Иако је у Европи све више деце обухваћено предшколским образовањем, највећи проблеми са којима се суочавају васпитачи јесу смањени буџети за образовање и приватне установе којима је једини циљ профит

Мале плате у предшколским установама, велика разлика у зарадама између запослених у вртићима и онима у основним и средњим школама, рад у лошим условима и са великим групама деце, слаба комуникација са просветним властима и буџет, поплава приватних вртића чији је основни циљ профит – заједнички су проблеми васпитача свуда, из Казахстана, Енглеске, Литваније, Бугарске, Норвешке, Француске…
Оно што смо мислили да су само „српске бољке“, показало се да мучи и представнике 131 синдиката образовања из 48 земаља, окупљених у Београду на Европској конференцији синдиката (ETUCE).
ETUCE представља више од 11 милиона наставника и наставног особља у Европи, а ова регионална конференција се први пут организује у Београду.
Дан пре свечаног отварања, одржано је неколико радионица. Наставници из Европе дискутовали су на тему предшколског и високог образовања, континуираног професионалног образовања, потом миграција, стању у синдикалном покрету у европским земљама и начину да се побољшају услови за наставничку професију у времену економске кризе, слабљења инвестиција у образовање и слабљења социјалног дијалога
Како се чуло, синдикати су суочени са оклевањем или изостанком воље просветних власти да се води социјални дијалог на теме националне реформе образовања, радних услова и професионалних потребама наставника. Забрињавајући је и тренд раста професионалних удружења и невладиних организација које тврде да представљају наставнике, а уважени су социјални партнери многих влада.
„Смањење буџета за образовање је смањило плате, пензије, радне услове и сигурност посла наставника“, речено је на скупу у Центру Сава.
У земљама Источне Европе се приватни вртићи претварају у „клубове за децу богатих“. Делегат из Енглеске и Велса је такође рекла да квалитет образовања пада јер држава не улаже довољно, а у Данској на тржиште уђу и велике компаније, са својим уџбеницима и наставним средствима, што може да буде добро, уколико се иза тога не крије трка за профитом. У Норвешкој је, чуло се, комерцијализација прети квалитету образовања, постоје приватни вртићи, остварује се велики профит, а деца из сиромашнијих слојева и са посебним потребама углавном су у државним установама.
Наставници из Литваније су рекли да раде у групама препуним деце, да директори одлучују о свему и да од њихове воље зависи и расположење у вртићу, да у предшколским установама нема довољно места, као и да мушкарци не желе да иду на наставничке факултете јер су плате невелике, чак и у школама. У Казахстану су такође проблем мале плате, недостају васпитачи, али је овде синдикат успео после осам година борбе да се у 2016. години повећају плате за 29 одсто, што је нажалост, инфлација брзо појела.
У Француској је систем предшколског образовања добро постављен, па јасле, рецимо, оснивају општине, али и компаније, обухват деце је 98 одсто и све је бесплатно.
– Ми у Данској приступамо тако да је за децу пре првог разреда најважније учење кроз игру и то би требало да буде приступим у свим земљама, а не само у Европи. Ми не желимо да вртић личи на школу, већ да се деца кроз игру и забаву упознају са светом и животом – рекао је Стиг Лунд, из данског синдиката предшколског образовања.
Већина делегата је истакла да је неопходно да се мења слика о наставничкој професији, не само кад је у питању враћање угледа, већ и због чињенице и да мушкарци не желе да се баве овим послом.

Шарчевић: Кључ бољег образовања је решавање статуса запослених
Србија има велике амбиције да подигне ниво квалитета образовања и дугорочно реши статус запослених у образовању кроз равноправно учешће на свим аспектима буџета, као и да нађемо начин за успешан социјални дијалог, изјавио је министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на отварању Европске конференције синдиката образовања.
Министар је нагласио да Србија има талентоване ђаке и сјајне наставнике, тако да ће рад и на њиховој бољој мотивацији и стандарду, као и на квалитетној обуци, за њега представљати најбитније циљеве.
„Не бавим се политиком, него са колегама из образовања и владе могу да нађем прави пут да направимо прво стабилан систем, на који можемо да надградимо све елементе квалитетног образовања“, нагласио је министар, додајући да управо највише жели да поправи и „подигне“ основно и средње образовање.

Танјуг
Аутор: Сандра Гуцијан
Са скупа у Центру Сава (Фото Танјуг/Сава Радовановић)

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Б92 истражује ко је задовољан буџетом и на шта ко планира да га потроши.
ИЗВОР: Б92 ПЕТАК, 2.12.2016. | 16:31

(Фото: Тхинкстоцк.цом)
Синдикати просвете сумирају 2016. Од 2017. неке од њих очекују 6% веће плате. Али сви очекују и да ће влада поштовати колективни уговор који предвиђа преговоре са синдикатима пре састављања буџета.
„Ми смо слали дописе влади и министарству, али одговоре немамо. Не сматрамо да је прикладнао да са конференције сазнајемо колики ће бити повраћај новца, јер желимо да избегнемо реч повећање“, каже Весна Војводић Митровић, просветни радник.
Како Б92 сазнаје, Европска комисија апелује на владе широм Европе да не умањују давања за здравство јер би то, како наводе, могло да доведе до знатно увећаних трошкова у будућности с обзиром на то да умањење издвајања за превентивну заштиту доводи до вишеструког повећања трошкова лечења. А у Србији, иако бројеви показују да је буџет за здравље три милијарде динара мањи од овогодишњег, ресорни министар за Б92 објашњава да је тај вишак новца ове године потрошен за отпремнине, због отпуштања.
„Ми ове године не идемо на отпуштања него на запошљавање. Буџет је повећан и преко 15 милиона евра иде за обнову КЦ Ниш, имаћемо најсавременију болницу. Направићемо систем за оболеле од дијабетеса, ићи ћемо на уговор и направити стабилност тржишта. Имаћемо и акцелераторе за зрачење, процењена вредност на 18 милиона долара“, каже Златибор Лончар.
Средства за оболеле од ретких болести повећана су за 55%, наводи Лончар. А за то време у околини Чачка пољопривредник Иван Милојевић мучи своју муку – куда са оним што произведе. Буџет министарства пољопривреде износиће око 43,8 милијарди динара, што је око 3,3 милијарде више него у 2016, што се Ивана и те како тиче.
„Значиће доста, али само да је боље тржиште. Не можемо да пласирамо нигде наше производе, али свако повећање би нам значило“, каже Иван Милојевић.
И управо нови буџет пољопривредницима нуди веће субвенције, а оне Ивану – нову наду.

Kako će ko trošiti budžet

Фото: Стефана Савић

Пише: ФоНет

Три репрезентативна синдиката просвете – Синдикат радника у просвети Србије, Синдикат образовања Србије и Независност – упутили су генералном секретару Скупштине Светислави Бајић допис у којем траже да присуствују пленарној седници на којој ће бити вођена расправа о Закону о буџету за 2017.
Синдикати захтев образлажу чињеницом да се просвета у целини финансира из буџета и да запослени у просвети имају најниже плате од свих делатности које се финансирају на тај начин. Синдикати подећају да је у образовању ради 80 одсто запослених са високом стручно спремом и да је просечна плата у просвети 39.924 динара, док је просечна плата у Србији 45.281 динара.
Три репрезентативна синдиката су се од председавајућег у Одбору за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Муамера Зукорлић тражили да закаже седницу одбора, којој би и они присуствовали. Уз образложење дописа синдикати наводе да предложено повећање пала у образовању од шест одсто неће значајно повећати примања просветних радника и да ће, ако такав тренд буде настављен, републички ниво бити достигнут тек за 20 година.

Аутор: Сандра Гуцијан, „Политика“

Бранко Гардашевић открио аферу са дипломама на некадашњем ДИФ-у, после чега је Министарство просвете поништило скоро 600 индекса полазницима Више тренерске школе на овом факултету од 2001. до 2005. Године
Бранко Гардашевић, једини „узбуњивач“ на Београдском универзитету, после скоро три године борбе, враћен je на посао на Факултету спорта и физичког васпитања.
Реч је о човеку који је први обелоданио аферу са дипломама на некадашњем ДИФ-у, због чега је Министарство просвете поништило неколико стотина индекса полазницима Више тренерске школе на овом факултету.
Он је почетком 2014. јавно обелоданио да је, од када је 2012. дошао на чело Центра за едукацију тренера при ДИФ-у, утврдио да је факултет од 2001. до 2005. организовао двогодишње студије у оквиру Више тренерске школе, иако није имао права да то чини.
Он је наследио скоро 2.500 студентских досијеа, на основу којих је утврдио бројне неправилности.
– Испоставило се да нису сви полагали исти број предмета, на дипломама које је издавао факултет, чак до 2011. године писало је Државна заједница Србија и Црна Гора, иако та држава увелико није постојала. У почетку су то само биле дипломе за звање вишег тренера, а онда сам, рецимо, открио једну диплому за спортског новинара и вишег тренера за кошарку, а човек је полагао испите из тениса – рекао је тада Гардашевић и додао да је на име школарина узето 1,4 милиона евра.
Након тога је добио отказ, иако је у то време био синдикални руководилац, а имао је и статус узбуњивача, од септембра 2013. Сваки дан је одлазио на факултет, али му је на крају канцеларија закључана и он је постао, како је говорио, правно невидљив

 Преузми оригинал

У суботу 26.11.2016. године одржан је семинар „Маска учености“, који је био посвећен едукацији главних повереника са територије ШУ Београд ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ.
Главне теме семинара биле су везане за административни и публицистички стил, а нарочитна пажња посвећена је бирократском језику и његовој злоупотреби.
Семинар је припремила и водила чланица ГО ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ др Весна Војводић Митровић.

Преузми оригинал