Правна питања и одговори

BLIC

Samo Poljoprivredni fakultet ne naplaćuje časove

– Osmaci i maturanti gimnazija i srednjih škola već se uveliko pripremaju za upis, a da li će prijemni ispiti biti pomereni za nedelju dana, znaće se najkasnije sledeće nedelje. Fakulteti pripremu budućih studenata naplaćuju od 3.000 do 29.000 dinara, koliko koštaju časovi na Građevinskom fakultetu.Privatni časovi za gimnazijalce i srednjoškolce su skuplji, pa u Beogradu za njih treba izdvojiti od 1.000 do 1.300 dinara. Toliko koštaju časovi matematike, hemije i fizike.

Na mnogim fakultetima u Beogradu pripremna nastava je počela još krajem prošle godine, ali ima onih koji će imati termine i u maju, junu. U tom periodu budući brucoši moći će da se pripremaju na Ekonomskom, Pravnom i Poljoprivrednom fakultetu.

Interesantno je da je pripremna nastava besplatna samo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, pa će časove hemije, biologije, fizike, matematike i sociologije moći da pohađaju svi zainteresovani bez novčane nadoknade. Cena pripremne nastave na ostalim fakultetima u prestonici kreću se od 4.000 do 29.000 dinara.

U Nišu se osmaci užurbano pripremaju za polaganje male mature, a njihovi roditelji su već angažovali privatne profesore za srpski jezik i matematiku. Čas srpskog jezika košta 500, a matematike 400 dinara.

Pripremanje za fakultete je takođe počelo, a privatni časovi koštaju od 500 do 1.500 dinara. U Novom Sadu su privatni časovi nešto skuplji, pa u zavisnosti da li ih drže fakultetlije ili profesori, treba izdvojiti od 1.000 do 2.000 dinara.

I u ovom gradu su već počele organizovane pripreme za prijemne na fakultetima, a cene su od 3.500 dinara mesečno do 12.000 koliko za pripremu jednog predmeta plaćaju oni koji bi na Medicinski fakultet. U Kragujevcu privatni časovi za malu maturu koštaju 500 dinara, a ukoliko ih pohađa nekoliko učenika, za dvočas treba izdvojiti 300 dinara. Privatni časovi koštaju 800 dinara.

РТС

Студент Далибор Јовановић срачунао је да од гајења лубеница може пристојно да заради. Између испитних рокова обрађује земљу. Упослио је целу породицу, али и пријатеље и раднике.

Апсолвент економије, двадесетдвогодишњи Далибор Јовановић из Осипаонице код Смедерева, решио је да се не одрекне бостанџијске традиције.

Далибор каже да има посађено више од два хектара, а када буде топлије време засадиће још око три хектара земље.

Све испите дао је у јануару, па је сада сваки дан на ораници.

„Лакше је студирати него радити на њиви, али мора се радити, то је оно што је најбитније“, каже Јовановић.

Далибор каже да се за узгој ране лубенице определио зато што тада може највише да се заради. „Стиже крајем јуна, тада нема толико лубеница на тржишту, а цена је изнад 30 динара“, објашњава Далибор.

На једној садници треба да роди око 30 килограма лубенице. За сада њен пласман на страна тржишта није проблем. Већи проблем је проналажење радне снаге, јер Јовановићи не могу да нађу 40 радника, ни за дневницу до 1.500 динара.

Далиборов отац Драгиша Јовановић каже да њива никада не тражи газду, већ слугу. „Треба искористити њиву и произвести храну, што је најбитније у овом тренутку“, каже Драгиша.

Све је почело од идеје коју је предочио директору „МК групе“ Миодрагу Костићу, који је био гост на његовом факултету. Костић му је уступио два хектара земље, финансира производњу, а профит деле попола. Далибор очекује да ће зарада овог лета бити 10.000 евра.

B-92

Kraljevo– Šest meseci posle zemljotresa u Kraljevu nastava u školama u tom gradu još uvek nije normalizovana. Časovi od 30 minuta, đaci u školama do 8 uveče.U Školskoj upravi u Kraljevu tvrde da sanacija objekata ne kasni i kažu da se nadaju da će učenici od 1. septembra sedeti u svojim klupama.

Već gotovo pola godine učenici kraljevačke Gimnazije i Osnovne škole „Vuk Karadžić“ dele klupe.

U odeljenju ove osnovne škole u naselju Ribnica nastavu pre podne slušaju osnovci, dok njihova mesta u popodnevnim satima zauzimaju učenici trećeg i četvrtog razreda Gimnazije.

I bez štrajka, časovi u kraljevačkim osnovnim i srednjim školama traju po pola sata. Nastava se odvija u četiri smene, pa učenici iz škole izlaze u 8 sati uveče.

Direktor Gimnazije u Kraljevu Miroslav Vidić kaže da su problemi u radu složeni, naročito u susret prijemnim ispitima, za koje pripremnu nastavu drže na nekoliko različitih lokacija u gradu.

„Ne možemo u dnevni raspored časova uklopiti sedme časove i neke vannastavne aktivnosti koje bi bile obavezne po planu i programu“, kaže Vidić.

Zgrada kraljevačke Gimnaziije, u kojoj se nalazi i Ekonomsko-trgovinska škola, zatvorena je deset dana nakon zemljotresa.

Za konstruktivnu sanaciju ovog objekta površine 8.000 kvadrata Vidić kaže da je potrebno oko 19 miliona dinara.

„Za sada još nemamo nagoveštaja da su sredstva obezbeđena, nadamo se da će Ministarstvo naći ta sredstva i obezbediti da naši učenici od 1. septembra naredne školske godine pohađaju nastavu u svom objektu“, dodao je on.

Sanacija kraljevačkih škola u nadležnosti je Ministarstva prosvete. Do sada većina objekata obnovljena je sredstvima donatora, među kojima su i beogradske opštine Voždovac i Zvezdara.

Načelnik Školske uprave u Kraljevu Žarko Milosavljević kaže da obnova školskih objekata ne kasni, jer su oštećenja bila velika, pa su u škole tek pre dve nedelje počeli da stižu projekti sanacije.

„Što se tiče osnovnih škola, bez obzira na to koliko račun bude to će biti pokriveno. Što se srednjih škola tiče, ja sam pre desetak dana razgovarao sa ministrom i ministar mi je rekao da je bio kod predsednika Vlade i da su se dogovorili da će potraživati iz rezerve budžeta sredstva za saniranje srednjeg obrazovanja“, dodaje Milosavljević.

U Školskoj upravi u Kraljevu kažu da je do sada radnim subotama nadoknađena polovina časova izgubljenih zbog zemljotresa i tokom štrajka prosvetnih radnika, kao i da je ministar prosvete Žarko Obradović dozvolio da školska godina bude produžena pet radnih dana.

Upisne aktivnosti u srednjim školama u Srbiji se približavaju, a prošle godine osmaci su najveće interesovanje pokazali za profil kuvar u beogradskoj Ugostiteljsko-turističkoj školi.

Za jedno mesto u toj školi konkurisalo je gotovo sedmoro kandidata, a ne manje atraktivno bilo je i zanimanje tehničar za bezbednost saobraćaja u kragujevačkoj Politehničkoj školi, gde se prijavilo sedam puta više đaka od broja planiranih upisnih kvota za to zanimanje.

Za profil medicinska sestra – tehničar u novopazarskoj Medicinskoj školi konkurisala su 6,3 osmaka, a tehničar za bezbednost saobraćaja bio je najtraženiji i u valjevskoj Tehničkoj školi, gde je se za jedno mesto prijavilo 5,7 đaka.

Za farmaceutskog tehničara u Medicinskoj školi u Kragujevcu konkurisalo je nešto više od pet kandidata, a prošle godine bio je interesantan i smer administrator računarskih mreža u beogradskoj Elektro-tehničkoj školi „Nikola Tesla“.

U Nišu se najviše tražio profil farmaceutski tehničar u Medicinskoj školi, u Novom Sadu tehničar za bezbednost saobraćaja u tamošnoj Saboraćajnoj školi, a osmaci u Leskovcu prošle godine najviše su se interesovali za zanimanje tehničar drumskog saobraćaja u Tehničkoj školi.

Učenici osmog razreda ove godine polažu završni ispit, takozvanu malu maturu, kojim će se ispitivati stepen usvojenosti obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja.

Na testu se polažu zadaci iz srpskog (maternjeg) jezika i matematike. Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović najavio je da će priručnik za polaganje tog testa biti objavljen prvih dana maja, kada bi trebalo da bude poznat i tačan datum polaganja male mature.

Probni test završnog ispita osmaci će raditi 14. maja, najavio je Obradović.

Autor:

Agencija Tanjug

Систем рангирања студената приликом уписа сваке школске године, уведен прошлог јула Законом о изменама и допунама Закона о високом образовању, требало је да омогући сваком студенту државних факултетаи високих школа да се финансира из буџета ако се на ранг-листи нађе у оквиру одобрене квоте. Идеја оваквог система је била да се повећа квалитет знања и студија кроз отворену конкуренцију међу студентима, што значи да се по истим аршинима рангирају и самофинансирајући и буџетски студенти. Тако би се коначно укинуло оно „једном буџетски – увек буџетски” јер се показало да се често буџетски студенти „шлепају” у овом статусу из године у годину с врло ниским оценама и много неположених испита, а да врло успешан и вредан самофинансирајући студент не може да пређе на буџет због ограничене квоте.

Иако је лане рангирање студената озакоњено, пракса је показала велике потешкоће и разноликости у његовој примени, па је и прошле јесени, пред упис школске 2010/11. године, било студентских незадовољстава, протеста, штрајкова и вишенедељних „преговарања” с факултетским управама и министром просвете о томе ко има „право” на буџет. Да се слична ситуација не би поновила и ове године и да би се прецизирала и уједначила „правила” рангирања, а нарочито да би сви студенти благовремено били информисани о систему рангирања, Студентска конференција универзитета Србије (СКОНУС), у складу са својим овлашћењима, предложила је универзитетима моделе рангирања за које студенти сматрају да су најадекватнији. „Узимајући у обзир разноликост и специфичности сваког факултета и универзитета, предлажемо само суштину два модела које универзитети односно факултети могу прилагодити својим специфичностима и условима рада”, наводи се у предлогу утврђеном на Председништву СКОНУС-а.

У изменама закона дефинисано је да студент који у текућој школској години оствари 60 ЕСП бодова има право да се у наредној школској години финансира из буџета ако се рангира у оквиру укупног броја студената чије се студије финансирају из буџета, те да рангирање обухвата студенте уписане исте школске године на одређени студијски програм, и то тако што се полази од броја остварених ЕСП бодова и постигнутог успеха у савлађивању програма, на начин и по поступку утврђеним општим актом високошколске установе.

Први модел рангирања који је предложио СКОНУС полази од броја остварених бодова и постигнутог успеха у савладавању студијског програма, што значи да се приликом рангирања студента узима у обзир целокупни његов успех од почетка студија до почетка школске године коју тренутно уписује. Наведен је и пример за генерацију која треба да упише четврту годину да би се илустровао овај модел:

Велики број факултета у Србији рангирао је студенте само на основу оствареног успеха у претходној школској години, што је створило много проблема јер су академци који су све испите давали у року и чистили годину за годином били у лошијем положају од оних који су преносили испите! То се види на примеру из треће колоне („године”) где студент 1 има најмање бодова (60) иако нема ниједан неположен испит, док би студент 4 по том аршину био „најбољи” јер је у последњој години остварио највише бодова (78) јер је положио и неке пренете испите. Овај проблем може се решити једино ако се студенти рангирају на основу укупно оствареног успеха, а ту је студент 1 неприкосновен с укупно 180 ЕСПБ-а, док је студент 4 најслабији, са 168 ЕСПБ-а.

„Универзитетима и факултетима оставља се аутономија да дефинишу шта је то успех. Најједноставнији модел за примену јесте да се као први критеријум узме број бодова остварених у току студија, други критеријум, у случају да има више студената с истим бројем бодова, је просечна оцена, а трећи, у случају истог броја бодова и исте просечне оцене, период полагања испита (у којем испитном року) итд.

Други модел рангирања, по предлогу СКОНУС-а, је да успех буде комбинација броја остварених бодова у току студија и просечне оцене. Предложена је следећа формула:

К (коефицијент успешности) = Укупан број остварених ЕСПБ у току студија + 1,5 х просечна оцена

На примеру Студента 1 из првог модела то изгледа овако: К = 180 + 1,5 х 9,5 = 194,25

Уколико се жели дати већи значај просечној оцени, коефицијент којим се она множи може бити већи од 1,5.

Студентски парламент сваког универзитета изјасниће се о томе који модел прихвата, а онда ће ове „пропозиције” рангирања утврдити одговарајући универзитетски органи. Како је за „Дневник” изјавио председник Студентског парламента Универзитета у Новом Саду Данило Чеман, овдашњи студентски представници су за први модел рангирања. Најважније је, указује Чеман, да студенти благовремено буду информисани о томе како ће бити рангирани, те да расподеле „снагу” и припреме се за наредне испитне рокове да им у октобру не преседне упис.

В. Чекић