Правна питања и одговори

Mladi fizičari iz Srbije na Olimpijadi u Bangkoku

BEOGRAD – Petoro srpskih srednjoškolaca otputovalo je u Bangkok gde će na predstojećoj 42. Međunarodnoj Olimpijadi Fizičara braniti boje Srbije.

Kompanija UNIQA osiguranje je finansijski podržala put ovih perspektivnih mladih ljudi, i nastavila da šalje poruke sigurnosti, ovoga puta van Srbije.

Put Bangkoka krenuli su Ognjen Marković, Marko Kuzmanović i Stefan Stanojević učenici Matematičke gimnazije u Beogradu, Tamara Đorđević, učenica gimnazije „Svetozar Marković“ iz Niša i Milovan Đokić iz gimnazije „Vuk Karadžić“ u Loznici, svi rođeni 1992.godine.

Jedna od poruka u boci koja je stigla iz Beča u Beograd, krajem prošlog meseca povodom početka proslave petogodišnjice kompanije UNIQA osiguranje u Srbiji, otišla je putem Bangkoka zajedno sa našim predstavnicima na 42. Međunarodnu Olimpijadu fizičara koja se održava od 10. do 18. jula.

Povodom petogodišnjice UNIQA osiguranja u Srbiji, ova kompanija će, pored brige o mladim naraštajima, i podrške talentovanim učenicima i studentima sa ovih prostora, organizovati niz aktivnosti kako bi opravdala poverenje građana Srbije, koji su kompaniiji UNIQA osiguranje verovali toliko da je za samo pet godina dospela u prvih pet osiguravajućih kompanija u Srbiji.

Međunarodna Olimpijada fizičara je tradicionalna i najprestižnija manifestacija ovog tipa u svetu. Pored takmičarskog karaktera, neki od ciljeva okupljanja mladih fizičara širom sveta jeste podizanje svesti o fizici, kao jednom od osnova naučnih istraživanja, promovisanje budućih međunarodnih saradnji i podsticanje prijateljstva u okviru naučne zajednice. Ovogodišnje takmičenje broji 86 zemalja učesnica, a svaka reprezentacija će imati po pet predstavnika.

Blic

Đaci oglednih odeljenja se žale da pojedine zadatke ni nastavnici nisu znali da reše, iako su upravo oni bili deo tima koji je sastavljao test ,I dobri đaci žale se na pravila polaganja maturskog ispita

Đaci u oglednim odeljenjima, posebno budući bankarski službenici smatraju da je matura koju polažu obimna i da bi iz tog razloga neki rezultati mogli da se prihvate na fakultetima kao deo prijemnog ispita. Pojedini đaci, a u ova odeljenja idu uglavnom nadarena deca koja su se „prešla” vrlo visoki upisni prag i imala odličan uspeh tokom školovanja, žale se i što unutar škole nemaju kome da se obrate za pomoć u izradi zadataka, jer i nastavnici priznali da ne znaju da ih reše, iako su bili deo tima koji je sastavljao zadatke. Učenici koji na maturi imaju nepoznate zadatke takođe smatraju da ih to stavlja u neravnopravni položaj u odnosu na ostale u Srbiji.

Ovaj izveštaj sa Foruma đačih parlamenata koji smo pronašli u „Studiji praćenja realizacije maturskog ispita u oglednim odeljenjima područja rada ekonomija, pravo i administracija”, a koju su sačinili stručnjaci Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja pre godinu i po dana, otkriva deo razloga zašto su ove godine u pojedinim školama gotovo čitava odeljenja pala na maturi.

– Nekada su govorili da je ovaj smer poznat po tome da ima više prakse, a malo teorije. To malo teorije nam je došlo došlo glave

– Završetak školovanja, upis na fakultet i još toliko preobimna matura. Mislim da je bilo previše.

– Malo vremena za pripremu maturskog ispita.

– Za praktični deo nemam komentar, sem da je sve bilo u redu, ali za teorijski nemam reči: da nam neko za maturu da da polažemo nešto što nikada nismo učili!!!

– Previše obimna i teška matura

Na mogućnost da ovaj ispit prate veliki problemi, ukazali su predstavnici učeničkih parlamenata na sastanku sa predstavnicima prosvetnih vlasti neposredno uoči održavanja maturskog ispita 2009. godine. Đaci su rekli da su kasno dobili priručnike, da nastavnici ne umeju da im pomognu oko određenog broja pitanja, da su morali da se dovijaju po drugim školama da dobiju rešene zadatke, da im je teško da nauče napamet sve odgovore, a da im se ne priznaju odgovori korišćenjem principa ključnih reči… Iz učeničkih komentara se uočilo i da se na testu proveravaju znanja iz gradiva koja su malo ili koja uopšte nisu obrađivana tokom školovanja.

Za razliku od đaka, poslodavci su u istraživanju rekli da su vrlo zadovoljni i da bi ove maturante vrlo rado videli zaposlene u svojim preduzećima.

Da podsetimo, od školske 2003/04 godine sukcesivno su uvođeni novi četvorogodišnji ogledni programi: poslovni administrator, finansijski administrator, bankarski službenik, komercijalista i službenik u osiguranju. Program maturskog ispita pripremljen je uz konsultacije i prema zahtevima Unije poslodavaca, Privredne komore Srbije, odgovarajućih poslovnih udruženja i uz aktivno o učešće srednjih stručnih škola i sastoji se ispita iz jezika i književnosti, maturskog praktičnog rada i ispita za proveru stručno-teorijskih znanja, koji se pokazao i kao najproblematičniji.

Ovaj test ima najviše 50 pitanja, čitamo u ovoj studiji. Učenici koji se školuju za poslovnog i bankarskoj administratora na testu imaju sve poznate zadatke, dok budući bankarski službenici imaju 25 odsto nepoznatih zadataka. Za tajnost testa u prva dva slučaja odgovara direktor škole, a kod službenika članovi radne grupe za izradu nepoznatih zadataka. Razlike postoje i kod izvođenja maturskog praktičnog rada: vreme trajanja ispita nije određeno za poslovne i finansijske administratore, dok je kod bankarskih službenika ograničeno na tri sata.

S. Gucijan

Upis nove generacije srrednjoškolaca u Srbiji počinje sutra, 13. jula i traje do subote, 16. jula.Raspored đaka po školama biće objavljen 13. jula, a istog dana počeće i upis u prvom roku Drugi upisni rok, za preostala mesta u srednjim školama, počeće dan kasnije, 14. jula i trajaće do 16. jula.

Republička prosvetna inspekcija je ukazala da roditelji prilikom upisa đaka nisu dužni da plaćaju bilo kakve nadoknade i pozvala ih je da prosvetnoj inspekciji prijave ukoliko neka škola uslovljava upis uplatom „đačkog dinara“.  „Đački dinar se uplaćuje na dobrovoljnoj bazi…te uplata đačkog dinara ni po jednom osnovu ne može biti upisna obaveza“, rekao je načelnik Prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.Ove godine prvi put se polagala „mala matura“ – završni ispit na kraju osnovnog školovanja. Testiranje se nije bitno razlikovalo od ranijih kvalifikacionih ispita za upis u srednje škole.

(Beta)

Iskoristiti predstojeću godinu za temeljnu pripremu prijemnog ispita, upisati privatni fakultet ili se zaposliti

Nekoliko hiljada kandidata svoje ime pronađe „ispod crte“ Foto D. Jevremović

Osamnaestogodišnja Jovana, koja je sredinom juna zakoračila u punoletstvo, imala je samo jednu rođendansku želju – da osvoji indeks Fakulteta političkih nauka, jer je budućnost crtana njenim željama podrazumevala bavljenje diplomatijom. Na žalost, ona je samo jedna od nekoliko hiljada studenata čiji su se snovi o željenom fakultetu završili ispod „crte” koja deli akademce koji u dugo, toplo leto odlaze sa osmehom na usnama od onih koji će celo leto slušati pridike roditelja.

Neupisivanje željenog fakulteta ruši brojne iluzije o sposobnostima. A porodične drame nastaju i zbog toga što mnogi roditelji nemaju novac da upišu dete na privatni fakultet.

Upravo zbog toga mnoge mame i tate imaju različite „maštovite” ideje kako da popune narednih godinu dana života svog deteta do sledećeg upisnog roka – počev od toga da se za „kaznu” u avgustovskom roku upišu na (bilo koji) fakultet na kome je ostalo slobodnih mesta, pa do toga da dete radi godinu dana da bi shvatilo „kako se pare teško zarađuju”. Čak i roditelji koji mogu da izdvoje novac za privatni fakultet imaju dilemu da li treba da se upiše „bilo šta” ili treba da podrže dete u odluci da sledećeg juna osvoje indeks željenog fakulteta.

Školski psiholog Eleonora Vlahović, koja se više od 20 godina bavi profesionalnom orijentacijom, kaže da odabir željenog fakulteta mesec dana pred upisni rok povećava verovatnoću da se liju suze pred oglasnom tablom fakulteta.

– Odluka o željenom fakultetu ne donosi se u aprilu ili maju – roditelji su dužni da u toku celog školovanja prate interesovanja svog deteta i osluškuje njegove želje. Međutim, često se dešava da se više pažnje posvećuje izboru maturske haljine nego izboru fakulteta i ma koliko da je razumljivo da jednu osamnaestogodišnju devojku više zanima da blista na maturskom balu nego da „zablista” na prijemnom ispitu, roditelji moraju da definišu prioritete u životu – ističe Eleonora Vlahović.

Ona navodi primer jedne gimnazijalke koja je dve nedelje pred upis počela sa pripremama, a tri nedelje pre toga je donela odluku koji želi fakultet da upiše, pa je sasvim logično da ovakav scenario nema „holivudski” kraj.

– Nikada svi akademci neće upisati šta žele, jer dobijanje indeksa često ne zavisi ni od školskog uspeha ni od dobro urađenog prijemnog ispita, jer iz godine u godinu različiti fakultetu dolaze u modu i onda se dešava da za indekse Geografskog ili Fakulteta bezbednosti konkuriše stotine odličnih đaka… Međutim, ako se igra samo na jednu „kartu”, samo na jedan indeks, onda nastaju drame. Roditelj ne sme da bude podrška nerealnim željama svog deteta, već mu mora pomoći da realno proceni svoje talente. Da bismo uspeli na prijemnom ispitu, ne smemo da razmišljamo samo o našim željama i sposobnostima, već i o realnosti u kojoj se te želje (ne)mogu ostvariti. Glavni biološki princip života jeste adaptibilnost – preživljavaju samo oni koji se prilagode realnosti. To u znači da moramo imati „plan Be” – ističe Eleonora Vlahović.

Ovaj školski psiholog kaže da nije jednostavno dati odgovor na pitanje – šta savetovati roditeljima, jer neki roditelji nemaju novca za realizaciju saveta tipa „upišite dete na privatni fakultet da ne gubi vreme”. Konstruktivna varijanta jeste da se naredna godina iskoristi za dobro spremanje prijemnog ispita, a ideja „neka radi da oseti kako se pare teško zarađuju” nije dobra za svu decu jer je nekim tinejdžerima teško da se vrate u akademske vode „kada osete novac u rukama”. Međutim, najveća je greška upisati dete na fakultet za koji ono nema ni talenat ni interesovanje.

Ona kaže da se u posebno nezavidnoj situaciji nalaze deca koja nisu uspela da upišu neki umetnički fakultet, jer za indeks fakulteta dramskih, likovnih, muzičkih i primenjenih umetnosti uvek konkuriše deset srednjoškolaca.

– Umetnički fakulteti su rizični i za upis i za dalju karijeru, jer oni primaju veoma mali broj dece prima i tu važe neka sasvim druga pravila – tu nikada neće biti pravde ni pravičnosti. Međutim, svi tvrde da talenat nađe svoj put – ako ste jako dobri neko će primetiti vaš talenat, a on može da se realizuje i u nekom neformalnom umetničkom udruženju a ne samo uz pomoć diplome nekog fakulteta – kaže naša sagovornica.

Katarina Đorđević