Правна питања и одговори

Nikola Đokić živi u Švajcarskoj i dve godine se veoma uspešno takmiči na međunarodnim nadmetanjima u matematici i informatici

Nikola Đokić sa jednim od osvojenih priznanja (Foto lična arhiva)

Sa tri godine učio je da sabira, a kada je pošao u školu, smišljao je sopstvene skraćene postupke za množenje velikih brojeva. Imao je 10 godina kada je sa roditeljima napustio rodni Beograd i Srbiju i otišao da živi u Švajcarsku, gde je nastavio da se usavršava u matematici, a kasnije je zavoleo i informatiku. Nikola Đokić danas ima 19 godina i upravo se vratio u Lucern sa Međunarodne informatičke olimpijade na Tajlandu, gde je osvojio srebrnu medalju. Srebrno odličje pripalo mu je i na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Amsterdamu, takođe održanoj prošlog meseca. Takmiči se, kako sam kaže, tek dve godine, a već ima punu vitrinu međunarodnih priznanja iz informatike i matematike.

– Za informatičku olimpijadu na Tajlandu intenzivno smo se pripremali nedelju dana u internatu u Davosu, a sponzori su nam omogućili da dva vikenda pred takmičenje vežbamo na njihovim kompjuterima. Pripreme iz matematike bile su organizovane u pet-šest jednodnevnih susreta, a imali smo i jedan produženi vikend u Cirihu, gde smo vežbali zadatke. Predavači su nam bili studenti, ali i profesori, i svi oni rade volonterski – kaže Nikola Đokić.

Švajcarska finansijski ne pomaže takmičenja, ali sve troškove oko priprema, putovanja i boravka u zemljama gde se organizuju nadmetanja – plaćaju sponzori i zadužbine. To je, kaže Nikola, velikodušno sa njihove strane i, na neki način, takmičari baš tu pomoć doživljavaju kao nagradu. Inače, u Švajcarskoj ne postoje specijalne matematičke škole, već klasične gimnazije. U ovoj zemlji, objašnjava Nikola, đaci koji učestvuju na takmičenjima ne uzimaju ni dodatne privatne časove iz matematike, jer se smatra da je to suvišno. Takođe, Švajcarska ne daje stipendije talentovanim đacima i studentima. O pripremama, organizaciji takmičenja i putovanjima u inostranstvo na međunarodna nadmetanja brinu dve organizacije – Švajcarska informatička olimpijada i Švajcarska matematička olimpijada.

Nikola na takmičenjima učestvuje u švajcarskom timu, ali ima samo srpsko državljanstvo. Nekad je, kaže, komplikovano što pred putovanja samo njega čekaju zbog viza, kao što je nedavno bio slučaj za odlazak na Tajland, ali, iako ispunjava uslove, nema nameru da uzima švajcarsko državljanstvo. Na međunarodnim takmičenjima iz matematike i informatike često se sreće sa srpskim olimpijcima, voli da se druži sa decom iz bivših jugoslovenskih republika, a deo priprema švajcarska matematička ekipa provodi sa timom iz Slovenije.

– Ove jeseni počinjem da studiram matematiku na Saveznom politehničkom institutu, u Cirihu. Dugo sam razmišljao da li da upišem matematiku ili informatiku, na kraju sam se odlučio za matematiku, jer mi to daje više mogućnosti. Hteo bih da se bavim čistom matematikom, ali ako to bude nemoguće, moći ću da radim kao informatičar – kaže Nikola.

Pored maternjeg, srpskog jezika, koji se svakodnevno koristi u kući Đokića, Nikola tečno govori nemački i engleski, a, priznaje, malo slabije zna francuski. Ovaj doskorašnji gimnazijalac voli da čita i da radi ono što ga zanima, a u slobodno vreme igra japansku stratešku igru „Go” ili uživa u dobrim filmovima. Ne voli, kaže, da izlazi po noćnim klubovima, ali zato ne propušta koncerte na otvorenom prostoru.

Nikola je sada na zasluženom letnjem odmoru, a onda ga čeka odlazak na studije, kao i pripreme za nova takmičenja. Međutim, ništa mu nije teško. Najvažnije je, kaže, imati motivaciju, ona je uslov da se nešto uradi dobro.

– Motivacija će doći sama od sebe ako radite ono što volite, a, takođe, i ako se u tome takmičite – poručuje Nikola Đokić svojim vršnjacima.

Dejana Ivanović

Kada se govori o mobingu, najčešće se prvo pomisli na seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu na radnom mestu. Problem mobinga je zapravo mnogo širi. Najčešće se radi o slučajevima koji uključuju pakosne, okrutne i bolne postupke kolega.

Termin mobilng još 1984. godine uveo u praksu švedski psiholog Hajnc Lejman (Heinz Leymann). Sama reč mobing potiče od engleskih reči mob – ološ i mobish – vulgaran.

Ucene, ponižavanje, špijuniranje, ismejavanje, ignorisanje, ukoliko se događaju na poslu predstavljaju psihološki teror koji se naziva mobing. To je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično (najmanje šest meseci) ili permanentno psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponašanje rukovodstva, nedovoljno razgraničena nadležnost i podela zadataka, nedostaci u rukovođenju personalom, potiskivanje konflikata. Veoma važan uzrok ove pojave svakako je i loša radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i pritisci.

To je i uznemiravanje u svrhu ugrožavanja integriteta ličnosti žrtve, njenog profesionalnog, socijalnog, ponekad i privatnog funkcioniranja, ugleda i dostojanstva, uz stalne kritike i prigovore, kao i preteranu kontrolu.

U mobing, takođe, ubrajamo i ograničavanje mogućnosti izražavanja žrtve – kada se ona prekida u razgovoru, kao i kada se odbijaju neverbalni kontakti sa njom. Žrtvu mobinga stalno izoluju, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja i slično. Pri tome se napada njena reputacija uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje,…

Različite vrste mobinga

Razlikuju se dve vrste mobinga.

Uspravni mobing podrazumeva da nadređeni (mober) zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne uništi celu grupu (bossing). Mnogo ređe jedna grupa radnika zlostavlja nadređenog.

Druga vrsta je horizontalni mobing koji se događa između radnika koji imaju isti položaj na hijerarhijskoj ljestvici. Mobing se javlja kao tkz. Sindrom praznog stola, kada se žrtvi, naviknutoj da radi ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon, pc, mobitel) ili joj se daju zadaci neprilagođeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi postupci imaju cilj da se žrtva mobinga natera da pogreši. Postoji i sindrom punog stola – žrtva se tada zatrpava zadacima, određuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju zadaci, prisiljena je obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nisu joj dopušteni godišnji odmori i slobodni dani, preti joj se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavlja.

Ko su najčešće žrtve mobinga?

Žrtve mobinga su obično osobe koje se izdvajaju od ostalih načinom razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnosti ili konkurenciju, kao i osobe koje ne žele sarađivati u prevarama. Često su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek počnu da rade, osobe drugačije seksualne orjentacije… Mobingu su u određenom broju izloženi i oni koji nakon godina besprekornog rada traže priznanje i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.

*izvor: www.bizlife.rs

Podrška mladima

Tačno 50 odabranih studenata beogradskog i novosadskog univerziteta imaće letnju praksu u kompaniji NIS- Letovanje zamenili radom!

Kompanija NIS otvorila je vrata za 50 studenata, kojima je pružila priliku da obave letnju praksu na različitim radnim pozicijama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. Kao znak dobrodošlice u NIS je juče tim povodom organizovan prijem.

– Letnja studentska praksa je program koji NIS, kao društveno odgovorna kompanija, sprovodi u saradnji sa centrima za razvoj karijere novosadskog i beogradskog univerziteta. Cilj ove saradnje je razmena znanja, podrška mladim stručnjacima i unapređenje nauke i istraživanja – kažu u NIS.

Na konkurs za praksu prijavilo se više od 450 studenata.

– Selekcija je obavljena na osnovu potreba kompanije i osobina samih kandidata. Praksa će, u zavisnosti od potreba, trajati od dve nedelje do tri meseca. Po završetku programa studenti će dobiti i posebnu potvrdu s potpisom najviših predstavnika NIS, koja im može pomoći u daljem razvoju karijere – ističu u NIS.

(S. T.)

VALJEVO – U Istraživačkoj stanici Petnica (ISP) kod Valjeva počeo je sedmi skup studenata „Petnica Internešnal“ (International), saopšteno je iz te naučne ustanove.

Studenti iz deset zemalja će do 15. avgusta pohađati nekoliko naučnih seminara i kampova, a predviđeno je i upoznavanje sa kulturno-istorijskim znamenitostima Valjeva, kao i jednodnevni izlet u Beograd, najavili su organizatori.

U IS Petnica od osnivanja 1983. godine boravilo je više od 25.000 talentovanih đaka i studenata, kao i njihovih nastavnika iz zemlje i inostranstva.

ISP je jedinstvena ustanova te vrste u ovom delu Evrope.

Autor: Agencija BETA

Protest ministru prosvete zbog predloga integrisanog univerziteta. – Dr Srđan Stanković: To je samo polazni dokument. – SKONUS: studenti izuzetno zadovoljni

Rektorat Univerziteta u Beogradu Foto Latif Adrović

„Predlogom modela funkcionalne integracije univerziteta u Srbiji” univerzitetske institucije će se otvoriti za nekontrolisani prodor političkih i tajkunskih struktura, a sve pod parolom kreiranja univerziteta kao „zbijenih” i efikasnih ustanova.

Ovo je suština otvorenog pisma koje je Odbor za razvoj univerzitetskog obrazovanja uputio ministru prosvete i nauke dr Žarku Obradoviću, ali i predsednicima Srbije, vlade, kao i Agenciji i Savetu za borbu protiv korupcije, protestujući zbog novog modela za reformu svih univerziteta u Srbiji.

Profesori koji su okupljeni u ovom odboru uglavnom su sa Univerziteta u Beogradu, ali kažu i da će uz pomoć ovih izmena UB eliminisati konkurenciju, jer ga je zbog veličine i tradicije nemoguće reorganizovati na način koji se predlaže za manje državne univerzitete. Oni navode i da su ovaj dokument sačinili najbliži saradnici rektora državnih univerziteta i da ga je već prihvatio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije potvrđuje za naš list da je ovaj predlog „prošao kroz savet na sednici koja je bila pre otprilike dve nedelje” i da je svestan da je ova ideja i hvaljena i osporavana. Po njegovim rečima, ovo je bio samo deo jednog Tempus projekta o reformi visokog obrazovanja u Srbiji.

– Ne treba ovo tako dramatično shvatiti, to nije nikakav obavezujući dokument, već samo početni papir, vrsta pripreme materijala za veliku međunarodnu konferenciju koja će biti na jesen. Predlog jesmo podržali, ali na tome će se još mnogo raditi zajedno sa ostalim univerzitetima u Srbiji – objašnjava dr Stanković.

S druge strane, članovi odbora upozoravaju da, ukoliko se postupi po ovom dokumentu (uvođenje upravnih odbora, smanjivanje broja članova u upravnim univerzitetskim telima u odnosu na postojeće stanje i inkorporiranje privrednika u sastave univerzitetskih upravnih odbora), mesta u upravi univerziteta će neminovno i za veoma kratko vreme postati predmet otvorene političko-tajkunske trgovine.

U ovom dokumentu piše da je cilj transformacije da se dobije integrisan, ali decentralizovan univerzitet, koji će biti harmonizovan sa univerzitetima u Evropi i svetu, konkurentniji na međunarodnom tržištu znanja, racionalniji i efikasniji u korišćenju materijalnih i ljudskih resursa… Primena modela u prvoj fazi podrazumeva izmene Zakona o visokom obrazovanju u delovima koji se odnose na zapošljavanje na univerzitetu, upis studenata i naziv, strukturu i broj članova organa upravljanja univerzitetom.

Student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Goran Radić, koji je kao predstavnik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) učestvovao u izradi ovog dokumenta kaže da su studenti zadovoljni predloženim rešenjima i da je osnovna ideja da se poboljša mobilnost, odnosno prohodnost između univerziteta i fakulteta.

– Sada kada položite ispit na jednom univerzitetu, ne priznaju ga na drugom, a to je jedna od onih stvari koje će se promeniti. Ove primedbe stižu od konzervativnije struje na univerzitetu, jer je činjenica da su studenti dobro prihvatili Bolonju, ali su problem profesori. Vi i dalje imate nastavnike koji ne žele da promene udžbenik koji su pisali pre 20 godina i koji predaju kao i u vreme kada su studirali naši roditelji – kaže Radić.

On je u SKONUS-u predsednik Odbora za razvoj visokog obrazovanja i kaže da se studenti na mišice ubacuju u radne grupe kada je reč o reformi i zakonskim izmenama, ali da su ovoga puta bili pozvani i da su zaista zadovoljni što se čuo i njihov glas.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Predložene novine

• Univerzitet funkcioniše kao akademska celina koja ima svoje podsisteme: akademski, preduzetni i administrativni.

• Univerzitetom rukovodi savet univerziteta.

• Studenti se upisuju na univerzitet, na akreditovane studijske programe.

• U skladu sa finansijskim planom univerziteta, rektor sa Vladom Republike Srbije i/ili Vladom AP Vojvodine sklapa ugovor o finansiranju obrazovne delatnosti univerziteta na godišnjem nivou. Sva sredstva po osnovu ovog ugovora uplaćuju se na tekući račun univerziteta, a ona se dalje raspodeljuju fakultetima prema kriterijumima koje utvrđuje nadležni organ univerziteta.

• Prihodi ostvareni po osnovu međunarodne saradnje (projekata), uplaćuju se na tekući račun univerziteta i raspoređuju se u skladu sa ugovorom/pravilima međunarodnog projekta na timove koji realizuju projekat. Prihodi od nacionalnih naučnih projekata uplaćuju se na račun fakulteta, odnosno univerziteta ako je akreditovan kao naučna institucija i raspoređuju se u skladu sa ugovorom.

• Od prihoda ostvarenog po osnovu privredne delatnosti fakulteta izdvaja se najmanje jedan odsto iznosa (umanjenog za PDV) i uplaćuje se na račun univerziteta. Od prihoda po osnovu samofinansirajućih studenata na univerzitetima čiji je osnivač država, fakulteti izdvajaju najmanje pet odsto koje uplaćuju na račun univerziteta.

POLITIKA