За септембарски уписни рок, на 12 факултета београдског универзитета остало још 473 места, од чега највише на Богословском. На Универзитету у Приштини остало 757 слободних места. Два одсто додатних буџетских места обезбеђено за студенте из дијаспоре.

После првог уписног рока на Универзитету у Београду на 12 факултета остало је још 473 места, од чега само 89 буџетских, док је на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, за септембарски рок остало 757 слободних места.

Највише слободних места остало је на Православно-богословском факутету Универзитета у Београду.

Декан Филолошког факултета Универзитета у Београду професор Александра Вранеш каже да је на том факултету слободних места остало још на албанском, мађарском и француском језику, библиотекарству и општој књижевности.

„На Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду буџет је попуњен и слободних места има само на самофинансирању као и на трогодишњим студијама из текстилне технологије“, рекла је професорка Иванка Поповић, декан тог факултета.

Дозволу за упис и одређеног броја студената који су остали испод црте на седници Сената Београдског универзитета, тражили су Технолошко-металуршки факулутет, ФОН, ФПН и Учитељски факултет и ти студенти ће моћи да се упишу уколико факултети добију доакредитацију и одобрење Министарства просвете и науке.

Поред њих, у другом испитном року се уписују и страни студенти који су учесници пројекта „Свет у Србији“, који су добили потврде о знању српског језика.

Ректор Универзитета у Београду професор Бранко Ковачевић каже да има још два одсто додатних буџетских места за студенте који долазе из дијаспоре, док страни студенти могу једино бити на самофинансирању

„Места има и за, да кажем, условно мањинске групе, студенте са хендикепом и студенте ромске популације“, навео је Ковачевић.

РТС

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Leskovcu, koja pokriva šest opština Jablaničkog okruga, nalazi se 290 učitelja i profesora za koje ne postoji potreba u tamošnjim školama, potvrđeno je danas agenciji Beta.

Više od polovine – 167 su profesori razredne nastave, odnosno, učitelji, i taj broj iz godine u godinu raste za po oko deset odsto.

Slede profesori fizičke kulture – 47, potom 22 profesora srpskog jezika, 11 profesora engleskog i sedam profesora istorije. Među nezaposlenima su i po jedan profesor ruskog, nemačkog i arapskog jezika i osam profesora geografije.

Posao traži i osam pedagoga, 11 psihologa, sedam sociologa, šest defektologa i jedan profesor muzičke kulture.

– Iznenađenje su samo profesori srpskog i engleskog jezika koji su do pre 4,5 godina bili deficitarni – kazala je Marija Stefanović iz NSZ.

Na evidenciji NSZ nema nijednog profesora matematike i fizike, ni profesora biologije i hemije.

U Školskoj upravi u Leskovcu rečeno je da je prošla školska godina završena sa tehnološkim viškom od 25 profesora.

– Prošle godine medju profesorima razredne nastave nismo imali tehnoloških viškova, a ove godine je izvesno da će se pojaviti u četiri gradske škole. Biće viška i među profesorima u srednjoj školi jer se upisalo oko 500 učenika manje – kazao je načelnik te uprave Tomislav Simonović za agenciju Beta.

BLIC

Министар просвете Жарко Обрадовић честитао ученицима и професорима успех на олимпијади из математике. Министарство ће пружати конкретну материјалну и сваку другу подршку талентованим ученицима, рекао Обрадовић.

Ученицима и професорима Математичке гимназије честитке на успеху који су остварили на 53. Међународној олимпијади из математике одржаној у Аргентини, упутио је министар просвете и науке Жарко Обрадовић.

Овај резултат показује да су својим радом и талентом наши ученици раме уз раме са својим вршњацима из света, а често и испред њих, и да Математичка гимназија са правом има и са успехом носи статус школе од посебног националног значаја, наводи се у честитки.

Министар је честитао успех ученицима Душану Шоботу, Ивану Танасијевићу, Игору Спасојевићу, Радету Шпегару, Лазару Радичевићу, професорима Ђорђу Кртинићу и Душану Ђукићу, читавом колективу гимназије, а посебно ученику Теодору фон Бургу који је постао најбољи млади математичар свих времена.

У честитки се наводи и да ће Министарство просвете и науке пружати конкретну материјалну, али и сваку другу подршку талентованим ученицима и њиховим професорима и упорно радити на подизању квалитета образовног система Србије.

„Желим да и овај резултат, као и сви претходни, буде подстицај младима да уче и да на изазове знања одговарају радом и резултатима“, наводи се у честитки објављеној на сајту министарства.

РТС

Статистика показује да се 50 одсто ђака не враћа у Србију после школовања у инострантству. Најчешћи разлог одлива мозгова јесу веће плате. Фонд за младе таленте последњих година покушава да ублажи тај проблем.

Сваки други ђак престижне београдске Математичке гимназије који школовање настави у иностранству, не враћа се у Србију.

Најчешћи разлог је зато што стечено знање у иностранству може боље да наплати. Фонд за младе таленте, који последњих година награђује и стипендира најбоље ђаке и студенте, покушава да ублажи тај проблем.

Поставља се питање има ли начина да се спречи даљи одлив младих талената из Србије. Статистика показује да уколико добију прилику да усавршавање наставе у иностранству, од два ђака из клупе, само један се враћа у Србију.

После неколико година проведених у Цириху, где је докторирала, Соња Чукић је одлучила да се врати. Младим талентима преноси љубав према математици.

„Није било занимљиво да предајем тамо. Они нису могли да ураде задатке које сам им ја давала, као нормално средње тешке задатке“, објашњава професорка Математичке гимназије Соња Чукић

Директор Математичке гимназије Срђан Огњановић рекао је да се већ на првом кораку јавља проблем нострификације диплома.

„Ту је и отпор, који постоји и на нашим факултетима, према младим талентима. Проблем је да кад неко долази из иностранства постаје конкуренција за напредовање за неко место доцента или професора, па ни факултети их не прихватају тако радо“, истиче Огњановић.

Фонд за младе таленте стипендирао је више од 8.500 средњошколаца и студената у земљи и иностранству. Кажу, труде се да, у сарадњи са Националном службом за запошљавање и великим компанијама, помогну најбољима да нађу посао. За државу је такво стипендирање дугорочно исплативо.

„Сви стипендисти Фонда било да добију стипендију за студирање у иностранству или за студирање у Србији потписују уговор. Једна од основних клаузула уговора јесте да они који добију стипендију Фонда по завршетку студија проведу на раду у држави најмање пет година“, каже Милош Радосављевић из Фонда за младе таленте.

Помоћ је засад недовољна за озбиљнију бригу државе о младим талентима. Њима, за разлику од вршњака у иностранству, није проблем да нађу професора који ће их волонтерски подучавати – из ентузијазма и љубави према професији. За почетак, највећи проблем талената из Србије је – наћи новац за авионску карту и отпутовати по злато.

РТС

Матурант Математичке гимназије у Београду Теодор фон Бург освојио је четврту златну медаљу на Међународној математичкој олимпијади која се од 4. до 16. јула одржава у Аргентини и тиме постао најбољи такмичар свих времена, објављено је на Интернет сајту Математичке гимназије.

Освајањем четврте златне медеље, уз једну бронзу и једно сребро, са укупно шест одличја, фон Бург је постао најбољи такмичар свих времена.

У 53 године дугој историји постоје још само три особе којима је ово пошло за руком.

До сада су на међународним математичких олимпијадама 11 математичара освојили Фиелдс-ове медаље и још око 20 математичара освојило је најпрестижнија научна признања из математике и рачунарства.

Теодор фон Бург једини је освојио шест медаља, од којих четири златне.

Фон Бург од седмог разреда основне школе, као ученик огледног одељења, похађа Математичку гимназију.

После завршене основне, наставља школовање у Математичкој гимназији, где је ове године и матурирао, а на студије одлази у Оксфорд.

Још као основац такмичио се са средњошколцима и освајао медаље: 2007. у Вијетнаму је освојио бронзану медаљу, 2008. у Шпанији сребрну, а 2009. у Немачкој, 2010. у Казахстану, 2011. у Холандији и ове године у Аргентини осваја златне олимпијске медаље.

РТВ

Фонд за младе таленте покренуо је поступак за раскид уговора са Стефаном Влајковићем, који је осумњичен за фалсификовање дипломе београдског Физичког факултета и тражи повраћај средстава на име његове стипендије у износу од 578.000 динара

Како је Танјугу рекао шеф Радне групе Фонда за младе таленте Милош Радосављевић, фонд је донео такву одлуку по добијању информација са Физичког факултета о фалсификовању дипломе.

„Ово је први случај раскида уговора због сумње да су фалсификована документа“, рекао је Радосављевић и навео да је раније у малом броју случајева раскинут уговор, али због неиспуњавања обавеза, јер студенти на пример нису положили све испите или нису завршили студије у року.

Стефан Влајковић је осумњичен да је фалсификовао диплому Физичког факултета и преварио Фонд за младе таленте.

Са Физичког факултета раније је саопштено да Влајковић није дипломирао, да је од 25 положио само седам испита и да је фалсификовао диплому на основу које је уписао докторске студије у Цириху.

РТВ

Najbolji osnovci i srednjoškolci iz Novog Pazara, Tutina i Sjenice danas su dobili priznanja za izuzetan uspjeh u obrazovanju. Dodeli je prisustvovao pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić,

ali i predstavnici gradova u okruženju,predstavnici Akcionarskog društva Politika, kao i predstavnici obrazovnih inststucija. Plakete u vidu kovanica sa likovima istaknutih naučnika i prosvetitelja dobilo je više od tridesert učenika generacije iz Novog Pazara, Tutina i Sjenice. Kako kaže pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić, ovim se neguju vrijednosti školstva, knjige i obrzovanja kako pojedinca i kompletnog društva. Zamjenik Gradonačelnika Ahmedin Škrijelj ističe da će grad i u budućnosti nastaviti da radi na pružanju svih obrazovnih akapaciteta za kvalitetno obrazovanje i život mladih.

On je čestitao učenicima generacije i poželio svim svršenicima srednjih škola da upišu željne fakultete i daju puni doprinos zajednici u kojoj žive. Ceremoniju dodjele plaketa i priznanja inicirali su predstavnici Ministarstva prosvete, predstavnici Akcionarskog društva Politika, uz pomoć grdskih uprava, donatora, i predstavnika obrazovnih ustanova. Nakon dodjele priznanja pomoćnik Ministra prosvete i sastao se sa predstavnicima novopazarske gradske uprave i obrzovnih intitucije i školeske uprave. Učesnici sastanka su razgovara li na temu proširivanja obrazovnih kakpaciteta u Novom Pazaru i poboljšanja uslova za uspjšeno obrazovanje.

(A.Š.)

Upis učenika u srednje škole je završen a 240 osmaka, ni posle drugog kruga popunjavanja želja, nije uspelo da se upiše ni u jednu školu.

ilustracija(Guliver/Getty Images)

Oni više neće izlaziti na završni ispit već mogu da potraže školu u kojoj ima slobodnih mesta, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić i naveo da će se ti đaci najverovatnije upisati u privatne škole ili će otići u inostranstvo.

Još oko 1.520 osmaka sačekaće sa upisom u avgustu jer moraju da poprave slabe ocene, a među njima ima i onih koji iz zdravstvenih razloga nisu izašli na malu maturu u junu, rekao je Kostić.

„Takođe, imamo i oko 1.300 đaka koji su u bazi podataka, ali nisu izašli na završni ispit jer su trenutno napustili školovanje ili su u inostranstvu”, rekao je Kostić.

To su uglavnom deca romske nacionalnosti i druge osetljive grupe, među kojima je osipanje tokom osnovnoškolskog obrazovanja najveće.

Inače, prema ranijim procenama, deset do 15 odsto svake generacije đaka ne stigne do male mature, pa je u strategiji obrazovanja zacrtano da se napuštanje škole iskoreni ili svede na najmanju meru.

Inače, ovoga puta đaci su realnije popunjavali listu želja jer je oko 87 odsto dece upisano po jednoj od prve tri želje, a to je za deset odsto više nego prošle godine.

Prosečan rezultat na maloj mature je slabiji, što prosvetne vlasti pravdaju većim brojem nepoznatih pitanja na ispitu. Oko 500 dece imalo je nula bodova na maloj maturi, a oko 1.200 svih 20 poena.

Od oko 78.000 osmaka, u srednje škole upisano je skoro 75.000, a izveštaji 3.155 supervizora sa terenu govore da je upis protekao u redu.

Ni ove godine nije bilo iznenađenja u pogledu interesovanja, pa su đaci najviše upisivali medicinske škole, profile zubni tehničar, farmaceutski tehnicar, zatim ugostiteljske škole i zanimanje kuvar, kao i gimnazije.

U Trećoj beogradskoj gimnaziji poslednji upisani imao je više od 105 bodova.

Slobodnih mesta ostalo je, kao i ranije, u tehničkim školama trećeg stepena.

“Ostaje da ubuduće vidimo šta ćemo sa ovim profilima”, rekao je Kostić smatrajući da treba da imamo mlade ljude koje interesuju zanati.

Ove godine u pet škola uveden je nov profil u elektrostruci.

(Tanjug)

Međunarodna studentska nedelja, koja će trajati od 15. do 22. jula, okupiće u Beogradu 200 studenata iz 50 zemalja sveta

Kako je Tanjugu rekla Dunja Antić iz organizacije „Svetski omladinski talas“, studenti koji će nedelju dana boraviti u Beogradu, doći će iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Rumunije, ali i Francuske Italije, Španije, Litvanije, Rusije…

„Ova manifestacija je veoma važna, jer naše iskustvo pokazuje da se između 30 i 40 odsto studenta, koji dođu na ovu manifestaciju, vraća svake godine u Beograd“, rekla je Antić.

Prema njenim rečima, studenti iz inostranstva tokom naredne sedmice imaće priliku da nešto nauče, ali i da se upoznaju sa prestonicom Srbije i noćnim životom, koji se onima koji su već bili u Berogradu, veoma dopao.

U okviru studentske nedelje, u utorak 17. jula, u dvorištu Doma za učenike srednje železničke škole, gde će inostrani studenti biti smešteni, biće organizovan sajam država. Na sajmu, će kako je rekla Antić, studenti predstaviti proizvode iz zemlje iz koje dolaze. Dan pred kraj festivala, u subotu 21. jula, biće organizovan defile zastava kroz Knez Mihailovu ulicu.

Organizator manifestacije je omladinska, nevladina i neprofitna organizacija „Svetski omladinski talas“, a realizuje se uz podršku Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva prosvete i nauke, Kancelarije za mlade gradske uprave Beograda, GIZ fondacije, Turističke organizacije Beograda i brojnih drugih partnerskih organizacija iz zemlje i inostranstva.

Ceremonija svečanog otvaranja festivala održaće se u Skupštini grada u ponedeljak 16. jula.

АКТЕР

Prosvetne vlasti i dekani daju profesorima „odrešene ruke” u sastavljanju testova za prijemni ispit. Pojedini fakulteti namerno daju lakše zadatke kako bi privukli brucoše

Pitanja na testovima za prijemni ispit nekada su veoma neobična: sa prijemnog na Fizičkom fakultetu

Ko je bio prvi ministar prosvete, šta je ebola, kako se nazivaju mitološke žene ratnice, šta se dodaje vodi za piće da bi se dezinfikovala, ko su konkubine, ko neće ništa osetiti ako ga bocnemo iglom, ko nije zastupao načelo jedinstva vlasti… Gde se upotrebljava mistrija, zašto su leta toplija od zime, kada se dogodilo poslednje potpuno pomračenje Meseca, kakve je boje „crna kutija” u avionu, ko je ubacio trojku u poslednjem trenutku kada je Košarkaški klub Partizan 1992. osvojio Kup evropskih šampiona…

Ovo su samo neka od pitanja sa testa opšte kulture ili testa informisanosti na koja su odgovarali budući brucoši širom Srbije. Ove godine je u prvi plan iskočilo pitanje o pesmi jedne folk pevačice, a lane je najviše zamerki bilo zbog najboljeg srpskog reketa. Roditelji tvrde da devetnaestogodišnjaci ne mogu da znaju sve ono šo se od njih traži na prijemnom ispitu, a profesori odgovaraju da đaci moraju da počnu sa pripremama na vreme, tako što će listati enciklopedije, gledati kvizove znanja, odlaziti u bioskop i pozorište…

Ko su ljudi koji sastavljaju testove i da li njihov rad neko kontroliše?

U Ministarstvu prosvete i nauke naglašavaju da su pitanja na testovima za prijemni ispit stvar autonomije fakulteta i univerziteta i da se prosvetna inspekcija u to ne meša, ali apeluju da testove sastavljaju kompetentni ljudi. U statutima fakulteta najčešće je navedena rečenica da „pitanja za prijemni ispit sastavljaju nastavnici fakulteta” i ništa više.

Dr Vesna Dimitrijević, dekan beogradskog Filozofskog fakulteta, kaže da ona ne proverava pitanja na koja će odgovarati budući brucoši, već da ima poverenje u profesore koji sastavljaju testove.

– Ja sam arheolog, tako da poklanjam puno poverenje stručnjacima, mi smo matični za psihologiju i pedagogiju, a takođe i katedre vode računa o svemu ovome. Obično dobijamo primedbe da je test težak, kao i da li su dobro odabrana sva pitanja, naročito ona koja se tiču sporta – kaže dr Dimitrijević i dodaje da fakultet ne beži od toga da test bude malo teži.

Sandra Gucijan