Ima 23 godine, završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu, govori pet jezika, sarađuje sa vodećim svetskim centrima za bioinženjering i – ne pada joj na pamet da ode iz Srbije

Tijana Đukić

Kragujevac – Iz škole je ostala anegdota: „Tijani nije važno da bude prva, važno joj je samo da osvoji sto poena. A, sa sto poena si uvek prvi“. I tako kroz Osnovnu školu „Moma Stanojlović“, pa kroz srednju, a posle i na fakultetu. Uvek prva i uvek đak i student generacije – Tijana Đukić.

Ova mlada Kragujevčanka ima 23 godine, a već je gotovo sve postigla u životu, bar kada je reč o obrazovanju. Pre nepunih mesec dana završila je master studije na Fakultetu inženjerskih nauka. Prosečna ocena ista kao i na osnovnim studijama – čista desetka. S tim da je poslednji stepen studija završila jedan semestar pre roka.

– I sve ispite sam dala iz prvog pokušaja – dodaje ova mlada naučnica, koja je već kao srednjoškolka počela da sarađuje sa profesorom dr Milošem Kojićem, koji je u Kragujevcu, pri SANU, osnovao Istraživačko-razvojni centar za bioinženjering.

POLITIKA

Тим студената београдског Правног факултета освојио прво место на припремном турниру за светско такмичење из области међународног права.

Група студената београдског Правног факултета освојила је прво место на припремном турниру за светско такмичење из међународног трговинског и арбитражног права.

Pravni fakultet

На овај начин су се директно се пласирали у финале које ће бити одржано крајем марта и почетком априла у Бечу

Факултет су на такмичењу представљале студенткиње Јелена Арсић, Ања Тасић, Ана Петровић и Вања Вујновић, а тренер тима био је сарадник у настави, Урош Живковић.

Екипа студената освојила је прво место у конкуренцији тимова из Италије, Француске, Швајцарске и Финске, а припремно такмичење у Милану одржано је у организацији Миланске арбитражне коморе, кажу на Правном факултету и наводе да су београдски студенти одбранили титулу првака од прошле године.

Други део београдског тима на припремном такмичењу у Минхену заузео је друго место и они ће такође представљати факултет на финалном турниру у Бечу.

Правни факултет немачког универзитета из Хајделберга имао је два поена више од нашег тима, док су студенти из Фрајбурга, Минхена, Париза, Мадрида, Москве, Беча и других градова, у укупном пласману остали иза београдског тима.

Тим Правног факултета је на овом такмичењу представљало шест студената Стефан Голубовић, Марина Николић, Ана Одоровић, Анђа Савић, Мина Срећковић и Анђелка Тодоровић, а тренер је био асистент Марко Јовановић.

Финале такмичења биће одржано од 31. марта до 5. априла, а коначну проверу пред такмичење у Бечу наши студенти имаће у Београду, крајем марта, када Правни факултет организује „Пето београдско отворено првенство у арбитражи“ за који се регистровало 36 тимова из 25 земаља света и преко 170 арбитара из земље и иностранства.

Студенте за такмичење у Бечу већ десет година за редом припремају професор Владимир Павић и асистент Милена Ђорђевић.

РТС

Министар просвете и науке Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да је стратешки приоритет Србије повећање броја високообразованих људи, као и да је потребно рангирање универрзитета ради подизања квалитета и нивоа знања.

Циљ је, дакле, да имамо доступно и квалитетно високо образовање, рекао је Обрадовић на међународној конференцији о квалитету у високом образовању.

У светским оквирима, рекао је Обрадовић, квалитет високог образовања највише се мери и изражава кроз рангирање универзитета

Србија има два века богату и успешну традицију високог образовања и по резултатима припада европском простору високог образовања, рекао је он.

Према речима Обрадовића, Србија има седам државних универзитета, осам приватних и осам приватних факултета који нису у саставу универзитета, на којима се школује више од 240.000 студената.

Обрадовић је, међутим, указао да је трансфер знања и технологија у секторе производње, услуга и друштвених делатности недовољан.

Наша настојања да изградимо модерну тржишну привреду тек треба да доведу до успостављања цикличног ланца између образовања, истраживања, њихове примене, односно привреде и повратног остваривања профита који ће се поново улагати у образовање и истраживање, рекао је Обрадовић.

Обрадовић је рекао да је рангирање потребно ради подизања квалитета, повећања нивоа знања, развоја сарадње између универзитета, професора, студената, као и дистрибуције знања.

Председник Европске асоцијације универзитета Жан Марк Рап рекао је да ова асоцијација окупља више од 850 универзитета из 47 држава Европе и 35 ректорских конференција.

У Европи не постоји јединствени систем квалитета високог образовања, али стандарди Европске уније су смернице које дају оквире за добро праксу, рекао је Рап.

РТВ

Обвештавају се чланови ГСПРС «Независност» и запослени у установама образовања и васпитања да је Заштитнику грађана упућена Притужба због непоступања органа:

СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

ГРАДСКЕ УПРАВА

НАЧЕЛНИЦЕ ГРАДСКЕ УПРАВЕ

у предмету који је достављен још 23.01.2012. године, а са чијим садржајем се можете упознати.

У Притужби смо навели под тачком ВРСТА ПРАВА И СЛОБОДА КОЈА СУ ПОВРЕЂЕНА:

 -Неуважавање репрезентативног Синдиката ГСПРС «Независност» као социјалног партнера од стране представника власти, конкретно Начелнице градске управе Града Београда – Весне Ивић, непоступање по предмету достављеном још 23.01.2012. као и нереаговање на случај дискриминације запослених у основним и средњим школама и домовима ученика од стране службеног лица.

                                                                                                                                                            Ружица Тодић Брдарић

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ

Међународни дан жена – 8. март обележава се  широм света. Tим поводом  Секција жена УГС Независност  издала је

С А О П Ш Т Е Њ Е

Међународни дан жена, 8. март, је датум који је уско везан за раднички покрет и синдикализам, али је током времена прерастао у празник којим се одаје признање женама које су пре једног века започеле борбу за политичка, економска и социјална права жена. Данас је 8. март глобални празник жена и широм света обележава се на различите начине – у неким земљама проглашен је државним празником, а у неким овај датум обележавају поједине женске организације.

Међутим, у Србији, као и у многим другим социјалистичким земљама овај празник изгубио је своју идеолошку основу и постао мешавина Мајчиног дана и Валентинова, а обележавао се на исти начин на који се обележавају поменути празници у западним земљама. Разлог за то углавном лежи у чињеници да су жене у социјалистичком друштвеном уређењу имале висок степен социјалне и економске заштите, чиме је, сматрало се, равноправност жена и мушкараца у потпуности остварена. Промена друштвеног уређења није значила само повратак у капитализам као економски систем, подразумевала је и промену других друштвених вредности чија је последица репатријархализација друштва, а самим тим и ново (а старо) схватање улоге жена у друштву. Начин обележавања, односно, прославе 8. марта у социјалистичком периоду и промена друштвених вредности током транзиције резултирали су отпором према овом празнику међу самим женама као “комунистичком реликту који понижава жене”. Позитивно друштвено наслеђе из тог периода и остварена економска и социјална права многе жене данас прихватају као нешто што се подразумева, а не као резултат женске борбе дуге један век.

Изузетно дуг транзициони период у Србији, проблематична приватизација и економска криза утичу на целокупно становништво Србије, али не подједнако на све. У условима високе стопе незапослености, од жена се прећутно очекује повлачење са тржишта рада и уступање радних места мушкарцима. Поред тога, иако је донет читав сет антидискриминационих закона који би требало да заштите економска и социјална права жена, они се у пракси не примењују, а запослене жене се на радним местима свакодневно суочавају са проблемима вишеструке дискриминације и полако прихватају такво стање као уобичајено и непромењиво. Жене у Србији су данас у позицији поновног освајања права на достојанствен рад и очувања оно мало друштвених и економских права, колико је током транзиције преостало.

Међународни дан жена, 8. март, је дан који Секција жена УГС Независност жели да обележи на посебан начин и широј јавности упути више порука:

● Сва права које су жене у Србији оствариле и која полако губе, резултат су вековне борбе жена и од њих се не сме одустати;

● Синдикат је једина организација која на адекватан начин може да заштити постојећа и оствари већа радна права жена;

● Али, …..

1. Да ли су послодавци , радници и Влада непријатељи или партнери са заједничким интересом који се остварује кроз социјални дијалог?

2. Има ли стварног социјалног дијалога и какве су нам позиције када је у питању ТО трипартитно тело Социјално Економски Савет ?

3. Да ли је некада на дневном реду СЕС-а било посрављено неко од питања везаних за положај жена у транзицији, дискриминацији, неформалној економији, дискриминацији на основу старосног доба, здравственог осигурања….

Сматрамо да ћемо овим порукама допринети јачању свести и охрабрити жене да се активно укључе у заштиту својих права на организован начин – кроз синдикално деловање и афирмацији женског активизма.

Секција жена УГС Независност је од формирања 1989. године, до данас, имала многобројне активности чији је крајњи циљ био јачање свести, заштита и промовисање радних и социјалних права жена – едукација чланица, кампање, истраживања о положају жена на тржишту рада, итд. Обележавање Међународног дана жена је једна од тих активности коју је Секција жена последњих 7 година спроводила самостално, или у сарадњи са Секцијом жена Самосталних синдиката Србије у виду уличних акција, дељења пропагандног материјала и симболичних поклона.

Многе невладине организације обележавају овај дан на пригодан начин, али у сфери социјалних и политичких права жена, у складу са оквирима свог деловања. Секција жена УГС Независност прва је покренула осмомартовску кампању на тему радних права жена и повратак идеолошкој основи овог празника, при чему се економска права жена афирмишу као услов остваривања свих осталих права.

С тога:

Порука Влади:

„ПРИМЕЊУЈТЕ И КОНТРОЛИШИТЕ ЗАКОНЕ КОЈЕ СТЕ ДОНЕЛИ…“

Порука послодавцима:

„ПРОФИТЕ СТВАРАЈУ ЉУДИ…ВАША ПРАВА ПОДРАЗУМЕВАЈУ ОДГОВОРНОСТ И ОБАВЕЗУ…!“

Порука синдикатима:

„МЕЊАЈУЋИ СЕБЕ МЕЊАТЕ И ОКРУЖЕЊЕ…!“

Порука женама:

„ УЗМИ СВОЈ ЖИВОТ У СВОЈЕ РУКЕ…!“

Секција жена УГС Независност

Profesori Desete beogradske gimnazije juče su, ni krivi ni dužni, morali da se švercuju u gradskom prevozu na putu do posla jer im na „busplus“ kartama nije uplaćena mesečna naknada za troškove prevoza.

– Posebnu neprijatnost doživele su dve profesorke koje su naletele na kontrolore. Jedna je uspela da pobegne, a drugoj su kontrolori oprostili, ali su preživele veliku neprijatnost – priča za „Alo!“ Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kome su profesori iz Desete prijavili problem. Iz „Busplusa“ poručuju da direktorka gimnazije nije na vreme trebovala karte, ali da će zaposlenima pretplatne karte biti uplaćene u roku od 48 sati. Ovaj problem ima još 15 škola u Beogradu

S. Đ.

Uprava Arhitektonskog fakulteta u Beogradu uzela je od 60 studenata prve godine master studija depozit od ukupno 2.400.000 dinara (svaki student po 40.000 dinara) kao uslov za upis. Obećali su da će novac biti vraćen ako Ministarstvo prosvete proširi kvote za upis, što je učinjeno još 16. novembra prošle godine. Ni posle tri meseca uprava još nije vratila novac.

Saradnici dekana tvrde da će novac za dva-tri dana biti vraćen svim studentima

Ministarstvo prosvete tokom prošle godine odobrilo je upis za 140 budžetskih studenata na master studije na Arhitektonskom fakultetu. Prethodnih godina Ministarstvo je proširivalo listu za šezdesetak mesta. Tako je bilo i ove.

– Uprava fakulteta naložila je studentima koji su bili ispod crte da uplate depozit od 40.000 dinara kao uslov za upis. Ako Ministarstvo proširi listu, novac će biti vraćen. Lista je proširena još 16. novembra za još 60 mesta, ali do danas novac nije vraćen – kaže jedan od studenata.

Studenti kažu da nemaju nikakvu informaciju da li će im novac uopšte biti vraćen jer od materijalno-finansijske službe mesecima ne dobijaju odgovor, studentska služba ih moli za strpljenje, do dekana se ne može doći. Dekan prof. dr Vladimir Mako nije želeo da govori za „Blic“. Njegovi saradnici tvrde da će novac za dva-tri dana svim studentima biti vraćen.

BLIC

KO TO KAŽE DA JE PROSVETARIMA LOŠE

Ljiljana, supruga ministra prosvete Žarka Obradovića, na premijeri filma o Radivoju Koraću uslikana s tašnom „luj viton“ vrednom oko 165.000 dinara

BEOGRAD – Koja kriza?

Ljiljana, supruga ministra prosvete Žarka Obradovića, ponosna je vlasnica torbe „luj viton“, čija je cena oko 2.000 dolara!

Na premijeri filma „Žućko – priča o Radivoju Koraću“ u centru „Sava“ 16. februara, žena ovog viđenog potpredsednika SPS prošetala je pomenutu tašnu – simbol luksuza i prestiža. Bež tašna s prepoznatljivim logom, braon ručkama i postavljenim dnom u istoj boji deo je maštarija žena u Srbiji, ali popularna u svetu onih koji imaju višak novca.

Ovakav model tašne košta oko 2.000 dolara – oko 165.000 dinara, što znači da supruga ministra prosvete nosi tašnu u vrednosti više od četiri prosečne plate u Srbiji! Pozvali smo ministra da čujemo da li je to on častio ženu modnim detaljem od 2.000 dolara, ali je Obradović prvo zbunjeno rekao da ne zna koliko košta ta tašna, da bi kasnije neznatno promenio priču i poručio da je njegova rođena sestra, koja živi u Americi, poklonila torbu „luj viton“ njegovoj ženi.

Evo našeg dijaloga s ministrom.

Kurir: Ministre, na premijeri filma o Radivoju Koraću vaša žena nosi torbu „luj viton“, čija je cena oko 2.000 dolara.

Obradović: Uh… Nisam znao. (Tišina) Ne znam za cenu…

Kurir: Da. Ta tašna košta oko 2.000 dolara. Ministre, odakle vam 2.000 dolara da date za torbu?

Obradović: Ja… imam sestru, Natašu, u Americi… koja joj je donela tu tašnu.

Kurir: Vaša rođena sestra joj je donela?

Obradović: Da, da. Sestra je sestra, a brat je brat.

Žene političara vole modu

Na dobre i kvalitetne tašne slabe su i supruge ostalih političara. Udovica ubijenog premijera Zorana Đinđića, Ružica, često nosi malu crnu „Šanelovu“ tašnu, koja je najpopularniji model ove kuće i košta od 2.000 do 2.500 evra, dok je supruga Milana Markovića, ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uslikana na jednom prijemu sa tašnom „guči“ čija je cena oko 750 evra. Ni u komšiluku Crnoj Gori nije ništa bolje. Paparaci su uslikali Lidiju Đukanović s tašnom „dolče i gabana“ od 1.900 evra.

KURIR

Za razliku od natpisa u široj upotrebi, u školama prevladalo ćirilično pismo. Pod uticajem kompjutera, đaci počeli da koriste štampane znakove

U školama prevladalo ćirilično pismo

ĐACI osnovnih i srednjih škola masovno ne umeju da pišu pravilno latinicom, jer ne znaju sva pisana slova. Za razliku od natpisa na prodavnicama, kafićima, apotekama i drugim objektima, odakle je ćirilica davno proterana, ona dominira u đačkim sveskama. Iz nastave je latinica gotovo izbačena!

Zato ne iznenađuje da postoje zadaci u zbirkama za malu maturu koja glase ”prepiši pravilno pisanim slovima latinice sledeće reči” ili obrnuto – iz latinice u ćirilicu. Iako deluju suviše lako, ova pitanja zadaju muke mnogim osmacima.

– Redovna je pojava da osmacima objašnjavam kako se piše latinicom pisano Đ, Dž, F ili neka druga slova. Verovatno pod uticajem kompjutera i engleske tastature mnogi pišu DJ, DZ i slične kombinacije, koje nisu deo srpske latinice – kaže za ”Novosti” Dragana Jevremović, nastavnica srpskog jezika. – U šestom razredu još i prihvataju da ispravke pismenih zadataka pišu latinicom, ali osmaci odbijaju da pišu latinicom, osim na časovima engleskog.

SAMO ĆIRILICA U UDžBENICIMA SVI udžbenici, propisuje zakon, moraju da budu odštampani ćirilicom. Izuzetak su knjige za učenje stranih jezika i udžbenici na jezicima nacionalnih manjina. Udžbenici za časove srpskog jezika i književnosti štampani su na dva pisma, da bi deca učila oba – objašnjava Jelena Ivanović iz Zavoda za udžbenike. – Ako je još u upotrebi neki latinični udžbenik, reč je o starom izdanju koje se samo štampa u novim tiražima.

Njena koleginica Svetlana Lakićević iz OŠ ”Josif Pančić” kaže da se deca drže jednog pisma koje usvoje i da nikako neće ono drugo da koriste:

– Većina piše ćirilicom i dešava se da ne znaju sva slova drugog pisma. Za njih nisu laki zadaci u zbirci za završni ispit koji traže da nešto pravilno napišu.

Veliki deo krivice, prema mišljenju prof. dr Mihajla Šćepanovića, sa Filološkog fakulteta u Beogradu, snose nastavnici, olako se odnoseći prema tome kako đaci pišu.

– Osnovna škola je zatajila, jer kada bi tu deca naučila lepo da pišu, to bi im ostalo za ceo život. Krivi su, naravno, i kompjuteri, jer i tu deca koriste štampana slova, pa ne vladaju dobro pisanim slovima – objašnjava prof. Šćepanović. – Nekada se u školi učio krasnopis, a danas đaci uopšte ne vole da pišu. Takvi prođu kroz celu školu i dođu da studiraju maternji jezik, a da ne koriste pisana slova.

Večerenje novosti

Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio Saša Janković

BEOGRAD – Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) i Nacionalni savet za visoko obrazovanje nedovoljno transparentno sprovode akreditaciju fakulteta i studijskih programa i u tom postupku ima propusta, očenio je Zaštitnik građana.

Komisija i savet ne pridržavaju se načela efikasnosti ni rokova primerenih prirodi postupka akreditacije, ocenio je Saša Janković i preporučio tim telima da unaprede postupak akreditacije za sve sadašnje i buduće podnosioce zahteva.

„Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta i Nacionalni savet za visoko obrazovanje će napraviti analizu postupaka akreditacije u toku i utvrditi postupke akreditacije u kojima su prekoračeni zakonski i razumni rokovi“, preporuka je ombudsmana navedena u dopisu tim telima.

Takođe, Zaštitnik građana ocenio je i da pravni propisi koji regulišu postupak akreditacije, odnosno postupanje komisije i saveta nisu dovoljno jasni i detaljni, što, kako je naveo, ostavlja prostor za arbitrernost i pravnu nesigurnost pri odlučivanju o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima podnosioca zahteva za akreditaciju.

Predsednica KAPK Vera Vujčić rekla je da su članovi komisije zatražili prijem kod ombudsmana.

„Želimo da damo sva dodatna objašnjenja i otvoreni smo za razgovor, da ukažemo na sve pojedinosti postupaka“, rekla je Vujčić, smatrajući da ombudsman ipak nije mogao da sagleda svu složenost toga posla.

Ona je navela da se u postupcima recenziranja često dešavaju otkazivanja recenzenata, pa, kako kaže, moraju da uslede nova imenovanja i taj postupak je teško vremenski oročiti.

Vujčićeva je podsetila da je do sada akreditovano više od 1.500 studijskih programa.

КURIR