Правна питања и одговори

Након скоро годину дана неизвесности СШ „Др Ђорђе Натошевић“ из Инђије је коначно добила директора ког је желела двотрећинска већина колектива. Зашто је тако дуг и трновит пут био до правде, ако живимо у демократској земљи где се поштују донети закони и глас већине?

Наиме, у првом конкурсу за избор директора кандидат већине запослених, човек из колектива, колега дипломирани економиста, који је у већ једном мандату био директор и то веома успешан по оцени већине запослених у овој школи. Кркобабић Мирослав је одбијен од стране Покрајинског Секретара за образовање, Золтана Јегеша. Образложење дато у решењу је било да изабрани кандидат нема одговарајуће лекарско уверење у складу са чланом 120. Закона о основама система образовања и васпитања. Према истом лекарском уверењу је Кркобабић Мирослав у претходном мандату био директор и тада то лекарско уверење није било никаква препрека за радно место директора, а у међувремену се Закон није мењао. Треба напоминенути да је Кркобабић победио на конкурсу уз подрску више од две трећине свог колектива и већином гласова на гласању чланова Школског одбора (6:3).

            Наравно да само ово спорно лекарско уверење није могло бити прави разлог за одбијање Кркобабића. Прави разлог су политичке закулисне игре и то што је по сваку цену требало изабрати противкандидаткињу која је у сваком погледу одговарала политичким моћницима наше локалне самоуправе, општине Инђија. Конкурс је поновљен, време је пролазило, школа радила са ВД директором на челу готово читаву школску годину. Видевши да нам се исти сценарио спрема и за наредни конкурс и мада никакав проблем није набавити ново, „одговарајуће“, по Закону лекарско уверење, јер ако буду желели и следећи пут ће наћи неку цаку која не одговара или наводно није по Закону, решили смо да ствар не препустимо случају.

            У помоћ смо позвали госпођу Наду Јокић, председницу ПО Војводине ГСПРС „Независност“, из Новог Сада, која је уложила сво своје синдикално знање и свој ауторитет, труд и вољу, да многобројним ургенцијама, жалбама и протестима убеди господина Јегеша, да у поновљеном конкурсу не сме направити још једну грешку, јер тада би се морале применити и неке друге методе убеђивања.

            На поновљени конкурс се пријавио Кркобабић Мирослав и овога пута потпуно друга особа је била противкандидат, наравно опет по мери локалних моћника. Ситуација са гласањем била је готово истоветна као и први пут, наравно у корист Кркобабића. Господин Јегеш није имао куд, него да потврди резултате гласања и да да своју сагласност на избор Кркобабића за директора сколе.

            Сматрамо да велику захвалност у овој дугометражној игри нерава дугујемо ГСПРС „Независност“ и госпођи Нади Јокић, која је у целој драми била стално присутна и ангажована. Овим путем јој одајемо признање и желимо успех у свим наредним биткама. Захваљујемо се и председнику ГСПРС „Независност“ Томиславу Живановићу, који је у нашем случају пружио подршку, без које бисмо се тешко изборили, као што брод не може пловити без капетана.

 

Мељник Светлана

Најављена реформа одложена због озбиљних пропуста у њеној припреми. – Гимназије раде по програму из 1991. године.Заједница гимназија је благовремено упозорила да се реформа не може спроводити у кратком року.Реформа гимназијског образовања касни, а у самом раду на реформи пропуштени су неки озбиљни кораци. Тако би се се укратко могла образложити одлука Националног просветног савета да предложи Министарству просвете да се почетак реформисаног гимназијског образовања одложи за годину, па уместо у септембру 2011. почне у јесен 2012. године.

Посебна комисија Завода за унапређивање васпитања и образовања ради на новим наставним плановима и програмима, али како истиче председница Националног просветног савета, проф. др Десанка Радуновић, недостају кључне ствари попут утврђивања циљева гимназијског образовања или компетенција које ђаци након завршене гимназије треба да стекну.

– Не може да се крене са израдом планова и програма зато што по новом Закону о основама система образовања и васпитања, оном који је усвојен прошле године, пише да се наставни план и програм доноси у складу са утврђеним принципима, циљевима и стандардима постигнућа. Ми немамо дефинисано ништа од тога, не зна се концепт шта се реформом жели постићи – истиче проф. др Радуновић.

Она наглашава да се, према њеним сазнањима, у гимназијама учи по наставним плановима и програмима из 1991. године, да је измене претрпела само настава информатике, дакле, да дуго ништа није рађено по питању осавремењивања наставе.

– Чланови Националног просветног савета желе на неки начин да ставе до знања да нећемо пристати да усвајамо било шта јер је почела школска година, а страхујемо да ћемо следеће године бити доведени у такву ситуацију. То желимо да предупредимо и не желимо да доносимо одлуке које су изнуђене зато што нешто мора да тече. Не можемо да станемо иза тога, а министар увек има ексклузивно право да донесе одређену одлуку да би систем функционисао – каже проф. др Радуновић.

Концепт реформисане гимназије, иначе, подразумева да је прва година за све ђаке иста, у другој би се благо усмеравали ка друштвеним или природним наукама, а највеће новине биле би „пакет изборних предмета“ за које се ученици опредељују од трећег разреда и општа, екстерна матура која би била „улазница“ за упис на факултет.

– Закон дефинише да ће општа матура, и стручна и уметничка бити уведене 2015. године. што значи да ученици који упишу гимназију 2011. године треба своје школовање да заврше том матуром. Условно речено одлагањем се крши закон, али се крши закон и ако се праве планови и програми без дефинисања кључних компетенција и стандарда – истиче проф. др Радуновић.

Природно-математички, друштвено-језички и општи смер гимназије требало би да се реформишу од септембра 2011. године без икаквих припрема и без икаквог додатног улагања, док су средње стручне школе осам година имале огледну наставу и велика улагања у опрему, семинаре за наставнике и огледне профиле, истиче проф. др Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија и члан Националног просветног савета.

– Иако модерна гимназијска настава подразумева индивидуализацију, у овоме на чему се сада ради све је стопостотно нормирано, нема елемената аутономије школе и наставника, а ђаци бирају пакете изборних предмета, а не предмете које желе да уче. С друге стране укида се општи смер који је био веома погодан у последњих 20 година за неразвијене општине, за малу популацију ђака која би долазила у гимназије јер није било расипања ученика – каже проф. др Стојковић.

Заједница гимназија је, иначе, пре готово пет година предала Министарству просвете документ о концепцији гимназијске реформе, у којем се упозорава да се она не треба спроводити у кратком року, да је неопходан оглед пре увођења новина, али како истиче проф. др Стојковић, Министарство никада није одговорило на тај документ нити га узело у разматрање. Наши саговорници се слажу и да је приликом реформе требало консултовати универзитете, будући да су гимназије припрема за факултет и наставак образовања, као и да је предвиђена матура коју и универзитет мора да призна.

– Реформа, благо речено, подсећа на позив на усмерено образовање. Жеља је била индивидуализација у гимназијском образовању, али пошто кажу да средстава нема за тако нешто, као нужно зло иду пакети изборних предмета. Не постоји ни простор за такву индивидуализовану наставу, значи нема елементарних услова да се уради оно што је тренутно најквалитетније у европској понуди организације гимназијског образовања и садржаја. Мислим да је ово корак уназад, повратак на нешто што смо већ имали. Примењују се старе методе за нешто ново без озбиљнијих припрема и анализа– каже проф. др Стојковић.

Миодраг Сокић из Форума београдских гимназија сматра да оно о чему се највише говори у јавности, не представља праву реформу гимназија и да је једина промена екстерна матура чијим се полагањем омогућава директна проходност на факултете.

– Проблем је, међутим, што ми уопште не знамо како ће та матура изгледати, која ће се знања захтевати од ђака. Како онда да кренемо са реформом када не знамо која ће се знања на крају школовања тражити од ученика, када немамо утврђено шта је коначни циљ гимназијског образовања. Подржавамо став Националног просветног савета јер се иначе залажемо за то да промене које се тичу образовања не треба да се изводе брзо. С друге стране нама треба еволуција, а не реформа, дакле, стална промена – каже Сокић.

Јелена Чалија

 

Ученици који следеће године упишу гимназију требало би да похађају наставу по реформисаном концепту образовања. У основи ове реформе су непостојање класичних смерова, пакети изборних предмета и на крају општа матура која би замењивала пријемни испит на факултетима. Док у Министарству просвете сматрају да је годину дана довољно за припрему и примену новог система, представници гимназија и Националног просветног савета нису толико оптимистични.

Популаризација гимназија је важна јер повећава број ђака који ће наставити школовање

Завод за унапређење образовања и васпитања добио је од Министарства задатак да направи нацрт новог плана. Када завод изради план, доставља га Министарству просвете, које га потом шаље Националном просветном савету који о њему одлучује.

Комисија још ради на писању плана. Имамо рок до 1. јануара да све завршимо, да би после ишао даље у процедуру. Као основу користимо претходни рад комисије и овај ће сигурно да личи на њега – каже Иван Перић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

Према претходном нацрту плана, прва година би била иста за све ученике, у другој години ученици би имали два изборна предмета, а у трећој четири и на завршној години чак осам изборних предмета.

 Ученици би на овај начин имали прилику да размисле да ли им боље леже друштвене или природне науке. Највећа новина предвиђена је у трећем разреду када би ученици имали пакете изборних предмета који би, због већег броја часова из одређених предмета, вукли ка одређеним факултетима – рекао је недавно помоћник министра просвете Богољуб Лазаревић.

Иако је иницијатива за овакву реформу школства потекла од Заједнице гимназија, они сматрају да је немогуће све организовати и испланирати за мање од годину дана. То не би требало да буде реформа, него један континуитет, еволуција. И потребно је да се сложе сви учесници, а на конференцији на којој је учествовало више од 80 гимназија општи је став да треба радити спорије – каже председник Форума гимназија Миодраг Сокић.

У Министарству сматрају да је важно да ученици који су основну школу завршили по реформисаном систему упишу следеће године и гимназију која је реформисана. Последња реформа изведена је 1990. године, па они који се противе увођењу промена на пречац сматрају да би резултат могао да буде погубан.

– Потребно је дефинисати компетенције које деца треба да добију на крају школовања, шта је обавезно, а шта пожељно да знају, програм како ће се све то спроводити. Онда долази и писање нових уџбеника – каже председница Националног просветног савета (НПС) Десанка Радуновић.

Циљ запослених у гимназијама, као и Министарства просвете, јесте да се повећа број осмака који ће уписати ову школу. Тренутно у гимназије иде око 20 одсто средњошколаца, што је готово дупло мање од просека у појединим земљама окружења. Популаризација гимназија је важна јер она аутоматски повећава број ђака који ће наставити школовање.

ГОРИЦА АВАЛИЋ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Иако је министар Жарко Обрадовић обећао, на VII конгресу ГСПРС Независност, да ће преговори о Протоколу почети на време, јасно је да од тога нема ништа и да се уобичајена тактика одуговлачења од стране Владе наставља, што се може благо назвати дезавуисањем социјалног дијалога, његово свођење на консултације или боље речено насиљем над социјалним дијалогом.

Као специфичан облик притиска је пуштање, у тајности рађеног, Правилника о норми непосредног рада наставника, којим се најављује, невешто прикривено, повећање норме и бесмислено оптерећење наставника. Готово сигурно ће у току преговора изронити предлог, две деценије исчекиваног Правилника о цени услуга у образовању, који ће, сасвим сигурно, имати за циљ ојачање преговарачке позиције Владе.

Дакле, ништа ново, препознатљива неозбиљност од стране представника власти.

            Што се тиче синдиката, већина се огласила са захтевима: ГСПРС Независност са везивањем за минималну зараду и корекцију додатка за одељенско старешинство а неки други са корекцијом коефицијената и додатака…

Руководству ГСПРС „Независност“ није разумљиво залагање, неких  синдиката, за повећање додатака за директоре везане за број одељења (постојање школа до дванаест одељења, у будућности, је под знаком питања). Додатак за директоре можда има смисла везати за обрачунско одељење, јер ће, у трци за увећаним додатком, исфабриковати број одељења и поништити ефекте рационализације, или за најављивани број ученика. Нико не спори да међу директорима има оних који часно и коректно обављају своју делатност, имајући при томе коректну сарадњу са синдикатима, но сигурно је да синдикату није циљ и место у заштити њихових интереса. Минитарство, локална самоуправа, школски одбори, партијске структуре су више него довољна заштита директора, док је носиоцима дневника једини ослонац синдикат. Крајње коректан је став да директори и запослени у образовању имају једнак проценат увећања зараде. Једино захтев, ГСПРС „Независност“ за повећање додатка за одељенско старешинство има смисла, јер је реч о категорији запослених чији је обим посла, нелогичним члановима Закона, значајно повећан. Но разлике у захтевима нису тако велике да синдикати не би могли изаћи са јединственим ставом пред Владу.

Читаву деценију просветни синдикати важе за најорганизованије и најјаче. Способност лидера, различитих организација да интересе чланства и целокупне просвете, поставе испред парцијалних, учинила је претходне преговоре успешним. Само на успеху у остваривању захтева синдикати могу, својом вештином, градити даљи развој јер они који мисле да је то могуће на неуспеху (окривљујући друге) морају знати да је то кратког даха.

Сада, када су нам синдикати правосуђа дали домаћи задатак у очувању достојанства професије, неопходан је јединствен и толерантан приступ. ГСПРС „Независност“ сматра да ће, с обзиром на искуство и знање преговарача, сви синдикати учинити  напор, да оваквим приступом ојачају преговарачку позицију. Чланови ГСПРС „Независност“ и чланови других синдиката као и целокупна просвета, је ту да подржимо упуства јединственог преговарачког тима, у циљу потписивања што повољнијег Протокола.

 

Чланови свих просветних синдиката уједините се!!!

 

Славко Дерењ

 

Подсећамо Вас, да је тренутак замрзавања зарада у јавном сектору онемогућио приближавање зарада просветних радника зарадама осталих буџетских корисника. Претходни однос најниже и највише плате је био 2,94, а циљ је у следећем кориговању био да се достигне однос 3. Поштовањем минималне цене рада тај однос је нарушен и тренутно је 2,43. Имајући у виду да су носиоци делатности у образовању, колеге, запослени са седмим степеном, тј. са факултетом, пожељно је да се бар задржи претходни однос, ако не и повећа на 1:3. Ово треба нарочито имати у виду обзиром да се код других корисника средстава буџета Републике Србије тај однос креће и до 1:9  (правосуђе), а предлаже се смањење на 1:5,5. 

Будући да су у току преговори о минималној цени рада, урађена је анализа најнижих и највиших зарада у основним и средњим школама, према ценама радног сата, које су у оптицају.             

  Логично је да држава прва, примером, испоштује минималну зараду те да одржи распон зарада (најмањи у образовању). Овде треба нагласити да су у нашим зарадама и топли оброк и регрес, што није случај у приватном сектору од кога се захтева поштовање минималне цене рада.              

Поред ранијих договора око потписивања Протокола за 2011. годину и враћање одузетог права на исплате јубиларних  и новогодишњих награда, што је предуслов за почетак преговора. Такође тражимо повећање додатка за разредно старешинство на 6%, јер се нелогичним члановима закона њихов посао вишеструко повећао, истовремено их остављајући без неких педагошких инструмената деловања.              

 Наша бројност не може и несме бити образложење  за мање зараде у  односу  на друге државне службе. Позивање на сопствене изворе, сматрамо демагогијом јер увођење такси, надокнада, партиципација грађанима је пре свега ствар политичке одлуке. Једина смо делатност којој није дозвољено да, значајне, ефекте рационализације претвори у побољшање материјалног положаја запослених.      

Стручна спрема / Коефицијенти/   Плата  садашњи /  Минимална цена/    Коефицијенти према/   Однос најниже и највише/ Однос најниже и највише плате

                             садашња уредба /   коефицијенти /     рада (90 динара)/    реализацији сада/             плате према уредби/           према реализацији сада/

Проф. VII степен           17.32                   38.500,00                38.500,00                           17,32                                    2.93                                        2.43

Наст. VI степен             14.88                    33.070,00                33.070,00                          14.88                                    2.52                                         2.08

Учитељ IV степен        13.65                     30.340,00               30.340,00                           13.65                                   2.31                                         1.91

Портир, чувар II ст.      6.30                      14.000,00               15.840,00                            7,13                                     1.06                                         1.00

Физички радник          5.90                      13.109,00               15.480,00                            7,13                                      1,00                                        1,00

1,00 ЦЕНА РАДА 2222.50МИМИМАЛНА ЗАРАДА: 22 дана * 8 = 176сати * 90дин = 15.840,00               

Из приложеног и аргументованог захтева се види да не тражимо никакав приливегован положај просвете, већ њено достојанствено место у друштву. За исти положај се заложио и министар Жарко Обрадовић на VII Конгресу ГСПРС „Независност“ сложивши се са констатацијом да се квалитет једне државе мери њеним односом према образовању, те очекујемо подршку од Владе и целокупне јавности.

У Београду, 15.10.2010.                                      За ГСПРС «Независност»                                                                             

                                                     Проф. др Томислав Живановић, председник