Правна питања и одговори

– Upis u srednje škole u Srbiji završen je juče, raspodelom učenika koji nisu primljeni u prvom krugu, a kako je rekao pomoćnik ministra prosvete Bogoljub Lazarević mladi su, kao i ranijih godina, najviše zainteresovani za medicinske, pravno-birotehničke, turističko-ugostiteljske škole i gimnazije.

U Medicinskoj školi u Vranju, na smeru farmaceutski tehničar biće otvoreno još jedno odeljenje, jer se za 30 mesta prijavilo 45 kandidata sa maksimalnih 100 bodova, rekao je Lazarević povodom završetka upisa .

Lazarević, koji je i predsednik Republičke upisne komisije, ocenio je da je ovogodišnji upis protekao u redu, navodeći da je o regularnosti završnog ispita i procedure čitavog toka upisa, brinulo oko 2.000 supervizora, koji nisu zabeležili ozbiljnije primedbe.

U drugom upisnom krugu popunjavaju se mesta na smerovima u oblasti elektrotehnike, građevinarstva, tekstila, kao i u tehničkim, poljoprivrednim, hemijskim i mašinskim školama, a upis će trajati do 15.00 časova.

Autor:

Agencija Tanjug

Snalaženje Prečice do posla postoje svuda – u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u školama, bolnicama, policiji.., a podrazumevaju partijsku knjižicu, rodbinsku vezu ili plaćanje

Posao u državnoj službi teško se može dobiti bez „debele“ veze, a ona podrazumeva partijsku knjižicu, rodbinsku ili zavičajnu povezanost i novčanu nadoknadu. U ovom trećem slučaju, cena je od 1.000 do 7.000 evra, u zavisnosti od firme i radnog mesta.

Svi sagovornici Pressa saglasni su sa istraživanjem Infostuda, koje smo objavili juče, a pokazalo je da se u državnoj službi posao u većini slučajeva ne može dobiti bez veze. Kako su nam naveli, prečica do posla ima svuda – u opštinama, javnim preduzećima, na univerzitetima, u bolnicama, policiji…

Namešteni konkursi

– To je poznata stvar i kako god se okrene, to je korupcija. Nema razlike da li neko plati za posao ili ga zaposle zato što je član stranke ili nečiji rod – kaže predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

Saradnik antikorupcijskog sajta Pištaljka Ivan Ninić kaže za Press da im je stiglo mnogo prijava o zapošljavanju preko veze. One se uglavnom mogu svrstati u dve grupe: nepotizam i političko zapošljavanje.

– Ljudi koji su dovedeni preko rodbinskih veza ili ne rade ništa a primaju astronomske plate, ili se dovode na izmišljena radna mesta. Kada je reč o političkoj vezi, najčešće su dve vrste prijava – da je neko zaposlen bez konkursa ili preko nameštenog konkursa. Imamo primer da je Autobuska stanica u Leskovcu zaposlila 74 osobe bez konkursa, što je bio proizvod dogovora stranaka u lokalnoj skupštini – priča Ninić.

Tri prečice do zaposlenja:

1. Plaćanje:

Železnica 1.000 – 5.000

Zdravstvo 3.000 – 7.000

Prosveta 3.000

Lokalna samouprava 2.000

2. Članstvo u partiji:

Radnici se primaju bez konkursa ili se konkurs namešta za unapred određene kandidate

3. Rodbinske ili zavičajne veze

Prema njegovoj, a i oceni većine naših sagovornika, zapošljavanje preko veze više dolazi do izražaja u malim sredinama.

Sa njim se slaže i direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić.

– Takođe, u ministarstvima ili javnim preduzećima gde je direktor ili ministar iz jedne partije, među zaposlenima je više članova te partije – smatra Nenadić.

Pressu se posle jučerašnjeg teksta o zapošljavanju javila Slađana Đ. (40) iz Čačka. Ona godinama pokušava da dođe do stalnog posla, ali bez uspeha.

– Od fotelje direktora do metle čistačice, za svako mesto treba ti debela partijska veza. Radna mesta popunjena su pre konkursa. Ili ti treba deblja koverta… Za mesto čistačice u jednoj gradskoj ustanovi tražili su i 2.000 evra – kaže Slađana Đ.

Radnik „Železnica Srbije“ (ime poznato redakciji) otkriva da se u ovom, kao i u većini javnih preduzeća, radnici primaju preko veze sa direktorima ili sindikatima, a da radno mesto košta od 1.000 do 5.000 evra.

– Iskreno, i ja sam se pre 25 godina zaposlio preko veze, ali ranije se vezom smatrala večera i litra pića – kaže on.

Potpredsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Milorad Antić potvrđuje da se posao u prosveti često dobija za novac i da mesto košta oko 3.000 evra.

– Na drugom mestu je partijska knjižica, a na trećem su kumovske veze i poznanstva. Ako vam taj neko nije kum ili pobratim, teško da će vas zaposliti, bilo da se radi o radnom mestu tetkice u školi, nastavnika ili blagajnika – tvrdi Antić, i dodaje:

– Danas nam decu uče ljudi sa kupljenim diplomama, koji su i radna mesta kupili.

Kako strane kompanije zapošljavaju radnike?

1. „Koka-Kola“

Brojke pokazuju da se najviše ljudi u kompaniji „Koka-Kola Helenik Srbija“ zaposli putem konkursa koji se objavljuju na internetu, kao i portalima Infostud ili Lako do posla – čak 50 odsto.

– Direktnim praćenjem oglasa na našem sajtu www.coca-colahellenic.omega.rs i slanjem CV-ja kod nas se zapošljava do 20 odsto ljudi. Iz baze podataka same kompanije kandidata koji su konkurisali ranije i prošli proces selekcije oko 25 odsto njih, a putem sajmova zapošljavanja primimo do pet odsto ljudi – kažu u ovoj kompaniji.

2. „Japan tobako“

Na imejl adresu kompanije „Japan tobako“ potencijalni kandidati šalju biografije tokom cele godine. Drugi načini na koje zapošljavaju nove kadrove su sajmovi zapošljavanja, saradnja sa fakultetima i sajtom Infostud.

– Prošle godine uveli smo i program jednogodišnjih praksi za studente završnih godina ili tek diplomirane mlade ljude – pričaju u JTI.

3. „Vip mobajl“

U „Vipu“ se ponose podatkom da je prosečna starost njihovih stručnjaka 30 godina. Najčešći način na koji zapošljavaju nove radnike su oglasi na kompanijskoj internet stranici, u rubrici „Karijera u Vipu“.

– Tu su i oglasi u elektronskim medijima, poput sajta Infostud, kao i preporuke obrazovnih institucija. I zaposleni u „Vipu“ su ohrabreni da se prijave na konkurs ili da preporuče odgovarajuću osobu. Do kandidata dolazimo i preko konkursa u dnevnim novinama, kao i na sajmovima zapošljavanja – ističu u „Vipu“.

4. Unikredit banka

U Unikredit banci za početničke pozicije odabiraju kandidate na osnovu prispelih biografija, dok za više pozicije njihovi stručnjaci regrutuju i selektuju kadrove.

– Pre nego što se otvorena pozicija oglasi, nastojimo da pronađemo u našim redovima zaposlene koji imaju odgovarajući potencijal – ističu u ovoj banci.

Policija ne priznaje

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Nevenka Dimitrijević ne pamti kada je u zdravstvu raspisan konkurs za posao, a ljudi su zapošljavani.

– Za posao u našoj struci prva prečica je politika, druga novac, pa onda rodbinske veze – rekla je Dimitrijevićeva, u čijem sektoru, kako se priča, posao spremačice košta 3.000, medicinske sestre 5.000, a doktora 7.000 evra.

Predsednik Nezavisnog sindikata policije Velimir Barbulov tvrdi da cena za radno mesto u policiji ne postoji.

– Čuo sam samo za primere da je nekome otac policajac, pa se i on zaposlio u policiji – kaže Barbulov.

Do pre nekoliko godina, javna je tajna bila da se mesto na pumpi plaćalo po 5.000 maraka, odnosno kasnije evra, i ta je tarifa važila godinama. Tek kada je uspostavljena bolja kontrola i kada je NIS privatizovan, to je iskorenjeno.

Sociolog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Stjepan Gredelj ističe da su naročito značajni zavičajni lobiji, ali i da je poznati crnogorski lobi oslabio u poslednje vreme:

Može li se bez veze do državne službe?

Rista Luković (45),službenik

– U ovoj državi sve ide preko veze, znam dosta primera jer sam radio u tim strukturama. Erozija je počela kada je umro Tito i sada smo dotakli dno.

Dobrivoje Aleksić (50),radnik

– Dominantnije su partijske veze, ne možete se zaposliti u opštini ako niste član partije. Pamtim da se 80-ih mesto u jačim firmama plaćalo 5.000 maraka.

Milanka Banković (63),penzionerka

– Samo preko veze može da se zaposli u javnom sektoru, evo odmah znam bar deset primera. Čula sam i da je neko plaćao, ali mislim da preovlađuju rodbinske i partijske veze.

Milica Lukić (55),službenica

– Ko nema vezu, nema šanse. Znam ljude koji su pokušali da se zaposle bez nje i nisu uspeli. Ne znam ko kune socijalizam, ali tada nije radio samo ko nije hteo.

– Južnjački je postao dosta jak, jer su tamo tradicionalni porodični odnosi snažni. Vojvođanski lobi je nešto više politizovan, a manje su zastupljene rodbinske veze.

Ana Vlahović, Ljubinka Račić

МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА -Основна школа „Добросав Радосављевић Народ“ у мачванској Митровици опасна је за боравак деце. Школа је направљена од азбестних плоча којима је одавно истекао рок, каже за Радио-телевизију Војводине директор школе Слађан Папић. Више пута су до сада покретали су питање изградње новог објекта, али безуспешно.

…Основна школа у мачванској Митровици саграђена је 1963. године као привремени монтажни објекат. Међутим, и данас се користи иако је боравак у њој опасан. Рок трајања школе је истекао а ђацима је неопходан нови објекат каже директор Слађан Папић.

Градњом нове школе ученици би добили и кабинете, пошто у постојећој постоји само један за информатику, наглашава директор.

Министарство просвете и науке прошле године добило је 50 милиона евра за унапређење образовања у Србији.

Према речима министра просвете Жарка Обрадовића за адаптирање и проширење школа до сада је употребљено 23 милиона евра, остало је још око 27 милиона који треба да се распореде по школама.

Сличан проблем попут школе у Митровици пре неколико година имала је и школа у Темерину, каже Петар Виђикант начелник школске управе Нови Сад, јер се приликом изградње користио материјал од азбестних влакана опасан по здравље. Он је додао да је за финансирање реконструкција школа одговорна локална самоуправа.

„У Новом Саду би следеће године требало да се почне са изградњом нове школе на Клиси од новца из ЕУ, сходно томе сигуран сам да ће бити грађена по највишим еколошким стандардима“, каже Виђикант.

Хоће ли и школа у Мачванској Митровици потписати неки уговор и добити део европских пара остаје да видимо. Шансу могу добити већ у септембру, јер ће према речима министра Обрадовића тада бити расподељен и преостали новац.

РТВ

Јуче је и званично завршен први рок за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија у 2011/12. на државним факултетима и високим школама струковних студија.Први круг уписа бруцоша био је врло успешан на једином државном универзитету у Војводини, Универзитету у Новом Саду, у чијем је саставу 14 факултета, девет у Новом Саду, три у Суботици и по један у Зрењанину и Сомбору.

Иако до јуче по подне надлежној служби Универзитета нису стигли уписни резултати, односно број слободних места са свих факултета, сасвим је извесно да су у првом кругу попуњена готово сва буџетска места планирана укупном уписном квотом на УНС-у, а на неколико факултета и много студијских програма сва су „планула” у првом кругу уписа. Ипак, извесно је да ће готово сви факултети, осим Медицинског, где су подељени сви планирани индекси за студије на српском језику, организовати други, септембарски уписни рок за попуну преосталих места. Медицински ће у септембру, што је већ традиционално, организовати једино упис на интегрисане студије медицине, стоматологије и фармације на енглеском језику, где је укупно 60 места (по 20 на сваком програму) намењених превасходно страним студентима који плаћају школарину од 3.600 евра.

Десет факултета УНС-а до јуче по подне објавило је број уписаних студената у првом року, као и број слободних места за септембар. На Филозофском, Технолошком, Правном, Факултету техничких наука, Факултету спорта и физичког васпитања, Академији уметности у Новом Саду, Грађевинском и Учитељском на мађарском наставном језику у Суботици, Техничком факултету „Михајло Пупин” у Зрењанину и Педагошком факултету у Сомбору уписано је укупно 4.040 студената у прву годину студија, од којих чак 2.549 на терет буџета, док је за другу поделу остало укупно 1.183 индекса, од чега 251 за бруцоше чије ће се студирање финансирати из буџета.

В. Чекић

Слободна места

Од поменутих десет факултета УНС-а највише слободних места за други уписни рок остало је на ТФ „Михајло Пупин” – 240 (од чега 63 буџетска); Правни факултет може да прими још 235 студената, и то искључиво у самофинансирајућем статусу (школарина је 79.000 динара); Факултет техничких наука за други рок има 179 места (од чега 62 буџетска места, и то сва на основним академским студијама машинства и два програма основних струковних студија); на Филозофском факултету слободно је 161 место (40 буџетских), али не на свим студијским програмима јер су у првом року подељени сви индекси за енглески, немачки, руски, педагогију, психологију, социологију; Технолошки факултет има само 24 места, и то на самофинансирању (школарина је 65.000 динара); Факултет спорта и физичког васпитања моћи ће да упише још 107 бруцоша искључиво на трогодишњим програмима (180 ЕСПБ) основних струковних и основних академских студија који ће сви сами плаћати школарину (88.000, доносно 93.500 динара).

Академија уметности у септембру ће моћи да упише укупно 40 студената, од којих чак 31 на буџет, а највише места је на Музичком департману 30 (23 буџет), на Драмском је осам буџетских места за глуму на мађарском језику, док је на Ликовном департману свега два самофинансирајућа места (школарина на АУ је 125.000 динара). На Педагошком факултету за септембар је остало 115 места, од чега само четири буџетска, а школарина за самофинансирајуће студенте овде је 50.000 динара; Грађевински факултет има 75 слободних места (чак 51 на буџету), а Учитељски на мађарском наставном језику свега седам места, сва на самофинансирању (школарина је 50.000 динара).