvoj ubuduće biti neophodni svim nastavnicima koji budu želeli da sednu u fotelju prvog čoveka osnovne ili srednje škole.

………………………………………….

Sandra Gucijan

Jedinstvenim zahtevima do boljeg položaja: Studenti na poslednjem protestu

* U narednih 10 dana studenti će imati priliku da svojim potpisom podrže 12 zahteva oko kojih su se ujedinili studentski parlamenti na svim univerzitetima

Beograd – U okviru kampanje „Desetka za Srbiju“, na svim državnim fakultetima danas počinje potpisivanje peticije za reformu visokog obrazovanja. U narednih 10 dana studenti će imati priliku da svojim potpisom podrže 12 zahteva oko kojih su se ujedinili studentski parlamenti na svim univerzitetima i sve veće studentske organizacije u Srbiji. Jedan od glavnih zahteva je da 48 bodova i naredne godine ostane uslov za budžetsko finansiranje. Ovaj zahtev podržao je rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, koji smatra da „studenti ne treba jedini da plate ceh nezavršene reforme“.

– Svesni smo da izmene Zakona o viskom obrazovanju ne bi mogle da budu usvojene u ovom sazivu parlamenta, ali očekujemo od Ministarstva prosvete i nauke da pripremi predlog izmena Zakona i da on po hitnom postupku bude usvojen nakon formiranja nove vlade – kaže za Danas Vladimir Smuđa iz Saveza studenata Beograda.

On najavljuje da će na osam beogradskih fakulteta uskoro početi postupak prevrednovanja opterećenja studenata, koji će sprovesti upravo studenti. U tom postupku će učestvovati FON-u, Fakultet političkih nauka, kao i po dva fakulteta iz grupacija prirodnih, tehničkih i društvenih nauka.

– Podaci koje budemo dobili, kao i podaci o prolaznosti na ispitima i iz izveštaja o samovrednovanju fakulteta, treba da pokažu šta bi trebalo menjati u programima. Prve rezultate imaćemo na kraju ovog semestra. Zahtevaćemo da reevaluacija opterećenja studenata bude jedan od parametara za akreditaciju studijskih programa – kaže Smuđa, napominjući da su dobili podršku uprave Beogradskog univerziteta.

Osim pomenutog zahteva da 48 bodova i dalje bude uslov za budžetsko finansiranje, studenti traže da se zakonom odredi maksimalna visina školarina, kao i da se fakulteti zakonom obavežu da definišu strukturu i opravdanost visine školarina. Akademci se zalažu da svaki budžetski student ima pravo na produženu godinu, i da tokom te godine može da polaže ispite van redovnih rokova.

Po jedan „oproštaj“ za ugrožene

Jedan od zahteva je i da materijalno ugroženi samofinansirajući studenti jednom u toku školovanja imaju mogućnost da ne plate školarinu. Studenti smatraju i da bi zakonom trebalo urediti visinu administrativnih taksi koje student plaća fakultetu i univerzitetu.

Danas

До сутра би школе из целе Србије требало да доставе план надокнаде часова Министарству просвете. У министарству поручују да додавање часова током радних дана није потребно да би се избегле радне суботе или продужење школске године.

Школе у Србији треба до сутра да предложе план надокнаде часова кроз рад суботама, изгубљених због ванредне ситуације, рекао је помоћник министра просвете Зоран Костић.

Зоран Костић, помоћник министра просвете

Школе саме предлажу план надокнаде, рекао је Костић и упозорио да нема потребе да установе себи смање број радних субота, тако што ће на пример наставници за један час предавати више лекција.

„Уколико буду предавали више градива, доћи ће у ситуацију да током пет продужених дана у јуну немају шта да раде, јер су све испредавали“, рекао је Костић у Јутарњем програму РТС-а и подсетио да ће школска година бити продужена за пет радних дана.

Он је подсетио да је и иначе, након ванредних ситуација и непланираног прекида наставе, први задатак у школама да се изврши препланирање градива, посао који надзиру директори.

„Све што су планирали у фебруару, морају препланирати за март и нема разлога да предају више лекција“, рекао је Костић и позвао да се евентулани такви случајеви пријаве просветним саветницима.

Ђаци су се жалили да имају и по три контролне вежбе дневно, на шта помоћник министра образовања упозорава да наставници не могу да дају три контролне вежбе дневно, осим уколико су, како каже, у питању петнаестоминутне провере знања.

Овакве кратке провере уведене су како би наставник видео колико су деца савладала градива и шта им недостаје, рекао је Костић и истакао да је, због ванредне ситуације померена и сатница такмичења и да је на директорима да ускладе календар.

Дешава се да даровита деца иду на такмичења из више предмета и да се датуми одржавања такмичења поклопе, због чега је према речима Костића неопходно ускладити календар такмичења.

РТС