ШТРАЈК ПЕДАГОШКИХ УСТАНОВА ЈЕ КОРИСТАН ЗА СРБИЈУ
Историја образовања и васпитања у Србији, па и у окружењу, није забележила тако дубоку и општу кризу образовне политике, образовног система и педагошке професије, која је до темеља обезвређена и понижена, све до катастрофалних услова у којима се одвија тако значајна делатност за прогресивни развој, као што је то данас, на почетку друге деценије 21. века у Доситејевој и Вуковој Србији. Дебеле „беле књиге“ о истини над рушевинама и „педагошким мртвим морем“ у Србији могу се исписати и запитати – волимо ли децу Србије, и где су границе стратегије рушења образовног система и реномеа педагошке професије? Коначно, зашто под „паролом“ – друштва учења, друштва знања, свакодневно се систематски одвија процес стварања „друштва незнања“, полуписмености, штетног знања и недоступности знања најширим слојевима друштва, посебно сиромашним дечацима и девојчицама у србијанским школама?
Srpska deca biju učitelje, „vode ljubav“ na „audijima“, prodaju gola tela preko interneta... Stručnjaci krive škole, rijalitije i roditelje, a Milka Canić savetuje - gledanje boksa!
