Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ ПРОТЕСТ ПРОТЕСТНИ СКУП-02.10.-БЕОГРАД ПРОТЕСТ КРАЉЕВО ПРОТЕСТ НОВИ САД ПРОТЕСТ УЖИЦЕ ПРОТЕСТ ШАБАЦ ПРОТЕСТ ВРАЊЕ ПРОТЕСТ НИШ ПРОТЕСТ ЛЕСКОВАЦ
26.01. 2013.

У САОБРАЋАЈНОЈ НЕСРЕЋИ ПОВРЕЂЕНА 24 УЧЕНИКА

Categories: Актуелно|

U saobraćajnom udesu na putu Štrpce-Brezovica, kada je autobus skliznuo s puta, povređena su 24 učenika Srednje muzičke škole „Prenk Jakova“ iz Prištine

Svi povređeni su medicinski zbrinuti u Domu zdravlja u Štrpcu, a dežurni lekali su rekli za RTV Kosovo da oni nisu u životnoj opasnosti.

Kako je saopšteno iz policije Kosova, u autobusu je bilo 60 učenika ove škole, a udes se verovatno dogodio zbog loših vremenskih uslova i neprilagođene vožnje.

Policija je odmah izašla na lice mesta i prvi rezultati istrage pokazuju da autobus nije prilagodio brzinu kretanja uslovima na putu.

АКTER

26.01. 2013.

ФАКУЛТЕТИ ЦЕНУ ШКОЛАРИНЕ ОДРЕЂУЈУ ОТПРИЛИКЕ

Categories: Актуелно|

Studenti insistiraju na specifikaciji troškova, rukovodstva podatke čuvaju kao poslovnu tajnu. – Ekonomski fakultet kao izuzetak

Kao i svake godine, fakulteti su najavili povećanje školarina za stopu inflacije od 12 odsto i odmah dobili „crveno svetlo” prosvetnih vlasti. Predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Vladimir Smuđa kaže da podaci pokazuju da je u protekle tri, četiri godine, došlo do strašnog povećanja broja studenata koji pišu molbe za oslobađanje od plaćanja školarine i za povećanje broja rata. Profesori kažu da znaju da je roditeljima sve teže da školuju svoju decu, ali i da fakulteti baš iz tih razloga godinama nisu menjali školarine, dok su materijalni troškovi rasli.

Međutim, javna je tajna da se cena studija, zapravo, izračunava „odokativno”, a ono što dekani priznaju u neformalnom razgovoru sa novinarima jeste „da se gleda da školarina bude okrugla i deljiva na rate”. Oni kažu i da je osim desetak fakulteta, koji su najatraktivniji i imaju mnogo studenata i sopstvene prihode, na većini ipak katastrofalna situacija i da se štedi na svakom koraku. Najteže je u toku zime, dodaju, pa se na fakultetima zavrću radijatori posle 15 časova, iako nastava traje do osam uveče, nastavnici putuju na stručno usavršavanje ako se ima para, štedi se i na mobilnim telefonima, pa se inostranstvo zove samo kad je neophodno.

Akademci s druge strane kažu da je teška situacija i u njihovim porodicama i da nije u redu da se njihove pare umesto na unapređenje nastave, troše na plate ili račune.

– Većina studenata nema uvid u način formiranja školarine i kuda ide taj novac. U principu, akademci dobijaju neke informacije, ali se to razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Ekonomskom fakultetu se na primer, već pet, šest godina usvaja plan poslovanja na savetu i u njemu postoje sve informacije o prihodima i rashodima, odnosno na šta se troši novac – kaže Ivan Šašić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.

Dekan Ekonomskog fakulteta dr Branislav Boričić prvo objašnjava da fakulteti uopšte i nisu tražili povećanje cene studija, već je reč o očuvanju realne vrednosti školarine.

– Ukoliko se to ne uvaži, sigurno će se negde odraziti. Mi bismo prvo žrtvovali knjige koje naši sufinansirajući studenti dobijaju u paketu uz školarinu i po čemu smo jedni od retkih u Srbiji, pa bi se išlo na dužinu časa i tako dalje… Jer kada se određuje cena studija, gleda se šta sve student dobija, a na Ekonomskom fakultetu dobija modernu učionicu sa računarom, legalni softver, udžbenike (među kojima je 16 kapitalnih stranih knjiga koje je fakultet sam preveo i štampao u originalnom luksuznom povezu), zatim toplu učionicu zimi, rashlađenu leti – objašnjava dr Boričić.

On kaže da fakultet 15 godina od države nije dobio ni dinara za obnavljanje infrastrukture i tekuće održavanje, a u međuvremenu su promenjena vrata, prozori, podovi, bibliotečki fond se neprekidno obnavlja, finansiraju se vannastavne aktivnosti od studentskih organizacija i studentskog lista do priprema i putovanja na međunarodna takmičenja iz sporta i znanja.

U tome da su školarine na univerzitetima preskupe, srpske studente podržava i OECD-a, koji u najnovijem izveštaju navodi da jeprosečna cena deset najskupljih oblasti studija u Srbiji gotovo dva puta veća od prosečne školarine u Koreji i preko četiri puta veća od prosečnih školarina u državama OECD .

Cena univerzitetskog studiranja u Srbiji u odnosu na dohodak po stanovniku je veoma visoka. Naknade čak i na najjeftinijim fakultetima u Srbiji su znatno više nego prosečne u zemljama OECD. Većina državnih sredstava namenjeno je za plate zaposlenih na univerzitetu – navodi se u ovom izveštaju OECD-a.

Predsednik Studentskog parlamenta beogradskog Geografskog fakulteta Dušan Ristić kaže da je upravo održan Savet i da nisu dobili specifikaciju troškova, tako da će studenti insistirati da ukoliko bude povećanja cene studije, mora da se zna i kako se do nje došlo. Na naše pitanje kakvi su uslovi studiranja, on odgovara da su za razliku od proteklih godina sada dobri, jer je fakultet bio podstanar, a sad je dobio zgradu u Zemunu koja je renovirana.

Sandra Gucijan
26.01. 2013.

ПРОФЕСОР У ГИМНАЗИЈИ И ДИЛЕР ДРОГЕ

Categories: Актуелно|

Професор у гимназији и дилер дроге

Радомир М, професор Девете београдске гимназије, ухапшен због препродаје хероина. Дрогу је препродавао, али и користио, кажу у полицији. Ученици и наставници изненађени. У просветној инспекцији најављују појачану контролу.

Полиција у Београду је ухапсила две особе због препродаје хероина, а један од ухапшених је професор Девете београдске гимназије, коме је одређен притвор до 30 дана. У школи кажу да је ухапшени професор суспендован.

Све се одиграло преко пута Девете београдске гимназије, у којој педесет осмогодишњи Радомир М. ради као професор. МУП је саопштио да су ухапшени у тренутку приморедаје наркотика. Приликом претреса аутомобила другог осумњиченог Филипа П, откривено је 20 пакетића хероина тежине 56 грама.

Ламбе Ђорелиевски из МУП-а каже да ништа у полицијском извештају не указује да је ухапшени професор ученицима продавао дрогу.

Ухапшени професор готово 30 година ради у просвети, а у Деветој гимназији је последњих 20. Половином осамдесетих добио је Октобарску повељу и Октобарску награду града Београда.

Многи ученици су изненађени вешћу, као и наставници. Директор школе Дејан Јосиповић каже да нису имали информације о томе шта ради професор, као и да неколико година уназад није било пријава од стране ученика.

„Ицидената није било на настави, ми овде заиста имамо јако добру сарадњу са припадницима МУП-а Новог Београда, а имамо свакодневно школског полицајца у школи“, каже Јосиповић.

Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић каже да ће контролисати да ли је школа све предузела када су у питању правила понашања, заштита ученика у школи, као и све оно што је школа у обавези да уради, а пре свега директор који је одговоран за укупан рад школе.

У Министарству просвете оцењују да овакви случајеви бацају велику мрљу на образовни систем. Кажу да су пооштрили процедуру за пријем у радни однос свих који раде с децом.

Полиција је саопштила да је утврђено да је професор Радомир М. у дужем периоду куповао хероин од филипа П. Део је, тврде у полицији, препродавао, а део је задржавао и користио за личне потребе.

РТС

26.01. 2013.

ФИНАЛНО ТАКМИЧЕЊЕ У БЕСЕДНИШТВУ

Categories: Актуелно|

На финалном традиционалном студентском такмичењу у беседништву, одржаном на Правном факултету, за свеукупног победника у вештини говора проглашена је студент прве године Правног факултета Марија Глигоревић.

Besednistvo.jpg

На Правном факултету одржано је финално традиционално студентско такмичење у беседништву, коме су присуствовали председник Народне скупштине Небојша Стефановић, више министара, председници судова, професори и бројни студенти.

За свеукупног победника у вештини говора проглашена је Марија Глигоревић, студент прве године Правног факултета, која је била најбоља и у категорији беседе на задату теми.

Прва награда публике припала је Александру Марковићу студенту четврте године, најбољи у говорењу на слободну тему био је Радован Перовић, студент треће године, прва награда у импровизацији припала је студенту четврте године Александру Антонићу, док је награду „Млади Европљанин“ добио Милан Ђокић, студент друге године Правног факултета.

На отварању такмичења, организованог у оквиру Светосавских дана, председник српског парламента је поручио младима да ће у њиховим рукама једног дана бити правосуђе Србије, и да воде рачуна о томе, али и о образу ове земље.

„Србија мора много да ради да би променила свој имиџ“, рекао је Стефановић на скупу којем је присуствовао и министар правде и државне управе Никола Селаковић.

Стефановић је истакао да овај факултет може да да неке од најбољих људи које Србија има, а министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић поручио је студентима да се такмиче јер онај ко победи може једног дана да постане министар, алудирајући на свог колегу Селаковића, који је пре неколико година и сам био победник овог такмичења.

У такмичењу је учествовало 12 финалиста, у три категорије – слободна тема (такмичари сами бирају тему о којој говоре) задата тема („Моћ без правде и правда без моћи највеће су несреће“ и „Није важно шта сте до сада постигли него оно чему стремите“) и импровизација (где беседници добијају тему један сат пре наступа).

Организатори скупа су Правни факултет и Институтио ораториа, уз помоћ адвокатских комора, адвокатских канцеларија, Скупштине града Београда, „Телекома Србија“ и других спонзора, који су допринели да чувени амфитеатер „Др Радомир Лукић“ буде тесан за све који су желели да осете моћ речи најбољих говорника.

Takmicenje besednistvu.jpg

У жирију су били ректорка Универзитета уметности у Београду Љиљана Мркић Поповић, драмски уметник Бранислав Лечић, књижевник Ратомир Рале Дамјановић, предавач реторике на Правном факултету Скопског универзитета Даниела Блажевска и декан Правног факултета Сима Аврамовић.

Такмичење је, као и ранијих година, духовито водио др Војислав Станимировић, доцент Правног факултета, а у програму је учествовао Хор „Лазарице“

РТС

25.01. 2013.

ШКОЛЕ ОБЕЛЕЖАВАЈУ СВЕТОГ САВУ

Categories: Актуелно|

Obrazovne ustanove u Srbiji koje poštuju preporuku Ministarstva prosvete, obeležavaju danas Svetog Savu, školsku slavu u čast prvog srpskog prosvetitelja

Neki kolektivi će obeležiti Savindan u nedelju, na sam dan praznika.

Ove godine škole imaju na raspolaganju dva datuma za obeležavanje Svetog Save, danas, ili 27. januara na sam dan praznika.

Škole i fakulteti organizuju svečane akademije i sečenje slavskog kolača, ali nema nastave.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović posetiće OŠ „14. oktobar“ u Bariču, a potom će u Vladi Srbije uručiti Svetosavske nagrade za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja tokom 2012. godine.

Tradicionalna Svetosavska akademcija pod nazivom „Potomci Svetog Save“, u organizaciji Ministarstva, biće održana večeras u Sava centru, a svečano će biti i u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji gde će učenici i kolektiv škole proslaviti najveći đački praznik.

Sečenju slavskog kolača, kako je najavljeno iz gimnazije, prisustvovaće patrijarh srpski Irinej.

Zaposleni i đaci beogradske Osnovne škole „Sveti Sava“ obeležiće praznik i svoj imendan na akademiji u nedelju 27. januara.

I u Prvoj beogradskoj gimnaziji školsku slavu praznovaće 27. januara, na svečanosti kojoj će prisustvovati starešina obližnje crkve svetog Aleksandra Nevskog.

Iz pojedinih kruševačkih škola takođe najavljuju da će Savindan obeležiti u nedelju.

АKTER

25.01. 2013.

ОБРАДОВИЋ: ПРИПАДАМО ЕУ

Categories: Актуелно|

Ne mislim da će nam biti gore ako postanemo članica EU, niti će nam biti bolje ako nismo njen deo, izjavio je ministar prosvete Žarko Obradović

„Ne verujte svemu što pročitate u novinama“, rekao je Obradović i istakao da tačnost informacija opada kako idete otpozadi ka prednjim stranama.

Prvo idu sportski rezultati, pa umrlice, a ono posle je diskutabilno, rekao je Obradović i poručio da je Srbija odvajkada bila deo Evrope i da je njen interes da bude članica EU u budućnosti.

To ne znači da mi ne sarađujemo sa drugima i drugi ne treba sa nama da sarađuju, rekao je Obradović maturantima srednjih škola iz Srbije, koji su u beogradskom Domu mladine prisustvovali predstavljanju četvrtog izdanja Evropskog dnevnika.

On je istakao da je visoko obrazovanje već deo evropskog obrazovnog prostora i da je, za razliku od nekih obaveza koje treba ispuniti da biste postali deo EU, 47 država Evrope, među kojima i Srbija, prihvatilo Bolonju jer im je to u interesu.

Unija je formalno organizacija država, a suštinski sistem vrednosti, poštovanja prava i pravila, rekao je Obradović.

Upitan zašto Srbija teži članstvu u EU, kada se i države članice bore sa nezaposlenošću, ekonomskom krizom, Obradović je naglasio da nikome ko završi fakultet nije zagarantovan posao, u Srbiji, EU ili svetu.

Vi ste i sami odgovorni kada birate svoju budućnost da li ćete izabrati posao koji je tražen ili ste spremni da se bavite profesijama, koje su već sada u suficitu i čekate na posao nekoliko godina.

Šef delegacije EU Vensan Dežer naveo je primer studiranja u EU, gde je za stanovnike Unije studiranje u različitim državama članicama dva do tri puta jeftinije nego za one studente koji dolaze iz država koje nisu deo EU.

Dežer je, na pitanja studenata o Kosovu i uslovljavanjima Srbije, rekao da niko od Srbije ne traži priznananje nezavisnosti Prištine, jet to nisu učinile ni neke države članice Unije.

Tražimo normalizaciju odnosa dve strane, koji žive jedna do druge. Teško da je neko pre tri godine mogao da zamisli da će premijer Srbije razgovarati sa premijerom takozvane države Kosovo, ali to se sada dešava i to je dobro, rekao je Dežer.

Nekad napredujemo u tom procesu, nekad skliznemo unazad, ali treba nastaviti uzdignute glave, dodao je on.

Dežer je napomenuo da je za Srbiju važno da sprovodi reforme, u oblasti pravosuđa, države uprave, da ostvaruje napredak u slobodi medija, otvaranju tržišta, restruktuiranju javnih preduzeća, kao i da završi proces privatizacije.

Kao primer gde je reforma neophodna, Dežer je naveo penzioni sistem Srbije i neodrživost njegovog daljeg finansiranja.

Dežer je istakao da treba ojačati institucije u Srbiji, jer se ne može dozvoliti da borba protiv korupcije zavisi od dva ili tri čoveka.

АKTER

25.01. 2013.

СКАНДАЛ: ДИРЕКТОР ШКОЛЕ У ЛЕСКОВЦУ ЗАПОСЛИО ПОЛА ФАМИЛИЈЕ

Categories: Актуелно|

Skandal: Direktor osnovne škole u Leskovcu zaposlio pola familije

Direktor osnovne škole u okolini Leskovca zaposlio u školi svoju ženu, šuraka, tri rođaka, dva prijatelja… Kod kolege u srednjoj školi izdejstvovao zaposlenje rođenog brata čija je supruga takođe prosvetni radnik.

Ali, njegov talenat za „skidanje“ obrazovanih sa Biroa za nezaposlene tu nije presušio. Posle osmoro ljudi kojima je uhlebljenje našao pod krovom kuće u kojoj je direktor, uspeo je da zaposli i svog brata u jednoj srednjoj školi!

Široko srce i vedar duh obezbedili su mu prisna poznanstva sa prosvetnim radnicama u gotovo svakoj školi u Leskovcu i okolini, pa i pre raspisivanja konkursa sazna gde će se i kada pojaviti upražnjeno radno mesto za nastavnika! Reaguje brže-bolje, toplo preporuči nekoga iz familije i – svi zadooljni!

Osim pojedinih nastavnika, naravno. Oni su protiv direktora podnosili krivične prijave za zloupotrebu službenog položaja, mobing, nesavesno obavljanje dužnosti, pokušaj bluda nad maloletnicom, pušenje u školskom dvorištu i u kotlarnici škole, neopravdanih izostanaka sa posla…

Zahvaljujući dobroj zaleđini, direktor još nije ni krivično ni prekršajno odgovarao. Ipak, njegove kolege kojima je nepotizma preko glave nadaju se da će uskoro „direktor širokog srca“ sesti na optuženičku klupu. Naime, kada je suočen sa dokazima da je dve tone uglja od pristigle tri istovario kod svog šuraka, otpustio je radnika koji nije hteo da potpiše prijem sve tri tone. Naime, radnik ne samo da je fotografisao krađu uglja, već je obezbedio i svedoke…

www.mcleskovac

 

25.01. 2013.

ПРОФЕСОР ГИМНАЗИЈЕ ПРИВЕДЕН ЗБОГ СУМЊЕ ДА ЈЕ ДИЛОВАО ДРОГУ УЧЕНИЦИМА

Categories: Актуелно|

Profesor gimnazije priveden zbog sumnje da je dilovao drogu učenicima

 

Profesor Devete beogradske gimnazije zadržan je u policijskoj stanici Novi Beograd i određen mu je pritvor u trajanju od 48 sati u toku koga će biti saslušan. Kako „Blic“ saznaje u policiji, profesor je zadržan zbog provere optužbi da je dilovao narkotike učenicima.

Direktor škole Dejan Josipović potvrdio je za „Blic“ da je profesor priveden.

„Dobili smo dopis od policijske stanice da je naš kolega zadržan, ali nisu nam saopštili razlog. Obećali su da će nam ubrzo dostaviti dokumentaciju“, rekao je Josipović.

On nije želeo da otkrije ime privedenog kolege.

(Blic)

 

24.01. 2013.

У НЕКИМ ШКОЛАМА И 16.000 НЕОПРАВДАНИХ ИЗОСТАНАКА

Categories: Актуелно|

Zbog duge procedure i slabih efekata, škole sve češće izbegavaju disciplinske komisije i tolerišu neopravdane izostanke

Prema najnovijim istraživanjima, 75 odsto osnovaca i srednjoškolaca odobrava bežanje sa časova. S uzrastom godinama đaka povećava se i broj izostanaka, naročito neopravdanih, a analize u srednjim stručnim školama pokazuju da se broj izostanaka kreće od 150 do više od 200 po đaku.

– Roditelj ima pravo da opravda izostanak deteta do tri dana, a nakon toga lekar. Najveći problem nastaje kada ni roditelji ne znaju da im deca izostaju, često se i oni hvataju za glavu kada saznaju za 30, 50 izostanaka. Međutim, često se roditelji ne pojavljuju, mi im onda šaljemo preporučeno pismo, telegram, obaveštavamo sektor za društvene delatnosti u opštini, a onda oni prosleđuju sudiji za prekršaje. Tek kad se dođe do novčane kazne, roditelji se pojavljuju, a uglavnom se to odnosi na romske porodice – kaže kaže Slobodan Malušić, direktor Osnovne škole „Đuro Daničić”.

On objašnjava da su kao vaspitne mere prosvetnim radnicima na raspolaganju opomene, ukor odeljenjskog starešine ili odeljenskog veća, a za teže prestupe ukor direktora ili nastavničkog veća. Osnovci se po zakonu mogu premestiti i u drugu školu, dok se srednjoškolci mogu isključiti iz škole.

Bitna mera je i smanjena ocena iz vladanja, a sagovornik kaže da je primetno da je smanjen broj izostanaka otako ocena iz vladanja utiče na opšti uspeh i za učenike šestog i sedmog razreda (do prošle godine to je važilo samo za sedmake, osmake i srednjoškolce).

Po rečima Malušića, uvek se prvo pokušava razgovorom sa detetom i roditeljima, čim se uoči problem pojača se vaspitni i stručan rad. Ukoliko to ne uspe,, a u slučaju težih prekršaja, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i formira komisiju u kojoj je odeljenski starešina, psiholog, pedagog… Po zakonu učenik mora da bude saslušan, u prisustvu roditelja ili staratelja.

– To vam je kao mali sud, procedura traje i komplikovana je. Nažalost, baš zbog toga što je tako dug postupak, škole i direktori radije izbegavaju da kreću u ovu proceduru i izriču se blaže kazne – kaže Malušić.

Ovaj specijalista pedagogije više decenija radi istraživanja među učeničkom populacijom i kaže da đaci najčešće beže zbog kontrolnog ili pismenog zadataka i kada treba da odgovaraju za ocenu, a ima i onih koji beže jer im je škola dosadna, jer im zanimljivije s društvom nego da sede na času 45 minuta.

Kad je reč o srednjim školama, direktori uglavnom sakrivaju podatke o broju izostanaka, jer ne žele da im škola bude na lošem glasu, što je posebno važno kada se osnovci opredeljuju za nastavak školovanja. Posebno je dramatično u srednjim stručnim školama, pokazuju istraživanja Foruma, dok je u gimnazijama nešto bolja situacija.

Primera radi, u Školi za negu lepote u odeljenju od 29 učenika bilo je 5.637 izostanaka (195 po đaku), maturanti Elektrotehničke škole „Rade Končar” imali su u proseku 193 opravdana i 30 neopravdanih izostanaka, u Medicinskoj školi „Beograd” učenici jednog odeljenja trećeg razreda u rubrici odsutni sa časa upisani su 4.569 puta…

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije takođe ima podatke za prošlu školsku godinu, recimo u Čačku: u Tehničkoj školi bilo je gotovo 16.000 neopravdanih, a oko 14.000 u Mašinsko-saobraćajnoj i Prehrambeno-ugostiteljskoj školi. Najmanje neopravdanih je u Gimnaziji, Medicinskoj i Ekonomskoj školi (od 3.500 do 6.000).

Kako objašnjavaju nastavnici, obično izostaju dve grupe učenika: oni koji ostaju kod kuće da bi dobili bolju ocenu iz „važnog predmeta” i to roditelji tolerišu i pravdaju, i oni koji beže jer ih povuče društvo.

U prošloj školskoj godini u beogradskoj Trgovačkoj školi bilo je u proseku 150 izostanaka po učeniku, a direktorka Vesna Živanović – Babić, kaže da njihova istraživanja pokazuju da se situacija malo popravila, iako se nema takav osećaj u ukupnom zbiru.

– Mi imamo skalu koja počinje od pet neopravdanih kada se ide na pojačan nadzor, slede ukori, a sa 35 neopravdanih – isključenje, ali u praksi se toleriše mnogo više izostanaka. Ja držim komisije, imamo nadzore, ali tu očigledno nešto ne funkcioniše, jer kada vam uprkos svom uloženom trudu na kraju preostane samo da isključite dete, roditelji se žale prosvetnim vlastima i oni ga vrate, tako da je tu začaran krug – kaže Živanović Babić.

Ona dodaje da sa časova beže uglavnom učenici koji uče kampanjski, kao i da su veliki problem roditelji koji se ne odazivaju na pozive škole. Po njenim rečima, direktor i škola se uvek trude da idu u susret učeniku, jer ima slučajeva kada ni đaci nisu krivi, kao na primer kada su roditelji odveli decu u Nemačku s namerom da tamo zauvek ostanu, ali su na kraju ipak odustali i vratili decu u školu.

Sandra Gucijan

 

Go to Top