Правна питања и одговори

Profesori Desete beogradske gimnazije juče su, ni krivi ni dužni, morali da se švercuju u gradskom prevozu na putu do posla jer im na „busplus“ kartama nije uplaćena mesečna naknada za troškove prevoza.

– Posebnu neprijatnost doživele su dve profesorke koje su naletele na kontrolore. Jedna je uspela da pobegne, a drugoj su kontrolori oprostili, ali su preživele veliku neprijatnost – priča za „Alo!“ Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kome su profesori iz Desete prijavili problem. Iz „Busplusa“ poručuju da direktorka gimnazije nije na vreme trebovala karte, ali da će zaposlenima pretplatne karte biti uplaćene u roku od 48 sati. Ovaj problem ima još 15 škola u Beogradu

S. Đ.

Uprava Arhitektonskog fakulteta u Beogradu uzela je od 60 studenata prve godine master studija depozit od ukupno 2.400.000 dinara (svaki student po 40.000 dinara) kao uslov za upis. Obećali su da će novac biti vraćen ako Ministarstvo prosvete proširi kvote za upis, što je učinjeno još 16. novembra prošle godine. Ni posle tri meseca uprava još nije vratila novac.

Saradnici dekana tvrde da će novac za dva-tri dana biti vraćen svim studentima

Ministarstvo prosvete tokom prošle godine odobrilo je upis za 140 budžetskih studenata na master studije na Arhitektonskom fakultetu. Prethodnih godina Ministarstvo je proširivalo listu za šezdesetak mesta. Tako je bilo i ove.

– Uprava fakulteta naložila je studentima koji su bili ispod crte da uplate depozit od 40.000 dinara kao uslov za upis. Ako Ministarstvo proširi listu, novac će biti vraćen. Lista je proširena još 16. novembra za još 60 mesta, ali do danas novac nije vraćen – kaže jedan od studenata.

Studenti kažu da nemaju nikakvu informaciju da li će im novac uopšte biti vraćen jer od materijalno-finansijske službe mesecima ne dobijaju odgovor, studentska služba ih moli za strpljenje, do dekana se ne može doći. Dekan prof. dr Vladimir Mako nije želeo da govori za „Blic“. Njegovi saradnici tvrde da će novac za dva-tri dana svim studentima biti vraćen.

BLIC

KO TO KAŽE DA JE PROSVETARIMA LOŠE

Ljiljana, supruga ministra prosvete Žarka Obradovića, na premijeri filma o Radivoju Koraću uslikana s tašnom „luj viton“ vrednom oko 165.000 dinara

BEOGRAD – Koja kriza?

Ljiljana, supruga ministra prosvete Žarka Obradovića, ponosna je vlasnica torbe „luj viton“, čija je cena oko 2.000 dolara!

Na premijeri filma „Žućko – priča o Radivoju Koraću“ u centru „Sava“ 16. februara, žena ovog viđenog potpredsednika SPS prošetala je pomenutu tašnu – simbol luksuza i prestiža. Bež tašna s prepoznatljivim logom, braon ručkama i postavljenim dnom u istoj boji deo je maštarija žena u Srbiji, ali popularna u svetu onih koji imaju višak novca.

Ovakav model tašne košta oko 2.000 dolara – oko 165.000 dinara, što znači da supruga ministra prosvete nosi tašnu u vrednosti više od četiri prosečne plate u Srbiji! Pozvali smo ministra da čujemo da li je to on častio ženu modnim detaljem od 2.000 dolara, ali je Obradović prvo zbunjeno rekao da ne zna koliko košta ta tašna, da bi kasnije neznatno promenio priču i poručio da je njegova rođena sestra, koja živi u Americi, poklonila torbu „luj viton“ njegovoj ženi.

Evo našeg dijaloga s ministrom.

Kurir: Ministre, na premijeri filma o Radivoju Koraću vaša žena nosi torbu „luj viton“, čija je cena oko 2.000 dolara.

Obradović: Uh… Nisam znao. (Tišina) Ne znam za cenu…

Kurir: Da. Ta tašna košta oko 2.000 dolara. Ministre, odakle vam 2.000 dolara da date za torbu?

Obradović: Ja… imam sestru, Natašu, u Americi… koja joj je donela tu tašnu.

Kurir: Vaša rođena sestra joj je donela?

Obradović: Da, da. Sestra je sestra, a brat je brat.

Žene političara vole modu

Na dobre i kvalitetne tašne slabe su i supruge ostalih političara. Udovica ubijenog premijera Zorana Đinđića, Ružica, često nosi malu crnu „Šanelovu“ tašnu, koja je najpopularniji model ove kuće i košta od 2.000 do 2.500 evra, dok je supruga Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uslikana na jednom prijemu sa tašnom „guči“ čija je cena oko 750 evra. Ni u komšiluku Crnoj Gori nije ništa bolje. Paparaci su uslikali Lidiju Đukanović s tašnom „dolče i gabana“ od 1.900 evra.

KURIR

Za razliku od natpisa u široj upotrebi, u školama prevladalo ćirilično pismo. Pod uticajem kompjutera, đaci počeli da koriste štampane znakove

U školama prevladalo ćirilično pismo

ĐACI osnovnih i srednjih škola masovno ne umeju da pišu pravilno latinicom, jer ne znaju sva pisana slova. Za razliku od natpisa na prodavnicama, kafićima, apotekama i drugim objektima, odakle je ćirilica davno proterana, ona dominira u đačkim sveskama. Iz nastave je latinica gotovo izbačena!

Zato ne iznenađuje da postoje zadaci u zbirkama za malu maturu koja glase ”prepiši pravilno pisanim slovima latinice sledeće reči” ili obrnuto – iz latinice u ćirilicu. Iako deluju suviše lako, ova pitanja zadaju muke mnogim osmacima.

– Redovna je pojava da osmacima objašnjavam kako se piše latinicom pisano Đ, Dž, F ili neka druga slova. Verovatno pod uticajem kompjutera i engleske tastature mnogi pišu DJ, DZ i slične kombinacije, koje nisu deo srpske latinice – kaže za ”Novosti” Dragana Jevremović, nastavnica srpskog jezika. – U šestom razredu još i prihvataju da ispravke pismenih zadataka pišu latinicom, ali osmaci odbijaju da pišu latinicom, osim na časovima engleskog.

SAMO ĆIRILICA U UDžBENICIMA SVI udžbenici, propisuje zakon, moraju da budu odštampani ćirilicom. Izuzetak su knjige za učenje stranih jezika i udžbenici na jezicima nacionalnih manjina. Udžbenici za časove srpskog jezika i književnosti štampani su na dva pisma, da bi deca učila oba – objašnjava Jelena Ivanović iz Zavoda za udžbenike. – Ako je još u upotrebi neki latinični udžbenik, reč je o starom izdanju koje se samo štampa u novim tiražima.

Njena koleginica Svetlana Lakićević iz OŠ ”Josif Pančić” kaže da se deca drže jednog pisma koje usvoje i da nikako neće ono drugo da koriste:

– Većina piše ćirilicom i dešava se da ne znaju sva slova drugog pisma. Za njih nisu laki zadaci u zbirci za završni ispit koji traže da nešto pravilno napišu.

Veliki deo krivice, prema mišljenju prof. dr Mihajla Šćepanovića, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, snose nastavnici, olako se odnoseći prema tome kako đaci pišu.

– Osnovna škola je zatajila, jer kada bi tu deca naučila lepo da pišu, to bi im ostalo za ceo život. Krivi su, naravno, i kompjuteri, jer i tu deca koriste štampana slova, pa ne vladaju dobro pisanim slovima – objašnjava prof. Šćepanović. – Nekada se u školi učio krasnopis, a danas đaci uopšte ne vole da pišu. Takvi prođu kroz celu školu i dođu da studiraju maternji jezik, a da ne koriste pisana slova.

Večerenje novosti

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio Saša Janković

BEOGRAD – Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) i Nacionalni savet za visoko obrazovanje nedovoljno transparentno sprovode akreditaciju fakulteta i studijskih programa i u tom postupku ima propusta, očenio je Zaštitnik građana.

Komisija i savet ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio je Saša Janković i preporučio tim telima da unaprede postupak akreditacije za sve sadašnje i buduće podnosioce zahteva.

„Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje će napraviti analizu postupaka akreditacije u toku i utvrditi postupke akreditacije u kojima su prekoračeni zakonski i razumni rokovi“, preporuka je ombudsmana navedena u dopisu tim telima.

Takođe, Zaštitnik građana ocenio je i da pravni propisi koji regulišu postupak akreditacije, odnosno postupanje komisije i saveta nisu dovoljno jasni i detaljni, što, kako je naveo, ostavlja prostor za arbitrernost i pravnu nesigurnost pri odlučivanju o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima podnosioca zahteva za akreditaciju.

Predsednica KAPK Vera Vujčić rekla je da su članovi komisije zatražili prijem kod ombudsmana.

„Želimo da damo sva dodatna objašnjenja i otvoreni smo za razgovor, da ukažemo na sve pojedinosti postupaka“, rekla je Vujčić, smatrajući da ombudsman ipak nije mogao da sagleda svu složenost toga posla.

Ona je navela da se u postupcima recenziranja često dešavaju otkazivanja recenzenata, pa, kako kaže, moraju da uslede nova imenovanja i taj postupak je teško vremenski oročiti.

Vujčićeva je podsetila da je do sada akreditovano više od 1.500 studijskih programa.

КURIR