Правна питања и одговори

Nasilje se skriva u početnoj fazi, a jednako se plaše i đaci i roditelji

Đačke legitimacije i privatno obezbeđenje poboljšavaju bezbednost u školama

Od 8. decembra, kako je Ministarstvo prosvete i nauke otvorilo prvi SOS telefon (0800-200-201) za prijavljivanje nasilja u školama, prosvetni inspektori zabeležili su 600 poziva i to uprkos činjenici da su đaci u tom periodu imali jedan uobičajen i jedan vanredni raspust. Po rečima načelnika prosvetne inspekcije Velimira Tmušića, nasilje je u porastu, a ono što do sada prikupljeni podaci pokazuju jeste da postoji pokušaj skrivanja nasilja u školama.

– Nasilje se skriva najčešće u početnoj fazi i to onda kada je moguće delovati preventivno. To važi i za roditelje, koji se plaše posledica ukoliko nasilje prijave nastavniku ili inspekciji. Iako je još rano da se daju precizni podaci na osnovu dosadašnjih poziva, ipak se može reći i da je uočena i neobaveštenost da se problemi reše kada je već uočeno da nasilje postoji – rekao Tmušić na dvodnevnoj konferenciji „Dobre prakse i partnerstva – ključ efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja” koja se održava u Centru „Sava”.

On je pojasnio i da su obično problematični učenici oni koji potiču iz porodica u kojima već postoji nasilje i dodao da je u planu formiranje koalicija protiv nasilja, jer ovo nije problem samo škole ili ministarstva, već je to društveni problem.

U okviru radionice na temu školskog nasilja, upućena je kritika medijima koji „jure za nasiljem”, a istovremeno retko pišu o primerima dobre prakse, odnosno školama koje se već godinama uspešno bore protiv ovog problema. Zato su prikazani neki od pozitivnih primera, počevši od – Bujanovca.

Prevencija nasilja je poseban izazov u multikulturalnim sredinama, a Bujanovac je grad u kojem su škole podeljene i etnički i fizički, rekla je Tatjana Popović iz Nensen dijalog centra Srbija. Tijana Jocić i Leon Sejdini su đaci dve takve škole, ali kažu da su kroz medijaciju mnogo naučili o nenasilnoj metodi komunikacije, ali i da ima mnogo više tema koje ih vezuju nego onih koje ih razdvajaju.

– Ja sam učenik osmog razreda i kada sam dežurni pomažem u rešavanju svakodnevnih problema u školi, a za to vreme nosim majicu na kojoj piše da sam školski medijator, dakle svi to znaju – ispričao je Sejdini, uz buran aplauz nastavnika okupljenih u Centru „Sava” koji su pozdravili hrabar gest nošenja majice i učešća u projektima ovakve vrste.

– Osnovna škola „Miroslav Antić” ima 1.300 đaka i 90 zaposlenih, sa po 30 i 33 učenika u odeljenju. To je mala školska zgrada, ali veliki prostor da nasilje izbije na svakom koraku. Mi smo ipak primer dobre prakse, jer u prevenciji učestvuju svi – od tetkice i direktora, pa do roditelja i nekadašnjih đaka. Ključan osećaj, koji mora da se gradi, jeste osećaj pripadnosti školi – rekla je direktorka Biljana Radosavljević i navela primer kada su dva dana pred početak školske godine đaci, nastavnici, roditelji i nekadašnji đaci zajedno od snega očistili 3,5 hektara školskog dvorišta.

Dejan Zlatić iz Saveta roditelja OŠ „Velimir Markićević” iz Majdanpeka kaže da se za pet godina klima u školi veoma promenila, da sada dete potpuno mirno šalje na časove, znajući da će ono biti bezbedno u školi i da će biti zaštićeno u proceduri koja usledi ukoliko prijavi nasilje.

Zorica Panić, psiholog u Desetoj beogradskoj gimnaziji kaže da pre nego što se krenulo sa specifičnim programom prevencije nasilja u ovoj školi, među mladima je vladala strašna apatija. Na pitanje šta radiš u slobodno vreme, oni su odgovarali sa „blejim, visim, smaram se, bedačim se”. Na drugo pitanje – zašto na primer ne idu u bioskop, odgovor je bio „sa kojim parama”.

– Tada smo rešili da promenimo stvari i školskih magacin preuredimo u školski omladinski klub (ŠOK). Klinci su taj prostor prihvatili, sami sredili, svakoga radnog dana imamo radionice na razne teme, prilagođavamo ih aktuelnim problemima u školi. Učestvuju i nastavnici roditelji koji dolaze jednom nedeljno, sede dva i po sata i traže još, što je potpuno neverovatno – ispričala je Zorica Panić.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Budi muško klub

Dragan Mikić, učenik Poljoprivredne škole iz Prokuplja je član jednog od desetak „Budi muško kluba”, koliko ih ima u Srbiji. On kaže da je cilj da se pokaže da pravi muškarac nije nasilan i da ume da poštuje drugi pol. „Ušao sam u klub iz radoznalosti, uprkos provokacijama i zadirkivanju ’da smo mi manje muškarci, pa da nam je zato potrebna ovakva potvrda’. Danas nas devojke gledaju drugim očima, a ostali poštuju, sada imamo više razumevanja i tolerancije, a zajedno sa nama u akcije idu i naši profesori”, ispričao je Mikić.

POLITIKA

РТВ

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да ће добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ позитивно утицати на образовање и науку Србије, нагласивши да се у тим областима мора стално радити на побољшању квалитета.

„Морамо радити на подизању квалитета да би смо могли да добијемо одговарајућа финансијска средства из ЕУ која ће нам нарочито бити на располагању од 2014. године, после усвајања новог буџета ЕУ“, рекао је Обрадовић новинарима на Новосадском сајму.

Напомињући да би се у овој фази пута наше земље ка ЕУ требало добро да припремимо за испуњавање формалних услова, министар је упозорио на то да новац из европских фондова неће доћи сам по себи, него да га практично морамо зарадити сталним подизањем нивоа квалитета нашег образовног система и практичном применом европских стандарда и мера.

„Неоспорно је да ће образовање и наука Србије имати своје место када је реч о подстицајима из ЕУ, али од нас пре свега зависи у којој мери ћемо моћи да одговоримо на постављене критеријуме“, истакао је Обрадовић.

Он је подсетио да је Србија и до сада добијала помоћ за образовање и науку из ЕУ и да је у оквиру „Темпус“ програма наша земља, уз Русију, добила највеће износе од неколико десетина милиона евра.

Наше образовне институције учествују и у наменским пројектима ЕУ вредним од 150.000 до 600.000 евра, рекао је Обрадовић и додао да ће ти износи убудуће бити знатно већи како се будемо приближавали пуноправном чланству ЕУ.

Обрадовић је у Новом Саду посетио Међународни сајам образовања „Путокази“ и изложбу уметности који су отворени до 6. марта.

РТВ

Студенти бујановачког Одељења Економског факултета из Суботице у организацији Координационог тела за југ Србије данас бораве на матичном факултету и у Новом Саду.

Према програму који је достављен студентима, данас ће им се у амфитеатру Економског факултета у Суботици обратити и министар просвете Жарко Обрадовић, декан факултета Дејан Вуњак, али и амбасадори САД Мери Ворлик и Велике Британије Мајкл Девенпорт, који су учествовали у отварању мултиетничког одељења тог факултета у Бујановцу.

Одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу почело је са радом 1. новембра 2011. године, када је уписано 69 студената који се налазе на војвођанском буџету.

Наставу на српском језику изводе професори Економског факултета из Суботице, а на албанском професори Тетовског универзитета из Македоније.

РТВ

Roditelji su veoma zadovoljni uslugom u predškolskim ustanovama, a lokalnim samoupravama najčešće sugerišu da ponudu u obdaništima obogate učenjem stranih jezika i sportskim sadržajima, pokazalo istraživanje sprovedeno u sedam opština u Srbiji.

Iz istraživanja predstavljenog danas na Konferenciji o unapređenju predškolskog obrazovanja vidi se da su podjednako zadovoljni i zaposleni u predškolskim ustanovama u Adi, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Sečnju, Somboru, Subotici i Temerinu.

Te opštine čine prvu mrežu u okviru projekta „Podrška lokalnih samoupravama u decentralizaciji društvenih delatnosti“, a saradnik u istražiavnju Predrag Životić je neglasio da su predškolske ustanove od roditelja dobile izuzetno visoke ocene.

– Prosek kvare utisci o opremljenosti, broju i kvalitetu učila, kao i uključenosti roditelja. Oni su, na primer, najviše zamerki imali na nedostatak prostora za parking – naveo je Životić.

Istraživanje je pokazalo i da treba ohrabriti muškarce među roditeljima i starateljima dece da više komuniciraju s predškolskim ustanovama i preuzmu aktivniju ulogu u brizi o deci.

Kako je navedno, poželjno je i da se osmisle mere i aktivnosti kako bi se postigao veći obuhvat dece iz domaćinstava poljoprivrednika Saradnik u istraživanju Maja Knežević smatra da se rezultati, koji se odnose na utiske zaposlenih, uz određena odstupanja, mogu reflektovati na nivo cele Srbije.

Prema njenim rečima, vaspitači najviše zamerki imaju na nemogućnost napredovanja i visinu zarada, odnosno na to što ne postiji rangiranje prihoda u skladu sa učinkom, a smeta im i to što ne mogu da utiču donošenje odluka o organizaciji rada.

– Oni su zadovoljni sadržajem svog posla i vole svoj posao, to utiče i na njihovu visoku lojalnost, a oslikava se i na stav roditelja koji su veoma zadovoljni uslugom koju pružaju vaspitači – navela je Kneževićeva.

Govoreći o inovativnosti i trendovima, ona je ukazala da zaposleni imaju u proseku 20 godina i da nisu u dovoljnoj meri otvoreni za primenu novih modela, kao i da za to nema ni dovoljno sredstva.

BLIC