Поштоване колегинице и колеге,

Када неко одлучи да ради на свом изгледу, прво што ће да уради јесте да се погледа у огледало, да уочи шта је у његовом изгледу добро, а шта не, и да на основу тога одлучује шта би требало мењати и поправљати. Насупрот томе Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије, Младен Шарчевић, ових се дана распричао по медијима, дајући веома често контрадикторне изјаве. Тренутно су у његовим рукама и нож и погача, може му се, али савест нам налаже да му скренемо пажњу на грешке које чини и које нас последице очекују.
Наш задатак није да напрежемо очи гледајући у магловите даљине, већ да се ухватимо у коштац са оним што се јасно оцртава пред нашим очима. Просветним радницима на почетку 2016. године је враћен само део смањених плата из новембра 2014. године и то 4% у основним, средњим школама и домовима ученика и 2% у високом образовању и студентском стандарду. Први и други део исплате у јануару биће увећани за 6% у односу на исплату у децембру 2016. године, а за високо образовање и студентски стандард 3%. Ово повећање за студентски стандард је испод сваког нивоа јер тако више од 90% запослених није обухваћено било смањењем, те нема ни неког повећања, Имајући у виду да је плата која је у новембру 2014. године смањена за 10% обрачуната од веће основице, а да се враћање смањене плате врши по мањој основици, може се закључити да није у потпуности враћен номинални износ плата ни за основне, средње школе и домове ученика (мање од 10%). За високо образовање и студентски стандард тај износ је испод 5%.
Према томе, враћање(м) дела смањене плате од 4%, односно 2% из децембра 2015. и 6% , односно 3% из децембра 2016. године још увек нисмо ни номинално дошли на ниво пре смањења плата. За то би било потребно повећање од 7% за основне, средње школе и домове ученика, а за високо образовање и студентски стандард 9%. Ако се зна да је збирна инфлација за 2015. и 2016. годину око 4,5%, ови подаци показују да плате нису враћене ни номинално, а ни реално на ниво из новембра 2014. године. Реално гледано, реч је о паду за око 6% у основним, средњим школама и домовима ученика и за око 11% у високом образовању и студентском стандарду.
Најављено повећање плате запосленима у просвети од јануара 2018. године од 10% уз планирану инфлацију у 2017. години од 2,4% допринеће реалном повећању плата у образовању за само 2-3%. Од 1. јануара 2017. године повећава се минимална цена рада са 121 динар на 130 динара, што представља увећање од 7,5%. То је за сваку похвалу, али долазимо до новог проблема или боље речено апсурда: наши административни радници по школама су са платом испод минималне. Зато ће њихове плате бити дотиране. Последњим повећањем плата у образовању није обухваћен трећи и четврти степен запослених у образовним институцијама. Њихове плате су изједначене са минималном зарадом, што је супротно њиховом нивоу образовања, обиму и одговорности за послове које обављају. Такође, то је супротно и Закључку Владе Републике Србије број 121-12361/2016 од 23.12.2016. године у коме се каже да се плате запослених у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, повећавају за 6%. Из наведеног се закључује да повећање важи за све запослене у образовању, па се питамо зашто не важи и за њих. На овај начин повећање минималне зараде и неусклађивање виших степена стручности у односу на минималну зараду довешће до тога да ће сви у образовању имати „минималац“. Када узмемо у обзир овај параметар, наставно особље задржава однос према минималној плати 1:1,8 уместо ранијег односа 1:3! Овај однос морамо достићи до усвајања „Закона и платним разредима“.
Да ли је Република Србија толико сиромашна? То би могло бити једно од објашњења да је у питању неко веће оптерећење буџетских средстава узроковано повећањем плата запослених са трећим и четвртим степеном образовања (испод 10 милиона динара) или је на делу немарно трошење буџетски средстава (на пример: за судске трошкове 215,5 милиона динара). Такође, решавање технолошких вишкова и забрана запошљавања у току претходне две године допринело је уштедама које се грубо могу проценити на више од 2 милијарде динара. Новогодишње награде нису исплаћиване у последње три године иако су предвиђене Посебним колективним уговором за основне, средње школе и домове ученика и Посебним колективним уговором за студентски стандард, као и чланом 7. Споразума из 2015, године. Исплата је предвиђена из уштеда, што је у принципу довољно за исплату Новогодишње награде од 10-15 хиљада динара за све запослене у образовању.
Сигурно, док је на сцени недомаћинско управљање буџетским средствима, неће бити повећања плата у образовању. Процените и сами да ли и до када треба ћутати?
Све су ово изазови са којима ћемо се заједно носити и убудуће. Као и до сада, спремни смо и отворени за договор и разговор са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Владом Републике Србије. Уколико дође до социјалног дијалога, понудићемо рационална решења ових и других проблема. Дијалог не чине два монолога, један оличен у Влади Републике Србије и други у репрезентативним синдикатима. Уколико до договора не дође, ово ће бити платформа за синдикални одговор запослених у образовању.
Зашто нема повећања плата у образовању? Зашто нема Новогодишњих награда? Зашто нема повећања плата трећем и четвртом степену? Зашто надлежни ћуте? … Зашто?

Постоји само један одговор. Зато што просветни радници ћуте.

Синдикати просветних радника ће се ујединити у борби за интерес просвете и запослених у образовању. Ово неће бити наша бандера за подршку као пијанацу него стуб за осветљење.

Синдикални поздрав!

проф. др Томислав Живановић

Састанак је одржан у пoнедељак, 23.01.2017.године у просторијама Завода за унапређење образовања и васпитања
Договорено је да се 120 сати обуке подели по стандардима и да радне групе их тематски обраде.

Taкође је договорено да се чланови радне групе поделе у тимове:

1. Руковођење процесом васпитања и учења детета у предшколској установи, одсносно руковођење васпитно-образовним процесом у школи
др Александар Бауцал
доц. др Јелена Тодоровић
др Шевкушић Славица

2. Планирање, организовање и контрола рада установе
Оливера Тодоровић
проф. др Небојша Јанићијевић
Весна Недељковић

3. Праћење и унапређивање рада запослених
Бранка Шегрт
Гордана Чапрић
Јасмина Ђелић

4. Развој сарадње са родитељима/старатељима, органом управљања, репрезентативним синдикатом и шитом заједницом
Мирослав Павловић
Оливњера Мајдич
мр Валентина Илић
5. Финансијско административно управљање радом установе
Милош Бјелановић
Јасна Јанковић
Слободан Брајковић

6. Обезбеђивање законитости рада установе
Загорка Ђурић
Драгана Стојиљковић Петровић
Весна Лукић
Миомирка Саичић

Миомирка Саичић, проф.ТИО

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ је дугогодишњи, препознатљиви борац за права запослених у просвети, али и у целокупном свету рада и друштвеној заједници. Ту борбу карактерише јасно и прецизно дефинисање проблема и циљева, сарадња са осталим синдикатима, истрајавање на захтевима уз уважавање послодавца. Радикално решавање проблема нам није страно, али га примењујемо тек по исцрпљивању преговарачких опција.
Указујемо да:
Закон о основама система образовања и васпитања садржи чланове који су погубни за васпитање деце. Добар део постојећих правилника је непримењив. Тражимо њихове измене!
Рационализација у просвети је, нажалост, неминовна због смањења броја деце, али је морају пратити поступност, правичност и осмишљеност. Тражимо учешће синдиката у креирању даљих праваца реформе и рационализације!
Материјални положај запослених у просвети је катастрофалан! Плате у просвети заостају за зарадама осталих буџетских корисника иако је квалификациона структура највиша. Замрзавање, а затим и смањење плата зауставили су покушај приближавања номиналном износу плата осталих буџетских корисника. ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, као репрезентативни синдикат ће се понашати одговорно првенствено према својим члановима и запосленима у образовању, а затим и према свим социјалним партнерима. У решавању осталих проблема образовног система ћемо као и до сада активно учествовати и доприносити да образовање у Србији постане препознатљиво у Европи и свету не само по најнижем издвајању за образовање у БДП (око 3.0%, а у ЕУ 6%) већ и по квалитету.
Тражимо:
Веће издвајање из БДП за просвету! „Одмрзавање плата“ и њихово поступно изједначавање са платама осталих корисника буџета! ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ захтева одмах повећање коефицијената за трећи и четврти степен стручне спреме, а да се од трећег квартала почне са повећањем свих коефицијената да би се постигао однос највишег и најнижег коефицијета у основним и средњим школама на 1 : 3, с обзиром на то да се доношење закона о платним разредима не очекује у скорије време. Такође, ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ тражи са се у складу са Посебним колективним уговором исплате Новогодишње награде за све запослене у образовању. Редовну исплату јубиларних награда и измиривање осталих обавеза локалне самоуправе према просвети!
Тражимо под хитно потписивање Посебног колективног уговора за запослене у предшколским установама и Посебног колективног уговора за запослене у високом образовању који због опструкције Министарства просвете, науке и технолошког развоја нису потписани.
Не тражимо привилегован положај за образовање него његово достојанствено место у друштву, којем припадамо. Не желимо само да манифестујемо популизам наше организације и њене лидере, но ако се Влада оглуши о наше захтеве, у договору са осталим синдикатима, предузећемо све законом дозвољене облике борбе.
У међувремену, ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ неће бежати од малих тема које су од значаја како за појединачне чланове тако и за већинуза запослених у образовању већ ће решавати проблеме, којих у процесу реформи и рационализације има много. По томе је ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ препознатљива на територији целе Србије.
Драге колеге запослени у образовању, чланови ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ, помозите нам у заједничкој борби за бољу нашу и вашу будућност. Очекујемо разумевање и подршку од целокупне јавности.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

проф. др Томислав Живановић

Најбољи начин да се разуме магистрални правац кретања једног друштва јесте разоткривање његовог односа према властитој будућности. А та се будућност обликује и испуњава смислом управо у просвети, на свим њеним образовним нивоима – од вртића, до универзитета. Изневеривши све на шта се сама обавезала, власт је показала да никакве вредности, споразуми, начела и договори не вреде ништа. Представници власти између своје користи и општег циља увек предност дају себи и истовремено намећу духовну ситуацију у којој речи не темеље вредност у истини већ у ефикасности којом ту истину одлажу.
Одсуство социјалног дијалога и игнорисање обавеза предвиђених Споразумом урушавају достојанство наше професије и обесмишљавају идеју друштва заснованог на знању. Време је показало да је реализација платних разреда само пука утопија којом се јавност уљуљкивала више од годину дана. Након темељног рада на изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања, током 2014. и 2015. године, суочени смо са узалудношћу властитих напора и охолошћу власти, која нам најављује своја ,,аутентична“ решења.
Сада је свима јасно да су образовање, знање, наука суштински маргинализовани осим када се реалност штрајка претећи наднесе над ,,идилу“ друштвене стварности. Тада су проблеми најобразованијих у друштву у жижи јавности, али на један непримерен, популистички начин. Зато је побуна просветних радника против лицемерја невидљива, ефемерна и потцењена у медијима.
Када ће нам бити боље? Онда када своје поступке саобразимо јасној свести о узроцима, размерама и околностима које су одредиле наш положај. Наше искуство показује да симболички отпор не може бити замајац промена без јединства свих просветних радника, као ни без подршке јавности. Дакле, није довољно само неговање свести о неопходности отпора ако нисмо научили да однегујемо заједништво. Само тако ћемо и младе људе уверити да ће успети у животу и ако не прихвате новокомпоновани етички кодекс, ван хоризонта слободе.

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ
БЕОГРАД

Последњим повећањем плата у образовању није о6ухваћен трећи и четврти степен запослених у образовним институцијама. Њихове плате су изједначене са минималном зарадом, што је супротно њиховом нивоу образовања, обиму и одговорности за послове које обављају. Такође, то је супротно и Закључку Владе Републике Србије број 121-12361/2016 од 23.12.2016. године у коме се каже да се плате запослених у основном и средњем образовању и ученичком стандарду, повећавају за 6%. Из наведеног се закључује да повећање важи за све запослене у образовању, па се питамо зашто не важи и за трећи и четврти степен стручности. На овај начин повећање минималне зараде и неусклађивање виших степена стручности у односу на минималну зараду довешшће до тога да ћe сви у образовању имати „минималац“.
Да ли је Република Србија толико сиромашна? То би могло бити једно од објашњења да је у питању неко веће оптерећење буџетских средстава узроковано повећањем плата запослених са трећим и четвртим степеном образовања (испод 10 милиона динара) или је на делу немарно трошење буџетски средстава (на пример: за судске трошкове 215,5 милиона динара). Такође, решавање технолошких вишкова и забрана запошљавања допринело је уштедама које се грубо могу проценити на око 2 милијарде динара, што је у принципу довољно за исплату Новогодишње награде од 10-15 хилјада динара.
Зашто нема повећања плата у образовању? Зашто нема Новогодишњих награда? Зашто нема повећања плата трећем и четвртом степену? Зашто надлежни ћуте? … Зашто?
Постоји само један одговор. Зато што просветни радници ћуте.
Сигурно, док је на сцени недомаћинско управљање буџетским средствима, неће бити повећања плата у образовању. Процените и сами да ли и до када треба ћутати?

ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ

проф. др Томислав Живановић, председник