Студенти траже брже, суштинске реформе у систему високог образовања Србије, које ће бити одрживе у дужем временском периоду. Њихове захтеве подржао је и ректорски савет Конференције универзитета Србије.

На Економском факултету почело је потписивање петиције у оквиру студентске кампање „Десетка за Србију“ за реформу високошколског образовања.

Број освојених бодова потребних за упис наредне године, запошљавање наставника, финансирање и стратегија високог образовања, питања су која треба у најкраћем року решити како би образовни систем био што функционалнији, сматрају и студенти и професори, чланови Сената Београдског универзитета.

У овом тренутку критичан је упис. Студенти сада морају да знају како ће се уписивати на јесен. Ако остане одредба да треба да дају годину за годином, односно добију 60 бодова, то ће моћи да оствари само тридесет одсто буџетских академаца. Болоњску декларацију потписали смо пре осам година и требало је систем ускладити са европским.

Професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, каже да живимо у прошлости, а покушавамо да се накалемимо на један нови потпуно различит систем.

„Криви су универзитети, факултети, крива је држава што није дала материјалну подршку за реформу. Криви су и студенти што се нису бунили одмах у старту него се њима чинило да то тако може – да учи месец дана пред испитни рок, пријави десет испита, положи три, па ћемо да идемо полако, мало растегнемо две три године дуже. То тако више не иде“, каже Ковачевић.

Усвајањем стратегије образовања доћи ће до измене и допуне закона. Реално их је очекивати на јесен, кажу професори. Стратегија образовања, сматра Слободан Јауковић, помоћник министра просвете, не може да буде инжењерски пројекат, већ треба да да одговор на питање како образовати младе људе и како управљати знањем.

РТС

Dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, danas je u Ženevi potpisalo novi protokol o Konvenciji o pravima dece koji daje mogućnost deci da se obrate Ujedinjenim nacijama u slučaju nekog sudskog spora u njihovoj zemlji.

Protokol je potpisan u okviru zasedanja Saveta UN za ljudska prava u Ženevi, izjavila je neimenovana vladina organizacija, koja se zalaže za primenu tog protokola.

Ukupno 12 zemalja iz Evrope (Nemačka, Austrija, Belgija, Španija, Finska, Italija, Luksemburga, Crna Gora, Portugal, Srbija, Slovačka i Slovenija), pet iz Južne Amerike (Brazil, Čile, Kostarika, Peru i Urugvaj) i dve afričke (Mali i Marok), kao i Maldivi, potpisali su taj protokol.

Blic

Na čelu škola ubuduće biće direktori koji imaju licencu

Da bi neko bio direktor škole ne znači da je dovoljno da bude samo dobar nastavnik i da poznaje struku, već mora da bude i pedagog, pravnik, šef računovodstva, psiholog, pi-ar, da bude informatički pismen, vlada najmanje jednim stranim jezikom, da poznaje zakon, da prati razvoj svakog đaka i da se neprekidno usavršava.

Ovo su samo neke od karakteristika koji će uz „debelu dokaznu dokumentaciju” o planovima za rad i razvoj škole i njegov lični razvoj ubuduće biti neophodni svim nastavnicima koji budu želeli da sednu u fotelju prvog čoveka osnovne ili srednje škole.

………………………………………….

Sandra Gucijan

Jedinstvenim zahtevima do boljeg položaja: Studenti na poslednjem protestu

* U narednih 10 dana studenti će imati priliku da svojim potpisom podrže 12 zahteva oko kojih su se ujedinili studentski parlamenti na svim univerzitetima

Beograd – U okviru kampanje „Desetka za Srbiju“, na svim državnim fakultetima danas počinje potpisivanje peticije za reformu visokog obrazovanja. U narednih 10 dana studenti će imati priliku da svojim potpisom podrže 12 zahteva oko kojih su se ujedinili studentski parlamenti na svim univerzitetima i sve veće studentske organizacije u Srbiji. Jedan od glavnih zahteva je da 48 bodova i naredne godine ostane uslov za budžetsko finansiranje. Ovaj zahtev podržao je rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević, koji smatra da „studenti ne treba jedini da plate ceh nezavršene reforme“.

– Svesni smo da izmene Zakona o viskom obrazovanju ne bi mogle da budu usvojene u ovom sazivu parlamenta, ali očekujemo od Ministarstva prosvete i nauke da pripremi predlog izmena Zakona i da on po hitnom postupku bude usvojen nakon formiranja nove vlade – kaže za Danas Vladimir Smuđa iz Saveza studenata Beograda.

On najavljuje da će na osam beogradskih fakulteta uskoro početi postupak prevrednovanja opterećenja studenata, koji će sprovesti upravo studenti. U tom postupku će učestvovati FON-u, Fakultet političkih nauka, kao i po dva fakulteta iz grupacija prirodnih, tehničkih i društvenih nauka.

– Podaci koje budemo dobili, kao i podaci o prolaznosti na ispitima i iz izveštaja o samovrednovanju fakulteta, treba da pokažu šta bi trebalo menjati u programima. Prve rezultate imaćemo na kraju ovog semestra. Zahtevaćemo da reevaluacija opterećenja studenata bude jedan od parametara za akreditaciju studijskih programa – kaže Smuđa, napominjući da su dobili podršku uprave Beogradskog univerziteta.

Osim pomenutog zahteva da 48 bodova i dalje bude uslov za budžetsko finansiranje, studenti traže da se zakonom odredi maksimalna visina školarina, kao i da se fakulteti zakonom obavežu da definišu strukturu i opravdanost visine školarina. Akademci se zalažu da svaki budžetski student ima pravo na produženu godinu, i da tokom te godine može da polaže ispite van redovnih rokova.

Po jedan „oproštaj“ za ugrožene

Jedan od zahteva je i da materijalno ugroženi samofinansirajući studenti jednom u toku školovanja imaju mogućnost da ne plate školarinu. Studenti smatraju i da bi zakonom trebalo urediti visinu administrativnih taksi koje student plaća fakultetu i univerzitetu.

Danas

До сутра би школе из целе Србије требало да доставе план надокнаде часова Министарству просвете. У министарству поручују да додавање часова током радних дана није потребно да би се избегле радне суботе или продужење школске године.

Школе у Србији треба до сутра да предложе план надокнаде часова кроз рад суботама, изгубљених због ванредне ситуације, рекао је помоћник министра просвете Зоран Костић.

Зоран Костић, помоћник министра просвете

Школе саме предлажу план надокнаде, рекао је Костић и упозорио да нема потребе да установе себи смање број радних субота, тако што ће на пример наставници за један час предавати више лекција.

„Уколико буду предавали више градива, доћи ће у ситуацију да током пет продужених дана у јуну немају шта да раде, јер су све испредавали“, рекао је Костић у Јутарњем програму РТС-а и подсетио да ће школска година бити продужена за пет радних дана.

Он је подсетио да је и иначе, након ванредних ситуација и непланираног прекида наставе, први задатак у школама да се изврши препланирање градива, посао који надзиру директори.

„Све што су планирали у фебруару, морају препланирати за март и нема разлога да предају више лекција“, рекао је Костић и позвао да се евентулани такви случајеви пријаве просветним саветницима.

Ђаци су се жалили да имају и по три контролне вежбе дневно, на шта помоћник министра образовања упозорава да наставници не могу да дају три контролне вежбе дневно, осим уколико су, како каже, у питању петнаестоминутне провере знања.

Овакве кратке провере уведене су како би наставник видео колико су деца савладала градива и шта им недостаје, рекао је Костић и истакао да је, због ванредне ситуације померена и сатница такмичења и да је на директорима да ускладе календар.

Дешава се да даровита деца иду на такмичења из више предмета и да се датуми одржавања такмичења поклопе, због чега је према речима Костића неопходно ускладити календар такмичења.

РТС

Екипа Факултета организационих наука победила на Европском такмичењу из пословних студија и пласирала се на светско такмичење у Њујорку. Иначе најмлађа екипа на такмичењу, решавала је проблем збрињавања више од 50 милиона људи у свету, који живе на граници сиромаштва.

Други пут за редом, студенти Факултета организационих наука Универзитета у Београду победили су на Европском такмичењу из пословних студија. Тако су се пласирали на светско такмичење, које се у априлу одржава у Њујорку.

Eкипа ФОН-а, иначе најмлађа на такмичењу, решавала је проблем збрињавања више од 50 милиона људи у свету, који живе на граници сиромаштва.

„Сматрам да смо изборили победу зато што смо имали оригинално решење, доста разрађено, решење које је издрживо и које је исплативо“, каже студенткиња треће године ФОН-а Марија Ивановић.

„Па пресудило је то што смо били најбољи, шалим се, што смо ставрно дали свој максимум и што смо ставрно радили на томе“, каже студент на мастер студијам и сарадник у настави Иван Тодоровић.

Oд светског такничења дели их месец и по дана.

„Пројекат за Њујорк ће можда мало бити дорађен. Једино ћемо га поткрепити неким чињеницама на које нам је жири сам сугерисао“, каже Марија Бабић, која похађа докторске студије на том факулету.

Признање студентима, признање је и ФОН-у за најбољу бизнис школу у Европи.

Проректор Универзитета у Београду професор Невенка Жаркић Јоксимовић сматра да је „ово значајно за све студенте, јер показује да јако добро могу и у овим областима да се школују овде у земљи и да заиста нема потребе да одлазе на студије у иностранство“.

Студенти верују да ће и у Њујорку победити и освојити награду од милион долара. Професори су их, кажу, научили и то да онима који нису амбициозни нема места у свету бизниса.

РТС

Ministar prosvete i nauke danas je posetio osnovnu školu u Ugrinovcima pod Rudnikom, gde su štete procenjene na 1.500.000 dinara što je najveći iznos u opštini Gornji Milanovac

GORNJI MILANOVAC – Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je da je obaveza opština da same utvrde koliko štete od nevremena mogu da saniraju, a koliko u tome treba da im pomogne Vlada Srbije.

Obradović je danas posetio osnovnu školu u Ugrinovcima pod Rudnikom, gde su štete procenjene na 1.500.000 dinara što je najveći iznos u opštini Gornji Milanovac, a zatim je u tom gradu posetio Tehničku i Osnovnu školu „Desanka Maksimović“.

Predsednik Opštine Milisav Mirković upoznao je ministra sa inicijativom lokalne samouprave da se u Gornjem Milanovcu otvori odeljenje jednog fakulteta iz Sremske Mitrovice, kako bi svršeni srednjoškolci mogli da nastave dalje školovanje u rodnoj sredini.

Ministar je podržao predlog, istakavši da je sasvim logično da se u gradovima i opštinama Srbije gde postoji potreba i interes, pored srednjih škola, osnivaju i visokoškolske ustanove.

„Takav zahtev treba da ima i projekat čiji je sadržaj postojanje potreba za određenim profilima i da se u okviru postojećih državnih fakulteta realizuje osnivanje visokoškolske ustanove, jer je ova vlada otvarala fakultete i to ima nameru i dalje da radi“, rekao je Obradović.

Autor:

Agencija BETA

Tim Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu ponovo je u nadmašio vršnjake iz sveta u rešavanju studija slučaja na temu siromaštva

Na takmičenju održanom 25. februara u Londonu beogradska ekipa se plasirala u svetsko finale koje će u aprilu biti održano u Njujorku.

Studenti Branka Novčić, Marija Babić, Mihajlo Popesku, Ivan Todorović i Marija Ivanović rešavali su problem iz jedne od tri oblasti: energija, obrazovanje i rešavanje pitanja siromaštva stanovništva.

Tim FON-a predstavio je najbolju ideju za rešavanje pitanja stanovništva koje živi ispod granice siromaštva.

Rešenja studije slučaja ocenjivao je žiri sastavljen od međunarodnih konsultanata u oblasti menadžmenta, finansija, organizacije i komunikacija.

U radu žirija učestvovali su direktori međunarodnih banaka, investicionih fonodova, osnivači nevladinih organizacija i direktori kompanija (Coca Cola, Harrods, Grayling, EC Harris i drugi).

Na takmičenju su učestvovale 54 poslovne škole od kojih je većina u svetskih TOP100 visoko rangiranih.

Među učesnicima bili su Cambridge, Oxford, London Busineš Sćool, London School of Economics, Imperial College, HEC, ESCP, Wareick, INSEAD i drugi.

Takmičenje je globalnog karaktera pod nazivom “Hult Global Case Challenge“ i organizovano je pod pokroviteljstvom Clinton Global Initiative i Hult Busineš School.

(Tanjug)

Prof. dr Branko Kovačević: Najozbiljniji kandidati dr Vladimir Kostić i dr Vladimir Bumbaširević

Rek­tor UB dr Bran­ko Ko­va­če­vić

Savet Univerziteta u Beogradu raspisao je juče izbore za novo rukovodstvo najstarijeg i najvećeg srpskog univerziteta. Kako je novinarima uoči početka sednice rekao aktuelni rektor dr Branko Kovačević, najozbiljniji kandidati trebalo bi da budu dr Vladimir Kostić, direktor Instituta za neurologiju, i dekan Medicinskog fakulteta dr Vladimir Bumbaširević.

Profesori do sada nisu želeli da potvrde da će biti kandidati, jer fakulteti i instituti tek treba da odlučuju o predlozima. Do sada je kandidaturu potvrdio jedino Dušan Teodorović, profesor Saobraćajnog fakulteta.

– Prirodno je da to bude čovek koji ima iskustvo u rukovođenju velikim sistemom, a to iskustvo imaju i Kostić i Bumbaširević. Međutim, jako je teško uklopiti radno vreme direktora klinike i rektora, tako da mislim da je bliži odluci verovatno čovek sa fakulteta – rekao je Kovačević i ponovio da je red da medicinska grupacija da sledećeg rektora, po nepisanom pravilu koje je Univerzitet usvojio 2000. godine. Do sada je, po njegovim rečima, najviše rektora dala grupacija društveno-humanističkih fakulteta, dok medicinari nisu imali prvog čoveka u Kapetan Mišinom zdanju skoro 100 godina.

Rektor je rekao i da „ne veruje da će jedan od kandidata biti dekan Pravnog fakulteta dr Mirko Vasiljević”. U javnosti se kao potencijalni kandidat spominje i dr Vladimir Mako, dekan Arhitektonskog fakulteta.

Na naš komentar da bi bio red da na ovu funkciju bude izabrana žena, profesor je odgovorio da je tačno da je na čelu UB bila samo jedna žena – prof. dr Marija Bogdanović, dok je na „sestrinskom” Univerzitetu umetnosti bilo čak pet rektorki. Međutim, sudeći po imenima koja se pominju u javnosti, rektorsku lentu ponovo će poneti profesor.

Ime prvog čoveka Univerziteta obično je neizvesno do kraja, jer profesori moraju da obezbede podršku fakulteta, instituta, Senata i na kraju Saveta Univerziteta.

Ono što čeka Kovačevićevog naslednika je usklađivanje visokog obrazovanja sa evropskim akademskim prostorom, jer u tome i po priznanju rektora veoma zaostajemo, kao i neprekidna borba za dobijanje što više sredstava u nevelikom budžetu.

Kovačević je, odgovarajući na pitanje „Politike” šta će biti ove godine sa zahtevom studenata da ponovo 48 bodova donosi budžet umesto zakonskih 60, odgovorio da će verovatno biti tako, jer reforma nije sprovedena do kraja pošto ni profesori a ni studenti nisu uradili posao do kraja.

– Takođe ni država nije rešila problem finansiranja, tako da smo svi zakazali. U oba mandata najteža je bila sirotinja. Uvek smo gledali kako da spasemo glavu, da preživimo – kako da platimo troškove, a da ne urušimo kvalitet. Krivi smo i mi, jer imamo univerzitet kakav nigde u svetu ne postoji – niko nikome ne može ništa da naredi, rektor je Jovan bez zemlje, odnosno engleska kraljica. Svuda u svetu kada rektor nešto kaže, o tome se ne diskutuje, postoji subordinacija kao u vojsci – rekao je rektor, odgovarajući na naše pitanje šta mu je bilo najteže u ova dva mandata.

S. Gucijan

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је да ће, према најновијим подацима од школских управа, све школе у Србији данас почети да раде.

Донета је јединствена одлука за све школе да се школска година продужи за недељу дана. С обзиром на неуједначен број изгубљених дана, школе имају обавезу да до првог марта доставе Министарству појединачне предлоге надокнаде преосталих часова, рекао је Обрадовић данашњем „Пресу“.

На питање да ли ће бити померени термини полагања мале матуре и пријемних испита, он је одговорио да све иде по плану.

„Збирка задатака је одштампана пре рока, ученици су већ урадили један пробни тест, а планира се други пробни тест са непознатим задацима крајем априла. С обзиром на то да ће бити реализована и припремна настава према плану школа, осмаци и њихови родитељи могу бити потпуно мирни. Календар уписних активности је у изради и неће бити битнијих промена у односу на прошлу годину“, објаснио је Обрадовић.

На завршном испиту ове године ученици ће имати 50 одсто непознатих задатака из математике и српског, односно матерњег језика, 25 одсто задатака са измењеним редоследом одговора и 25 одсто познатих задатака. Завршни испит ће се постепено мењати по обиму и структури до 2014. године, када ће бити реализован у пуном обиму, рекао је Обрадовић.

Он је најавио да ће Стратегија српског образовања, документ од националног значаја, бити представљена на конференцији „Добре праксе и партнерства – кључ ефикасног, квалитетног и праведног образовања“, која се одржава у Центру „Сава“ 1. и 2. марта.

Он сматра да Србија у наредним деценијама може да постане регионални центар високог образовања за југоисточну Европу.

„Услов је да наше образовање поново буде препознато по квалитету. Стратешки циљ наше земље јесте повећање броја високообразованих, као и квалитета њиховог образовања“, рекао је Обрадовић.

Он је истакао да су од 8. децембра прошле године, када је СОС линија отворена, примили око 600 позива.

„Обраћају нам се родитељи, сами ученици, а понекад и старатељи и комшије. Стратешки циљ ове акције јесте да се заустави и искорени насиље и да се ученицима омогући безбедно окружење и безбедни услови за учење“, рекао је Обрадовић.

РТВ