„Obrazovni sistem do sada nije bio u korelaciji sa potrebama rada pa se zato Srbija nalazi na 74. mestu po visokom obrazovanju, po efikasnosti tržišta rada od 139 zemalja se nalazimo na 102. mestu, po inovacijama u ovoj godini smo od 34 zemlje na 29. mestu”, naveo je ministar

BEOGRAD – Reforme u Srbiji su propale jer nije bilo stručnih ljudi kako bi se ekonomske, političke, društvene i kulturne reforme sprovele na pravi način, izjavio je danas u Beogradu ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

Ljajić je na konferenciji „Važnost međunarodnih profesionalnih kvalifikacija” rekao da je potrebno povećati ulaganje u obrazovanje i unaprediti obrazovni sistem, „a ne kao do sada, ulaganja u obrazovanje usmeriti samo na ispatu plata”.

„Jedino što imamo je ljudski resurs i ne možemo više govoriti samo o jeftinoj radnoj snazi kao potencijalu Srbije”, rekao je on ističući da je potrebno povećati stepen visokokvalifikovanih i stručnih ljudi.

Prema njegovim rečima, sposobnost primene praktičnih znanja je više nego slaba i Srbija plaća cenu odliva velikog broja mladih i obrazovanih ljudi.

„Obrazovni sistem do sada nije bio u korelaciji sa potrebama rada pa se zato Srbija nalazi na 74. mestu po visokom obrazovanju, po efikasnosti tržišta rada od 139 zemalja se nalazimo na 102. mestu, po inovacijama u ovoj godini smo od 34 zemlje na 29. mestu”, naveo je Ljajić i dodao da je potrebno intenzivirati saradnju obrazovanja i privrede.

On je istakao da u tekstilnoj industriji zemlja zaostaje 35 godina, u mašinskoj 34 godine, u industriji građevinskoj materijala 30 godina, u hemijskoj industriji 28 godina, u prehrambenoj 27 godina, farmaceutskoj 21 godinu, dodajući da to nije samo statistika već slika obrazovanja u Srbiji.

„Stepen obrazovanja i količina stručnih ljudi direktno utiču na povećanje izvoza, proizvodnje, konkurentnosti i investicija”, naveo je ministar.

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete i nauke Tinde Kovač-Cerović kazala je da posebna radna grupa u tom Ministarstvu radi na usaglašavanju obrazovanja u Srbiji sa evropskim sistemom, ali da taj proces teče sporo, jer Srbija kasni sa razvojem Nacionalnog okvira razvoja kvalifikacija.

„Tržište rada ne nudi nove mogućnosti i jasne zahteve za nove olike rada, sistem obrazovanja je zatvoren i mala je mobilnost studenata”, rekla je ona i dodala da je potreban dug period kako bi sistem obrazovanja u Srbiji bio konkurentan u Evropi.

Cerović je, međutim, istakla da je zakon za obrazovanje odraslih pred usvajanjem, kao i da država radi na strategiji razvoja obrazovanja.

Zamenik šefa misije Velike Britanije u Srbiji Dejvid Mekferlejn je istakao da Srbija treba da unapredi sistem obrazovanja kako bi mogla da bude konkurentna na evropskom tržištu.

„Od velikog značaja za unapređenje obrazovanja je saradnja sa drugim zemljama”, naveo je on dodajući da je Britanija do sada imala jaku saradnju sa Srbijom kao i da se planira jače povezivanje u oblasti obrazovajna između dve zemlje.

Kako je kazao, 6.000 studenata iz Srbije, na godišnjem nivou, stiče određene obrazovne kvalifikacije u Britaniji.

„U Srbiji posluje oko 60 britaskih firmi”, podsetio je on i dodao da Britanija nastoji da nastavi sa ulaganjem u Srbiju.

Mekferlejn je rekao da je potrebno imati visokokvalifikovanu radnu snagu jer se u svetu kompanije takmiče za klijente, a države se bore za veću konkurentnost, a „sve to zahteva radnu stručnost”.

Beta

– Plate će biti povećane u skladu sa utvrđenom projekcijom. Rebalansom je stvoren i pravni osnov za isplatu jubilarnih nagrada za 2009. i 2010. godinu. Zato nema nikakvog razloga za štrajk.

FAKULTETI SE PITAJU O USLOVIMA* Hoćete li odobriti olakšice studentima za upis godine?

– O svim uslovima studiranja dogovorili smo se sa studentima. Već drugu godinu je uslov za upis 48 bodova, a uveli smo čak šest ispitnih rokova, finansiramo master i doktorske studije. Dodatnih para nemamo. Zato fakulteti moraju sami da pronađu rešenje.

( Izvod iz intervjua Žarka Obradovića iz „Večernjih novosti“)

РТВ

Завршни испит, који су основци у Србији први пут полагали ове године, сачекаће средњошколце први пут тек на крају школске 2014/2015. године, јер сада почињу да се одређују стандарди за завршне испите у средњим школама, изјавила је државна секретарка у Министарству просвете и науке Тинде Ковач Церовић.

Министарство ради на формирању радне групе која ће се бавити завршним испитима на крају средње школе, рекла је Церовићева новинарима, након конференције у оквиру пројекта „Подршка осигурању квалитета завршних испита у основном и средњем образовању“.

Ђаци су навикли да пред полазак у средњу школу полажу „нешто важно“ на шта треба обратити пажњу, а у средњим школама имамо матурски испит који је нестандардизован и разноврстан, па га нико не доживљава као стварни испит, рекла је Церовићева.

„Потребно је дати већи значај завршном испиту на крају средњег образовања и осигурати концепт матуре, који одговара европским стандардима и матурама“, оценила је она.

Што се тиче завршног испита у основним школама, ове године га је полагало 76.134 ученика осмог разреда, који су решавали тестове и математике и српског, односно матерњег језика, речено је на конференцији.

Резултати испита су били добри, с тим да су осмаци у просеку најмање били успешни у областима граматике и народног књижевног језика, док су на пољу математике најмање знања показали решавајући задатке из алгебре и функција, а највећа постигнућа имали су у области обраде података.

Примећено је да су девојчице биле успешније од дечака, нарочито на тесту из српског језика, док значајне разлике у постигнућима ђака из различито развијених општина нису уочене.

Основци ће на тесту на крају школске 2011/2012. имати 50 одсто непознатих задатака и исто толико познатих, али не треба да се плаше да ће им бити теже него претходној генерацији која је полагала 25 одсто непознатих задатака, рекао је помоћник министра просвете Желимир Попов.

Постепеним повећање броја непознатих задатака, доћи ће се до тога да осмаци за три године раде потпуно нов завршни испит на коме ће сви задаци бити непознати, додао је он.

Основци ће и ове године имати збирке из којих ће вежбати задатке, а пробни завршни испит биће, као и лане, организован пред крај школске године у мају.

Пројекат „Подршка осигурању квалитета завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању“ вредан је четири милиона евра, а финансирају га заједнички ЕУ и Србија.

РТВ

РТВ

Када ће Министарство просвете почети да издаје дозволе за рад приватницима који ће се бавити студентским смештајем, још није познато, али чини се да таквог смештаја у Новом Саду неће ни бити јер нема заинтересованих.

Уколико буде постигнут договор власника хостела са министарством, приватни студентски домови би требало да буду у систему у коме су и државни и смештај би студента месечно коштао око 1300 динара, док би остатак дотирала држава.

РТВ

С обзиром на то да је темпо живота родитеља све бржи али и захтевнији, питање где сместити децу пре и после наставе све је озбиљније.

Продужени боравак, као једно од решења, намеће се само, али нажалост није омогућен за све узрасте нижих разреда основне школе.

Оно што такође забрињава јесте питање да ли је боравак од раних јутарњих до касних поподневних сати напоран за децу и како то утиче на односе у породици.

У Смедереву ће данас бити отворена „Еко олимпијада“ у оквиру које ће ученици смедеревских основних школа учествовати и разним едукативним и спортским активностима.

Отварању ће, поред представника локалне самоуправе, присуствовати и председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац.

На Градском тргу ће од 13 до 15 часова бити одржано пет радионица у оквиру којих ће деца учити да праве медаље, пехаре и певаће олимпијску химну.

У „Еко олимпијади“ требало би да учествује око 150 малишана, по 50 ученика из основних школа „Др Јован Цвијић“, „Бранко Радичевић“ и „Димитрије Давидовић“ (од првог до шестог разреда).

Након два сата игре и дружења требало би да буде одржана мини церемонија затварања Олимпијских игара.

У исто време, у амфитеатру Основне школе „Др Јован Цвијић“ биће одржане три Артос радионице у којима ће учествовати 90 ученика седмог и осмог разреда, које ће посетити представници Олимпијског комитета и Града Смедерева.

Након радионица, предвиђено је да на централном тргу осам екипа по шест ученика – три дечака и три девојчице, одиграју фудбалску утакмицу.

Победницима тих утакмица и деци која су носила заставе биће подељене мајице, као и фудбалске лопте за школе.

РТВ

Основне школе требало би ускоро да постану пријатније и безбедније за боравак ђака и запослених. Нови Закон о основношколском образовању унеће новине и у школске програме и допринети повећању квалитеа наставе.

Нови Закон о основношколском образовању, који би ускоро требало да буде усвојен, донеће новине, које се, пре свега, односе на ђачки живот у школи. Надлежни кажу да ће обезбедити не само квалитетнији рад, већ пријатнији и безбеднији боравак основцима.

Родитељска брига да ли је дете јело током боравка у школи, како ће прећи улицу да би купило ужину, или нервирање што једе такозвану брзу храну питања су која ће решити нови закон увођењем ђачке кухиње.

Ученици су задовољни јер ће им то омогућити да се хране здраво и да више не излазе из школе да би купили храну што је утицало да често касне на часове. Професори који су свакодневно очевици лоше исхране деце подсећају колико је важно враћање здравим навикама.

Слободан Живковић професор у школи каже да је у Енглеској урађен експеримент у коме је један кувар реформисао кухињу у школама и добио фантастичне резултате.

„Концентрација ђака је побољшана, проблеми са хиперактивном децом су нестали јер углавном деца узму кока колу и сендвич и то је то“, каже Живковић.

Закон враћа и једносменски рад у школе где је то могуће, што ће олакшати живот и деци и родитељима, тврде надлежни.

Желимир Попов из Министарства просвете и науке каже да запослени у школама сматрају да тај предлог може донети само добро породицама које имају ђаке.

Ипак, закон ће захтевати другачију организацију рада школе.

Мирјана Бићанин из ОШ „Дринка Павловић“ сматра да би једносменски рад одговарао родитељима, и да би резултати ђака били квалитетнији, али и да се поставља питање када би деца имала времена да уче, ако у школи остају до пет.

Још једно питање које се отвара је и да ли школе имају просторне капацитете да обезбеде ученицима простор за учење после завршених редовних часова.

У пријатнијој атмосфери и настава ће бити квалитетнија, тврде надлежни. Закон ће унети новине и у наставне програме. Биће то, кажу примерена припрема за квалификациони испит који ће за наредне три године садржавати потпуно непознате задатке из седам предмета.

РТС

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu pozitivno je odgovorio na sve zahteve studenata. Akademci najavljuju odgovor na odluku fakulteta i nastavljaju protest.

Uprava Filološkog fakulteta u Beogradu odlučila je da ispuni svih 14 zahteva studenata koji protestuju na tom fakultetu, izjavila je dekanka te visokoškolske ustanove Aleksandra Vraneš.

Na konferenciji za novinare u zgradi Fakulteta, Vranešova je rekla da su odgovori na studentske zahteve u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i drugim zakonskim aktima.

Aleksandra Vraneš rekla je da su odgovori na studentske zahteve u pisanoj formi upućeni studentima u protestu, ali da oni nisu odgovorili upravi.

Konferenciji je prisustvovao veliki broj profesora i studenata u protestu, te je ubrzo izbila rasprava te dve strane.

Studenti u protestu, koji su prisustvovali konferenciji, najavili su održavanje svoje konferencije za novinare na kojoj će predstaviti svoj odgovor na odluku Uprave fakulteta.

Oni su rekli da će nastaviti protest, kao i da će održati sastanak na kojem će se dogovoriti o daljim aktivnostima.

Oko 50 studenata Filološkog fakulteta već treći dan blokiraju nastavu zahtevajući da se školarina smanji na iznos od tri minimalne plate i da uslov za upis godine na budžet bude 48 bodova. Oni traže i ukidanje rangiranja i ponovno uspostavljanje i regulisanje apsolventskog staža.

RTS