НА ЕКСКУРЗИЈУ ОДЕ ЦЕЛА ПЛАТА
Roditelji sve teže izdvajaju novac za putovanja đaka
Kriza se oseća i kad su u pitanju đačke ekskurzije. Iako su ta putovanja srednjoškolcima često prvi olazak u inostranstvo, a mlađima jedini način da upoznaju svoju zemlju, roditelji sve teže namiču novac za njih. Za jednog srednjoškolca treba odvojiti celu platu.
Ne treba da čudi što se sve manje đaka prijavljuje na ekskurzije. Tako, na primer, od 34 učenika drugog razreda Ekonomske škole u Zaječaru, odeljenje turistički tehničar, ekskurziju početkom oktobra može da priušti samo njih sedmoro. I tu je početak ove, po đake, tužne priče, jer ukupno iz pet odeljenja Ekonomske škole od 140 učenika na ekskurziju bi išlo samo njih 50 – jedva jedan autobus! Jasno je i zašto. Za pet dana u Pragu, od toga jedan u Beču, treba izdvojiti 35.800 dinara, uz to dodati još 3.000 dinara za dnevnice profesora, a platežna moć Zaječaraca nije za pohvalu – ima roditelja koji zarađuju 10.000 dinara mesečno.
CENE NEREALNE
Iako se ovaj višednevni izlet do Praga plaća u 14 rata, Marina Trandafilović, majka jednog deteta koje bi išlo na ekskurziju, kaže da je to zadovoljstvo veoma skupo.
– Obećali smo ćerki da će ići u Prag ukoliko se prijavi dovoljan broj dece. Ali, mislim da je moglo da se pronađe neko jeftinije rešenje jer je za naše uslove života ova ekskurzija luksuz – kaže Marina Trandafilović.
Profesor Dragan Petrović, predavač na svim ekonomskim grupama, kaže za “Blic” da su cene ekskurzija nerealne.
– Pojedine agencije specijalizovale su se samo za ovu oblast i žele da se na brzinu obogate. Ali ne verujem da će imati velike koristi od toga – primer su sedmoro prijavljenih učenika iz mog odeljenja. Očekujem da ćemo u dogovoru sa agencijom umanjiti cenu za oko 7.000 dinara, što je opet puno jer roditelji većine učenika nemaju para da svojoj deci priušte izlet u inostranstvo na nekoliko dana – kaže Petrović
A cene đačkih ekskurzija variraju od agencije do agencije. Slična ekskurzija kod “Oktopod travela” prošle godine koštala je 265 evra pet dana u Pragu sa polupansionom.
– I ove godine cene će ostati na nivou prošlogodišnjih – kaže za “Blic” Vojka Bošković iz te agencije, dodajući da su u cenu uračunati i svi propratni događaji, izlasci, izleti.
Ekstra troškove imaju maturanti, odnosno njihovi roditelji. Osim ekskurzije koja im je poslednja zajednička, te bi trebalo da bude nezaboravna, uz taj trošak (dok se otplaćuje ekskurzija), udar na budžet je i priprema za matursko veče.
Uprkos svim troškovima, ekskurziju ne treba propustiti i zbog njenog edukativnog karaktera. S tim se slaže i Marina Bunčić, školski psiholog.
– Osim druženja i zabave, važno je da dete vidi i upozna nešto novo, i da to uporedi sa svojim prethodnim iskustvima, odnosno sa onim što je do tada učilo u školi – kaže Bunčićeva, dodajući da su ta putovanja takođe važna i zbog toga što većina srednjoškolaca po prvi put vidi inostranstvo.
SKUPI I IZLETI
O tome gde će đaci na ekskurziju odlučuje savet roditelja i direktor, kaže za “Blic” Savić Minić, direktor Pete beogradske gimnazije.
– Od ponuda na tenederu izabaremo najpristupačniju, glasanjem, i u suštini niko od roditelja se ne buni. Tako su u oktobru prošle godine maturanti boravili sedam dana na severu Italije za 319 evra sa polupansionom. Sada razmatramo ponude za narednu školsku godinu i mislim da se cena ekskurzije za maturanete neće mnogo razlikovati od prošlogodišnje – objašnjava Minić.
Roditelji se žale i na to da su jednodnevne ekskurzije skupe, kreću se od 1.500 do 2.500 dinara.
I ne završava se priča uplaćivanjem ekskurzije, u dodatne troškove spada i vađenje pasoša, neretko, srednjoškolci nemaju ovaj dokument pa je tu dodatnih 2.500 dinara. Uz to, đaku treba dati i džeparac, što je još 5.000 do 10.000 dinara, i kada se sve sabere, ode više od jedne prosečne plate na ekskurziju, ko ima sreće da ima prosečnu platu. Troškova puno, a uživanja, kako za koga. Za roditelje ne sigurno.
Šta koliko košta
Nije lako izdvojiti, na primer, 289 evra za šestodnevnu ekskurziju po Italiji. Ali, kada se to uradi, đak srećan, a roditelj se obično pita šta njegovo dete dobije za te pare? Vojka Bošković iz „Oktopod travela“ napravila je kalkulaciju i objasnila nam gde ode skoro 290 evra.
– Prevoz iznosi 75 evra, a smeštaj u hotelu uz polupansion staje 125 evra. Vodiča roditelji plaćaju 14 evra, lekara šest, osiguranje pet evra. Za raznorazne gratise ode 14 evra, a na ulaznice za diskoteke 15 evra. Ostale ulaznice za muzeje i slične ustanove koštaju 15 evra, i na kraju agencija zaradi od 10 do 20 evra po đaku – kaže ona.
BLIC
СТУДЕНТИМА НАПЛАЋУЈУ И ХЕФТАЊЕ !
Kako sve pljačkaju kademce
Pored toga što zarađuju na školarinama, pojedini fakulteti na ime „sitnih troškova” i administrativnih usluga po studentu uzmu dodatnih 25.000 dinara
U Srbiji znanje sve više košta
BEOGRAD – Čerupanje!
Fakulteti na Beogradskom univerzitetu studentima osim znanja nude i obavezan cenovnik akademskih usluga, pa se događa da na „sitne troškove” oni daju više od 25.000 dodatnih dinara godišnje.
Samofinansirajući studenti, pored školarine, koja se na fakultetima kreće od 45.000 do čak 240.000 dinara, moraju da plaćaju i razne potvrde, obrasce i dokumenta, pa čak i ono što je zakonom oslobođeno takse.
– Problem je što studenti ne znaju koje su sve usluge namirili plaćanjem školarine, jer ona nije transparentna. To ostavlja prostor fakultetima da naplaćuju razne usluge koje bi trebalo da budu besplatne. Tako neki uzimaju novac za prijavu ispita i od budžetskih studenata, za uverenje o statusu i promeni predavača, što bi moglo da se podvede pod koruptivnu radnju – objašnjava Milan Krstić, student prorektor Beogradskog univerziteta.
Različiti fakulteti dovijaju se na različite načine kako bi dopunili svoj budžet, pa se među stavkama koje naplaćuju nalaze i heftanje obrazaca, sveske za polaganje kolokvijuma, uvid u ocene i propušteni časovi vežbi.
– Odraše nas! Samo prijava ispita košta 350 dinara, ako uplaćuješ posle roka 900, a svako prijavi bar tri ispita u roku. Mi plaćamo čak i sveske za polaganje kolokvijuma, koje koštaju 60 dinara, tako da se nakupi dosta para – kaže jedan student Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Usluge koje se naplaćuju, a oslobođene su taksi
♦ Prijava ispita za studente na budžetu od 200 do 2.500*
♦ Prijava ispita na masteru do 5.000
♦ Uverenje o statusu 20 do 500
♦ Promena predavača do 2.300
*cene su izražene u dinarima
Šta plaćaju
♦ Školarina od 45.000 do 240.000*
♦ Knjige (komplet na FON za prvu godinu studija košta 16.000)
♦ Diploma do 12.000
♦ Duplikat indeksa 6.000
♦ Promena podataka do 1.000
♦ Uvid u ocene do 1.500
♦ Poništavanje ispita do 2.000
♦ Heftanje – 5
♦ Sveske za kolokvijume – 60 po komadu
♦ Propušten čas vežbi – 200
♦ Promena smera ili odseka – 6.000
♦ Uverenje o položenim ispitima – 700
♦ Ispisivanje sa fakulteta do 1.000
*cene su u dinarima
Kurir
УЧЕНИЦИ 39 МАШИНСКИХ ШКОЛА У КРАГУЈЕВЦУ
Politehnička škola
Danas i sutra u Politehničkoj školi u Kragujevcu biće održano 19. takmičenje učenika mašinskih škola Srbije. Na takmičenju će učestvovati 39 škola i 98 takmičara koji će se nadmetati u četiri obrazovna profila.
Republičko takmičenje učenika mašinskih škola Srbije danas će svečano biti otvoreno u 16 časova, nakon čega će uslediti prezentacija škole domaćina i izrada testa znanja.
U subotu, 12. maja, učenici ovih srednjih škola će imati priliku da provere i svoje znanje u izradi praktičnih radova u radionicama škole.
U sklopu takmičenja ove godine će u kragujevačkoj školi biti održana i revija primenjene nauke i tehnike, kao i takmičenje grafitera u organizaciji Učeničkog parlamenta Politehničke škole i prezentacija ATC projekta.
Rezultati takmičenja će se znati u subotu oko 19 časova.
Autor / izvor: Šumadijapress
МАЛА МАТУРА, ВЕЛИКИ ПРОБЛЕМИ?
Наредба Министарства просвете да се мала матура обележава само у основним школама наишла је на одобравање великог броја родитеља. Међутим, неки директори се жале „да је упутство стигло касно, јер су аранжмани већ уговорени“.
Обележавање завршетка основне школе више неће моћи да се организује у угоститељским објектима, већ само у школама, што је наишло на одобравање великог броја родитеља, али не и неких директора.
Министарство просвете и науке је пре пар дана проследило директорима обавезујуће упутство у којем стоји да се мала матура више не слави у кафанама, јер то није примерено деци, рекао је помоћник министра просвете Желимир Попов.
То је, како је рекао Попов, подигло буку код неких директора, под изговором да је упутство стигло касно, јер су „аранжмани“ већ уговорени.
„Жалопојке директора да је упутство стигло касно нису основане, јер смо још од септембра тако нешто наговештавали“, рекао је Попов и навео да ту стоје други разлози, односно новац који директори узимају у договору са ресторанима.
Он је навео да се тако из једне школе у Врању правдају да немају хигијенске, просторне ни сигурносне услове да у школи организују малу матуру.
„Како је школа радила ако није имала хигијенске услове“, упитао се Попов и навео да познаје све школе у Врању и да све могу да прославе завршетак школовања у самој згради, а не у хотелу, где траже да се то обележи.
Министарство, како је навео, стоји иза онога што цело друштво тражи и тај потез је наишао на одобравање огромног броја родитеља и целе заједнице.
Он је упитао ко ће бити одговоран ако се нешто деси детету.
„Не само то, чим сте у кафани, то тражи другачију гардеробу. Девојчице од 15 година се кварцују, надограђују нокте и носе штикле од 15 центиметара. То је смешно да се види. То је и скупо“, рекао је Попов.
Како каже, школе су осам година биле добри домаћини својој деци, па ће и за прославу мале матуре. Обавеза обележавања завршног испита у школи предвиђена је и предлогом закона о основном образовању и васпитању, који чека на усвајање.
РТС
ТМУШИЋ: ЧЕСТИ ПРИГОВОРИ УЧЕНИКА НА ЗАКЉУЧНЕ ОЦЕНЕ
Начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић изјавио је данас да тој инспекцији стиже доста приговора ученика на закључне оцене, а да је прошле године било 83 таква приговора.
„Добијамо доста приговора на закључне оцене крајем школске године, а други велики период када су пријаве такође честе је август када су поправни испити“, казао је Тмушић гостујући јутрос на РТС-у.
Како је казао, родитељи не морају да чекају крај школске године, када се закључују оцене, већ да приговор могу да дају на сваку другу оцену добијену током године, уколико сматрају да њихово дете није адекватно оцењено.
Тмушић је рекао да највише приговора има у већим местима и знатно више у средњим него основним школама.
Он је казао да према Правилнику о оцењивању, оцена мора да буде јавна и да ученику треба да буде образложено зашто је добио одређену оцену.
Како је навео, ученик у једном полугодишу у основној школи треба да буде најмање четири пута оцењен, а у средној најмање три пута.
Он је казао да су примећене жалбе ученика на то да професори оцењују и онда када то нису најавили ученицима.
Такође је указао да писмено проверавање наставног градива треба да буде најављено.
Говорећи о томе како се одлучује ко ће бити ђак генерације, рекао је да би такав ученик требало да има примерено владање, да је у одређеној школи био од почетка до краја школовања, да има одличан успех, да се истицао током наставе, да има добар однос са другом децом…
Како је казао, критеријуми би у свакој школи требало да буду транспарентни и да сви ученици буду упознати са тиме.
РТВ
ПРВИ МАЈ У СРБИЈИ ПРВИ ПУТ ОБЕЛЕЖЕН 1893.ГОДИНЕ
Međunarodni praznik rada
Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije
– Širom sveta obeležava se Međunarodni praznik rada, Prvi maj. Taj praznik je ustanovljen u znak sećanja na taj dan 1886. godine, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.
Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do 1. maja 1886. godine.Kao odgovor tim zahtevima usledila je represija, i u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Sedmorica sindikalnih aktivista osuđeni su na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale, odlučio je da se od 1890. godine 1. maja širom sveta održavaju masovne manifestacije, demonstracije i štrajkovi, kao jedan od vidova klasne borbe, što je do kraja 19. veka i početkom 20. dobilo masovne razmere.
Prvi maj u Srbiji obeležen je 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Prva prvomajska proslava u seoskim sredinama u Srbiji bila je u selu Dubona, kod Mladenovca dve godine kasnije.
Iako se praznik rada obeležava širom sveta i u mnogim zemljama je praznik, on je najmasovnije, na najvišem nivou, kao jedna od centralnih državnih manifestacija obeležavan u socijalističkim zemljama, kada su održavane parade i slične manifestacije.
Poslednjih godina, prvomajski protesti ponovo dobijaju vidove protestnih okupljanja nezadovoljnih, mada su u negdašnjim socijalističkim zemljama izgubili na masovnosti. U Srbiji i regionu vremenom se ustalila praksa izlaska u prirodu na taj dan na prvomajski uranak.
Prema Zakonu o državnim praznicima, prvomajski praznik se u Srbiji neradno obeležava dva dana.
КURIR
ДОГРАЂЕНА ШКОЛА У НОВОМ ПАЗАРУ
Отворен дограђени део Основне школе „Рифат Бурџевић Тршо“ у Новом Пазару. У новим просторијама наставу ће похађати 720 ђака у обе смене. Образовање нових кадрова нема смисла ако они сутра не буду имали посао, рекао министар просвете и науке Жарко Обрадовић у Краљеву.
Министар просвете и науке Жарко Обрадовић отворио је у Новом Пазару дограђени део Основне школе „Рифат Бурџевић Тршо“, који ће омогућити да 720 ђака похађа школу у две смене.
Неопходна веза факултета с привредом
Образовање нових кадрова нема смисла ако они сутра не буду имали посао и зато је од стратешког интереса и Машинског факултета у Краљеву и свих других високошколских установа да остваре контакт са привредом, рекао је министар науке и просвете Жарко Обрадовић приликом обиласка једине високошколске установе у Краљеву.
Овај факултет је пре месец дана добио акредитацију за основне студије грађевинског инжењерства, једине на ширем простору централне Србије. „Једна је ствар да је то једини факултет овог смера у ширем окружењу, а друга где се ће се та деца сутра запослити. Зато је неопходна веза са привредом“, рекао је министар Обрадовић.
Обрадовић је рекао да су у протекле четири године завршене две школе у Новом Пазару, трећа се гради, отвара се Студентски ресторан, а 1. октобра почиње и изградња Студентског дома у том граду.
„Нећемо стати на томе, јер је Нови Пазар град у коме има велики број младих људи, а с обзиром да је образовање потребно, нужан услов је изградња нових школа“, напоменуо је Обрадовић приликом отварања школе, коме је присуствовао и министар рада и социјалне политике Расим Љајић.
Министар је навео да ће се средства за то бити обезбеђена било из републичког буџета или кредита, јер, како је рекао, мора се направити мрежа школа која одговара демографској ситуацији и потребном развоју Републике Србије.
Изградња дела школе финансирана је у оквиру прве фазе Програма „Модернизација школа“ Министарства просвете, из средстава зајма Европске инвестиционе банке. Израду пројекта обезбедило је и финансирало Министарство науке и просвете, а инфраструктрурне радове град Нови Пазар.
Дограђени део школског објекта површине је 1.342 квадратних метара, а састоји се од две етаже и обухвата учионице, оставе за опрему, специјализоване учионице и санитарне просторије.
Објекат је пројектован према савременим стандардима, узимајући у обзир безбедност и похађање наставе особа са инвалидитетом.
У оквиру постојећег објекта школе извршена је комплетна реконструкција санитарних просторија, а вредност завршених радова износи око 900.000 евра без ПДВ-а.
Школа је опремљена намештајем, наставним средствима и училима, аудио, видео и рачунарском опремом у вредности од око 200.000 евра.
РТС
И ПОСЛЕ СТУДИЈА – ПРОМЕНА ПРОФЕСИЈА
У блиској будућности свако ће у току радног века морати да промени неколико професија, па је за данашње студенте важно да, када дипломирају, не мисле да су за читав живот завршили са образовањем, један је од закључака конференције министара образовања у Букурешту.
За младе људе пресудно је да су свесни тога и да још током школовања науче да решавају проблеме, а да учење напамет избегавају, рекао је Танјугу државни секретар Министарства просвете и науке Радивоје Митровић, по завршетку конференције.
Цео европски простор, како каже, тренутно је највише концентрисан на квалитет високог образовања, мобилност студената и заједнички оквир квалификација, који људима треба да омогући кретање приликом запошљавања, без икаквих препрека.
То значи да универзитети и државе које не понуде квалитетно образовање неће бити интересантни чак ни за најближе окружење, рекао је Митровић.
„Ако студент послуша један, два семестра на пример у Загребу, и када се врати, ако не можеш да му то признаш, онда нема мобилности“, рекао је Митровић.
Он сматра да је управо признавање звања и квалификација стечених на другим универзитетима током привременог боравка, изазов који очекује све земље Болоњске декларације.
Образовање се, како каже, доживљава као шанса и један од кључних фактора за излазак целог света из кризе, па и наше државе.
„Шта је то што треба брзо мењати, да бисмо новац пореских обвезника на најбржи начин опредметили, како би држава, привреда и друштво изашли што пре из кризе“, рекао је Митровић.
У Букурешту, где је у петак завршена конференција министара земаља које примењују Болоњску декларацију, Србија је добила оцену 3,11, нижу него пре три године.
Оцењивано је 47 држава, али је много више земаља учествовало – САД, Кина, Јапан, велики број афричких и азијских земаља.
„Оцена је резултат онога што је урађено до пред крај прошле године. Зато је нижа него што би била да се сада врши оцењивање, када припремамо стратегију развоја образовања“, рекао је Митровић Танјугу.
РТВ