Правна питања и одговори

Podrška… Inicijativu naših čitalaca potpisuje sve više uglednih ličnosti

Inicijativu Pressa da se 21. oktobar, datum masakra u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, potpisao je i rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Branko Kovačević.Srbija među prvima prepoznala zlo fašizma… Kovačević

– Šumarice su za građane Srbije simbol borbe protiv fašizma i mesto koje odslikava svu tragediju jednog rata koji je bio najveći u istoriji ljudske civilizacije. One, takođe, predstavljaju simbol patriotizma, jer su i nastavnici i ta deca koja su stradala u Šumaricama pokazali šta znači voleti svoju zemlju – rekao je Kovačević.

 

On kaže da je Srbija bila jedna od prvih evropskih zemalja koja je prepoznala zlo fašizma.

– Dan studenata UB obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije u Beogradu 4. aprila 1936. godine, kada je u protestu organizovanom zbog jačanja fašizma u Nemačkoj ubijen student prava Žarko Milanović – podseća Kovačević.

Gde se može potpisati

Čitaoci iz Beograda koji žele da potpišu inicijativu mogu to da učine svakog radnog dana, od 11 do 17 časova, u prostorijama redakcije, Hajduk Veljkov venac 4-6. Takođe, potpisi se mogu staviti na Đačkom trgu u Kragujevcu, kao i kod dopisnika Pressa u Čačku, Šapcu, Kraljevu, Loznici, Vranju, Ljuboviji…

Inicijativu Pressa podržala je i najstarija sportska organizacija u Srbiji – Savez „Srpski soko“.

– Niko ne može da osporava proglašenje 21. oktobra za državni praznik jer žrtve kragujevačkog oktobra to svakako zaslužuju! Kredibilitet ovog praznika će proisticati upravo iz činjenice da je narod pokrenuo inicijativu, a ne partije niti političari. Pored ostalih žrtava, tad je stradalo i stotinak članova sokolskog društva u Kragujevcu. Najstariji streljan u Šumaricama imao je 78 godina, a najmlađi samo 12 – poručuju članovi Saveza „Srpski soko“.

PRESS

У оквиру једномесечне праксе у приватној адвокатској канцеларији, најбољи     студенти треће и четврте године београдског Правног факултета обишли су преко десет институција у којима су пратили рад старијих колега, али и сарађивали на неким предметима.

Десет најбољих студената треће и четврте године Правног факултета у Београду завршили су једномесечну праксу у приватној адвокатској канцеларији. Обишли су преко десет институција у којима су, само за њих, организована предавања.

Сарађивали су и на конкретним, актуелним предметима. На жалост, у Србији је мало студената који добију прилику да се кроз практичан рад упознају са занимањем за које се школују.

Путем конкурса, организованог на Правном факлултету у Београду, изабрани будући правници директно су пратили рад старијих колега, али и сарађивали на неким предметима.

„На мене је највећи утисак оставио рад на конкретним предметима, дакле рад на оптужници и упоредо праћење тих поступака“, рекао је Марко Цветковић, студент четврте године Правног факултета.

Тодор Брајовић, студент четврте године каже да су у Специјалном пратили Шарићево суђење и да су видели како изгледа уопште суђење и шта се све ради на суђењу.

У летњој радионици студенти су потврдили свој избор будућег занимања и видели на које све ствари адвокат свакодневно мора да мисли.

„Tо није био рад у канцеларији, већ упознавање са свим областима права“, рекла је Мирјана Игњатовић, студент треће године Правног факултета.

Апсолвент на Правном факултету Софија Ковачевић каже да су посетили Саобраћајни факултет, Институт за судску медицину, где су се надлежни потрудили да објасне о чему се ради, који је њихов задатак.

Студентима је жао што је пракса завршена. Кажу да је велики пропуст то што више њихових колега нема могућност да прође кроз сличне програме. Многи прилику за то добију тек када дипломирају. Таква пракса би, кажу, што пре требало да се промени.

РТС

Za srpske srednjoškolce 52. Matematička olimpijada u Amsterdamu, u zemlji cveća Holandiji, bila je više nego uspešna.

Tim naših takmičara, u sastavu: Teodor fon Burg (zlatna medalja), Igor Spasojević i Stevan Gajević (srbrne), Rade Špegar (bronzana), Filip Živanović (pohvala), iz beogradske Matematičke gimnazije, doneo je pregršt priznanja.

Nadmetali su se u konkurenciji 564 najbolja matematičara iz celog sveta. Šesti član ekipe je Stefan Mihajlović iz Niša, učenik gimnazije „Svetozar Miletić“. Stručni štab i vođe puta bili su profesori Đorđe Krtinić i Dušan Đukić.

Tako je još jedan niz odličja dodat bogatoj riznici medalja, diploma, priznanja… na svetskim takmičenjima u matematici.

Sa svojom trećom zlatnom medaljom, naš najuspešniji takmičar, Teodor fon Burg je u samom vrhu svetske rang-liste, jer sada zauzima šesto mesto u konkurenciji od preko 14.000 kandidata iz čitavog sveta.

Tekst i foto Miki Veličković

 

Мада је и ове, као и претходних година остало упражњених места у средњим школама у Србији, све је више деце која након основне школе одлучују да не иду на даље школовање.Део њих остаје на селу са намером да наставе да се баве пољопривредом, има оних који успехом из основне школе и не могу нигде да се упишу, а део њих просто не жели да учи па самим тим ни да покуша да нешто изучи. Како средња школа није обавезна са напуњених 15 година деца могу да се запошљавају, али само уз пристанак родитеља. Анализе су показале да се на биро пријављују претежно деца из сиромашних породица, а главни разлог за напуштање или не полазак у средњу школу је потреба да се што пре дође до било какве зараде.

Наиме, последњих година повећан је број пријављених малолетника на бироу Нациналне службе за запошљавање. Они на евиденцију незапослених долазе одмах након основне школе или нешто касније када напуштају започето средњошколско образовање али и по завршетку трогодишњег школовања. Према подацима Националне службе за запошљавање, тренутно се на бироу налази око 1.500 малолетника, од којих је 200 петнаестогодишњих тинејџера. Незапослени стари између 17 и 19 година завршили су трогодишње или четворогодишње школе и не планирају да наставе школовање, али очекују да нађу било какав посао.

На евиднцији незапослених у Новом Саду налази се 480 малолетних особа које трагају за послом, а од почетка године газде су запослили њих 405 и то најчешће за рад на грађевини, као возаче, машинисте, куваре, фризере или келнере.

У зависности од квалификација малолетници се ангажују и на једноставним комуналним пословима као што је одржавање зеленина, пословима помоћних радника на грађевини , као трговци, да деле рекламне проспекте, флајере, продају сладолед… Малолетницима се током лета нуде сезонски послови брања воћа и поврћа где су дневнице и највеће.

И поред казни које прете газдама за непоштовање правила запошљавања малолетних, велики је број оних који ову категорију незапослених ангажују на црно, тако да се претпоставља да је број тинејџера који немају посао знатно већи од званичне евиденције. Разлог за мањи прој пријављених на бироу од стварно незапослених малолетника је и у томе што добар део њих има здравствено осигурање на неки други начин па нису принуђени да до њега долазе пријављивањем на евиденцију НСЗ што је, како се оцењује, чест разлог њиховог боравка на списку незапослених. Саветници НСЗ са незапосленим малолетницима, као и са свим другим који траже посао, склапају индивидуални план запошљавања помоћу кога се они усмеравају на одређене програме у складу са својим квалификацијама. Уколико малолетници немају завршену ни основну школу њима се нуди могућност укључивања у програм Функционалног основног образовања одраслих, које подразумева стицање базичног образовања и вештина за рад на пословима првог нивоа сложености. Поред тога НСЗ за тинејџере без дипломе организује шестомесечне обуке за преквалификацију и доквалификацију којима се повећава шанса за њихово запошљавање. До сада су незапослени обучавани за послове из области машинства, графичарства, обраде метала, монтаже делова за аутомобилску индустрију, заваривача али и за произвоњу премаза, плетача мрежа, ливца керамике, за производњу и прераду хране, као и за послове млекара и сортирање природних црева…

Љ. Малешевић

 

 

 

ОБРАДОВИЋ: УЛАГАЊЕ У ОБРАЗОВАЊЕ, УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ ЗЕМЉЕ

Највећи број становника Србије има завршену средњу школу, мање је оних са високим образовањем, а иако је током протеклих деценија дошло до значајног помака у образовној структури, у Србији ипак 7,7 одсто становника нема завршену ни основну школу, показали су подаци последњег пописа становништва из 2002. године.Основно образовање има 23,9 одсто становништва, особе које нису завршила основну школу чине 7,7 одсто, док више и високо образовање има 11 одсто становништва. У Србији са завршеном средњом школом живи 41,1 одсто становника.

 

Када је у питању повезаност удела високо образованих са економским развојем земље, министар просвете и науке Жарко Обрадовић истиче да је циљ да у Србији постоји већи број високо образованих људи како би боље повезали са представницима привредног сектора чиме би се отворила нова радна места, подстакао развој производње…

„Стратешки циљ је да се унапреди стање економије, повећа број високо образованих људи и оствари спој привреде и знања“, казао је Обрадовић.Он је подсетио да према подацима последњег пописа становништва образовна структура становништва није добра будући да у другим земљама има више становништва са високим образовањем.

Он сматра да је улагање у образовање услов напретка Србије , али да, међутим, постоје и они који не виде значај улагања јер не даје брзо резултате. Такође је подсетио да постоји велики број оних који су неписмени на почетку 21. века, те да има недовољно образованих, односно мало високо образованих у Србији.

Обрадовић је навео да су студенти београдског универзитета последњих месеци постигли добре резултате на бројним такмичењима и да је у разговору са њима приметио да желе да се више повежу са привредом.„Људи из привредог сектора су помало неповерљиви према улагању и они траже готов производ, свршеног студента, а мањи је број оних који су спремни да промовишу неку младу екипу, уложе у њих и из те екипе изабере најбоље“, закључио је министар просвете.

Истраживање писмености је први пут укључено у попис становништва далеке 1866. године, а резултати су показали изузетно низак ниво писмености у Краљевини Србији јер је те године регистровано само 4,2 одсто писменог становништва.

Према подацима пописа из 1953. године, четвртина становништва старих 10 и више година није била писмена. Велики број неписмених особа у Србији након Другог светског рата последица је ниског друштвено-економског развоја земље, показују подаци Републичког завода за статистику.

Међутим, захваљујући увођењу обавезног осмогодишњег школовања, као и организовању курсева за описмењавање одраслог становништва, учешће неписмених лица је смањено.

Тако другу половину 20. века карактерише константно смањење учешћа неписмених, а резултати пописа 2002. године указују на то да се поменути тренд наставља.

У 2002. години учешће неписмених је износило 3,45 одсто, за разлику од 1991. године у којој је учешће неписмених међу становништвом узраста 10 и више година износило 6,10 процената.

Значајне разлике у погледу заступљености неписмених лица уочене су између градских и осталих насеља.

Према резултатима пописа 2002. године учешће неписмених у градским насељима је износило 1,55, док је у осталим насељима њихово учешће износило скоро шест одсто.

У Србији постоји изразита разлика у погледу нивоа писмености између мушког и женског становништва.

Према резултатима пописа 1953. године удео неписмених жена износио је 37 одсто, а неписмених мушкараца 11,6 одсто.

Током протеклих деценија дошло је до значајног помака у образовном нивоу становништва Републике Србије па је тако смањено учешће лица без школске спреме и с непотпуном основном школом, док је учешће лица са основним, средњим, вишим и високим образовањем повећано.

Смањивање неписмености одвијало се код оба пола, али је било знатно интензивније код мушког дела популације. Тако је у 2002. години регистровано 5,7 одсто неписмених жена и 1,1 одсто неписмених мушкараца.

Забележено је да је неписменост, односно удео оних који не знају ни да читају ни да пишу најзаступљенија међу становништвом старим 65 и више година.

Од укупног броја неписмених особа у Србији 2002. године, чак 74,2 одсто је старо 65 и више година, док, с друге стране, млади узраста 15-19 година чине 1,4 одсто од укупног броја неписмених.

Значајне разлике у погледу висине учешћа неписмених забележене су и међу припадницима различитих етничких група. У 2002. години, удео неписмених Срба старих 10 и више година износи 3,35 одсто, а међу становништвом мађарске, словачке, русинске националности, проблем неписмености скоро да не постоји.

Са друге стране, међу Ромима и Власима учешће неписмених је велико. Према резултатима пописа из 2002. године, сваки пети Ром старости 10 и више година је неписмен, док је учешће неписмених Влаха 10,5 одсто.

На Међународни дан писмености, 8. септембра прошле године објављено је да у Србији има 1,3 милиона неписмених или људи који немају основну школу, а да их у свету укупно има око 862 милиона.

Подаци УНЕСКА из 2006. године говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

TАЊУГ