Правна питања и одговори

РТВ

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да ће добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ позитивно утицати на образовање и науку Србије, нагласивши да се у тим областима мора стално радити на побољшању квалитета.

„Морамо радити на подизању квалитета да би смо могли да добијемо одговарајућа финансијска средства из ЕУ која ће нам нарочито бити на располагању од 2014. године, после усвајања новог буџета ЕУ“, рекао је Обрадовић новинарима на Новосадском сајму.

Напомињући да би се у овој фази пута наше земље ка ЕУ требало добро да припремимо за испуњавање формалних услова, министар је упозорио на то да новац из европских фондова неће доћи сам по себи, него да га практично морамо зарадити сталним подизањем нивоа квалитета нашег образовног система и практичном применом европских стандарда и мера.

„Неоспорно је да ће образовање и наука Србије имати своје место када је реч о подстицајима из ЕУ, али од нас пре свега зависи у којој мери ћемо моћи да одговоримо на постављене критеријуме“, истакао је Обрадовић.

Он је подсетио да је Србија и до сада добијала помоћ за образовање и науку из ЕУ и да је у оквиру „Темпус“ програма наша земља, уз Русију, добила највеће износе од неколико десетина милиона евра.

Наше образовне институције учествују и у наменским пројектима ЕУ вредним од 150.000 до 600.000 евра, рекао је Обрадовић и додао да ће ти износи убудуће бити знатно већи како се будемо приближавали пуноправном чланству ЕУ.

Обрадовић је у Новом Саду посетио Међународни сајам образовања „Путокази“ и изложбу уметности који су отворени до 6. марта.

РТВ

Студенти бујановачког Одељења Економског факултета из Суботице у организацији Координационог тела за југ Србије данас бораве на матичном факултету и у Новом Саду.

Према програму који је достављен студентима, данас ће им се у амфитеатру Економског факултета у Суботици обратити и министар просвете Жарко Обрадовић, декан факултета Дејан Вуњак, али и амбасадори САД Мери Ворлик и Велике Британије Мајкл Девенпорт, који су учествовали у отварању мултиетничког одељења тог факултета у Бујановцу.

Одељење Економског факултета из Суботице у Бујановцу почело је са радом 1. новембра 2011. године, када је уписано 69 студената који се налазе на војвођанском буџету.

Наставу на српском језику изводе професори Економског факултета из Суботице, а на албанском професори Тетовског универзитета из Македоније.

РТВ

Roditelji su veoma zadovoljni uslugom u predškolskim ustanovama, a lokalnim samoupravama najčešće sugerišu da ponudu u obdaništima obogate učenjem stranih jezika i sportskim sadržajima, pokazalo istraživanje sprovedeno u sedam opština u Srbiji.

Iz istraživanja predstavljenog danas na Konferenciji o unapređenju predškolskog obrazovanja vidi se da su podjednako zadovoljni i zaposleni u predškolskim ustanovama u Adi, Bačkoj Topoli, Kanjiži, Sečnju, Somboru, Subotici i Temerinu.

Te opštine čine prvu mrežu u okviru projekta „Podrška lokalnih samoupravama u decentralizaciji društvenih delatnosti“, a saradnik u istražiavnju Predrag Životić je neglasio da su predškolske ustanove od roditelja dobile izuzetno visoke ocene.

– Prosek kvare utisci o opremljenosti, broju i kvalitetu učila, kao i uključenosti roditelja. Oni su, na primer, najviše zamerki imali na nedostatak prostora za parking – naveo je Životić.

Istraživanje je pokazalo i da treba ohrabriti muškarce među roditeljima i starateljima dece da više komuniciraju s predškolskim ustanovama i preuzmu aktivniju ulogu u brizi o deci.

Kako je navedno, poželjno je i da se osmisle mere i aktivnosti kako bi se postigao veći obuhvat dece iz domaćinstava poljoprivrednika Saradnik u istraživanju Maja Knežević smatra da se rezultati, koji se odnose na utiske zaposlenih, uz određena odstupanja, mogu reflektovati na nivo cele Srbije.

Prema njenim rečima, vaspitači najviše zamerki imaju na nemogućnost napredovanja i visinu zarada, odnosno na to što ne postiji rangiranje prihoda u skladu sa učinkom, a smeta im i to što ne mogu da utiču donošenje odluka o organizaciji rada.

– Oni su zadovoljni sadržajem svog posla i vole svoj posao, to utiče i na njihovu visoku lojalnost, a oslikava se i na stav roditelja koji su veoma zadovoljni uslugom koju pružaju vaspitači – navela je Kneževićeva.

Govoreći o inovativnosti i trendovima, ona je ukazala da zaposleni imaju u proseku 20 godina i da nisu u dovoljnoj meri otvoreni za primenu novih modela, kao i da za to nema ni dovoljno sredstva.

BLIC

Šta predviđa strategija razvoja obrazovanja u Srbiji

Obavezno srednjoškolsko obrazovanje, polovina učenika u gimnazijama, a polovina u srednjim stručnim školama i od 35 do 40 odsto visokoobrazovanih – osnovni su ciljevi strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, koja je juče predstavljena.

Ministar prosvete Žarko Obradović

Žarko Obradović, ministar prosvete i nauke, rekao je da bi ovaj dokument tokom aprila trebalo da se nađe na sednici Vlade.

Iako statistika pokazuje da u Srbiji ima oko 6,5 odsto fakultetski obrazovanih, u skladu sa planovima Evropske unije, srpska obrazovna strategija predviđa da taj procenat poraste od 35 do 40 odsto.

– Ne znamo kakav će biti privredni sistem Srbije 2020, ali je potrebna obrazovna populacija koja će biti kreator – rekao je Vlastimir Matejić, rukovodilac tima za pisanje ovog dokumenta.

Cilj je, kako je dodao, i da 50 odsto dece pohađa srednje stručne škole, a 50 odsto gimnazije, kako se ne bi školovao kadar koji ne može da nađe posao. Takođe, predviđeno je i da BDP koji odlazi na obrazovanje bude šest odsto za razliku od sadašnjih oko 4,5 odsto.

– Plan je da 1,25 odsto BDP-a ide na visoko obrazovanje, za šta se sada odvaja 0,85 odsto – kazao je Matejić. Ivan Ivić, takođe rukovodilac tima, rekao je da će gimnazije biti temelj na kome će se graditi visoko obrazovanje i da se zato ide na povećanje broja đaka u gimnazijama na 50 odsto.

Sadašnjim Ustavom nije predviđeno da srednje obrazovanje bude obavezno, pa bi ostvarenje tog cilja zahtevalo ustavne promene.

BLIC