Prosečan srpski školarac pismeni zadatak završava sa „the-end“, omakne mu se „w“ umesto „v“, a među malobrojnima koji čitaju omiljene knjige su „Sponzoruše“ i „Kupoholičarka“.

KRALJEVO – Zahvaljujući metodi akceleracije, deci koja su talentovana za nauku, umetnost ili sport, omogućen je raniji upis u školu ili preskakanje razreda kakvu priznaje naš sistem obrazovanja.

Pedagozi
i psiholozi ipak upozoravaju da nisu sva deca fizički i mentalno
sposobna za druženje i pohađanje nastave sa starijim učenicima, zbog
čega emocionalno pate i povlače se u sebe.

Ukoliko bilo koje dete
pokaže neki izraziti talenat ili je motivisano da uči mnogo više nego
ostali učenici, naše školstvo će mu omogućiti da preskoči barem jedan
razred.

Trinestogodišnja Tamara Rogović se ni po čemu ne razlikuje od ostalih učenika, osim što će ove školske godine završiti dva razreda. Ona je jedina učenica u Kraljevu čiji su roditelji prihvatili da završi osnovnu školu po metodi akceleracije.

„Tamara
je na kraju prvog polugodišta, tokom januara meseca, polagala ispite iz
sedmog razreda. Naravno, sve ih je uspešno položila i sada je učenik
osmog razreda. Ispite iz osmog razreda polagaće na kraju ove školske
godine“, kaže direktorka Osnovne Škole „Kraljevački bataljon“ Marina
Vučinić.

Istraživanja su pokazala da je akceleracija dobar metod
za talentovanu decu, jer su ona odgovornija i postižu mnogo bolji uspeh u
školi.

Tamarina majka Ljiljana Milošević kaže da bi preporučila, kao jedan dobar program, program akceleracije.

„To
je zaista nešto što prati evropske standarde i što omogućava đacima,
koji su sebe već tako rano pronašli, da idu putevima koji su za njih
primereni“, ističe Miloševićeva.

Tamara je vrlo rano pokazala
sklonost za slikanje i crtanje. Njeni roditelji su odlučili da joj u
tome pruže svu potrebnu potporu. Sa njom već godinama radi likovni
pedagog.

Akademska slikarka Slađana Miljković misli da bi
roditelji koji imaju talentovanu decu trebalo da slede Tamarin primer i
da ulažu u decu.

Tamara kaže da joj nikad nije dosadno da crta po ceo dan.

Kada
je u pitanju preskakanje razreda, roditelji moraju o tome da se
posavetuju sa školskim psiholozima koji će proveriti da li su njihova
deca socijalno i emotivno zrela za takav korak. Treba poći, kako kažu,
samo od toga da deca više neće odgovarati za ocene, nego polagati ispite
već u osnovnoj školi.

RTS

„И ове школске године школарине ће остати на истом нивоу. То је добра вест за све студенте, њихове родитеље и професоре“, рекао је Обрадовић који је у Студентском културном центру у Београду доделио студентским удружењима уговоре о дотацији.

Говорећи о дотацијама, Обрадовић је казао да није било лако избарати које пројекте из области унапређења студентског живота и стандарда дотирати с озбиром да су студенти показали креативност и понудили веома добра решења кроз пројекте.

„Дотацијама желимо да помогнемо реализацију студентских идеја“, поручио је Обрадовић.

Он је изразио наду да ће средства која су добила студентска удружења бити искоришћена на најбољи могући начин, да ће ти пројекти бити реализовани у 2013. години и да ће корисници тих пројеката бити задовољни.

За дотацију пројектима студентских удружења ове године је издвојено

36 милиона динара, а како је навео Обрадовић, Министарство просвете и науке покушаће да идуће године обезбеди још више средстава за ту намену.

Од 69 студентских удружења који су се са 149 програма пријавила за дотације за ову годину, изабрано је 89 програма које заступа 45 студентских удружења.

РТВ

Vrdnik – Ivana Nešković iz Kragujevca sigurno ne bi mogla da studira organizacione nauke da nije bila na budžetu. Završila je gimnaziju, živi u trokrevetnoj sobi u studentskom domu, a izdržava se zahvaljujući raznim stipendijama.

Aleksandar Rankov kaže da je ljubav prema elektrotehnici nasledio od oca i dodaje da na ETF-u ostaje malo vremena za neke druge stvari osim za učenje. Kaže da želi što pre da završi studije i potraži posao. Njegova sestra bila je student generacije na istoriji umetnosti i još čeka posao.

Tanja Božić, s Ekonomskog fakultetu u Novom Sadu, trenira kajak. Jovan Turanjanin, s Elektronskog fakulteta u Nišu, priznaje da „živi na internetu” 20 sati dnevno. Miloš Maksimović je poznat kao autor tridesetak skripti na beogradskom Fakultetu organizacionih nauka. Jelena Bajšić s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu sluša džez i kad uči i kad spava. Živan Marinković studira marketing u Subotici, svira gitaru, uči italijanski i igra fudbal.

Među njima su polaznici Petnice, oni koji su pokretali časopise i veb sajtove, bili aktivni u pozorištima, neki od njih su volonteri, drugi aktivni u studentskim organizacijama… Neki od njih priznaju da su pravi kampanjci kada je reč o učenju i da su u stanju da za četiri nedelje daju tri ispita. Listom svi kažu da je, za razliku od univerziteta u Evropi, najveća mana našeg visokog školstva što na fakultetima nemaju dovoljno prakse i gotovo nikakav kontakt s kompanijama tokom studiranja, tako da su prinuđeni da po diplomiranju obijaju pragove ili godinama čekaju na posao, osim ako pre toga ne odu u svet.

Svi oni su finalisti ovogodišnjeg, šestog po redu, konkursa „Budi Vip student”, koje smo zatekli prilikom poslednje faze eliminacije u Vrdniku. Njih 40 najboljih ima indeks univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, sa prosečnom ocenom – 9,24.

– Od 2007. godine bilo je više od 900 prijava, 96 studenata je nagrađeno stipendijama i letnjom praksom u kompaniji, a 14 je dobilo posao. Jedan od osnovnih uslova za sve prijavljene bio je da su apsolventi državnih univerziteta i da imaju visok prosek. Ove godine konkurisalo je 108 studenata, a od ovih 40, do kraja aprila izabraćemo 20 najboljih koji će biti nagrađeni stipendijama – objašnjavaju organizatori, Ivan Marković i Ivana Matović.

Tokom dva dana, akademci, koji se nisu ranije poznavali, bili su podeljeni u timove i pred budnim okom žirija, profesora univerziteta i menadžera, kroz niz radionica i studija slučaja koji su predstavljali na odličnom engleskom jeziku, pokušali da nauče da igraju u timu, da odgovore na pritiske i da se pri tom izbore za plasman u 20 odabranih.

Jedan od njih je i Đorđe Petrović, koji je kao dobitnik stipendije Evropske unije „Erasmus Mundus” trenutno na razmeni na Slobodnom univerzitetu u Amsterdamu, jednom od najstarijih u Holandiji.

– Tamo se radi mnogo više, intenzivnije uči, imamo bukvalno svakoga dana domaće zadatke, kao u srednjoj školi. Ovde te,od momenta kad upišeš studije, fakultet povezuje s kompanijom, a istovremeno, na fakultetima u Srbiji gotovo da i nema prakse, da ne govorim o tome kako učimo predmete koji ne postoje ili su prevaziđeni u EU – priča Petrović.

U Amsterdamu živi u studentskom domu koji, zahvaljujući stipendiji, plaća 450 evra, što je, dodaje, skupo i za tamošnje studente. Većina akademaca koji nisu iz Amsterdama svakog dana putuje na fakultet, što je moguće u zemlji u kojoj vozovi idu u minut, imaju internet i besplatnu kartu za studente. Petrović na fakultet ide biciklom i svakog dana prelazi oko 14 kilometara.

On kaže da svoju budućnost ipak ne vidi u Holandiji i nada se da će mu, kad se bude vratio da diplomira na FON-u, priznati predmete koje je tamo slušao i da će u Srbiji dobiti priliku za posao.

– Glavni razlog što se većina studenata ovde prijavila jeste što na fakultetima nema dovoljno prakse – potvrđuje i studentkinja ekonomije iz Beograda Ivana Koprivica. Ona priznaje da uči kampanjski, pa joj tako ostaje slobodnog vremena za izlaske i pozorište, ali dodaje da njena generacija retko sebi može da priušti putovanja u inostranstvo i da uglavnom odlaze na letovanja u okolnim zemljama poput Grčke.

Ivana Glišić, s Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, poručuje na kraju svojim mlađim kolegama da koriste ovakve prilike i da se,umesto da sede i čekaju posao, prijavljuju na ovakve konkurse. Možda neće dobiti posao ili stipendiju, ali će sigurno dobiti iskustvo koje se, nažalost, na fakultetu retko stiče.

Sandra Gucijan

BEOGRAD – Roditelji, rodbina, prijatelji i profesori dočekali su sinoć na beogradskom aerodromu ekipu Srbije koja je u Luksemburgu na Drugoj evropskoj matematičkoj olimpijadi za devojke, ekipno podelila prvo mesto sa reprezentacijama Belorusije i SAD, kao gostom takmičenja.

Nacionalnu ekipu Srbije činile su četiri učenice, tri iz Beograda i jedna iz Niša, i sve su osvojile medalje, među njima i jednu zlatnu, u konkurenciji 87 mladih matematičarki iz 22 zemlje Evrope i SAD.

Anđela Šarković učenica niške Gimnazije „Svetozar Marković“ ponela je zlato, Marijana Vujadinović učenica drugog razreda Matematičke gimnazije iz Beograda i Tamara Šekularac, četvrti razred te škole, osvojile su srebro, dok je Jelena Trišović, treći razred Matematičke gimnazije, osvojila bronzanu medalju.

“Zlatna” Anđela rekla je da je konkurencija na olimpijadi bila teška. “Spremale smo se, ali matematiku volim i radimo na ovome već duže vreme”, rekla je Anđela po sletanju na aerodrom i navela da je osim za zadatke, bilo vremena i za druženje.

Marijana Vujadinović rekla je da se za takmičenje intenzivnije spremala nekoliko nedelja. Marijana je učestvovala i na prošlogodišnjoj Prvoj olimpijadi za devojke, ali je kako kaže, ove godine bila veća konkurencija.
Rukovodioci tima su Marija Jelić i Miloš Stojaković, koji je objasnio da je takmičenje trajalo dva dana.
Svakog dana devojke su radile po tri zadataka, koje lokalna komisija izabere i zadaci su vrlo blizu nivoa koji se radi na međunarodnoj matematičkoj olimpijadi i drugim najvećim takmičenjima, rekao je Stojaković, inače sa Univerziteta u Novom Sadu.

Komentarišući gostovanje ekipe iz SAD, on je naveo da je zbog njih, kao svetske sile, ove godine bilo “jače” takmicenje.
“Znali smo da je naša ekipa dobra, ali zbog jake konkurencije i za nas je ovaj uspeh pomalo iznenađenje, ali i potvrda da su naše matematičarke stvarno dobro radile”, rekao je Stojaković, član ekipe koja je pripremala našu reprezentaciju.

Svoje učenice na aerodromu dočekao je i direktor Matematičke gimnazije u Beogradu Srđan Ognjanović koji je ukazao na potrebu da se matematika više afirmiše među devojkama. Izbor naše ekipe i njeno učešće na takmičenju organizovalo je Društvo matematičara Srbije.

КURIR

Помоћник министра просвете Љубиша Антонијевић изјавио је  у Лесковцу да је новим Законом о основној школи предвиђено отварање ђачких кухиња, а најавио је и измене закона о уџбеницима.

Он је у разговору са директорима предшколских установа и основних школа Јабланичког и Пчињског округа објаснио да би отварање ђачких кухиња помогло ученицима, родитељима, али и држави и локалној самоуправи.

„Новим законом о основном образовању, предвиђен је повратак ђачких кухиња. Законом је дата могућност да се родитељи организују, да ако треба пронађу донаторе, добротворе и да у сарадњи са локалном самоуправом и школом договоре исхрану ученика унутар школе. На тај начин, ћемо пружити могућност да сва деца добију ужину. Поред тога, повећаћемо и њихову безбедност, јер неће морати да за време великог одмора излазе из школе и трче у објекте брзе хране или пекаре“, рекао је Антонијевић.

Он је најавио да ће бити промењен и Закон о уџбеницима и да ће бесплатне уџбенике добијати само деца чији су родитељи слабијег материјалног стања.

„Тај закон морам да кажем кршио је Београд, док је свуда у Србији поштован. Наставници су ти који треба да одлучују о уџбеницима, а не неко други. Ми у Београду имамо ситуацију да су деца добила бесплатно по два комплета књига, један од министарства, а други од града. Концепт бесплатних уџбеника биће промењен и надаље ће бесплатне књиге добијати деца чији родитељи објективно немају пара за куповину уџбеника“, казао је помоћник министра просвете.

Новим Законом о основном образовању предвиђени су и припремни часови за ученике када прелазе у пети разред. Поред тога биће регулисано и извођење наставе за ученике који бораве у болници.

Помоћник министра просвете Љубиша Антонијевић очекује да сет нових закона о основном, средњем и образовању одраслих буде усвојен у мају или до средине јуна ове године.

РТВ