РТВ

Покрајински секретаријат за науку, надлежан за високошколске установе у Војводини, до данас није добио ниједан званичан захтев да се преиспита начин стицања диплома на приватном Универзитету „Едуконс“ у Сремској Каменици, изјавио је за Радио-телевизију Војводине покрајински секретар Драгослав Петровић.

Он каже да се Инспекција не може слати у те установе само на основу медијских написа о сумњивим дипломама које је на том факултету наводно стекло неколико функционера Републике Српске.

Андрејевић: Не желимо да будемо колатерална штета политичких препуцавања

Универзитет Едуконс већ данима је у средишту медијске пажње.

То није први пут подсећа ректор Александар Андрејевић и додаје да до сада нису доказане било какве неправилности у раду.

Реч је о спекулацијама, тврди он.

„Ми данас имамо 1600 студената. У питању су млади људи који су препознали своје шансе и потенцијале овде, не желимо не реч, већ ни сенку од нечега што нема везе са нама и заиста не желимо да будемо колатерална штета политичких препуцавања“, поручује Андрејевић.

Када буде стигао захтев да се преиспитају евентуалне нерегуларности или акредитација факултета покрајина ће истог тренутка послати инспекцију рекао је Петровић.

Редовна инспекцијска контрола „Едуконса“, како је најавио планирана је за јануар наредне године.

Актуелна прича из суседства покренула је лавину прозивки функционера из Србије који су се некада школовали и стекли дипломе на приватним факултетима. Међу помињанима је и Бојан Костреш, заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине.

Костреш негира да је код његове дипломе ишта спорно, међутим, поздравља иницијативу да се преиспитају дипломе свих државних званичника. Он нема ништа против тога што су неки, по доласку на функције завршавали факултете.

„Неки функционери су завршавали у педесетим годинама факултете, што је за мене поздравити, јер свако ко ради и ко се образује, рецимо, председник Републике, свако ко се школује и ради на себи, то треба поздравити и не треба оспоравати, ја сам другачији од свих њих, завршио сам факултет у касним двадесетим и завршио сам факултет пре било које функције“, прокоментарисао је Костреш.

Шећибовић: Истурена одељења неких факултета чак по кафанама и хотелима

Професор Факултету за економију, финансије и администрацију Рефик Шећибовић изјавио је да је проблем „штанцовања“ диплома много израженији у Србији него о Републици Српској, где се медији данима баве темом великог броја функционера којим имају спорне дипломе приватних факултета из Србије.

Он је рекао Танјугу да у Србији постоји неколико приватних факултета који отварају истурена одељења чак по кафанама и хотелима и да им је најчешће немогуће ући у траг.

„То су одељења где кандидати у једном дану уписују факултет и истог дана полажу испите. Појединци тако факултете завршавају за неколико месеци. Чак и инспектори не могу да им уђу у траг, јер имају своје људе који их обавештавају да су кренуле контроле“, објашњава Шећибовић.

Он додаје да нерегуларно стечене дипломе ипак није тешко открити, довољно је само да просветни инспектори погледају на факултету досије кандидата, када је шта полагао и да се утврди да ли је диплома стечена на нерегуларан начин.

Републички просветни инспектор Велимир Тмушић рекао је раније Танјугу да се свака диплома може проверити и да свако ко жели да провери веродостојност и валидност дипломе било које образовне установе у Србији, може да се обрати Министарству просвете, науке и технолошког развоја.

Професор Атлагић: Министарства просвете и науке да се заустави продају диплома

Професор Марко Атлагић, посланик Српске напредне странке, данас је на седници скупштинског Одбора за образовање затражио од Министарства просвете и науке да се заустави „продаја диплома у Србији“.

Медији у РС писали су о кандидату за главног ревизора РС и бившем вршиоцу дужности директора Пореске управе Милету Банику, који је, како наводе, за само годину завршио Факултет за услужни бизнис из Сремске Каменице (Фабус), иначе део Универзитета „Едуцонс“ из Новог Сада. Тај факултет завршили су и директор Фонда ПИО РС Младен Милић и Предраг Глухаковић – сада потпредседник Народне скупштине РС, а некадашњи министар трговине и туризма, пишу поједини медији.

Они преносе и да се процењује да сваке године из Србије у Републику Српску уђе бар 1.000 лажних или крајње сумњивих диплома разних приватних факултета из Србије.

Председник синдиката образовања Републике Српске Стеван Милић изјавио је да је трговина дипломама толико узела маха да прети да потпуно обесмисли високо образовање на просторима те државе.

РТВ

У Српску академију наука и уметности примљено је 20 нових чланова, а 22 академика добила су статус редовног члана САНУ

Од нових чланова, 13 академика изабрано је за дописне чланове, док је њих седам добило звање иностраног члана.

Скупштини САНУ на којој су примљени нови чланови, присуствовала су 124 академика који су нове и постојеће колеге бирали тајним гласањем, међу 82 предложена кандидата.

„Сви предложени кандидати имају сјане биографије. Сви су врхунски стручњаци и уметници“, рекао је председник САНУ Никола Хајдин.

За избор редовног члана била су потребна 43 гласа, док је за дописне и иностране чланове морало да гласа најмање 66 чланова САНУ.

Најмлађи члан САНУ и један од изабраних за редовног члана, композиторка Исидора Жебељан рекла је агенцији Бета да је добила додатни подстрек за даљи рад.

„То је велики корак напред који ме обавезује да учиним што више за друштво и своје ближње“, рекла је Исидора Жебљан.

У Одељење за математику, физику и гео-науке за редовне чланове изабрани су Милан Дамњановић и Градимир Миловановић, за дописне Бранислав Јеленковић, Владица Цветковић и Миодраг Матељевић, а за иностраног физичар Ласло Форо.

Владимир Стевановић и Богдан Шолаја изабрани су у Одељење хемијских и биолошких наука за редовне чланове, Радмила Петановић и Радомир Саичић за дописне чланове и Гордана Вуњак Новаковић за иностраног члана САНУ.

У Одељење техничких наука за редовне чланове изабрани су Зоран Ђурић, Нинослав Стојадиновић и Зоран Поповић, за дописне Велимир Радмиловић, а за иностраног Валериј Васиљевич Козлов.

Небојша Лалић, Војислав Лековић, Пешко Предраг и Владисав Стефановић изабрани су у Одељење медицинских наука за редовне чланове. За дописне чланове изабрани су Петар Сеферовић, Зоран Кривокапић и Милорад Митковић, а за иностраног Михаил Вениаминович Угрумов.

У Одељење језика и књижевности за редовне чланове изабрани су Нада Милошевић Ђорђевић, Предраг Пипер, Александар Лома и Милорад Радовановић, за дописне Горан Петровић и Јанош Бањаи, а за иностраног књижевник Петер Хандке. У Одељење друштвених наука за редовне чланове изабран је Данило Баста.

Драгољуб Живојиновић и Мирјана Живојиновић изабрани су у Одељење историјских наука за редовне чланове, Љубодраг Димић за дописног, а за иностраног члана изабран је историчар Анатолиј Аркађевич Турилов.

У Одељење ликовне и музичке уметности за редовне чланове изабрани су Исидора Жебељан, Бранислав Митровић, Тодор Стевановић и Иван Јевтић, за дописне Петар Омчикус, за иностраног архитекта Иван Штраус.

Следећи избори за чланове Српске академије наука и уметности биће одржани за три године.

РТС

Sledeće školske godine u 16 opština počeće primena novog modela finansiranja. Debljina koverte prosvetara zavisiće od kvaliteta rada i broja učenikа

PLAĆANJE nastavnika po broju učenika počeće dogodine da se primenjuje u 16 opština, obuhvaćenih pilot-projektom, a od 2014. u svim školama u Srbiji. Prosvetari se plaše ovog modela, jer podrazumeva manje odeljenja i nastavnika i plaćanje po učinku i kvalitetu rada.

Racionalizacija mreže mora da bude završena do 2014. godine, a već je ugašeno oko 1.900 odeljenja. I dalje, međutim, skoro 4.000 razreda ima do deset đaka. Najviše problema biće sa malim, seoskim školama i odeljenjima koja uče na jezicima manjina, jer će oni morati posebno da se finansiraju.

Iz Ministarstva prosvete obećavaju da ništa neće biti urađeno brzopleto, niti na štetu prosvetara. Ako se u hodu pokažu manjkavosti, primena će biti odložena za jednu godinu.

VELIKIMA DUPLO ŠKOLE sa velikim brojem đaka imaće najmanje razloga za brigu u novom sistemu plaćanja.

– U nekim školama na jednog zaposlenog dolazi svega sedmoro učenika, a kod nas duplo više. Prema tom modelu, nastavnici koji imaju dva puta više đaka trebalo bi da dobiju i duplo veću platu – kaže Dragi Lukić, direktor OŠ ”Svetozar Marković” u Beogradu.

– Opštine uključene u pilot-projekat dale su svoje lokalne formule, od kojih se pravi nacionalni model plaćanja po učeniku – objašnjava za ”Novosti” Zoran Kostić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete. – Kako projekat finansira i Svetska banka, nameravamo da i od njih tražimo analizu modela plaćanja, da ne bi bilo greške i da niko ne bude oštećen.

U probni projekat uključene su sasvim različite opštine – po razuđenosti školske mreže, broju đaka, neke imaju veliki broj nacionalnih manjina, druge mnogo seoskih škola. Tu su Kikinda, Palilula, Obrenovac, Gornji Milanovac, Požega, Valjevo, Vranje… U nekim od ovih opština kažu da su imali pune ruke posla, da su uradili sve što se od njih tražilo, napravili lokalne formule, ali da im se još od maja niko nije obratio za sledeći korak.

– Oni su uradili svoj posao, a već sledećeg meseca organizovaćemo skup predstavnika svih 16 opština, kako bi im bila predstavljena jedinstvena formula – objašnjava Kostić.

Prema novom sistemu finansiranja, skeptični su prosvetni sindikati. Tako Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, smatra da je takav sistem neodrživ u siromašnoj zemlji poput Srbije:

– Taj projekat treba ostaviti za neka bolja vremena, jer nemamo mi para za to. Imaćemo veliki problem prekobrojnih nastavnika, treba obezbediti otpremnine za sve njih, a i lokalne samouprave neće moći finansijski da izdrže to što se od njih ovim modelom očekuje.

Večernje novosti

Radovi na rekonstrukciji objekta još traju, pa nije bilo moguće realizovati programe u bezbednom okruženju, tvrde u ministarstvu

Istraživačka stanica Petnica

Direktor istraživačke stanice Petnica Vigor Majić izjavio je da je ove godine Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dodelilo svega pet miliona dinara toj naučnoj ustanovi, što može dovesti u pitanje njen dalji rad

– Petnica postoji 30 godina i sve to vreme vlada je učestvovala u troškovima rada sa decom, održavanju i opremanju prostora. Pre tri godine, ministarstvo je obezbedilo tadašnjih 28 miliona dinara godišnje za Petnicu. Naredne godine iznos je ostao isti, da bi se prošle godine smanjio na 23 miliona dinara – napomenuo je Majić, ukazujući da je najavljeno kako će Petnici biti dodato još sredstava. On je pojasnio da je u višegodišnjem programu podsticanja naučnih kadrova Petnica imala svoje zapaženo mesto.

– Ali, ni to nije realizovano. Mi smo se ove godine uselili u novi prostor, površine 7.500 kvadratnih metara velikog kompleksa, koji je finansirala upravo Vlada Srbije. Onda je ista vlada smanjila pet, šest puta sredstva za njen rad. Bojim se da u Petnici nećemo imati ni sredstva za rad sa decom, ni para za struju – upozorava Majić, tvrdeći takođe da je „vrlo neprijatno iznenađen što ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, nije održao obećanje koje je dao u Petnici tokom njegove posete u avgustu prošle godine”.

Kako kaže Majić, ministar se tom prilikom veoma detaljno informisao o radu Petnice, predloživši da se uradi višegodišnji program rada istraživačke stanice u formi strateškog dokumenta i da se sačine kalkulacije troškova, naročito za korišćenje novoizgrađenog prostora koji je tri puta veći nego ranije.

– Ministar je tada rekao da će ministarstvo obezbediti odgovarajuća sredstva. Mi smo taj dokument usvojili u oktobru prošle godine i tu strategiju razvoja smo dostavili ministru, ali nije bilo nikakvih reakcija, pa smo pismo ponovo dostavili tokom zime. Tada smo dobili uveravanja saradnika ministra da će država nastaviti da pomaže i podržava programe Petnice – ističe Majić.

Iz Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja tvrde da to ministarstvo nije u mogućnosti da finansira programe Istraživačke stanice Petnica, jer radovi na rekonstrukciji i izgradnji objekta još traju, a tokom radova nije bilo moguće realizovati programe u bezbednom i sigurnom okruženju.

– Započeta rekonstrukcija je po svom obimu takva da ne omogućava bezbednost i sigurnost boravka većeg broja učesnika – kažu u ministarstvu, ukazujući da radove na Istraživačkoj stanici Petnica koje finansira vlada obavlja izvođač po ugovoru sa Jedinicom za upravljanje projektima (JUP).

– Investicija iznosi deset miliona evra: i to sedam miliona evra za same zgrade, a tri miliona evra za opremu. O održavanju objekta stara se izvođač radova sve do trenutka dok ih ne završi i preda na korišćenje. Nakon završetka radova Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nastaviće da finansira projekte Petnice. U budžetu za 2013. Ministarstvo je predvidelo sredstva za finansiranje Istraživačke stanice – napominju u ministarstvu.

———————————————————————–

U Petnici se ugrožava bezbednost

– Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ima informacije da je Istraživačka stanica Petnicaparalelno sa rekonstrukcijom, a mimo propisa o bezbednosti i zaštiti zdravlja ljudi, i pored upozorenja od strane JUP-a, organizovala deo programa na svoju odgovornost, dovodeći pri tome u opasnost sve učesnike – ističu u ministarstvu.

A. Apostolovski

Oko 3.000 đaka, iz tri škole u Kragujevcu, danima nastavu pohađa u hladnim učionicama zbog neizmirenih računa za grejanje.

Iz gradske uprave poručuju da će škole u toku dana ili najkasnije sutra dobiti grejanje.

Od početka grejne sezone učionice su hladne u osnovnim školama „Vuk Karadžić“ i „Đura Jakšić“ i srednjoj trgovinsko-ugostiteljskoj školi „Toza Dragović“, zbog čega su rukovodstva tih škola donela odluku da časovi traju 30 minuta.

U gradskoj upravi Kragujevca Tanjugu je rečeno da će škole u toku dana ili najkasnije sutra dobiti grejanje.

„Dugovanja za grejanje iznose oko 30 miliona dinara i reč je o školama koje se greju na gas“, rekao je član gradskog veća za obrazovanje i kulturu Dragoslav Milošević i naglasio da je danas potpisan protokol s preduzećem „Srbija gas“ o rešavanju tog problema.

Milošević je objasnio da potpisani protokol predviđa da „Srbijagas“ lokalnoj samoupravi neće platiti naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta za radove koje izvodi za svoje potrebe, te i da je reč o iznosu koji je na nivou dugovanja tih škola za grejanje.

U Kragujevcu postoje 22 osnovne i 10 srednjih škola, i za razliku od ove tri, ostale su priključene na daljinski sistem grejanja gradskog preduzeća „Energetika“.

Izvor: Tanjug

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Универзитет у Београду има омбудсмана већ три године. На почетку помоћ су тражили професори, каже омбудсман Бранко Ракић. Студенти се Ракићу најчешће обраћају због проблема ниске пролазности на појединим испитима.

За три године рада омбудсмана Универзитета у Београду Бранка Ракића, најчешћи проблем професора био међусобни однос са колегама, а студената ниска пролазност на поједним предметима.

Старији студенти траже савет од омбудсмана за решење статусних и финансијских питања, у време када се уписују у наредну годину, док бруцоши и не знају да Универзитет у Београду има омбудсмана.

Студенти кажу да би се због неког проблема прво обратили студенту-продекану на свом факултету, а тек после би отишли код омбудмана.

Иако је требало да добије сараднике, професор Ракић тај посао и после три године ради уз помаћ волонтера.

„Оно што је мене изнедадило, у прво време су се јављали професори чији је најчешћи проблем био ‘подметање ноге’ приликом избора у звање“, каже професор Ракић.

У два случаја решен је проблем ниске пролазности на испитима. Ракић истиче да се најчешће ради о предметима где постоји по један професор, што је, како каже, такође нешто што не би требало да се дешава.

„Када после студент поднесе жалбу, што има право по закону, онда опет тај исти професор буде и у другом степену што је такође супротно правном начелу да се не може бити судија у сопственој ствари“, објашњава Ракић.

Према његовим речима, то је прилично проблематично, јер не мора ниска пролазност нужно да зависи до самог наставника, већ да је лоше постављен цео систем, да је укупно оптерећење студената превелико и да се то онда прелама на неком предмету.

Омбудсман Ракић поручује да ће истрајати у настојању да Универзитет добије и Повељу о правима студента, која чека на усвајање готово годину дана.

Сенат Универзитета је на две седнице расправљао о тексту и имао је много примедби. Студенти су је прихватили, јер без повеље не би могли да буду чланови европских студентских организација.

РТС

Настављен протест студената Фалкултета ликовних уметности. Управа факултета и Министарсво просвете пребацују надлежност једни на друге.

Студенти Факултета ликовних уметности у Београду већ трећи дан протестују, тражећи лакше услове уписа наредне године студија, док их управа факултета упућује на Министарсво просвете Србије.

Из Министарства, међутим, одговарају да су сва правила уписа јасно дефинисана законом, а све остало је аутономија факултета.

Министарство просвете подсећа да факултети имају право да на буџет упишу 20 одсто студената више него претходне године. Ако је више студената од предвиђеног броја освојило потребан број бодова, они се рангирају и не морају сви да буду финансирани средствима из буџета.

Сви студенти који имају између 48 и 60 бодова, остварили су право да им школарина буде плаћена из буџета, али то не значи да им је финансирање из буџета осигурано, речено је агенцији Бета у Министарству.

Студенти трећи дан настављају протест испред зграде факултета у Рајићевој улици. Блокирали су наставу и поручују да неће одустати од својих захтева.

„Нема никакавих новости, нити помака, настављамо протест“, рекао је агенцији Бета један од представника студената Угљеша Станимировић. Јучерашњи сусрет студената с деканом завршен је без договора.

Студенти бојкотују наставу због тога што, како тврде, постоји око 15 одсто њих који имају максималних 60 одсто бодова, а према садашњим условима, неће моћи да се школују о трошку државе.

Захтев студената је и да сви са освојених максималних 60 бодова добију статус буџетских студената, а да они са освојених 56 буду ослобођени плаћања школарине.

РТС

Sledeća školska godina krajnji je rok u kome moraju da diplomiraju hiljade ”starih” studenata, inače im studije propadaju. Samo u Beogradu više od deceniju studira oko 7.000 akademaca, dok su pre četiri

HILjADE onih koji su pregurali i tridesetu godinu života i odavno za sobom ostavili studentski život, i dalje su vlasnici indeksa. Samo na Univerzitetu u Beogradu ima gotovo 7.000 večitih studenata. Svi oni, ako ne misle da bace dosadašnji trud u vodu, moraju da diplomiraju naredne školske 2013/2014. godine.

Onima koji su se upisali pre ”bolonje” tada ističe rok da završe studije. Ako ne steknu diplomu, moći će, recimo, da se na istom univerzitetu upišu na neki fakultet koji nije srodan onom sa kog su se ispisali. Druga opcija je da se, recimo, sa pravnog u Beogradu upišu na pravni u Kragujevcu. Ali, nikada više ne mogu da se školuju o trošku države.

– Broj ovih studenata smanjuje se značajno iz godine u godinu, i to je u interesu i njih i fakulteta – kaže prof. dr Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. – Većina su apsolventi, pa imaju i rokove svakog meseca. Trudimo se da im pomognemo, ali njihovo studiranje ide veoma teško.

ČAK 725 LETOS POBEGLO KOD PRIVATNIKA BROJ akademaca koji se školuju po starim programima smanjuje se najviše tako što se mnogi prebacuju i nastavljaju studije na privatnim fakultetima. Samo ovog leta na Megatrend se prebacilo 725 akademaca sa državnih studija. Drugi razlog je odustajanje od daljeg školovanja, a tek na trećem mestu je polaganje svih ispita i diplomiranje na matičnom fakultetu.

Baš zato što većina njih radi i što su izgubili ritam u učenju, lestvica im je već jednom bila spuštena kako bi što veći broj njih okončao studije. Prvobitni rok bio je prošla školska godina, ali su im kasnije do diplome ostavljene dodatne dve godine.

Kako se bliži kraj roka do koga moraju da diplomiraju, tako se i njihov broj smanjuje. Na početku školske 2008/2009. godine, na BU je bilo 39.746 akademaca koji su se još školovali po starim programima, od kojih 36.702 na osnovnim studijama. Među njima je 14.031 bio apsolvent. Tada je bilo 42.455 ”bolonjaca”.

Prema podacima Rektorata za prošlu godinu, njihov broj smanjio se na 18.000, pa su činili petinu svih studenata BU.

Na početku prošle godine bilo ih je tri puta manje – 6.814 ”starih” studenata, od kojih su 3.918 apsolventi. Ostalo ih je i 635 na starim magistarskim studijama.

Pre četiri godine stari studenti činili su gotovo polovinu svih akademaca, a sada ih je, bar na BU, oko osam odsto od ukupno 86.618 akademaca.

Večernje novosti

Студенти Факултета ликовних уметности окупили су се и јутрос испред факултета и катанцем закључали главни улаз у зграду, а протесте ће, како кажу, наставити до испуњења захтева.

Ово је други дан протеста студената Факултета ликовних уметности јер им, како кажу, ни 60 ЕСП бодова није гаранција да ће моћи да наставе студије као буџетски студенти.

„Тражимо да сви који имају 60 ЕСП бодова студије наставе као буџетски студенти, док они који имају 56 ЕСП бодова и пренели су два теоријска испита, буду ослобођени плаћања школарине која износи 150.000 динара. Такође, тражимо веће квоте за мастер студије“, рекао је Танјугу Марко Томановић, студент завршне године.

Он каже да је ноћас на факултету преспавало шест, седам студената, да је синоћ долазила полиција, али само у обилазак.

„Наставе ни данас неће бити, а неколико професора нам је обећало да ће нас подржати и да ће данас доћи да одрже јавно предавање“, рекао је Томановић.

РТВ