БРУЦОШИ УПОЗНАЛИ ДРУГОВЕ, АЛИ И ПРЕДАВАЊА
U Niš i Kragujevac stigli novi studeni
Kragujevački univerzitet i Niški univerzitet dobili su 7.680 novih studenata koji su se upisali u prvu godinu studija. Veliki broj njih imao je već prva predavanja, neki su se uselili i u studentske domove, a pored želje da što više nauče i dobiju diplomu, kažu da žele da steknu što više prijatelja i da su neke već upoznali.
Budući pravnici u Nišu već seli u klupe
– Bila sam đak generacije. Stigla sam juče i odmah našla nove drugarice. Ja sam iz Priboja i nikada nisam do sada bila u Kragujevcu. Ovo je za mene raj, ima svega, i pozorišta, i sportskih terena… I zabava je vrhunska. Nedostaje mi porodica, ali ne treba da brinu. Imam gde da spavam, šta da jedem. Volim prirodu, a lepše parkove od ovih u novom gradu nisam videla – kaže Božana Janjić, brucoškinja u Kragujevcu. Ona je u sobi studentskog doma sa Kristinom Lukić iz sela Kovačica kod Jagodine.
– Upisala sam Pravni fakultet. Bila sam ranije ovde, ali tek treba da se vidim sa drugarima koje sam u Kragujevcu upoznala ranije. Cilj mi je da završim fakultet sa što boljim ocenama i da postanem sudija – kaže Kristina.
Božana Janjić i Kristina Lukić
U sobi 306, na trećem spratu drugog paviljona, zatekli smo Aleksandru Aksić. Ona je u svoj novi dom došla iz Smederevske Palanke.
– Upisala sam Ekonomski fakultet. Bila sam odličan đak. Sve mi je lepo i novo. Rešila sam da završim ovu školu i da postanem privatnik. Biznis je ono što me zanima, ali bih volela da radim, ako se ukaže prilika, i u nekoj banci – kaže ona. S njom je, u istoj sobi, Milica Ljiljak. Iz istog su mesta i znaju se odranije.
– U Kragujevcu je najlepše to što ima puno mladih, lepih ljudi. Atmosfera je pozitivna, ima gde da se izađe, šta da se vidi – kaže Milica. Treća cimerka u istoj sobi je Sanja Belić. Došla je iz sela Ostre kod Mrčajevaca.
– Nikada do sada nisam bila u Kragujevcu. Malo sam zbunjena, nisam se još uvek snašla, ali vidim da su ljudi oko mene dobri i da hoće da mi pomognu. Porodica me je ispratila i rekla da treba da znam šta mi je činiti… Znam da očekuju da učim, da dajem ispite, ali su mi rekli da treba i da proživim sve što mi se nudi. Imam šansu, mogućnosti… Volela bih da radim u banci – kaže Sanja.
Na 13 fakulteta Univerziteta u Nišu ove školske godine upisano je 4.280 brucoša.
– Upisao sam ekonomiju, ali na samofinansiranju, tako da pre svega moram da učim mnogo kako bih uspeo da steknem uslov i da drugu godinu upišem na budžetu. Zaista se nadam da ću na fakultetu imati sve uslove, za sada su mi utisci dobri. U Nišu studira mnogo mojih drugarica i drugova iz Kruševca, tako da mi nije problem da se snađem. Sigurno je da ćemo se lepo družiti i provoditi, ali moram da učim jer samo stan plaćam 120 evra. Moji roditelji će mesečno morati da mi daju oko 350 evra, doduše sad je to nešto više jer moram da kupim udžbenike. Nadam se da ću sa diplomom ekonomije moći lako da se zaposlim – priča brucoš Stevan Jovanović iz Kruševca.
Nišlijka Jovana Đorđević kaže da su već imali prva predavanja na Pravnom fakultetu.
– Ovo je za nas sve novo, nije više kao u srednjoj školi. Mnogo nas je više, nije samo tridesetak đaka kao do sada. Već su nam objasnili da ćemo studirati po principima Bolonjske deklaracije, što treba da nam olakša učenje. Nadam se da ću biti uspešna tokom studija i da ću završiti u roku. Sviđa mi se što ima puno koleginica i kolega iz drugih gradova, mada se još ne znamo jer su studije tek počele – veli Jovana.
Ivani Zlatić iz Majdanpeka jako se dopada Niš i srećna je što će tokom studiranja moći da živi u ovom gradu.
Studenti kažu da na studijama nije mnogo lošije nego kod kuće
– Volim hemiju i zato se nisam dvoumila šta ću studirati. Bila sam odličan đak, i zaista se nadam da ću biti i veoma uspešna na studijama. I da ću se lako zaposliti. Za sada je u Nišu sve odlično, iznajmila sam stan sa drugaricom u blizini fakulteta. Zajedno plaćamo 150 evra, plus troškovi, tako da nije premnogo. Ja volim Niš i sigurna sam da ću ovde provesti lepe godine svog života, jer je ovo mnogo veći grad od Majdanpeka i pruža mnogo veće mogućnosti. U Nišu ima gde da se izađe i da se prošeta – priča Ivana.
Mariji Radisavljević iz Zaječara cilj je da uspešno položi sve ispite na prvoj godini Pravnog fakulteta kako bi studirala o trošku države.
– Nije dobro što nisam uspela da se upišem na budžet, zato ću sve uraditi da drugu godinu studiram bez plaćanja. Ako moram da plaćam iznajmljivanje stana, hranu i sve druge troškove, ne moram da dajem pare za školarinu. Nadam se da ću uspešno studirati i da ću završiti fakultet u roku sa dobrim prosekom, što će mi dati više šansi da se zaposlim. Očekujem da ćemo se lepo družiti sa kolegama i da ću tokom studiranja steći mnogo novih prijatelja – kaže Marija.
blic
МЕНТОРИ – НАЈВЕЋА МУКА ПОСЛЕ ДИПЛОМАЦА
Studenti i profesori predložili izmenu doktorskih studija
Na doktorskim studijama u Srbiji trenutno je oko 5.000 akademaca (277 na privatnim univerzitetima), a najviše u oblasti tehničko-tehnoloških (35 odsto) i društveno-humanističkih nauka (29 procenata). Većina svoju budućnost ne vidi u svojoj zemlji. Kažu da imaju loše uslove za rad, da nemaju mogućnosti odlaska u inostranstvo na međunarodne skupove, muku muče i sa visokim školarinama, a najveći problem su im „nevidljivi” mentori.
Ovako govore mlade nade naše nauke, a njihove odgovore i ove godine sakupilo je Udruženje studenata doktorskih studija i mladih istraživača Srbije i predstavilo ih u Novom Sadu.
– Pod jedan je problem finansiranja – neophodno je da država reši ovo pitanje, tako što se neće upisivati studenti koji nemaju unapred rešeno finansiranje. Ideja je da se deo studenata finansira kroz projekte, deo da dobije školarinu (da to bude 1.500 mladih do 2020. godine), a deo će se samofinansirati. Studenti ne očekuju i ne traže velike pare, školarina obezbeđuje egzistenciju, jer ako je velika – student će se provoditi, a manje studirati, a ako je mala, moraće da radi i opet će da trpe studije – kaže Slobodan Radičev, predsednik Udruženja.
Primećeno je i da se retko do doktorata dolazi za dve-tri godine, kako bi trebalo po zakonu, već da je prosek četiri, pet i šest godina. „Evo, od 200 mojih kolega, ja znam samo jednog koji je diplomirao na vreme, a pri tom, mentor mu je bio iz Kanade!”, kaže naš sagovornik.
Mnogo je diskutovano o mentorskom radu, jer je većina studenata upravo mentorstvo označilo kao ključni problem doktorskih studija. To što se većina studenata sastaje s mentorom manje od jednom mesečno, razlog je i što studiranje traje duže nego što bi trebalo.
Radičev, koji je na doktorskim studijama na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, kaže i da su se studenti založili za to da bude što više programa na engleskom jeziku i da je trenutno veliki problem što se doktorska disertacija na većini fakulteta u zemlji radi samo na srpskom jeziku, kao i što ne postoji baza disertacija. To, po njihovom mišljenju, sprečava masovniji dolazak stranih studenata, s jedne strane, Srbija bi bila vidljivija i u evropskoj nauci.
Akademci su se kao i u prošlogodišnjoj anketi požalili i na loše uslove za istraživanja, to što nemaju dovoljno predavanja i što su ona na nivou koji ne priliči doktorskim studijama.
Dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da u poređenju sa Evropom zaostajemo po broju studenata, profesora i doktoranada, a katastrofalna je i starosna struktura nastavnika. Za nekoliko godina se očekuje velika smena generacija, a pitanje je u pojedinim oblastima da li ćemo imati dovoljno novih profesora.
– U EU je 38.000 studenata na milion stanovnika, a u Srbiji je 34.000, odnosno 8.200 diplomiranih, naspram 4.500 u našoj zemlji. Kada uporedimo procenat profesora starijih od 50 godina po zemljama, a prosek je oko 38 odsto, Srbija je na ubedljivo prvom mestu sa gotovo 60 odsto – kaže profesorka Dondur.
Kada se poredimo sa Evropom, loši smo i u oblasti doktorskih studija: mi imamo 680 studenata doktorskih studija na milion stanovnika, a EU 1.050, dok je kod diplomiranih doktoranada taj odnos još gori – 390 (EU) na prema 70 (Srbija).
Po rečima dr Dondur, strategija države jeste da dostignemo 200 doktora na milion stanovnika, da naši univerziteti uđu na listu 500 najboljih na svetu, da u doktorske studije budu uključeni naši naučnici iz dijaspore i da upis bude u skladu sa istraživačkim kapacitetima i utvrđenim prioritetima naučnog i tehnološkog razvoja i zahtevima poslodavaca.
Sandra Gucijan
ЗАПУШТЕНА ШКОЛА У БАЧКОМ ГРАДИШТУ
РТВ
Бачко Градиште, место у бечејској општини, не тако давно било је једно од најнапреднијих у Војводини.
Сада је слика сасвим другачија, а ђацима основне школе прети зараза, јер нема воде за пиће, тоалети су запуштени и руинирани да нису за употребу.
У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ ОТВОРЕН ФАКУЛТЕТ ЗА ХОТЕЛИЈЕРСТВО И ТУРИЗАМ
Nedostatak kadrova u turizmu veliki problem
Ministar za prosvetu i nauku Žarko Obradović otvorio je danas prvi državni Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj banji i naglasio da je najveći problem u toj oblasti nedostatak međunarodno kvalifikovanih menadžera.
Obradović je rekao da Srbiji nedostaju međunarodno kvalifikovani hotelski i turstitički menadžeri kao i kadrovi u novim turističkim zanimanjima.
„Neophodno je proširiti obrazovnu ponudu unapređenjem novih studentskih programa, otvaranjem visokoškolskih ustanova koje će usavršavati stručni kadar znanjima i veštinama neophodnim za unapređenje turističke ponude prema evropskim i svetskim standardima“, rekao je Obradović.
On je naveo da je fakultet otvoren u Vrnjačkoj Banji s obzirom na njenu dugu tradiciju u turizmu i zdravstvu, kao i zbog odgovarajućeg okruženja sa zaštićenim prirodnim resursima i srednjevekovnim spomenicima.
„Vlada Srbije, Ministarstvo za prosvetu kao i Unverzitet u Kragujevcu kome ovaj fakultet pripada, pružaće ovoj visokoškolskoj ustanovi neophodnu pomoć radi redovnog funkcionisanja“, izjavio je Obradović.
Presednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović rekla je studentima da će tokom studiranja moći da pokažu svoje znanje ali i kreativnost.
„Uverena sam da ćete u narednom periodu učiti više od onoga što predviđaju programi, po sentenci – ne za školu, već za život, i učite za Srbiju, svoje porodice u svoju ličnu sreću“, kazala je Đukić Dejanović.
Na prvi Fakultet za hotelijerstvo i turizam upisalo se 100 studenta od kojih je 60 na republičkom budžetu i 40 samofinansirajućih studenata.
Ministar Žarko Obradović je uručio indekse za troje studenta koji su pokazali najbolje rezultate na prijemnom ispitu.
B-92
У ШКОЛАМА УЧЕ ХРВАТСКИ!
SKANDAL U PROSVETI
Učenici trećeg razreda gimnazije primorani da gradivo iz logike uče iz knjige koja je puna hrvatskih izraza
BEOGRAD – Apsolutno nelogično!
Roditelji učenika trećih razreda gimnazija negoduju zbog činjenice da njihova deca na času logike uče iz knjige Gaja Petrovića, koja je napisana na njima nerazumljivom jeziku. Kako navode, knjiga je na ijekavici, na hrvatskom jeziku.
– Moj sin nije imao priliku da boravi u Hrvatskoj, pa samim tim ne razume ni njihov jezik. Zbog čega sada treba da uči iz takve knjige, da troši moje i svoje vreme na razumevanje pojedinih pojmova, umesto da se skoncentriše na samu lekciju – pita se roditelj dečaka koji pohađa treći razred jedne beogradske gimnazije,
Po rečima ovog roditelja koji je želeo da ostane anoniman, udžbenik obiluje terminima kao što su povijest, kritizirali, općenito, znanstveno, uvjetno, razina i mnogim drugim nerazumljivim pojmovima. Kako kaže otac jednog od učenika, to je za decu veoma „komplicirano“, jer ona nisu ni rođena u vreme postojanja stare Jugoslavije.
Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete zadužen za srednje škole, kaže za Kurir da je obavezna, odobrena knjiga za logiku autora Mihaila Markovića.
– Sve ostalo je priručna literatura. Ukoliko profesori traže od dece da uče samo iz knjige Gaja Petrovića, to bi roditelji mogli da prijave prosvetnoj inspekciji. Ali, ukoliko je to samo dodatna literatura, onda je to dobro, jer deca proširuju svoje znanje – kaže on.
Radmila Briza – Sanja Ilić
Zavod: Literatura je oskudna
Dimitrije Dimitrijević, urednik Zavoda za udžbenike, objašnjava da se logika izučava iz odobrenog udžbenika Mihaila Markovića, dok se knjiga Gaja Petrovića koristi kao priručnik.
– Ta knjiga se ne nalazi u katalogu odobrenih udžbenika za srednje škole. Profesori se sami odlučuju za njeno korišćenje, ali je zbog oskudne ponude često koriste kao pomoćnu literaturu – kaže Dimitrijević i dodaje da se na godišnjem nivou proda između 1.000 i 1.600 primeraka ove knjige.
KURIR
