У великом броју школа у земљи учионице су и даље руиниране, са старим инвентаром, док чак њих 150 нема канализацију и одговарајуће тоалете. Нове невоље донела пошлогодишња оштра зима, чије последице још нису саниране. Надлежни подсећају да је последњих година реновирано 350 школа.

Око 150 школа у земљи и даље нема канализацију и одговарајуће тоалете, а у великом броју њих учионице су и даље руиниране, са старим таблама, трошним столицама и клупама. Додатне проблеме донела је прошлогодишња дуга и оштра зима, чије последице још нису саниране.

Основна школа „Војвода Степа“ у Београду ове године слави 119 година рада. Запослени и ђаци поносни су на плејаду наставника који су у њој радили и бројне генерације које су ишколовали, али не и на зграду, јер је изграђена од азбеста. Пре две године ушли су у пројекат Европске инвестиционе банке, али због бројних проблема, реновирање још није почело.

„Забринути смо сви, и родитељи и наставници наравно и ученици. Чекамо сви када ће кренути реализација овог пројекта, јер једноставно азбест је нешто о чему не треба посебно говорити, сви знамо колико је штетан и колико страха уноси у све нас“, каже директор ОШ „Војвода Степа“ Небојша Животић.

У селу Крива Феја крај Врања зима је била оштра. Толико је оштетила школу, да у њој деца не могу да бораве, па се настава одвија у згради која припада оближњем руднику.

У београдској Бродарској школи тоалети и зидови учионица далеко су од амбијента који школа треба да пружи у 21 веку.

„Кад пада киша поједине учионице прокишњавају. Мислим да би улагања у саме школске зграде морала да буду већа. Ми се трудимо да одржавамо чисто, али кад је све руинирано, онда је и тешко да од тога направите веселу причу“, истиче Тања Ђокић из Бродарске школе.

Ученици траже помоћ

Старе клупе у кабинету београдске школе Уједињене нације у Београду, подстакле су једног ученика да на друштвеној мрежи Фејсбук постави фотографије школе и затражи помоћ.

У појединим сеоским школама има и горих примера. И даље су у употреби пољски тоалети. Ипак, у последње четири године изграђено је 26 нових школа, 14 фискултурних сала, пет ученичких домова. Опремање и поправка школа, пре свега је посао локалних самоуправа.

Зоран Костић из Министарства просвете и науке напомиња да уколико школе немају довољно средстава, министарство има новац Европске инвестиционе банке. „Добили смо премере и предрачуне од многих школа шта треба урадити, а тренутно их разматрамо“, додаје Костић.

Након разматрања направиће се листа приоритета, а помоћ ће најпре добити они који су најугроженији.

РТС

Закон о ограничењу зарада у јавном сектору, који је у скупштинској процедури, има доста пропуста, каже за РТС председник Синдиката „Независност“ Бранислав Чанак. Тај предлог закона довео до апсурдне ситуације да велики број радника у јавном сектору има плату мању од минималне зараде, истиче Чанак.

Упитан о најави протеста појединих синдиката, уколико влада у року од 15 дана не ограничи цене основних животних намирница, Чанак је одговорио да не може то подржати, да је потребно системско решење у тој области и заједно са владом утврдити шта је узрок поскупљења.

Како је истакао Чанак, узроци тога често су поремећаји на тржишту што би могло лако да се регулише, додавши да се боји да постоје картелско- монополски узроци.

Према његовим речима, реч је о послу који траје годинама и захтева ангажовање Министарстава трговине и других министарстава, па и Министарства унутрашњих послова и да се то питање не би могло решити протестима.

Чанак је додао да цене погађају огроман број становника Србије и да није коректно уколико неко на томе жели да профитира.

РТС

БЕОГРАД- Студенти београдског Математичког факултета други дан блокирају наставу, јер не наилазе на разумевање управе да им одобри још један испитни рок, и најављују да ће тражити помоћ од Министарства просвете.

Како је рекла председница Студентског парламента (СП) Лада Маринковић, у обе факултетске зграде тренутно нема наставе.

Раније данас, делегација студената била је на разговору код проректорке за наставу Универзитета у Београду Наде Ковачевић, где им је, како је рекла Маринковић, указано да имају право на шести исптини рок.

Она је најавила да ће студенти сутра предати захтев Министарству просвете за правним тумачењем и прецизирањем броја рокова и истакла да је проблем у томе што је Статут факултета донет пре закона и предвиђа мањи број испитних рокова.

Седница наставно-научног већа факултета, на којој би могла бити донета одлука о захтевима студената, требало би да буде одржана у петак, рекла је председница СП.

Студенти траже и да им се омогући надокнада поена по основу предиспитних обавеза, кроз организовање додатних рокова за полагање колоквијума у испитним роковима, кроз додатне задатке на самом испиту.

Они захтевају да положен писмени део испита из јануара 1, јуна 1 или септембра 1, у случају неизласка на усмени део испита у том року, важи и у наредном испитном року (јануар 2, јун 2, односно септембар 2).

Између испитних рокова мора бити најмање десет дана паузе, оквирни распоред испита за све испитне рокове у школској години мора бити објављен на почетку школске године, захтеви су студената.

Академци траже да се за апсолвенте омогући полагање преосталих испита до краја студија сваког месеца, да се усклади обрађено градиво са часова предавања и часова вежби и да се за све предмете обезбеди одговарајућа литература на српском језику.

ИЗВОР: Танјуг

Председник Скупштине Србије Небојша Стефановић изјавио је данас да је право деце и омладине да одрастају у најбољим условима, јер су они будућност Србије, а да је задатак парламента да доноси квалитетне законе како би ти услови и били реализовани.

„На нама је да у овом дому доносимо квалитетне законе и да размишљамо о томе како да вам живот буде што квалитетнији. То је наш посао“, поручио је Стефановић, отварајући седницу ученичког парламента, која се одржава у оквиру манифестације „Дечја недеља“.

Стефановић је од деце и омладине затражио да се, заузврат, међусобно поштују, да поштују различитости, једни друге, да се друже и да покушају да искористе све моменте среће.

„Једини начин да имате пријатеље је да ви будете пријатељ“, истакао је председник српског парламента, додајући да је инклузија деце, поготово оне са сметњама у развоју, веома важна.

Стефановић је деци поручио и да је веома важно да буду толерантна и да је то вештина коју морају да граде и инсистирају на томе.

У раду ученичког парламента, чији је домаћин Скупштина Србије, учествује више од 40 ученика средњих школа из целе Србије.

Седници су присуствовати и чланови скупштинског Одбора за права детета, чији је Стефановић председник, као и представници Савета Владе Србије за права детета, Министарства рада и социјалне политике, Министарства просвете, као и представници УНИЦЕФ-а и Уније средњошколаца.

Средњошколци на седници разматрају питања правних и моралних оквира који гарантују и обавезују на инклузивност у образовању, а даће препоруке и сугестије за стратегију ученичких парламената о улози ученика у стварању инклузивне школе.

Дечја недеља, отворена јуче, се ове године одржава као део шире националне кампање „Бољи смо заједно“.

РТВ

РТВ

Стратегија образовања Србије до 2020. требало би да се за десетак дана нађе на дневном реду Владе Србије. Документ, који је радило око четрдесет стручњака, има за циљ да образовање учини ефикасним, ефективнијим и праведнијим и по први пут доноси поглед на образовање од вртића до докторских студија.

Нове студенте универзитета у Србији сачекаће свечане академије, нова правила оцењивања и нови измењени Закон о високом образовању. Са новом генерацијом студената стижу и нови студенти проректори, као и парламенти.

За 240.000 студената у Србији сутра почиње нова академска година. За бруцоше сутра свечане академије. Дочекују их и нови Правилник о оцењивању и измене закона о високом образовању. Старије генерације и ове године ће се уписивати са 48 освојених бодова.

Са новом генерацијом бруцоша стижу и нови студенти проректори, нови представници студентских парламената. Многи се одвајају од својих домова, па ће им старије колеге указати на најбитније ствари у студентском животу.

„Низ акција као што су Сајам стипендија, Дани Италије, многе друге акције које се спроводе путем центра за развој каријере показаће студентима да ми иако један од мањих универзитетских центара ништа мање нисмо успешни од других универзитета и да наши студенти овде управо због тога добијају највише“, каже Никола Ивковић студент проректор Универзитета у Крагујевцу.

Још данас ректор Бранко Ковачевић, а од сутра декан Електротехничког факултета, каже да ће најважнији задатак новом ректору Владимиру Бумбаширевићу бити решење питања финансирања универзитета и опстанак на Шангајској листи.

„Још увек се финнасирамо по неким нормативим акоји су из неког другог времена, не постоји реалан систем финансирања, нисмо завршили реформу, нисмо прешли годину за годину, нисмо решили питање стаммбеног фонда, још ту постоји неразумевање између града и републике“, каже Ковачевић.

Декан Медицинског факултета и од сутра ректор Универзитета у Београду академик Владимир Бумбаширевић каже да тешко може да издвоји приоритете јер су они многобројни.

„Оно што је сигурно то је рад на даљем унапређивању наставе, завршетку реформе, затим даље унапређење наставнонаучног рада који је свакако допринео да се и Београдски универзитет нађе на Шангајској листи“, истиче Бумбаширевић.

Они старији студенти и нередне недеље полажу испите и сакупљају бодове за упис.

Продекан Пољопривредног факултета, Зорана Рајић, каже да студенти овог факултета већ трећу годину користе могућност да да стекну до три бода по основу добровољног рада у стакленику или огледном добру факултета. Један бод вреди три дана рада. За сада је бодове прикупило око 200 студената, а ту могућност могу да искористе и академци сродних факултета Универзитета у Београду.

РТС

OPROŠTAJ OD HEROJА

ĐACI: ČIKA GORAN SE ŽRTVOVAO DA NE BI PAO NA NAŠU ŠKOLU, HVALA MU DO NEBA ….. Ekipa Pressa provela dan u Novoj Pazovi, gde je hrabri Goran Savić otišao u smrt da bi spasao đake i decu iz vrtića

Meštani Nove Pazove ističu za Press da pilot Vojske Srbije major Goran Savić (39), koji je poginuo pre dva dana u ovom gradu pokušavajući da spreči da letelica kojom je upravljao usmrti nekoga na zemlji, mora da bude proglašen za nacionalnog heroja. Oni veruju da će deca koju je spasao od smrti jednoga dana o njemu učiti iz udžbenika istorije.

Reporteri Pressa obišli su juče Novu Pazovu kako bi na licu mesta čuli šta o čoveku koji je svesno žrtvovao svoj život kako bi spasao druge misle meštani ove vojvođanske varošice. Mesto gde je hrabri major okončao svoj život udaljeno je svega nekoliko stotina metara od vrtića i škole koje su u sredu ujutru, u trenutku kada je avion pao, bile pune dece.

Izbegnuta katastrofa

Ispred Osnovne škole „Rastko Nemanjić – Sveti Sava“ zatekli smo decu i roditelje. Svaki razgovor vodio se o junačkom podvigu nastradalog pilota.

Vlasnik farbare: Hvala, junače

Grk Prodromos Eftihidis, vlasnike fabrike boja „Viteks“, koja se nalazi tik uz kuću u čije dvorište je pao avion, kaže za Press da je nastradali pilot žrtvovao svoj život da ne bi ugrozio druge.

– Bio sam među prvima koji su pritrčali da mu pomognu, ali njemu, nažalost, nije bilo spasa. Moji radnici i ja smo pokušali da ugasimo vatru na avionu. Još mi je dim u nosu i ustima. Ali kad pomislim da je nesrećni čovek žrtvovao svoj život da ne bi ugrozio naše živote i imovinu, sav se naježim. Šta reći osim veliko hvala, junače – ističe Eftihidis.

– On nije mislio na sebe već na to kako da ne padne na našu decu. Znao je da su u blizini škola i vrtić. On je naš junak i zaslužuje da ova deca sutra o njemu uče iz knjiga. Strašna tragedija, žao mi je njegove porodice, a najviše dece koju je ostavio iza sebe – kaže Ljubica Gundić, baka devojčice koja pohađa ovu školu.

Grupa osnovaca koji su se igrali ispred škole čula je od roditelja šta se desilo

– Čika Goran je najhrabriji pilot na svetu. On se žrtvovao da ne bi pao na našu školu i hvala mu do neba zbog toga – kažu osnovci.

Vaspitačice u „Bubamari“ kažu da ne smeju ni da pomisle šta je moglo da se desi.

– U vreme kada smo na vestima čuli da je avion pao deca u vrtiću su užinala. Pilot je hrabar čovek, vredan divljenja. Mogao je da spase sebe, ali je mislio na druge – rekle su nam vaspitačice.

Na mestu nesreće još uvek stoji srušeni avion „lasta“ kojim je Savić tog dana upravljao. Vojni i policijski stručnjaci juče su nekoliko sati slikali, merili, istraživali. Novinarima nisu dozvoljavali da se približe.

Aleksandar Kovačević, vlasnik kuće u Ulici kralja Petra I Karađorđevića 91, u čije dvorište je Savić prizemljio letelicu, ispričao je za Press kako se sve odigralo. On kaže da je zahvaljujući hrabrom majoru izbegnuta prava katastrofa.

– Mislim da je ono što je Savić uradio prava umetnost i zato on jeste heroj. Prosto je neverovatno da je uspeo da spusti avion na tako malom prostoru. Da je pao samo tridesetak metara dalje, na fabriku farbe „Viteks“, sve u okolini bi izgorelo. Da vidite gde se spustio ne biste verovali, kao da ga je avaks navodio. To je bašta od šest ari između moje kuće i fabrike – priča Kovačević.

Crni dim na sve strane

On kaže da u trenutku kada je avion pao nije bio u kući, već u kiosku koji se nalazi u blizini.

– U kući, na sreću, nije bilo nikoga, ali u kući do mene su se igrala mala deca. Ne smem ni da pomislim šta je moglo da se desi. A evo kako je bilo… Negde oko 10.15 čuo sam tup udarac. Prvo sam pomislio da se nešto desilo u „Viteksu“. Izleteo sam napolje i video crn gust dim u svojoj bašti. Potrčao sam tamo i naišao na padobran ispod koga je ležao pilot. Teško mi je da vratim tu sliku. Pilot je ležao otvorenih očiju, imao je posekotinu na bradi, a iz nosa mu je obilno curela krvi. Nije davao znake života… Ispred, na nekih 30-40 metara, bio je srušen avion u plamenu. Radnici i gazda „Viteksa“ dotrčali su s aparatima za gašenje požara. Mi smo zvali Hitnu i vatrogasce. Ubrzo je stigao transportni vojni helikopter, ubacili su Savića i otišli. Na vestima sam čuo da je pilot kasnije umro i ne mogu vam opisati koliko mi je bilo teško – završava svoju ispovest Kovačević.

Njegova supruga Zorica Kovačević kaže da država mora pilota Gorana Savića da proglasi za heroja.

– Svaka mu čast! To je pravi srpski junak. Njegova porodica treba da se ponosi njime. Da je mislio o sebi, a ne o drugima, ko zna šta bi se desilo i koliko bi bilo nastradalih – kaže Zorica Kovačević.

Oporavak – Tomislav Bećagović uskoro kod kuće

Goranova supruga posetila kopilota

Miloš Bećagović, otac kopilota Tomislava Bećagovića, kaže da se njegov sin uspešno oporavlja i da će uskoro biti pušten na kućno lečenje.

Bećagović stariji za Press ističe da njegov sin i nastradali pilot major Goran Savić sigurno nisu pogrešili prilikom fatalnog leta, već je greška na mehanici aviona najverovatniji uzrok nesreće.

– Toma je u vojsci već 20 godina, sigurno da on i heroj Goran nisu pogrešili prilikom navigacije letelicom. Moj sin je kontrolor u vojsci i kada dođe do nepredviđenih situacija, on istražuje uzroke. Na čitavom batajničkom aerodromu bio je drugi po broju časova letenja. Nisam se čuo s njim, niti su moju suprugu puštali da ga poseti na VMA. Sve što znam je da uskoro dolazi kući – rekao je Miloš Bećagović.

Kako kaže, supruga Gorana Savića juče je posetila njegovog sina u bolnici.

– Čuo sam se s njom telefonom. Toma joj je rekao da su se, videvši da je avion van kontrole, dogovorili da iskoče. Kazao je da je Goran pravi heroj, da je do poslednjeg trenutka ostao u avionu kako bi izbegao civilne žrtve. Nažalost, završilo se fatalno po njega – kaže kroz suze vidno uznemireni Bećagović.

PRESS

U šest gradova Pomoravskog okruga 881 osoba nema ni dana škole

JAGODINA – U tri osnovne škole u Paraćinu, Svilajncu i Belušiću kod Rekovca ukupno 214 odraslih će od ponedeljka, 1. oktobra, pohađati nastavu u okviru projekta „Druga šansa“.

Reč je o projektu besplatnog osnovnog obrazovanja za odrasle osobe starije od 15 godina i namenjen je osobama koje nisu završile osnovnu školu, bilo da su školovanje prekinuli ili da nikada nisu išli u školu.

Projekat se realizuje u više od 70 osnovnih škola širom Srbije, a procenjuje se da će biti oko 4.000 polaznika. Nastava se realizuje kroz tri ciklusa od kojih svaki traje jednu školsku godinu. Polaznici se upisuju direktno u određene cikluse u zavisnosti od toga koliko su prethodno razreda završili.

Prema rečima načelnika Školske uprave u Jagodini Živote Starčevića, u tri škole u Pomoravskom okrugu, u prvom ciklusu od prvog do četvrtog razreda ima 70 polaznika, u drugom ciklusu od petog do šestog – 74 i u trećem, od sedmog do osmog razreda, 70 polaznika.

„U osnovnim školama ‘Radoje Domanović’ iz Paraćina, ‘Jovan Jovanović Zmaj’ iz Svilajnca i ‘Dušan Popović’ iz Belušića nastavu će sprovoditi 47 nastavnika, andragoških asistenata i drugih članova školskog tima koji su prošli obuku za rad sa odraslima. Reč je uglavnom o nastavnicima kojima nedostaje norma“, objasnio je Starčević.

Škole su polaznike okupile u saradnji sa lokalnim samoupravama, Centrom za socijalni rad i Nacionalnom službom za zapošljavanje koji imaju spiskove osoba bez završene osnovne škole.Polaznici su, kaže Starčević, različitih starosnih struktura, a nastava se organizuje uglavnom u večernjim terminima.

Po završetku programa polaznici dobijaju diplomu o završenom osnovnom obrazovanju i sertifikat o stručnoj obuci koje se obavljaju u srednjim stručnim školama.

Cilj projekta je smanjenje broja nepismenih i povećanje zapošljavanja. Procenjuje se da u Srbiji ima 1,35 miliona stanovnika bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovne škole.

Projekat finansira Evropska unija sa četiri miliona evra bespovratne pomoći, a sprovode ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Evropska asocijacija za obrazovanje odraslih (EAEA).

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Jagodini, u šest gradova Pomoravskog okruga je 881 osoba bez ijednog razreda škole, a od toga u Jagodini 649. Nepotpunu osnovnu školu ima 2.277 osoba u Jagodini, Ćupriji, Paraćinu, Svilajncu, Despotovcu i Rekovcu, od ukupno 28.849 nezaposlenih u Pomoravskom okrugu koliko ih je na evidenciji.

КURIR

Синдикат: Не може професора енглеског да оцењује професор математике. – Зоран Костић: Професори се плаше оцењивања

Поједини професори не желе да им на часовима присуствују колеге које их контролишу

Незадовољан начином на који се обавља спољашња провера квалитета рада школа, Синдикат образовања Чачка донео је одлуку да просветне инспекторе, који раде на пословима екстерне евалуације, више не прима у школе, а то ће вероватно прихватити и Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС).

Како је за наш лист рекао Драган Матијевић, председник УСПРС и професор Гимназије у Чачку, наставници замерају саветницима њихову младост, неискуство и нестручност.

– Не може професора енглеског да контролише професор математике или биологије. Они дођу на час, седе, слушају, оцењују на пример да ли наставник довољно анимира децу, а струка је у стотом плану. Просечна старост професора у Србији је 51 година, а радни стаж је 20, и можете мислити како се онда колеге осећају када дође да их оцењује неко ко има четири године радног искуства у школи – каже Матијевић.

По његовим речима, просветним властима је још пре пет година достављен предлог измена правилника о стручно-педагошком надзору, по којем би овај посао радили искусни и стручни наставници.

Да подсетимо, реч је о вредновању квалитета рада образовних институција Републике Србије које је почело ове године, до сада најозбиљнијој провери која неће заобићи ниједну школу у Србији. Просветни саветници ће прочешљати школску документацију, присуствовати настави, разговарати са ђацима, наставницима, директорима…

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја др Зоран Костић, иначе на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, каже да су оцене синдиката паушалне и да је суштина у томе да се наставници плаше да се суди о њиховом раду.

– Одговорно тврдим да у школе увек иде тим и никада није отишао „енглез” да контролише математику, али је могуће да пошаљемо професора енглеског и професора физике. Ја као биолог, са својим искуством, могу да пратим било који предмет, чак и енглески који не говорим – објашњава Костић.

По његовим речима, просветни саветник мора да има најмање осам година радног искуства, резултате у свом раду, професионални углед и лиценцу, а ових дана ће стручњаци који обављају спољшњу проверу квалитета добити и међународни сертификат.

– Дакле, просветни саветник не може да буде било ко. Сви просветни саветници, а то знам јер је то у мом сектору, имају положен испит и нико ко није добио сертификат не може да обавља екстерну евалуацију. Осим тога, управо на предлог синдиката, биће направљена листа спољњих сарадника, са које ће се узимати људи уколико у школској управи нема стручњака одговарајућег профила – каже помоћник министра.

Он тврди „да су стандарди за спољашну евалуацију фантастични” и да се тачно могу открити добре и лоше стране једне школе.

– Ми смо све то испробали у 30 школа и сами наставници су одали признање што су откривене слабе тачке. А реч је иначе о школама које су добиле највишу оцену (четворку). Осим тога, у чему је проблем ако и дође млад наставник, који, на пример, познаје интерактивну наставу коју ја нисам предавао 30 година. Није овде проблем у неискуству и нестручности, већ у томе што мора да се обави контрола и што они не желе да их оцењују – сматра Зоран Костић.

А на наше питање шта ће се догодити уколико синдикат заиста донесе одлуку на нивоу Србије да школе затворе врата за саветнике који раде овај посао, Костић одговара:

– Синдикат може да донесе одлуку какву хоће, али образовне институције морају да раде свој посао, а директор је одговоран за законитост рада. У овом послу нема фалширања, нити се гледа само један час, већ се даје комплетна оцена квалитета рада школе, што укључује и присуство на часу, анализу документације, разговор и са теткицама и са директорима… Сврха вредновања није кажњавање, него унапређење рада школа.

Сандра Гуцијан

———————————————————–

Зашто је четворка највиша оцена

Школе добијају оцене од један до четири, а петица је намерно избегнута да се не би прибегавало средини, односно оцени три. У Правилнику пише да је четворка најпожељнија ситуација – у школи преовлађују јаке стране, а ситни недостаци не утичу на квалитет рада. „Јединица” значи да изразито преовлађују слабе стране које угрожавају напредовање и развој ученика, па су неопходне хитне активности и стручна помоћ за отклањање недостатака.

ПОЛИТИКА

Министар просвете Жарко Обрадовић изјавио је да ће синоћ усвојене измене Закона о високом образовању омогућити готово свим студентима природних наука да се школују о трошку државе, да ће се број бодова за упис повећавати, а испитних рокова ће бити мање и да неће бити отпуштања у просвети.

У интервјуу Танјугу министар просвете, науке и технолошког развоја казао је да је изменама Закона, које ступају на снагу до 1. октобра омогућено да већи број студената упише годину и да се школује о трошку државе.

Он је појаснио да је 48 освојених бодова основ за рангирање унутар квоте коју је држава одредила, али да на неким факултетима има студената који и са максималних 60 бодова нису „буџетски“ студенти.

Рангирање и буџетски или самофинансирајући статус зависе од тога који је факултет у питању, од броја бодова, просека оцена, објаснио је Обрадовић и навео да је изменама Закона омогућено Националном савету за високо образовање да донесе Национални оквир квалификација, који би омогућио усаглашавање звања и нивоа образовања.

Погодности за апсолвенте

Ефикаснијем студирању требало би да допринесе и чињеница да је сада факултетима дата могућност да одреде број испитних рокова за студенте који су одслушали све предмете.

Тако се, између осталог, убудуће не може десити да морају да чекају завршетак семестра да би полагали испите.

Апсолвентима је продужено право на финансирање за шест месеци, тако да сада износи годину дана, и то ако су одслушали све предмете и остварили 48 бодова из претходних година као услов за упис, објаснио је Обрадовић новине у Закону.

Смањиваће се број испитних рокова, а повећавати број бодова за упис

Истичући да близу 54 одсто студената државних високошколских институција студира о трошку државе, Обрадовић је рекао да ће у новој школској години бити шест испитних рокова, а да ће се наредних година број бодова за упис повећавати, док ће се број испитних рокова смањивати.

Од школске 2014/15. услов за упис ће бити 60 бодова, а биће четири испитна рока, навео је министар.

Финансирање преузимају универзитети?

Обрадовић је додао да ће тада питање финансирања највероватније бити „пребачено“ са Министарства на универзитете.

То ће, како каже, ректорима дати могућност да заједно са деканима на другачији начин сагледају питање финансирања високошколских установа.

„Убеђен сам да ће њихов угао гледања на трошење средстава која добију тада бити другачији. Сада су све очи уперене у нас и ми смо одговорни за све. Није поента у одговорности, него у потреби да трошење новца буде транспарентно и да сви знају где иде новац“, рекао је Обрадовић.

Упркос чињеници што држава дугује факултетима за материјалне трошкове, Обрадовић ове јесени и зиме не очекује хладне учионице и амфитеатре, због неплаћених рачуна топланама и електранама.

„Практично, сваке јесени са факултетима и топланама у Београду и у другим градовима и локалним самоуправама тражимо решење како да се ове обавезе плате или како да се пролонгира плаћање, да не бисмо били у ситуацији да нам учионице буду хладне и да не може да се држи настава“, рекао је Обрадовић.

Контрола истурених одељења факултета

Говорећи о ребалансу буџета, Обрадовић је навео да се одустало од идеје узимања дела сопствених прихода факултета и њиховог сливања у државну касу.

„Сопствени приходи не иду за плате запослених, не кажем да негде нема и тога, али већина тај новац користи за унапређење услова студирања и да нема тих средстава ситуација би била јако лоша“, рекао је министар.

Он је навео да од октобра просветна инспекција креће у контролу истурених одељења факултета, у сарадњи са Комисијом за акредитацију и Националним саветом за високо образовање.

Обрадовић је најавио да ће почетком октобра бити усвојена Стратегија развоја образовања, као и да очекује да ће идуће недеље бити постигнут договор са синдикатима о протоколу о зарадама и осталим примањима.

„Влада је одлучна у намери да у просвети не буде отпуштања“, рекао је Обрадовић и истакао да ће и они који су проглашени технолошким вишком примати плату, у складу са законом.

РТВ