Osnovnu ne završi 72 odsto romske, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske dece. Roditeljima čija deca ne idu u školu sledi prekršajna prijava i kazna

NI osnovna škola nije svima dostupna. Do osmog razreda ne dogura čak 72 odsto romske, 23 odsto siromašne i 12 odsto seoske dece u Srbiji – pokazali su rezultati preliminarnog istraživanja, koje je sproveo Republički zavod za statistiku i Dečiji fond Ujedinjenih nacija.

– Ovi su podaci i ranije bili poznati kao problematični, a posebno kada je reč o romskoj deci. U ovoj je populaciji karakteristično i to što devojčice napuste školu znatno ranije od dečaka svog uzrasta – objašnjava Ljubomir Pejaković, savetnik za socijalna pitanja ministra rada i socijalne politike. – Nije bolje ni među decom sa smetnjama u razvoju. Istraživanja su pokazala da čak 80 odsto ovakve dece nije uključeno ni u kakvo obrazovanje!

Pejaković podseća da je osnovna škola obavezna, ali da će opismenjavanje biti efikasnije ukoliko mere budu stuimulativne, a ne kaznene. Iz tog razloga se dečji dodatak već godinama dodeljuje samo deci koja su redovna na školskim časovima.

– Roditelji čija deca ne idu u školu jesu odgovorni i po zakonu im sledi prekršajna, odnosno novčana prijava – dodaje Pejaković. – Ali, kako da kažnjavate siromašne, ugrožene porodice, koje je upravo nemaština dovela u ovakvu situaciju?

POLA POHAĐA

Različite mere pomoći, koje se sprovede nad osetljivim grupama stanovništva, u poslednjih pet godina dovele su do nekih pomeranja. Unicefovo istraživanje je pokazalo da je prepolovljena smrtnost dece u romskim naseljima. Povećan je i obuhvat dece predškolskim obrazovanjem, ali njega i dalje pohađa samo 44 odsto.

I u Unicefu kažu da situacija nije za hvalu, ali ističu da se u poslednje vreme primećuju promene nabolje.

– Rezultati našeg istraživanja, čija se finalizacija očekuje tek u oktobru, ukazuju na napredak u oblasti obrazovanja, a poboljšanje je primetno i na nacionalnom nivou i među Romima – objašnjava Jadranka Milanović iz Unicefa. – Procenat romske dece školskog uzrasta koji trenutno pohađaju prvi razred porastao je za 25 procenata u poslednjih pet godina. Ipak, i dalje postoje dispariteti koji zahtevaju ulaganja i mere usmerene na najugroženiju decu.

VEČERNJE NOVOSTI

I dok se ne nađe efikasnija strategija za opismenjivanje „osetljivih grupa“, država je pokrenula projekat „Druga šansa“. Tako će od septembra, u 80 osnovnih škola širom Srbije, biti organizovana vanredna nastava za starije od 15 godina koji nemaju diplomu osmoletke. Samim tim će i oni dobiti priliku da za četiri, umesto osam godina, proslave svoju „malu maturu“.

Novasagrađena osnovna škola „Dragan Lukić“ na Bežanijskoj kosi u septembru će spremna dočekati prve đake, a na gradilištu je svakodnevno više od 200 radnika. Osim što je moderna i energetski efikasna, ova škola od oko 7.500 kvdarata biće poznata i po tome što će od temelja do krova biti izgrađena za samo 100 dana. Ipak, bageri će se još neko vreme zadržati u ovom kraju, jer će sa druge strane ulice početi izgradnja vrtića od oko 1.800 kvadrata.

To je juče najavio Marko Blagojević, direktor Agencije za investicije grada Beograda, prilikom obilaska gradilišta škole i na takozvanom „majstorskom doručku“, koji su za novinare organizovali autori dokumentarnog serijala „Kako raste škola“ koji se svakodnevno emituje na gradskoj televiziji „Studio B“.

Da će sve biti spremno do početka školske godine, potvrđuje i novopostavljena direktorka škole Aleksandra Brajović Zoronjić, koja je sa stručnim saradnicima privremeno stacionirana u prostorijama Osnovne škole „Borislav Pekić“, u Ulici Danila Lekića Španca 27. To je ujedno i adresa na kojoj roditelji svakog dana od 8 do 16 časova mogu dobiti informacije o upisu dece u novu školu.

– Oko 500 učenika se izjasnilo da je zainteresovano da pređe kod nas, a već smo primili i oko 100 prvaka. Upis i testiranje dece je u toku, pravimo rasporede časova, dok ćemo kompletan nastavni kadar formirati u naredne dve nedelje, jer će pojedini nastavnici iz tri okolne škole preći kod nas – objašnjava direktorka i napominje da će nastava biti samo prepodne, kako bi deci omogućili više vannastavnih aktivnosti, poput sporta, muzike, stranih jezika, matematike i likovnih umetnosti.

Inače, ovaj objekat zauzima oko 7.500 kvadratnih metara i moći će da primi 961 učenika, a potpuno je prilagođen i osobama sa invaliditetom. Škola će imati 32 učionice, biblioteku, svečanu višenamensku salu, fiskulturnu salu, garderobu sa tuševima i WC kabinama, distributivnu kuhinju sa svim neophodnim prostorima za servisiranje, pranje i odlaganje, trpezariju sa 180 mesta za sedenje, školsko dvorište, asfaltirano igralište, atletsku stazu, teren za košarku, odbojku, rukomet i skok udalj i travnati teren za niže razrede

Dokumentarni serijal

Da su građani i više nego zainteresovani što će jedna tako velika građevina biti izgrađena za samo 100 dana, potvrđuje i Aleksandar Timofejev, direktor Televizije „Studio B“. Prema njegovim rečima, dokumentarni serijal „Kako raste škola“, autora Željka Veljkovića, izuzetno je gledan, te je za očekivanje da sličnih projekata bude i ubuduće.

DANAS

Nikola Đokić živi u Švajcarskoj i dve godine se veoma uspešno takmiči na međunarodnim nadmetanjima u matematici i informatici

Nikola Đokić sa jednim od osvojenih priznanja (Foto lična arhiva)

Sa tri godine učio je da sabira, a kada je pošao u školu, smišljao je sopstvene skraćene postupke za množenje velikih brojeva. Imao je 10 godina kada je sa roditeljima napustio rodni Beograd i Srbiju i otišao da živi u Švajcarsku, gde je nastavio da se usavršava u matematici, a kasnije je zavoleo i informatiku. Nikola Đokić danas ima 19 godina i upravo se vratio u Lucern sa Međunarodne informatičke olimpijade na Tajlandu, gde je osvojio srebrnu medalju. Srebrno odličje pripalo mu je i na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi u Amsterdamu, takođe održanoj prošlog meseca. Takmiči se, kako sam kaže, tek dve godine, a već ima punu vitrinu međunarodnih priznanja iz informatike i matematike.

– Za informatičku olimpijadu na Tajlandu intenzivno smo se pripremali nedelju dana u internatu u Davosu, a sponzori su nam omogućili da dva vikenda pred takmičenje vežbamo na njihovim kompjuterima. Pripreme iz matematike bile su organizovane u pet-šest jednodnevnih susreta, a imali smo i jedan produženi vikend u Cirihu, gde smo vežbali zadatke. Predavači su nam bili studenti, ali i profesori, i svi oni rade volonterski – kaže Nikola Đokić.

Švajcarska finansijski ne pomaže takmičenja, ali sve troškove oko priprema, putovanja i boravka u zemljama gde se organizuju nadmetanja – plaćaju sponzori i zadužbine. To je, kaže Nikola, velikodušno sa njihove strane i, na neki način, takmičari baš tu pomoć doživljavaju kao nagradu. Inače, u Švajcarskoj ne postoje specijalne matematičke škole, već klasične gimnazije. U ovoj zemlji, objašnjava Nikola, đaci koji učestvuju na takmičenjima ne uzimaju ni dodatne privatne časove iz matematike, jer se smatra da je to suvišno. Takođe, Švajcarska ne daje stipendije talentovanim đacima i studentima. O pripremama, organizaciji takmičenja i putovanjima u inostranstvo na međunarodna nadmetanja brinu dve organizacije – Švajcarska informatička olimpijada i Švajcarska matematička olimpijada.

Nikola na takmičenjima učestvuje u švajcarskom timu, ali ima samo srpsko državljanstvo. Nekad je, kaže, komplikovano što pred putovanja samo njega čekaju zbog viza, kao što je nedavno bio slučaj za odlazak na Tajland, ali, iako ispunjava uslove, nema nameru da uzima švajcarsko državljanstvo. Na međunarodnim takmičenjima iz matematike i informatike često se sreće sa srpskim olimpijcima, voli da se druži sa decom iz bivših jugoslovenskih republika, a deo priprema švajcarska matematička ekipa provodi sa timom iz Slovenije.

– Ove jeseni počinjem da studiram matematiku na Saveznom politehničkom institutu, u Cirihu. Dugo sam razmišljao da li da upišem matematiku ili informatiku, na kraju sam se odlučio za matematiku, jer mi to daje više mogućnosti. Hteo bih da se bavim čistom matematikom, ali ako to bude nemoguće, moći ću da radim kao informatičar – kaže Nikola.

Pored maternjeg, srpskog jezika, koji se svakodnevno koristi u kući Đokića, Nikola tečno govori nemački i engleski, a, priznaje, malo slabije zna francuski. Ovaj doskorašnji gimnazijalac voli da čita i da radi ono što ga zanima, a u slobodno vreme igra japansku stratešku igru „Go” ili uživa u dobrim filmovima. Ne voli, kaže, da izlazi po noćnim klubovima, ali zato ne propušta koncerte na otvorenom prostoru.

Nikola je sada na zasluženom letnjem odmoru, a onda ga čeka odlazak na studije, kao i pripreme za nova takmičenja. Međutim, ništa mu nije teško. Najvažnije je, kaže, imati motivaciju, ona je uslov da se nešto uradi dobro.

– Motivacija će doći sama od sebe ako radite ono što volite, a, takođe, i ako se u tome takmičite – poručuje Nikola Đokić svojim vršnjacima.

Dejana Ivanović

Kada se govori o mobingu, najčešće se prvo pomisli na seksualno uznemiravanje ili zloupotrebu na radnom mestu. Problem mobinga je zapravo mnogo širi. Najčešće se radi o slučajevima koji uključuju pakosne, okrutne i bolne postupke kolega.

Termin mobilng još 1984. godine uveo u praksu švedski psiholog Hajnc Lejman (Heinz Leymann). Sama reč mobing potiče od engleskih reči mob – ološ i mobish – vulgaran.

Ucene, ponižavanje, špijuniranje, ismejavanje, ignorisanje, ukoliko se događaju na poslu predstavljaju psihološki teror koji se naziva mobing. To je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično (najmanje šest meseci) ili permanentno psihički (moralno) zlostavlja i ponižava drugu osobu sa ciljem ugrožavanja njenog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa radnog mesta.

Nastanku mobinga na radnom mestu doprinose nedovoljno transparentna atmosfera, jaka hijerarhija, nedostaci u internom informisanju, neadekvatno ponašanje rukovodstva, nedovoljno razgraničena nadležnost i podela zadataka, nedostaci u rukovođenju personalom, potiskivanje konflikata. Veoma važan uzrok ove pojave svakako je i loša radna klima u kojoj vladaju zavist, zloba, neprijateljstvo i pritisci.

To je i uznemiravanje u svrhu ugrožavanja integriteta ličnosti žrtve, njenog profesionalnog, socijalnog, ponekad i privatnog funkcioniranja, ugleda i dostojanstva, uz stalne kritike i prigovore, kao i preteranu kontrolu.

U mobing, takođe, ubrajamo i ograničavanje mogućnosti izražavanja žrtve – kada se ona prekida u razgovoru, kao i kada se odbijaju neverbalni kontakti sa njom. Žrtvu mobinga stalno izoluju, niko joj se ne obraća, premešta se u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja i slično. Pri tome se napada njena reputacija uz izmišljanje priče o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, vređanje, psovanje,…

Različite vrste mobinga

Razlikuju se dve vrste mobinga.

Uspravni mobing podrazumeva da nadređeni (mober) zlostavlja jednog podređenog radnika, ili jednog po jednog radnika, dok ne uništi celu grupu (bossing). Mnogo ređe jedna grupa radnika zlostavlja nadređenog.

Druga vrsta je horizontalni mobing koji se događa između radnika koji imaju isti položaj na hijerarhijskoj ljestvici. Mobing se javlja kao tkz. Sindrom praznog stola, kada se žrtvi, naviknutoj da radi ne daju radni zadaci ili joj se oduzimaju sredstva za rad (telefon, pc, mobitel) ili joj se daju zadaci neprilagođeni njenoj profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema. Svi ovi postupci imaju cilj da se žrtva mobinga natera da pogreši. Postoji i sindrom punog stola – žrtva se tada zatrpava zadacima, određuju se kratki rokovi, stalno joj se menjaju zadaci, prisiljena je obavljati zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, nisu joj dopušteni godišnji odmori i slobodni dani, preti joj se fizičkim napadima, seksualno i moralno zlostavlja.

Ko su najčešće žrtve mobinga?

Žrtve mobinga su obično osobe koje se izdvajaju od ostalih načinom razmišljanja i logikom razmišljanja, najbolji ili najobrazovaniji pojedinci, koji za kolege predstavljaju opasnosti ili konkurenciju, kao i osobe koje ne žele sarađivati u prevarama. Često su to zaposleni pred penzijom, ali i mladi koji tek počnu da rade, osobe drugačije seksualne orjentacije… Mobingu su u određenom broju izloženi i oni koji nakon godina besprekornog rada traže priznanje i povećanje plate, kao i veoma kreativne osobe.

*izvor: www.bizlife.rs

Podrška mladima

Tačno 50 odabranih studenata beogradskog i novosadskog univerziteta imaće letnju praksu u kompaniji NIS- Letovanje zamenili radom!

Kompanija NIS otvorila je vrata za 50 studenata, kojima je pružila priliku da obave letnju praksu na različitim radnim pozicijama u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. Kao znak dobrodošlice u NIS je juče tim povodom organizovan prijem.

– Letnja studentska praksa je program koji NIS, kao društveno odgovorna kompanija, sprovodi u saradnji sa centrima za razvoj karijere novosadskog i beogradskog univerziteta. Cilj ove saradnje je razmena znanja, podrška mladim stručnjacima i unapređenje nauke i istraživanja – kažu u NIS.

Na konkurs za praksu prijavilo se više od 450 studenata.

– Selekcija je obavljena na osnovu potreba kompanije i osobina samih kandidata. Praksa će, u zavisnosti od potreba, trajati od dve nedelje do tri meseca. Po završetku programa studenti će dobiti i posebnu potvrdu s potpisom najviših predstavnika NIS, koja im može pomoći u daljem razvoju karijere – ističu u NIS.

(S. T.)

VALJEVO – U Istraživačkoj stanici Petnica (ISP) kod Valjeva počeo je sedmi skup studenata „Petnica Internešnal“ (International), saopšteno je iz te naučne ustanove.

Studenti iz deset zemalja će do 15. avgusta pohađati nekoliko naučnih seminara i kampova, a predviđeno je i upoznavanje sa kulturno-istorijskim znamenitostima Valjeva, kao i jednodnevni izlet u Beograd, najavili su organizatori.

U IS Petnica od osnivanja 1983. godine boravilo je više od 25.000 talentovanih đaka i studenata, kao i njihovih nastavnika iz zemlje i inostranstva.

ISP je jedinstvena ustanova te vrste u ovom delu Evrope.

Autor: Agencija BETA

Protest ministru prosvete zbog predloga integrisanog univerziteta. – Dr Srđan Stanković: To je samo polazni dokument. – SKONUS: studenti izuzetno zadovoljni

Rektorat Univerziteta u Beogradu Foto Latif Adrović

„Predlogom modela funkcionalne integracije univerziteta u Srbiji” univerzitetske institucije će se otvoriti za nekontrolisani prodor političkih i tajkunskih struktura, a sve pod parolom kreiranja univerziteta kao „zbijenih” i efikasnih ustanova.

Ovo je suština otvorenog pisma koje je Odbor za razvoj univerzitetskog obrazovanja uputio ministru prosvete i nauke dr Žarku Obradoviću, ali i predsednicima Srbije, vlade, kao i Agenciji i Savetu za borbu protiv korupcije, protestujući zbog novog modela za reformu svih univerziteta u Srbiji.

Profesori koji su okupljeni u ovom odboru uglavnom su sa Univerziteta u Beogradu, ali kažu i da će uz pomoć ovih izmena UB eliminisati konkurenciju, jer ga je zbog veličine i tradicije nemoguće reorganizovati na način koji se predlaže za manje državne univerzitete. Oni navode i da su ovaj dokument sačinili najbliži saradnici rektora državnih univerziteta i da ga je već prihvatio Nacionalni savet za visoko obrazovanje.

Profesor dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije potvrđuje za naš list da je ovaj predlog „prošao kroz savet na sednici koja je bila pre otprilike dve nedelje” i da je svestan da je ova ideja i hvaljena i osporavana. Po njegovim rečima, ovo je bio samo deo jednog Tempus projekta o reformi visokog obrazovanja u Srbiji.

– Ne treba ovo tako dramatično shvatiti, to nije nikakav obavezujući dokument, već samo početni papir, vrsta pripreme materijala za veliku međunarodnu konferenciju koja će biti na jesen. Predlog jesmo podržali, ali na tome će se još mnogo raditi zajedno sa ostalim univerzitetima u Srbiji – objašnjava dr Stanković.

S druge strane, članovi odbora upozoravaju da, ukoliko se postupi po ovom dokumentu (uvođenje upravnih odbora, smanjivanje broja članova u upravnim univerzitetskim telima u odnosu na postojeće stanje i inkorporiranje privrednika u sastave univerzitetskih upravnih odbora), mesta u upravi univerziteta će neminovno i za veoma kratko vreme postati predmet otvorene političko-tajkunske trgovine.

U ovom dokumentu piše da je cilj transformacije da se dobije integrisan, ali decentralizovan univerzitet, koji će biti harmonizovan sa univerzitetima u Evropi i svetu, konkurentniji na međunarodnom tržištu znanja, racionalniji i efikasniji u korišćenju materijalnih i ljudskih resursa… Primena modela u prvoj fazi podrazumeva izmene Zakona o visokom obrazovanju u delovima koji se odnose na zapošljavanje na univerzitetu, upis studenata i naziv, strukturu i broj članova organa upravljanja univerzitetom.

Student prorektor Univerziteta u Novom Sadu Goran Radić, koji je kao predstavnik Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) učestvovao u izradi ovog dokumenta kaže da su studenti zadovoljni predloženim rešenjima i da je osnovna ideja da se poboljša mobilnost, odnosno prohodnost između univerziteta i fakulteta.

– Sada kada položite ispit na jednom univerzitetu, ne priznaju ga na drugom, a to je jedna od onih stvari koje će se promeniti. Ove primedbe stižu od konzervativnije struje na univerzitetu, jer je činjenica da su studenti dobro prihvatili Bolonju, ali su problem profesori. Vi i dalje imate nastavnike koji ne žele da promene udžbenik koji su pisali pre 20 godina i koji predaju kao i u vreme kada su studirali naši roditelji – kaže Radić.

On je u SKONUS-u predsednik Odbora za razvoj visokog obrazovanja i kaže da se studenti na mišice ubacuju u radne grupe kada je reč o reformi i zakonskim izmenama, ali da su ovoga puta bili pozvani i da su zaista zadovoljni što se čuo i njihov glas.

Sandra Gucijan

———————————————————–

Predložene novine

• Univerzitet funkcioniše kao akademska celina koja ima svoje podsisteme: akademski, preduzetni i administrativni.

• Univerzitetom rukovodi savet univerziteta.

• Studenti se upisuju na univerzitet, na akreditovane studijske programe.

• U skladu sa finansijskim planom univerziteta, rektor sa Vladom Republike Srbije i/ili Vladom AP Vojvodine sklapa ugovor o finansiranju obrazovne delatnosti univerziteta na godišnjem nivou. Sva sredstva po osnovu ovog ugovora uplaćuju se na tekući račun univerziteta, a ona se dalje raspodeljuju fakultetima prema kriterijumima koje utvrđuje nadležni organ univerziteta.

• Prihodi ostvareni po osnovu međunarodne saradnje (projekata), uplaćuju se na tekući račun univerziteta i raspoređuju se u skladu sa ugovorom/pravilima međunarodnog projekta na timove koji realizuju projekat. Prihodi od nacionalnih naučnih projekata uplaćuju se na račun fakulteta, odnosno univerziteta ako je akreditovan kao naučna institucija i raspoređuju se u skladu sa ugovorom.

• Od prihoda ostvarenog po osnovu privredne delatnosti fakulteta izdvaja se najmanje jedan odsto iznosa (umanjenog za PDV) i uplaćuje se na račun univerziteta. Od prihoda po osnovu samofinansirajućih studenata na univerzitetima čiji je osnivač država, fakulteti izdvajaju najmanje pet odsto koje uplaćuju na račun univerziteta.

POLITIKA

Štampanje knjiga stalo zbog birokratije

– Besplatni udžbenici za učenike od prvog do trećeg razreda najverovatnije neće biti odštampani do 1. septembra, jer Ministarstvo prosvete i nauke još nije potpisalo ugovore sa izdavačima, zbog čega ima nisu ni dostavljeni spiskovi o potrebama po školama. U izdavačkoj kući „Klet“ kažu da je prošle godine ugovor potpisan krajem juna, dok se ove godine kasni više od mesec dana.

Nema spiskova kolike su potrebe po školama

– Nema šanse da isporučimo svim školama udžbenike na vreme, jer s ministarsvom još nismo potpisali ugovore i nismo dobili tačne spiskove kolike su potrebe po školama. Prošle godine ugovore smo potpisali krajem juna, a ove godine se kasni više od mesec dana. Kako bi deca dobila knjige na vreme, sa isporukom treba da krenemo već 10. avgusta. Naša izdavačka kuća je preuzela rizik na sebe i štampala knjige, ali u problemu su mali izdavači koji čekaju tačne brojke od ministarstva da počnu sa štampom – kaže za „Blic“ Gordana Knežević iz izdavačke kuće „Klet“.

– Izdavačka kuća „Korak po korak“ osporila je „Edukin“ udžbenik iz matematike i sve je došlo do Ustavnog suda. I Komisiji za zaštitu prava uložili su žalbu, tako da je postupak nabavke obustavljen. Mi se nadamo da će se ovih dana komisija izjasniti po tom pitanju. Čim dobijemo njihov odgovor, nastavljamo nabavku i potpisaćemo ugovore sa izdavačima – kaže za „Blic“ Zoran Trninić, pomoćnik ministra prosvete za učenički i studentski standard, javne nabavke i investicije.

BLIC

Приватни медицински факултет у Београду, иако већ годинама ради без акредитације, и даље уписује нове генерације студената. Шестогодишње студије, како нам је речено на овој Америчкој школи медицине у Београду, коштају око 73.000 евра. А академци се на њих уписују на сопствени ризик, јер је неизвесно да ли ће ова установа да добије акредитацију

Они нису јединствен случај, јер још факултета и универзитета нуди своје студијске програме, иако од Комисије за акредитацију нису добили зелено светло. Под актом упозорења је још шест приватних универзитета – Европски, Унион, Унион „Никола Тесла“, Алфа, Универзитет у Новом Пазару и Академија лепих уметности, којима су одобрени студијски програми, али немају и акредитацију на нивоу универзитета.

– Студенти се на ове факултете уписују на сопствени ризик – упозорава Вера Вујчић, председница Комисије. – Конкретно, приватном медицинском и још неким факултетима изречен је акт упозорења и дужни су да до октобра доставе комисији доказе да су испунили услове потребне за акредитацију. У супротном ће им акредитација бити одбијена, а добиће и последњу шансу од још годину дана да још једном поднесу захтев и да испуне услове. После тога следи одузимање дозволе за рад.

ВЕЋЕ ШАНСЕ

Проблем са акредитацијом има и Унион, који се поцепао на два универзитета – Унион универзитет и Унион „Никола Тесла“! Они, као и Европски универзитет, испунили су главни услов – да имају по три различита програма и сва три нивоа студирања – основне, мастер и докторске студије. Новопазарски, Алфа и Академија лепих уметности још нису испунили овај захтев.

На Америчкој школи медицине речено нам је да ће пријављивање за други уписни рок почети крајем августа, када се власник врати из Америке. А од марта ова високошколска установа у власништву је Мохамада Јала Кхамиса, док је претходно била у поседу „Острог медикал система“, а као власник се помињао бивши министар здравља Милован Бојић.

Проблем ове установе је што нема „наставну базу“, тј. праксу у државним болницама или бар о томе нису обавестили Комисију за акредитацију, констатује Вера Вујчић.

– Студенти имају праксу на приватним клиникама, зато што је бивши министар здравља Томица Милосављевић незаконито поништио наше уговоре са државним установама – тврди проф. др Вишеслав Хаџи Тановић, један од предавача.

– И поступак акредитације се одуговлачи, јер нам стално постављају нове услове.

И. МИЋЕВИЋ

Август је традиционално резервисан за полагање поправних испита у основним и средњим школама, а ако је веровати дугогодишњој статистици, математика, физика, хемија, али и енглески језик, права су ноћна мора за српске школарце.

Према подацима Министарства просвете, прошле године је више од десет одсто београдских средњошколаца који похађају завршне разреде полагало поправни испит. Од 30.330 ученика на поправни испит изашло је 3.590 ђака, а 683 је понављало разред, што представља смањење у односу на претходне године, када се просек оних који су „пали на август“ кретао око 14 процената. Највећи број негативних оцена имају ђаци машинских, текстилних и пољопривредних школа, а међу понављачима је најмање матураната.

Слично је и на нивоу Србије. Десет одсто средњошколаца добија прилику да се два месеца по окончању школске године бори за прелазну оцену и упис у наредни разред. Највише понављача има међу ученицима првих разреда средњих школа.

Основне и средње школе по захтевима и тежини задатака које се стављају пред ученике су као небо и земља, сматра гимназијски професор Борислав Путник.

– Многи ђаци, када из осмог основне дођу у први средње, не могу да се снађу, суочавају се са додатним захтевима, озбиљнијим учењем, а када се томе додају ново окружење и професори, тада није чудно да деца од 15 година не издрже притисак и на крају школске године добију слабе оцене. Математика и физика јесу у врху предмета због којих се најчешће пада на поправни, а то је зато што ученици у највећем броју случајева нису довољно мотивисани за те предмете или што професори имају престроге критеријуме – сматра проф. Путник.

Наш саговорник је уверен да ће се број ученика који падају на поправне смањивати из године у годину.

– Некада су се професори међусобно хвалили ко је оборио више ученика на август, али у последње време незванична је препорука Министарства и просветних власти да се број ученика којима се у јуну закључује негативна оцена све више смањује. Свакако, то не значи да ће се ђаци пуштати да пролазе разред без учења, али се више неће дозвољавати појединим професорима да лествицу критеријума за двојку подижу превисоко – сматра Путник.

Клинички психолог Ана Зорнић мишљења је да су поправни испити додатно оптерећење за нејака плећа тинејџера.

– Никада ми нису били јасни професори који се труде да пронађу оно што ђак не зна и дају му слабу оцену, уместо да се потруде да из ученика извуку минимум знања, јер то је и њихов неуспех – сматра Зорнићева.

С. Миловановић