Правна питања и одговори

Ministarstvo prosvete izbrojalo je da 1.326 škola radi, a da su 478 potpuno obustavile rad što je za dve više nego u petak.

Ministru Žarku Obradoviću je žao što škole ne rade i tvrdi da vrata za razgovor nisu zatvorena, ali da je povećanje budžeta za prosvetu od 24 odsto previsoko.

“U redu, koristi se pravo na štrajk ali se moglo razgovarati. Evo ja koristim i ovu priliku da javno kažem da smo mi spremni za razgovore“, poručuje Obradović ali priznaje i da nova runda pregovora još nije zakazana.

“Pa, to ne zavisi samo od mene nego od dobre volje. Što se mene tiče, možemo da razgovaramo ujutru, u podne, naveče – vreme nije bitno“, stav je ministra.

Radno mesto mnogih profesora danas su bile beogradske ulice. Umesto u učionicama, nastavnici su šetali centrom Beograda sa krstom koji označava krah profesije.

Ne brinu se šta rade đaci kad nema nastave i veruju da su na sigurnom, a još više ih je naljutilo upozorenje premijera da njihovi zahtevi ruše ekonomski sistem.

“Ne da se nije promenilo nego su prosvetni radnici revoltirani. Revolt se iskazuje sa većim odzivom škola u protestu. Niko nas ne zove na pregovore, niti ih prosveta zanima, niti ih prosvetni radnici interesuju“, ocenjuje Milorad Antić iz Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Prosvetari imaju podršku i iz centrala sindikata koje potvrđuju bojazan državnih funkcionera da ako se ispune zahtevi prosvetara slede zahtevi ostalih budžetskih korisnika.

“Tražiće i drugi bilo prosvetara ili ne bilo. Samo što su prosvetari prvi tražili, a mogli su to i lekari, a onda bi lekarima rekli – ne može tražiće prosvetari. I tako nikako da zakrpe tu rupu koja se zove obaveza države da finansira javni sektor“, kaže predsednik UGS “Nezavisnost“ Branislav Čanak.

IZVOR B-92

U utorak, 01.02.2011. godine u 21h, u  emisiji „Signali“ na RTV-1 gosti: g-din Tomislav Živanović, predsednik GSPRS“Nezavisnost“,Petar Vidjikant, načelnik ŠU- Novi Sad i Miodrag Protić, predsednik SPRV-a.

Поштовани Министре,

просветни систем ове земље налази се, у пуном смислу те речи, у хаосу, док материјални положај запослених, унутар тог система, практично императивно намеће потребу да се о том стању нешто каже, па и напише. Не са намером да се неко вређа и просто критикује критике ради, већ са намером да поступите исправно и преузмете одговорност за објективно постојећу ситуацију. Наравно, питање се не своди једноставно на проблем зараде, него на целокупну реформу образовног система која показује одлике опште бесциљности и за коју се са пуно разлога може рећи да је неуспешна, недовољно национално осмишљена, без јасне и препознатљиве дугорочне визије.

Ипак, већ на самом почетку присутан је оправдан страх од тога да се полемика о стању, који као саставни део укључује и расправу о материјалном положају запослених, претвори у бесциљан сизифовски посао, или разговор глувих телефона при чему суштински дијалог није ни отпочео. За такаву ситуацију, у којој Држава већ пуне две године нема макроекономску стратегију, одговорност у највећој мери сносе надлежни органи и институције, а посебно Министарство просвете које и даље инсистира на реформама.

Садашња ситуација, као и започети штрајк, и јесте израз нараслог незадовољства просветних радника таквим стањем.

Поменуто незадовољство може се лако објаснити. У пракси реформа просветног система се свела на свеопшти пораст трошкова образовања, повећањем броја ученика у одељењима, отпуштање запослених, драстично урушавање материјалног положаја радника у просвети и деградирање друштвеног статуса саме просвете. Ови проблеми не могу се једноставно објашњавати искључиво друштвеном кризом или пак светском економском рецесијом и финансијским проблемима. Још мање се они могу решавати претњама, штрајкачима и разноврсним манипулацијама које се своде на непознавање проблема у чему предњачи јавни сервис РТС Србије.

Морате да схватите да описивање нашег образовног система више подсећа на неку афричку него на европску земљу. То је управо последица чињенице да се примењује модел који се у развијеним земљама евидентно напушта.

Ми смо и након десет година транзиције подједнако удаљени од решевања проблема као што смо били и на њеном почетку. О свему овоме морате да размислите, посебно уколико знате да су инвестиције у образовање, инвестиције у будућност. Изненађени смо чињеницом, да они који треба да мисле на будућност руше државни систем.

Министарство просвете објављује информације у којима наводи да од 1804 школа у Републици Србији 693 раде , 637 је у законском штрајку, а 440 школа не ради. Поштовани Министре, у пребројавању сте превидели 34 школе.

Окрећете јавно мњење и грађане Републике Србије против просветних радника. Мислите ли да су грађани Републике Србије навикнути да само слушају, а не и да мисле?

ГСПРС «Независност» сматра да буџет, као економски устав једне државе, треба само дисциплиновати, а не свађати буџетске кориснике преливањем новчаних средстава.

Просвета неће прихватити да њени захтеви угрожавају макроекономску стабилност Републике Србије.

Како би рецимо, министар просвете у Немачкој, објаснио да је просвета у тој земљи доспела у ситуацију у којој се налази наша? Да ли заиста мислите да би могао да избегне одговорност за такву ситуацију?

     ГСПРС «Независност»

           Покрајински одбор Војводине

      Нада Јокић, председница