Правна питања и одговори

Novim zakonom o osnovnoj školi biće rešen i problem đaka pešaka. – Sindikat traži i uvođenje jedne smene u osnovnim i srednjim školama

Uskoro jedan topli obrok u školi

Učenici i zaposleni u osnovnim školama u Srbiji uskoro će dobiti novi zakon o osnovnoj školi. Predstavnici prosvetne vlasti i sindikata kažu da je nacrt još u izradi, ali da će doneti novine koje se tiču školskog udžbeničkog fonda, načina pisanja nastavnih programa, zaštite i bezbednosti učenika, prevoza učenika i rada učeničkih zadruga, biće ukinuta kategorija „đaka pešaka”, a u školu će biti vraćene đačke kuhinje, kako bi deca imala bar jedan topli obrok u školi.

Bogoljub Lazarević, savetnik ministra prosvete i nauke kaže da je cilj zakona „kvalitetnije obrazovanje”, što podrazumeva određene poteze i države i lokalnih samouprava. Po njegovim rečima biće rešen i prevoz učenika, kao i njihova bezbednost, koja jeste podignuta na viši nivo nego što je to bio slučaj ranije, a cilj je da svi učenici imaju bezbedno putovanje od škole do kuće i od kuće do škole.

Predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije Slobodan Brajković kaže da je ideju o rešavanju problema đaka pešaka sindikat ima jako dugo, što će s jedne strane državu manje da košta, a sa druge, de će se uključiti u život i rad u većim grupama sa ostalim đacima.

– Ideja je bila da se odeljenja sa malo učenika pripoje matičnim školama i da se đacima organizuje prevoz do tih škola i nazad. Mi takvih škola imamo mnogo, oko 800, sa jednim učenikom imamo trista škola, sa dva-tri učenika još toliko. Troškovi održavanja su jako veliki, plaća se ogrev, ljudi koji rade, a to nije dobro ni za decu, pedagoški gledano – ona se teško uključuju u kolektivni rad – kaže Brajković.

Izmene će u zakonskom delu pretrpeti i đačke kuhinje, koje su „preživele” u produženom boravku, a roditelji ovu uslugu plaćaju.

Brajković kaže da se slaže sa idejom prosvetnih vlasti da je dobro da deca imaju jedan topli obrok u školi i dodaje da trenutno u školama postoje velike razlike – jednom detetu roditelj spremi sendvič, drugom ne, treći kupuje u pekari…

– Važno je da se vidi ko će to da plaća, da ovu ideju ne iskoriste direktori pa da uzimaju „kajmak”, i tamo gde je produženi boravak manipuliše se sa dobavljačima. Dakle sindikati jesu za to, ali da bude tender, pa da roditelji biraju, jer oni će i da plaćaju – kaže predsednik SRPS.

Kada je reč o pisanju nastavnih programa, naš sagovornik, koji je u ime ovog sindikata i član radne grupe za izradu zakona, kaže da metodske jedinice ostaju iste, samo će se u planovima sada određivati tri nivoa postignuća učenika, odnosno šta se traži od najboljeg učenika, šta od onog sa osrednjim postignućima, a šta od onih sa najnižim. On dodaje da su škole već prešle na taj sistem i da će ovim zakonskim rešenjem to samo biti ozvaničeno.

Po novom zakonu svaka firma mora da ima čoveka za bezbednost na radu, što, kako objašnjava Brajković, velike firme imaju, ali ne i vaspitno-obrazovne ustanove.

– Imamo oko 3.000 škola u Srbiji, što znači da u sistem treba da se uvede novih 3.000 ljudi i da se oni plaćaju, a naš budžet neće biti povećan, već će se smanjiti za tri milijarde dinara, jer nama jedan procenat povećanja kadra košta jednu milijardu – kaže Brajković i pretpostavlja da će problem biti rešen tako što će se za te poslove osposobiti pomoćni radnici u školi, ložači i sl…

Milan Jeftić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da su se predstavnici ovog sindikata susreli nekoliko puta sa predstavnicima prosvetnih vlasti i da u načelu podržavaju Nacrt zakona, ali imaju nekoliko uslova koji moraju da se ispune.

– Zahtevamo da se i u osnovnim i u srednjim školama uvede jednosmenski rad, jer je to jako važno i za đake i za nastavnike, a tako je i u Evropi. Deca bi tako mogla u školi, da posle nastave imaju i sekcije, slobodne aktivnosti, da rade domaći i onda da idu kući. To bi podrazumevalo i da dobiju bar jedan obrok u toku dana u školi. Ukoliko to dovede eventualno do tehnoloških viškova, za njih tražimo da država obezbedi socijalni program – kaže Jeftić.

Predlog o jednosmenskom radu čuo se više puta i na Nacionalnom prosvetnom savetu, a podržala ga je i Zajednica gimnazija Srbije.

„Tekst je još u izradi”, kaže na kraju Jeftić, „a očekujemo da, kada bude gotov, usledi živa javna rasprava

Politika

KRAGUJEVAC – Grupa od 25 studenata master studija kragujevačkog Mašinskog i Ekonomskog fakulteta dobila je jednogodišnje stipendije za obavljanje stručnih treninga u norveškoj kompaniji „Rap marin grup“.

Ugovore o stipendiranju primilo je 20 studenata Mašinskog i pet sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Program obuka koje je pokrenula norveška multinacionalna kompanija se realizije u saradnji sa Univerzitetom u Kragujevcu i Visokom poslovnom školom Univerziteta iz Bodoa u Norveškoj.

Norveška kompanija je na aukciji 2006. godine kupila društveno preduzeće za inženjering i mašinsku obradu „Zastava mašine“ i poseduje 71 odsto kapitala. Pod nazivom „RAPP Zastava“ kompanija u Kragujevcu danas proizvodi vitla za brodove i naftne platforme i primer je uspešne privatizacije.

Direktor fabrike u Kragujevcu, Slobodan Milovanović, je rekao novinarima da se projekat obuke mladih stručnjaka odnosi na obezbeđivanje dopunske edukacije, stručnu praksu i izradu master radova na teme iz oblasti tehničkih i ekonomskih sistema u okviru Rap grupe.

„Taj program praktično znači da postajemo centar za regrutaciju mladih stručnjaka koji će se pripremati za rad u svim Rap fabrikama u svetu. Obučavaće se za poslove projektovanja, proizvodnje i organizacije, elektrike i montaže kao i za prodaju i servisiranje.

Obuka traje 12 meseci a trening obuhvata učenje i praktičnu obuku u norveškoj kompaniji.

GLAS JAVNOSTI

Za mesec dana počeće da rade prve privatne ustanove za smeštaj akademaca. Budžetski studenti će se smeštati po simboličnim cenama, a ostali za oko sto evra.

Studenti koji su na ovogodišnjoj raspodeli ostali bez mesta u domu uskoro će, iz podstanarskih soba, moći da se presele u privatne studentske domove. Za mesec dana Ministarstvo prosvete i nauke počeće da izdaje dozvole za rad privatnicima koji bi da se bave smeštajem akademaca.

Ministarstvu se već javilo desetak zainteresovanih, među kojima je i jedan fond iz Velike Britanije. Oni su se raspitivali za lokaciju gde bi gradili dom. Ostali već imaju kapacitete hotela, hostela ili nekog drugog objekta, koji bi da pretvore u prostor za život studenata. Svi su zainteresovani da posluju u Beogradu.

„Za nedelju dana imaćemo pravilnike o standardima gradnje i kategorizacije. Ako ispune sve zadate uslove, privatnici bi dozvole mogli da dobiju već za mesec dana“, objašnjava za „Novosti“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra.

„Mnogi od njih se već pripremaju, a najbliži ispunjavanju uslova je jedan dom u Zemunu, sa kapacitetom od 150 kreveta, koji je do sada radio kao hostel.“

Privatni domovi moraće da imaju propisani broj kvadrata, najmanje sto kreveta, dvokrevetne i trokrevetne sobe… Nije obavezno da imaju menzu.

Koliko će stanovanje koštati još se ne zna, ali prema Trninićevim procenama, ne bi trebalo da prelazi ekonomsku cenu u državnim domovima koja je do 9.000 dinara.

„Ukoliko sklope ugovor sa Ministarstvom, ovi domovi moći će da se nađu u sistemu u kome su i državni, pa bi u njima živeli samo budžetski studenti, prema rang-listi. Dakle, studenti bi na jednom mestu konkurisali i za državne i za te privatne. U tom slučaju, plaćali bi do 1.300, kao i u državnim domovima, a ostatak bi dotirala država“, najavljuje Trninić

Dodatni kreveti jesu potrebni, i privatni domovi bi umnogome rasteretili naše kapacitete, ali ne verujem da će veliki broj privatnika uspeti da u kratkom roku ispuni sve kriterijume za dobijanje dozvole“, smatra Milovan Petrović, direktor Studentskog centra Beograd.

„Svake godine povećavamo kapacitete u našim domovima i sada imamo oko 12.000 kreveta. Budžetski studenti kod nas plaćaju od 900 do 1.300 dinara mesečno, a ekonomska cena je od 6.000 do 9.000 dinara“, kaže Petrović za „Novosti“

(MONDO)

ČAČAK – U Slatini kod Čačka održana je 36. smotra učeničkih zadruga Srbije i tribina o školstvu, na kojoj je savetnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević najavio skoro donošenje novog zakona o osnovnoj školi.

Novi zakon drugačije će regulisati proširenu delatnost škole, školski udžbenički fond, način pisanja nastavnih programa, zaštitu i bezbednost učenika, učenje na jezicima manjina, prevoz učenika i rad učeničkih zadruga, rekao je Lazarević.

Lazarević je naveo da novi zakon ukida kategoriju „đaci pešaci“, a u školu vraća đačke kuhinje, jer deca moraju imati bar jedan topli obrok u školi.

On je kazao da će se novi zakon o osnovnoj školi krajem ovog meseca naći na javnoj raspravi, a početkom decembra u skupštinskoj proceduri.

Radna grupa koja je radila na novom zakonu koristila je iskustva iz osnovnog obrazovanja razvijenih zemalja, kao sto su Norveška, Švedska Finska i Rusija, naveo je on na tribini, na kojoj je govorio i pomoćnik ministra prosvete i nauke Želimir Popov.

KURIR