Правна питања и одговори

Predsednik opštine Medveđa Slobodan Drašković je rekao da će morati da se napravi nova školska zgrada za decu, koja su u njoj pohađala nastavu od prvog do četvrtog razreda. Drašković je najavio da će opština pomoći taj projekat.

Од септембра, када почне примена новог закона, дисциплина у школама, која је сада драматично лоша, требало би да буде бар мало подношљивија. Ученици се жале на оцене, вичу на наставнике, и све то остаје без последица

Псовке се у појединим учионицама могу чути чешће него формуле или дефиниције. Средњошколци су у току протекле школске године, у просеку, изостали бар месец дана са часова. Сваки десети средњошколац падне на крају године на поправном.

Генерације које су надомак пунолетства, сматрају просветари, добиле су сувише права, а не поштују своје ђачке обавезе. Кривац за мањак васпитања и одговорности лежи у породици, образовном систему, држави…

Да је ученицима превише дозвољено и да је дисциплина у школама недопустиво лоша признало је и Министарство просвете самим тим што је измене Закона о основама образовања, које треба да појачају дисциплину, по хитном поступку најпре усвојила Влада, а потом и Скупштина.

– Најгора је ситуација у средњим стручним школама. Наставници су потпуно немоћни. Ђаци на часовима псују, вређају наставнике, који немају готово никакав механизам да их казне – објашњава Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

– Шта год да ради на часу, не можете ученика да истерате из учионице, чак ни ако је толико бучан да од њега не можете да држите час.

ТЕЛОХРАНИТЕЉИ

Испред неких основних школа у центру Београда није ретка слика да паркирани џипови и телохранитељи чекају да основцима звони за крај последњег часа. – Телохранитељи могу да чекају децу у кругу школе само ако полиција процени да је тој деци безбедност угрожена. У свим другим околностима обезбеђење може да их чека само изван круга школе – објашњава Велимир Тмушић.

С друге стране, каже Антић, ученици и родитељи могу да се позивају на дечја права и на Закон о основама образовања и да туже наставнике за сваку прекорну реч или оцену у дневнику. Његове колеге се, каже, плаше да преиспитују одговорност деце зато што их обично сачека „контратужба“ и мучан дисциплински поступак.

– Колегиница је у једној београдској гимназији добила отказ. Дете је тврдило да га је називала погрдним речима. Родитељи су се позвали на дечја права и жена је остала без посла. А када ученик на исти начин третира наставника, онда нема последица – тврди Антић. – Једноставно, ученик може да уђе на час кад хоће, да изађе кад му досади и да у учионици ради шта му падне на памет. Наставник је немоћан. Ево, против колеге из Техничке школе у Панчеву покренут је дисциплински поступак зато што није пустио у учионицу ђака који је каснио 18 минута.

Да је ауторитет школе доста угрожен, а дисциплина смањена, слаже се и Велимир Тмушић, начелник Републичке просветне инспекције. Ученици имају већа права, али ипак додаје, број пријава против наставника није много већи него претходних година.- Ученик и његови родитељи имају право да се жале на сваку добијену оцену, прво у школи, а ако се утврди да постоји за то основ, онда се обраћају и инспекцији – објашњава Тмушић. – Пре две године, рецимо, само у Београду поништено је стотину јединица закључених на крају школске године.

ОШТРИЈЕ

Неће више ђаци моћи бесконачно да беже из школе без последица. Измењени закон предвиђа да се, као некада, са 25 неоправданих ученици кажњавају, а када прикупе 15 неоправданих, биће обавештени родитељи.

Тмушић каже да се кривци не могу тражити само у школском систему, већ и у породици, јер деца највећи део времена проводе управо у кући.

– Родитељи морају да буду укључени у дешавања у школи, као и деца и наставници. Треба да буду обавештени о изостанцима и оценама – подсећа Тмушић.

Међутим, по речима Милорада Антића, родитеље неких средњошколаца тешко је наћи и дозвати на родитељске састанке.

– Зовемо их телефоном, шаљемо телеграме, али се неки од њих уопште не појављују. Као да их не интересује како се њихова деца понашају у школи – тврди Антић.

Тешке деведесете, у којима је главна била борба за опстанак, а систем вредности био сасвим поремећен, додаје Антић, оставиле су трага и на родитељима и на деци.

И. МИЋЕВИЋ

Михајло Станковић и Мина Стојановић

Од данас представљамо најбоље средњошколце из Врања и читавог Пчињског округа, младе људе који се не мире са провинцијском просечношћу, намерне да се остваре и успеју у животу.Ови људи, својим знањем и памећу буде наду да ипак није све изгубљено.

Михајло Станковић

ЋЕВАПИ ЗА ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ

Са намером да касније упише факултет, Михајло је пре четири године уписао Гимназију јер сматра да ова школа пружа најшире образовање. На школовање на друштвено-језичком смеру данас, као бруцош београдског Правног факултета, гледа са извесном дозом сете. Годину дана био је председник Ђачког парламента, из многих области науке добио пристојно знање и стекао искуство за које се нада да ће му се исплатити. Поред обавеза и борбе за оцене, постао је активиста многих невладиних организација, очарао га је волонтерски рад, имао је прилику да се дружи са младим људима широм Европе и да путује по свету. Гимназијски дани су му били испуњени љубављу, дружењем, знањем, трачевима и – ћевапима.

-Правни факултет у Београду одабрао сам јер волим да учим. Не желим да сада говорим о даљим плановима, али ћу вам поновити свој животни мото: „Шампион се постаје када изађеш на терен онда када је најтеже и победиш!“

Мина Стојановић

ФАРМАЦИЈА И КОЗМЕТИКА

Ова успешна гимназијалка је још један добар хемичар који је залутао на друштвено-језичком смеру. Каже да се определила за Гимназију зато што пружа изузетне могућности за стицање најпотпунијег општег образовања, и изгледа да се то исплатило. Носилац је Вукове дипломе, прва је на Биос Олимпијади у Санкт-Петерсбургу. То јој је и донело Светосавску награду града Врања за „изузетне резултате у васпитно-образовном раду у школи“. Желећи да помаже људима, постала је редовни студент Фармацеутског факултета у Београду и нада се да ће најбоље што може усавршити ову, како каже, хуману науку.

-У будућности планирам да се посветим истраживачким радом у области фармацеутске и козметичке индустрије – каже Мина.

Усред борбе за оцене и спремања за разна такмичења, успела је да остане стални члан Школе анимираног филма, где је такође врло успешна. Њен ауторски филм „Победа“ је побрао многа признања. Дружење у паузи између учења, „радна разонода“, смех и сузе као редовни пратиоци су оно главно што је обележило њене гимназијске дане.

Животни мото: „Будите срећни због малих ствари, оне дају великој срећи прилику да вам се тихо искраде!“

Сања ПЕТРОВ

„Врањске“

РТВ

Камп за децу из сиромашнијих породица, ромску децу, као и децу која имају потешкоће у развоју, организован је на Петроварадинској ади, поред Дунава, како би имала могућност да део школског распуста проведу у природи дружећи се и учествујући креативним радионицама.

Redakciju MONDA posetio je matematički genije i stipendista Telekoma Srbija Teodor von Burg.

Teodor obožava mačke, čak i one velike

Najuspešniji mladi matematičar iz Srbije Teodor von Burg je završio treći razred matematičke gimnazije i letnji raspust koristi da bi se dobro upoznao sa fakultetima, čiji bi sledeće jeseni mogao da postane student.Ameriku kao opciju je odbacio, a u najužem izboru su Engleska, Švajcarska i Nemačka. Oksford i Kembridž bi bili ponosni da imaju takvog đaka – osvajača zlatne medalje na Međunarodnoj matematičkoj 2010. i 2009. godine, kao i brojnih drugih priznanja.

Stipendista Telekoma Srbije, momak koji se uvek u matematici takmičio sa starijima od sebe, a sa brojevima se upoznao još kada mu je bilo tri godine, žleo bi da se u budućnosti bavi naučnim radom, ali o tome precizno još ne razmišlja.

O tome, ali i mnogim drugim stvarima, smo pričali sa njim, kad je posetio našu redakciju. Pogledajte.

Teodor se dosta dobro pokazao na predavanjima Telekomovih inženjera u Matematičkoj gimnaziji na temu razvoja mobilnih aplikacija i već ima neke sjajne ideje o androidima i upravljanju robotima. Ispričao nam je da je dobro prolazio i na takmičenjima iz informatike, ali da je uvek davao prednost matematici.

U školi ima sve petice, pada je, kada smo ga u šali pitali da li prepisuje od drugara, priznao da prepisuje biologiju. Ipak, i iz nje ima najvišu ocenu. Kaže da mu je cilj da za što kraće vreme savlada gradivo iz ostalih predmeta kako bi više mogao da se posveti matematici.

„Ljudi koji me poznaju kažu da ne odajem utisak štrebera. Bavim se i drugim stvarima“, priča Teodor von Burg i ističe da se bavi tekvondoom, voli da čita i obožava mačke, a za kućnog ljubimca ima mačku plemenitog porekla.

(MONDO)