Zbog lošeg demografskog stanja, ove godine će biti upisano manje đaka prvaka nego prošle godine, procenjuju nadležni. Posla za prosvetne radnike će biti manje, pa je većina škola već krenula u kampanju da privuče što više učenika.

Učenica sedmog razreda S. M. (14) u četvrtak posle podne oštrim predmetom povredila je profesora istorije J. I. u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ zbog toga što joj je rekao da mora da nauči gradivo ako želi da izbegne slabu ocenu, prenosi Kurir!

Odmah sazvan roditeljski
Profesorka Gordana Ristić, razredni starešina S. M., odmah je posle događaja sazvala roditeljski sastanak. – Stručne službe izjasniće se o događaju, a ja ne želim da komentarišem šta smo pričali na roditeljskom – rekla je Gordana Ristić.

На европској математичкој олимпијади за девојке одржаној у Луксембургу, Србија, екипно дели прво место са Белорусијом и Сједињеним Америчким Државама, чија екипа је била гостујућа.

У Националној екипи Србије су четири ученице и све четири су освојиле медаље.

Златну медаљу освојила је Анђела Шарковић, ученица гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша, сребрне медаље освојиле су Маријана Вујадиновић и Тамара Шекуларац, ученица 2. и 4. разреда Математичке гимназије, школе од посебног националног значаја.

Бронзану медаљу освојила је Јелена Тришовић, ученица 3. разреда Математичке гимназије, саопштила је та школа од посебног националног значаја.

На олимпијади су учествовали тимови из 22 земље. У пратњи ученика су били лидери репрезентације – Марија Јелић и Милош Стојаковић, наведено је у саопштењу.

Екипа Србије се враћа увече у Београд, наведено је у саопштењу.

РТВ

Osnovci u Srbiji imaju najmanje časova maternjeg jezika u Evropi, a slična situacija je i sa nastavom matematike, objavila je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije u svojoj najnovijoj knjizi „Ko i kako vrednuje obrazovanje u Srbiji”. Prema PISA informacijama, časovi maternjeg jezika u našoj zemlji traju nedeljno u proseku 145 minuta, a u zemljama OECD-a (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) – 217. Takođe, prosečan nedeljni fond časova matematike iznosi 155 minuta u srpskim školama, a 214 u državama OECD-a.

Olivera Krupež, profesorka srpskog jezika i književnosti u OŠ „Milica Pavlović” iz Čačka i predsednica podružnice Društva za srpski jezik i književnost za moravički okrug, kaže da u našim školama mlađi osnovci imaju po pet časova srpskog jezika nedeljno, a stariji četiri, dok đaci u Francuskoj imaju 12 časova, a u Nemačkoj, Japanu, Švedskoj po devet časova maternjeg jezika. U Ruskoj federaciji se kroz devet časova uči ruski jezik plus književnost, đaci u Sloveniji imaju šest časova u prvom, a sedam u drugom i trećem razredu.

– Zanimljivo je da je naš nastavni plan iz 1883. godine predviđao fond časova srpskog jezika primeren današnjim evropskim standardima: 10 u prvom razredu, osam u drugom, šest u trećem i pet u četvrtom razredu. Nažalost, prilikom reformisanja nastavnih planova i programa, iz evropskih modela nije preuzeto ono što je važan preduslov kvalitetne nastave, nego su kopirani projekti i aktivnosti koji imaju smisla samo u okviru određenih socijalnih i obrazovnih sistema – ukazuje Olivera Krupež.

Kako pojašnjava, to znači da je prilikom kreiranja novih nastavnih planova i programa, umesto da se fond časova bazičnih predmeta prilagodi evropskim standardima, obim programa je znatno proširen u okviru iste norme časova.

Profesor dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Društva matematičara Srbije, kaže da osnovci trenutno slušaju četiri časa matematike nedeljno, dok je u srednjim školama situacija različita i zavisi od vrste škole i usmerenja.

– U dosta evropskih zemalja učenici imaju nedeljno četiri ili pet časova matematike, tako da smo mi tu negde, malo ispod proseka. Nekada smo imali pet časova, ali je fond smanjen zbog uvođenja novih predmeta – objašnjava dr Lipkovski.

Po njegovim i rečima profesora dr Branislava Popovića, Društvo matematičara Srbije bi se svakako zalagalo za vraćanje pet časova matematike u osnovnim školama, kada to ne bi značilo dodatno opterećenje ionako preopterećenih đaka.

– Sadašnji fond časova nije dovoljan, to se najbolje vidi po uspehu dece na maloj maturi. U srednjim školama se trudimo da se zadrže bar dva časa matematike nedeljno, iako je bilo inicijative da se to smanji u zdravstvenoj struci, ali taj predlog nije prošao na Nacionalnom prosvetnom savetu – objašnjava dr Lipkovski.

On kaže da se matematika u gimnazijama prirodnog usmerenja u proseku uči 4,5 časova nedeljno, a u društvenim 3,5. U srednjim stručnim školama je negde dva časa nedeljno dve godine, a negde tri časa sve četiri godine.

Komentarišući podatak da je prosečan nedeljni fond časova matematike u srpskim školama 155 minuta, a 214 u državama OECD-a, sagovornici kažu da je zapravo opterećenje naših učenika 180 minuta, ali da je ova računica izvedena ovako verovatno zato što naša školska godina traje nešto kraće.

Iako kada se uporedimo sa svetom, podaci pokazuju da naši đaci nemaju dovoljno časova iz bazičnih predmeta, veliki problem u našim školama jeste to što su učenici već preopterećeni, kako ističe i profesor Lipkovski.

U proteklom periodu, u Nacionalnom prosvetnom savetu, telu koje „aminuje” nastavne planove i programe, bilo je nekoliko inicijativa za smanjenjem broja časova pojedinih (ne bazičnih) predmeta, ali se svaka rasprava završavala tako što su predstavnici društava ostajali čvrsto ušančeni u stavu da je baš njihov predmet najvažniji.

Profesorka dr Desanka Radunović, predsednica NPS-a, više puta je na sednicama isticala da je neophodno napraviti najracionalniji fond časova, bez obzira na to čija su radna mesta ugrožena, jer u ovom telu sva društva imaju svoje zastupnike osim dece.

– Umesto što svako gleda svoj predmet, treba da se gleda koliko su nam opterećeni đaci, a opterećeniji su nego studenti ili zaposleni sa punim radnim vremenom – stav je profesorke Radunović.

Sandra Gucijan

Осмаке у Србији у јуну очекује полагање мале матуре и то једно од најтежих до сада јер ће имати чак 75 одсто непознатих задатака из српског језика и књижевности, матерњег језика и из математике. Ђаци, због тога, морају више да уче, а приватне часове похађају чак и одликаши јер је ово, како многи мисле, досада најтежи пут до средње школе. Гостујући у јутарњем програму Радио-телевизије Војводине директор Актива основних школа Светозар Козарев је истакао да је до ове промене дошло због ситуације да су деца, практично, могла да науче напамет задатке из збирки за припрему за полагање мале матуре, што онда није давало објективну слику о нивоу знања.

Око 400 ученика од првог до осмог разреда из Бора, Зајечара и Неготина, који су се изјаснили за учење румунског језика са елементима националне културе, похађаће овај факултативни предмет до краја ове школске године.

Реч је о пилот пројекту у који ће у наредна два месеца бити укључено 13 основних школа у Зајечарском и Борском округу.

Пилот настава на румунском језику организована је у две смене сваког петка од 12 и 18 часова, а ђаци ће наставу похађати по групама.

„У Бору је овим програмом обухваћено 152 ученика од петог до осмог разреда који ће Румунски језик са елементима националне културе учити у градским основним школама“, рекла је Танјугу Светлана Модец координатор основних школа у Бору.

Према њеним речима, настава је организована тако што су сви ученици подељени у шест група, који ће пилот наставу похађати у Основним школама „Бранко Радичевић, „Вук Караџић“, „Душан Радовић“, „Свети Сава“ и „3. октобар“.

За потребе двомесечне пилот наставе ангажовано је осам професора са лиценцом, а међу њима је и Елена Кожухару, професор румунског језика из Кузина код Панчева, која ће румунски језик предавати борским школарцима.

„Пошто је реч о пилот пројекту, биће то скраћена верзија читања, писања и конверзације. У сваком случају, разменићемо културу и обичаје“, рекла је Елена Кожухару.

Почетку наставе у Основној школи „3. октобар“ у Бору присуствовао је секретар Националног савета румунске националне мањине у Србији Марчал Драган.

„То је још један доказ да се закони примењују на целој територији Републике Србије. Ово је такође и прилика да професори из Војводине успоставе контакт са професорима из источне Србије у циљу квалитетнијег образовања деце“, рекао је Драган.

РТВ

У Србији је мање од 50 одсто деце укључено у предшколско образовање – вртиће, а више од 10.000 деце чека на листама за упис, изјавио је данас министар просвете Жарко Обрадовић.

На јавном слушању у Скупштини Србије на тему „Улагање у образовање у раном детињству“, Обрадовић је рекао да је у предшколским установама у Србији „преко капацитета“ 14.664 дете.

Мада се листе чекања „полако смањују“ захваљујући изградњи нових вртића, посебно у великим градовима, потребна су решења за „проширење капацитета уз њихову бољу искоришћеност“, рекао је министар.

Мрежу у Србији чини 160 предшколских установа са 2.384 објекта, оснивачи су локалне самоуправе по принципу једна општина – једна установа, и 63 приватне предшколске установе.

Дирекорка Канцеларије Уницефа у Србији Јудита Рајхенберг рекла је да Србија има једну од најнижих стопа учествовања деце у програмима предшколског васпитања и образовања у Европи.

Рајхенберг је истакла да је улагање у рани развој деце једна од инвестиција које се највише исплате, али је указала да „предшколско образовање и васпитање мора да буде квалитетно и приступачно деци из свих друштвено економских миљеа и у свим градским срединама, без обзира на њихов развој“.

Пиртом је деци из осетљивих друштвених група неопходно посветити више пажње и подршке, јер је њихова стопа укључености у предшколско васпитање знатно нижа од деце из других социјалних група, рекла је Рајхенберг.

Александар Бауцал из Институа за психологију рекао је да Србија бира да ли жели генерације с развијеним потенцијалом или пустити да то иде спонтаним током и „шта се деси, то је то“.

„Забрињавајуће је да је обухват деце у обдаништима из најбогатијих породица 75 одсто, а из најсиромашнијих свега 22 одсто. Од четири детета из добростојеће породице, три иду у вртић, а из сиромашне породице само једно“, рекао је Бауцал.

РТВ