Правна питања и одговори

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio Saša Janković

BEOGRAD – Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) i Nacionalni savet za visoko obrazovanje nedovoljno transparentno sprovode akreditaciju fakulteta i studijskih programa i u tom postupku ima propusta, očenio je Zaštitnik građana.

Komisija i savet ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio je Saša Janković i preporučio tim telima da unaprede postupak akreditacije za sve sadašnje i buduće podnosioce zahteva.

„Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje će napraviti analizu postupaka akreditacije u toku i utvrditi postupke akreditacije u kojima su prekoračeni zakonski i razumni rokovi“, preporuka je ombudsmana navedena u dopisu tim telima.

Takođe, Zaštitnik građana ocenio je i da pravni propisi koji regulišu postupak akreditacije, odnosno postupanje komisije i saveta nisu dovoljno jasni i detaljni, što, kako je naveo, ostavlja prostor za arbitrernost i pravnu nesigurnost pri odlučivanju o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima podnosioca zahteva za akreditaciju.

Predsednica KAPK Vera Vujčić rekla je da su članovi komisije zatražili prijem kod ombudsmana.

„Želimo da damo sva dodatna objašnjenja i otvoreni smo za razgovor, da ukažemo na sve pojedinosti postupaka“, rekla je Vujčić, smatrajući da ombudsman ipak nije mogao da sagleda svu složenost toga posla.

Ona je navela da se u postupcima recenziranja često dešavaju otkazivanja recenzenata, pa, kako kaže, moraju da uslede nova imenovanja i taj postupak je teško vremenski oročiti.

Vujčićeva je podsetila da je do sada akreditovano više od 1.500 studijskih programa.

КURIR

Kako je direktor škole u Rogačici kod Bajine Bašte spasao kamiondžiju

Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Jezdić

Rizikujući sopstveni život, Rade Jezdić iz Užica, direktor seoske škole u Rogačici kod Bajine Bašte, spasao je Laza Sebastijanovića iz Nove Pazove, vozača kamiona koji je klizio niz liticu, u blizini Užica.

Kamion sa prikolicom sa oko 25 tona drvenog tereta, u subotu kasno noću, kretao se putem od Bajine Bašte do Užica. Međutim, vozač je, zbog leda i snega na kolovozu izgubio kontrolu nad kamionom koji se nakon proklizavanja našao na litici u mestu Volujac i niz nju počeo da klizi. Ipak, tragičan ishod te noći sprečio je Rade Jezdić svojim hrabrim gestom, iako su mnogi ljudi posmatrali jeziv prizor i zbog straha ništa nisu preduzimali.

– Prikolica kamiona pritiskala je kabinu. Uplašio sam se, jer je pretila opasnost da će se otkačiti i da će se prevrnuti na kabinu. Od snega nisam mogao da otvorim vrata na kabini, a druga su bila zaglavljena. Uplašio sam se… nisam znao šta da radim i pomislio sam da je sve gotovo, svedočio je Lazo Sebastijanović, koji je vozač skoro četrdeset godina. Odjednom se, kako kaže, pojavio čovek ispred kabine koji mu je vikao da otvori prozor, što je uz velike napore i uspeo. Bio je to Rade Jezdić, koji je uspeo da ga izvuče iz kabine.

Dan nakon spasavanja, pored kamiona, Rade i Lazo su se i zvanično upoznali i započeli prijateljstvo, a Lazo nije imao reči kojima bi iskazao zahvalnost svom hrabrom spasiocu

– Hvala Radu do neba, govorio je Lazo, kome je Rade ovih dana bio domaćin, dok policija nije obavila uviđaj.

Rade se tog dana, svojim „golfom“ vraćao u Užice iz škole u Rogačici. Jedan sat pre ponoći, kako kaže, na putu kod Volujca ugledao je kamion koji je sleteo s puta i zaustavio svoj automobil da pogleda šta se dogodilo.

– Mnogo ljudi bilo je na putu koji su gledali kamion, ali niko mu nije prilazio. Pitao sam ih šta se dogodilo i rekli su mi da je u kabini čovek i da se guši u dimu u kabini. Kroz sneg sam uspeo da priđem kabini i video – smrt. Vozač je bio u šoku, krvavog lica, polomljenih zuba, iscepane odeće… Rukom je odmahivao pokušavši da mi kaže da bežim, ali nisam mogao da ga ostavim u takvom stanju. Pokušao sam nogom da razbijem staklo na vratima, ali nisam uspeo, a onda je on nekako uspeo delimično da otvori prozor. Uhvatio sam ga za jednu, pa za drugu nogu i izvukao iz kabine, a samo par sekundi posle toga, kamion se još više nagnuo, ali uspeli smo, svedoči za Danas Rade, dodavši da su mu sveštenik Dragan iz Duba i još jedan mladić posle toga pomogli da vozača prenese do puta, a potom je pozvao policiju.

Danas

– Bio sam šokiran činjenicom da niko od sedamdesetak ljudi na putu nije pokušao da priđe kamionu i da pomogne vozaču. Ljudi su čudo – kaže Rade, koji je prilikom pokušaja da polomi staklo na kabini zadobio rasekotinu i lakšu povredu noge, ali, kako kaže, sada je dobro jer mu „diklofen“ pomaže.

– Ne smatram to nekim podvigom, ali svako od nas kada se nađe u takvoj ili sličnoj situaciji trebalo bi da reaguje. Valjda je to normalno. Naravno da sam bio svestan opasnosti, ali nisam mogao da čoveka ostavim u takvom stanju. Rekao sam mu ili ćemo obojica otići na onaj svet ili ćemo preživeti, ali bog nas je pogledao i vratio na ovaj svet i postali smo veliki prijatelji, svedoči Rade Jezdić.

Dobitnik Svetosavske nagrade

Pre tri godine Rade je proglašen za najboljeg učitelja u Srbiji, dok je radio u seoskoj školi u Alinom potoku, kod Čajetine, i tada mu je pripala Svetosavska nagrada. Svakodnevno je taj skromni i vredni čovek, uvek raspoložen i pun entuzijazma, putovao iz Užica do Alinog potoka, a onda je ostao bez posla, jer u tom selu nije bilo dovoljno đaka, pa je škola zatvorena. Devet meseci najbolji učitelj u Srbiji bio je bez posla, ali nije se predavao, već je svojoj porodici uspeo da obezbedi sve što je potrebno, radeći raznorazne pa i fizičke poslove. Ipak, država ga se setila i nakon toga je izabran za direktora seoske škole u Rogačici. Prošle godine, tokom letnjeg raspusta, Rade je svoj odmor iskoristio da sa školskim domarima obnovi krov školske zgrade, koji je godinama prokišnjavao, na čemu su mu meštani neizmerno zahvalni.

Beograd — Trećina učenika u Srbiji funkcionalno je nepismena, a oko 20 odsto njih ne završi ni osnovnu školu, kaže Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta za B92.

On je u emisiji “Između dve vatre” istakao da je stanje u našem sistemu obrazovanja zabrinjavajuće.

Prema njegovim rečima, oko 20 odsto đaka u Srbiji ne završi osnovnu školu niti upiše srednju, a čak 30 odsto njih funkcionalno je nepismeno. “To su ozbiljni razlozi koji nas navode na brigu o stanju u našem sistemu obrazovanja”, rekao je on.

Tinde Kovač Cerović, državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, naglasila je da je Strategijom obrazovanja planirano da u Srbiji do 2020. godine bude 30 odsto visokoobrazovanih.

“Srbiji je potreban konherentan obrazovni okvir. Moramo da otvorimo prostor, koji je do sada bio dramatično zatvoren, i to putem razmene znanja, prakse… U tom kontekstu, to su dva oslonca koja mogu da nam pomognu. Treći oslonac je unapređenje nastavne prakse. Veliki broj nastavnika želi da unapredi svoja predavanja i kontakte sa učenicima”, kaže ona.

Kovač Cerović je navela i da u Srbiji postoji veoma dobre škole i nastavnici.

“Sada imamo 800 škola koji su u nekoj vrsti projekata. To je dobra baza da se sistem obrazovanja stavi u fokus”, ističe ona.

Strategija obrazovanja, u čijoj izradi je učestvovao i prof. Ivić, podrazumeva da će srednje obrazovanje biti obavezno za sve. To podrazumeva i promenu Ustava Srbije.

“Strategija je pokušaj da se na duži rok sagleda naš sistem obrazovanja. Stalno su do sada donošene neke mere, zakoni, pravilnici… ali bez ikakvog reda. Srednja škola je važna i svako treba da je završi. Predložili smo da i ona bude obavezna i da predstavlja kvalifikaciju za zapošljavanje, što do sada nije bio slučaj”, objasnio je on.

Kada je reč o finansiranju obrazovanja u našoj zemlji, Kovač Cerović je rekla da je Strategijom predviđeno da se ubuduće izdavaja više od 4,5 odsto BDP-a.

“Obrazovanje je investicija za budućnost. Ta diskusija je dovoljno umrežena i tu nema dileme. Međutim, ima dileme kako doći do toga. Tu nije u pitanju samo iznos, već i uštede i efikasnost nastave, koja treba da bude bolje usmerena ka primeni stečenog znanja”, rekla je ona.

B-92

Manja odeljenja neće biti ugrožena: Zoran Kostić

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke, o efektima racionalizacije u obrazovanju

Beograd – U obrazovnom sistemu Srbije trenutno ima 2.682 zaposlena bez punog fonda časova. Početkom septembra prošle godine bilo ih je 4.887, uključujući i neraspoređene iz dve prethodne školske godine, ali je zahvaljujući procesu raspoređivanja, 2.205 zaposlenih dopunilo normu časova

– Početkom ove školske godine bilo je i 158 tehnoloških viškova bez ijednog časa, ali da je do sada raspoređeno 58 zaposlenih sa punim radnim vremenom, i to na upražnjena mesta onih koji su u međuvremenu otišli u penziju. Do sada je otpremninu dobilo 185 zaposlenih, koji su u potpunosti ostali bez norme i njihova radna mesta su ugašena – sumira za Danas rezultate racionalizacije u obrazovanju Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

On ističe da će Ministarstvo nastaviti racionalizaciju kroz smanjivanje broja odeljenja, broja zaposlenih i mrežu škola do 2014. godine, kada se prelazi na nov sistem finansiranja „po glavi“ učenika.

– U međuvremenu se rade kapitacione formule. Odabrano je 16 opština koje rade na razvijanju tih individualnih formula. Biće ih više, kako bismo obuhvatili sve slučajeve koji nam prave probleme, kao što su, recimo, odeljenja u kojima se školuju učenici pripadnici nacionalnih manjima ili odeljenja sa malim brojem đaka. Ne želimo da takve škole budu ugašene. Nadamo se da će formule biti gotove do kraja ove godine, kako bismo prešli na pilot program po njima – kaže Kostić i dodaje da će prelaskom na nov sistem finansiranja broj tehnoloških viškova možda biti veći, ali će Vlada obezbediti sredstva za socijalni program.

Objašnjavajući kakve novine donosi sistem finansiranja prema broju učenika, naš sagovornik ističe da će se i ubuduće deo sredstava za obrazovanje obezbeđivati iz republičkog budžeta, a da će deo rashoda škola pokrivati lokalne samouprave.

– Iznos sredstava koje će škola dobiti po učeniku iz budžeta ne može biti jedinstven i prevashodno će se razlikovati prema nivou obrazovanja i prema postojećim specifičnostima, imajući u vidu razlike između obrazovnih ciklusa (pripremni predškolski program, osnovno i srednje obrazovanje), ali i razlike koje postoje unutar samog obrazovnog ciklusa. To konkretno u osnovnom obrazovanju znači da će iznos sredstava, koje će škola dobiti po učeniku koji pohađa nastavu od petog do osmog razreda, biti veći od iznosa koji se dobija po osnovu učenika koji pohađaju nastavu od prvog do četvrtog razreda. U srednjem obrazovanju iznos sredstava koje će škola dobiti zavisiće od složenosti nastavnih planova i programa i od nastavnog procesa u pojedinim oblastima srednjeg stručnog i gimnazijskog obrazovanja – navodi Kostić.

On naglašava da novi sistem finansiranja neće ugroziti opstanak škola u opštinama u kojima je razuđena mreža obrazovnih ustanova i gde postoje brojna izdvojena odeljenja sa malim brojem učenika.

– Iako je broj upisanih učenika prvenstveni osnov za izračunavanje iznosa budžetskih sredstava koja će biti transferisana za finansiranje škola, neophodno je uključiti i stepen ekonomskog razvoja lokalne samouprave, gustinu naseljenosti, kvalitet puteva, nastavu na jezicima manjina, kao broj učenika za koje se donosi poseban individualni obrazovni program – kaže Kostić.

Dobit za škole

Na pitanje šta novi sistem finansiranja znači za određenu školu, Kostić kaže da to znači veću fleksibilnost u upravljanju sredstvima na nivou škole i mogućnost ulaganja dela dobijenih sredstava iz budžeta u razvojne programe, u skladu sa prioritetima i specifičnostima same škole. S druge strane, novi sistem finansiranja podrazumeva veću odgovornost predstavnika lokalne samouprave i direktora škole u cilju unapređenja obrazovnog procesa i dostizanja postavljenih standarda.

DANAS

РТВ

Како истичу у школи, неопходна је помоћ надлежних да би се овај објекат реновирао.