СТУДЕНТИ ТРАЖЕ РЕФОРМЕ
Брже, суштинске реформе у систему високог образовања, које ће бити одрживе у дужем временском периоду, више новца у високо образовање, неки су од захтева студентских организација.
Како ове године истичу многе прелазне одредбе које су важиле изменама и допунама Закона о високом образовању, студентске организације су сачинили списак онога шта ваља урадити у наредном периоду.
Академци окупљени у Студентску конференцију универзитета Србије (СКОНУС), студентске парламенте и студентске организције покренули су акцију „Десетка за Србију“ којом траже измене и допуна Закона о високом образовању.
Кажу да је Закон донет пре шест година претрпео неколико измена, али да систем није суштински реформисан до краја.
Миша Живић, председник СКОНУС-а, наводи да је неопходно да се закон поново мења. „Не само број бодова потребан за упис, него је потребно увести нови фонд, можда нови систем финансирања и неке друге ствари које сада закон није препознавао“, истиче Живић.
Владимир Смуђа из Савеза студената Београда каже да просечно оптерећење студената треба да буде између 1.500 и 1.800 сати. „Код нас је то оптерећење до 2.000, па чак на неким факултетима и до 2.200 сати“, наводи Смуђа.
Захтеви студената формулисани су у 12 тачака. Међу захтевима су да студенти који у текућој школској години остваре 48 бодова имају право да се финансирају не терет буџета, да се усвоји шифрарник занимања и усклади са Националном службом за запошљавање.
Студенти траже и да се законски одреди максимална висина школарине и административне таксе, да студенти са завршеним основним студијама могу да се запосле као наставници, да се укину законске границе од 26 година за бенефиције академаца. Захтеви су већ упућени Министарству просвете и науке.
РТС
ШКОЛЕ РАДЕ, ПРОБЛЕМИ СА ПРОКИШЊАВАЊЕМ
Већина школа у Србији, након двонедељног принудног затварања због снега, од данас ради, али и даље има проблема са прокишњавањем, влажним учионицама и непроходним путевима до школа
На подручју Рашке, Краљева и Врњачке бање данас нема наставе у пет истурених одељења у планинским селима, рекао је начелник краљевачке Школске управе Жарко Милосављевић.
Он је у изјави Танјугу рекао да за 20-ак ученика нижих разреда у Бзовику, Мланчи и Реци, на подручју Краљева, у Плешину код Рашке и Станишинцима код Врњачке бање, нема наставе јер до школа нису могли да стигну наставници.
У Основну школу „Стефан Немања“ у Студеници нису дошли ученици виших разреда из Рудна и Бзовика, јер се аутобус јутрос заглавио.
Директор те школе Томислав Пешић рекао је да су путари обећали да ће до сутра оспособити за саобраћај планински пут Студеница – Рудно.
У многим градским школама има проблема због прокишњавања учионица, али се то превазилази прерасподелом простора.
Градски превозник „Аутотранспорт“ од јутрос је успоставио све ђачке поласке који нису саобраћали у претходне две недеље.
Главни диспечер Небојша Ромчевић навео је да су једино скраћене линије за Гледић, Кауну и Отроке, јер путеви нису рашчишћени.
Међуградски саобраћај одвија се нормално, па средњошколци могу без тешкоћа да стигну до школа у околним градовима.
Настава је јутрос почела у свим школама Поморавља, Ресаве и Левча, осим у издвојеном одељењу Основне школе „Ђура Јакшић“ у Бигреници, у ћупријској општини, а у неким установама часови су скраћени, због прокишњавања.
Како је изјавио Танјугу начелник Школске управе за Поморавски округ у Јагодини Живота Старчевић, школа у Бигреници, са свега неколико ђака, остала је без угља.
На подручју те школске управе постоје 52 основне и средње школе, а некима ће бити скраћени поподневни часови, јер је на спратовима искључена струја због влажних зидова, додао је Старчевић. Он је напоменуо да су путеви до свих школа очишћени, укључујући и најудаљенија планинска села Деспотовца, Ресавице и Рековца у левачком крају.
Предавања и на јагодинском Педагошком факултету такође су почела, рекао је Танјугу декан те установе Сретко Дивљан.
У свим основним и средњим школама на територији града Лознице данас је обновљена настава, као и у три околне општине Љубовија, Крупањ и Мали Зворник.
Члан Градског већа задужен за просвету Љубинко Ђокић је рекао данас Танјугу да је настава обновљена у свих 14 основних и четири средње школе на територији града Лознице, укључујући и три школе у граду у којима је било прокишњавања.
У појединим основним школама, у којима је услед топљења снега било прокишњавања због чега је мањи број просторија ван употребе, настава је организована тако што је организована замена учионица са одељењима која су на часовима физичког васпитања објаснио је Ђокић.
РТВ
ОБРАДОВИЋ: ШКОЛЕ И ФАКУЛТЕТИ СУТРА ПОЧИЊУ ДА РАДЕ
Osnovne i srednje škole i fakulteti, nakon dvonedeljnog prinudnog raspusta, od ponedeljka počinju da rade, osim manjeg broja ustanova u područjima i dalje ugroženim snegom, rekao je danas ministar prosvete i nauke Žarko Obradović.
Od 1.796 škola, u ponedeljak neće raditi 63, ili svega 3,4 odsto ustanova, rekao je Obradović na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije i naveo da škole neće raditi na području Sjenice, Tutina, Ivanjice, Smedereva i Zaječara.
Takođe, prema njegovim rečima 176 škola ima problem sa prokišnjavanjem, ali će većina njih od ponedeljka moći da radi.
“Postoji mogućnost da se u nekim školama u međuvremenu pojavi voda i dođe do prokišnjavanja, pa bi broj škola koje ne rade mogao biti i veći“, naveo je Obradović.
On je istakao da je napravljen plan nadokande časova i da će sve aktivnosti planirane progamom rada biti ispunjene.
Obradović je dodao i da su u nekim školama u Novom Sadu i Ccačku alpinisti skidali snega sa krovova, a u Beogradu vatrogasci. Škole zbog ledenog talasa koji je zahvatio Srbiju i uvedene vanredne situacije ne rade od 6. februara.
BLIC
РАСПУСТ СЕ НАСТАВЉА ЗА 64 ШКОЛЕ
БЕОГРАД – Настава у већини школа у Србији почеће у понедељак, 20. фебруара, а само 64 школе неће тог дана почети са радом – потврдио је за „Правду“ начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.
– Преко школских управа добили смо податке који показују да од 1.796 школа у Србији 64 у понедељак неће почети са наставом, а прецизан списак ће се знати после заседања Републичког штаба за ванредне ситуације кризног штаба, у суботу – рекао је Тмушић.
Само три прокишњавају
Указујући на чињеницу да је укупно 176 школа пријавило да има проблем са прокишњавањем, Тмушић је рекао да од 64 школе које неће почети са радом у понедељак, само у три је то разлог за одлагање почетка наставе.
Према његовим речима, у Београду настава почиње у свим школама иако двадесетак школа има проблем са прокишњавањем.
– Уз добру организацију, изоловање просторија у којима има проблема и организовањем рада у две смене, и у њима ће настава бити настављена 20. фебруара – каже Тмушић.
– Највећи су проблеми са школама које се налазе у планинским пределима, у општинама Тутин, Ивањица, Чачак, Горњи Милановац и Бољевац, где има проблема јер због снега не може да се организује настава – рекао је Тмушић и додао да школе имају обавезу да на време обавесте све родитеље и ученике да ли ће почети са радом у понедељак.
– У све 204 основне и средње школе у јужној Бачкој и Срему настава ће почети у понедељак, осим можда у две школе у Бечеју и Петроварадину, које имају проблема са прокишњавањем, а у којима ће или распоред бити промењен или почетак рада одложен за дан – изјавио је начелник Школске управе Нови Сад Петар Виђикант.
Спорна истурена одељења
На подручју Краљева, Рашке и Врњачке Бање почиње настава у свим основним и средњим школама, а због завејаних путева, почетак наставе је под знаком питања само у истуреним одељењима у планинским селима Бзовик на подручју Краљева и Плешин на подручју Рашке.
Настава у понедељак стартује и у 52 основне и средње школе Поморавља, Ресаве и Левча, укључујући и десет школа у којима прокишњава кров. Настава за свих 27.000 ученика основних и средњих школа, укључујући и подручна одељења у Расинском округу почеће у понедељак, док ће у Нишавском округу настава бити одложена у девет истурених одељења, због непроходних путева или због грејања у школски истуреним одељењима.
Дрћевац и Кална без школе
У Јабланичком округу настава се неће одвијати у три истурена одељења основне школе у селима Дрћевац, Јарсеново и Кална због још нерашчишћених путева – кажу у Регионалној школској управи у Лесковцу. Под знаком питања је настава у лесковачкој средњој „Школи за текстил и дизајн“, у којој ће се током читавог викенда радити на отклањању кварова на централном грејању.
Т. С. / М. Бјелановић
ЂАЦИ ОД СУТРА ПОНОВО У КЛУПАМА
РТВ
Основне средње школе и факултети од понедељка почињу редовно да раде. Према речима министра просвете и науке од 1.796 школа у Србији у понедељак неће радити 63, а у 176 школа било је проблема са прокишњавањем.
Поучени ранијим искуствима када је било неупоредиво мање падавина, а кровови школе редовно су пропуштали, ванредну ситуацију ове године схватили су озбиљно, кажу у ОШ „Иво Лола Рибар“ у Новом Саду.
„У почетку је мушки део колектива чистио снег око школе, међутим када се он толико нагомилао да људи више нису били у могућности да то раде, обратили смо се штабу за ванредне ситуације града Новог Сада који је препознао наше потребе, очистили смо кровове што је најважније и олуке тако да смо спречили продирање воде у учионице, каже Милорад Чудић, директор ОШ „Иво Лила Рибар“.
У тој школи школско двориште је једини простор за боравак деце ван зграде, на ком је, како су нам рекли, током ванредног распуста снега било и преко 30 цм. Судећи по радовима оно ће у понедељак бити потпуно спремно за почетак наставе.
Због редовног ангажовања запослених у школи Иво Лола Рибар и током нерадних дана ученицима је ипак било омогућено да имају ваннаставне активности.
Многе школе у Србији међутим нису имале ту могућност.
Због леденог таласа који је захватио земљу настава у школама је обустављена од 6. фебруара.
Гостујући у Дневнику Радио-телевизије Војводине начелник школске управе Јужнобачког и Сремског округа, Петар Виђикант рекао је да од 104 школе на овом подручју само у једној сутра неће почети настава.
Због прокишњавања школе ђаци бечејске ОШ „Север Ђуркић“ остају и даље на распусту.
Према речима начелника Виђиканта пропуштено градиво биће надокнађено тако што ће школска година бити продужена за пет радних дана.
РТВ
РАСПУСТ ДО ЧЕТВРТКА У ГОРЊЕМ МИЛАНОВЦУ
Predsednik opštine Gornji Milanovac Milisav Mirković doneo je odluku da nastava u školama na području te opštine počne u četvrtak i to ukoliko komisija utvrdi da su objekti bezbedni
Upućen je i zahtev Vladi Srbije, Republičkom štabu za vanredne situacije, Elektrodistribucijama Kraljevo, Čačak i Gornji Milanovac da razmotre mogućnosti za normalizaciju snabdevanja električnom energijom privrednih subjekata od ponedeljka i tako omoguće nastavak procesa proizvodnje.
BLIC
УЧЕНИЦИ ИЗ СРБИЈЕ ТАКМИЧИЋЕ СЕ СА ВРШНЈАЦИМА ИЗ ЕВРОПЕ У ПОЗНАВАЊУ МЕДИЈА
Škole iz Srbije su pozvane da budu među 15 zemalja učesnica šestog ciklusa takmičenja za prekogranična školska partnerstva u organizaciji Akademije srednjeevropskih škola (ACES) i Erste Fondacije.
Đaci iz Srbije takmičiće se sa vršnjacima iz Srednje Evrope
Ovogodišnja tema je „Provera stvarnosti – kako vidimo i stvaramo svet putem medija“, a predlozi projekata se mogu dostaviti do 30. aprila 2012. godine.
Takmičenje organizuje ACES – Akademija srednje evropskih škola, jedna od najvećih školskih mreža u regionu, a poznavanje medija je osnovna tema ovogodišnjeg ciklusa takmičenja. Škole se pozivaju da podstaknu učenike da analiziraju sadržaje sa kojima se susreću u medijima i da naprave i distribuiraju sopstvene medijske proizvode.
„Masovni mediji, pogotovo digitalni, nude lak pristup informacijama i nove načine učestvovanja u društvenom životu, politici i kulturi, ali istovremeno, nose rizik manipulacije. Pitanja zloupotrebe, narušavanja privatnosti, ličnih ili autorskih prava su samo neki od izazova. U ovom kontekstu, poznavanje medija i među mlađom populacijom je ključni preduslov za društveni aktivizam u današnjem svetu informacionih tehnologija“, navodi se u saopštenju organizatorа.
Škole iz Srbije se pozivaju da nađu partnersku školu putem sajta www.aces.or.at sa kojom će zajedno učestvovati na projektu.
Međunarodni žiri će izabrati najbolje projekte i pobednici će dobiti finansijka sredstva, podršku tokom sprovođenja projekta, a imaće i priliku da učestvuju na ACES sastancima.
Školsku mrežu ACES osnovala je Erste Fondacija 2006. godine u saradnji sa neprofitnom organizacijom Včeli Dom iz Slovačke i Interkulturalnim centrom iz Austrije.
ACES ima za cilj da poveže nastavnike i učenike iz srednje i jugoistočne Evrope i tako premosti granice. Ovu inicijativu podržavaju i sva ministarstva prosvete zemalja učesnica. Cilj je da se omogući i unapredi interkulturalni dijalog i saradnja mladih ljudi, kako bi se stvorila mreža razmene znanja, učenja i inovacija. Do sada, približno 20,000 učenika i 2,500 profesora je učestvovalo u programu ACES.
Zemlje koje se mogu prijaviti na takmičenje su Albanija, Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Slovačka, Srbija i Kosovo, Slovenija.
BLIC
НАСТАВА ПОЧИЊЕ И АКО КРОВОВИ ПРОКИШЊАВАЈУ
Časova neće biti samo u 62 škole
Skoro svi đaci u Srbiji će se u ponedeljak vratiti u klupe nakon prinudnog raspusta zbog vremenskih neprilika. Zbog teške situacije u pojedinim opštinama, naročito u planinskim područjima, neće raditi samo 62 škole od ukupno 1.796. Iako je 176 škola imalo problema sa prokišnjavanjem, zbog toga neće raditi samo jedna škola u Požarevcu
Đaci će biti preseljeni u prostorije koje ne prokišnjavaju
– Neće raditi škole u Novom Pazaru, Sjenici, Tutinu, Ivanjici, Gornjem Milanovcu, Boljevcu, Čačku, i to škole u planinskim delovima koje imaju mali broj đaka – kaže Velimir Tmušić, načelnik Prosvetne inspekcije, i dodaje da će biti upućen apel svim školskim upravama da pojačaju dežurstva kako se neko dete ne bi povredilo na snegu ili ledu. Naglo topljenje snega napravilo je probleme u 54 beogradske škole, ali i pored toga, nastava će početi u ponedeljak. Zbog prokišnjavanja u pojedinim učionicama nastava će biti organizovana u drugim slobodnim prostorijama.
– Zaposleni u školama i vatrogasci uklanjaju sneg i led sa krovova i raščišćavaju dvorišta, dok stručnjaci pregledaju instalacije – kaže Dragica Moro, zamenica sekretara za obrazovanje.
Okruzi u kojima neke škole neće raditi
Raški
Zlatiborski
Moravički
Zaječarski
Nišavski
Toplički
Pirotski
Milena Bićanin, direktorka beogradske OŠ “Drinka Pavlović”, kaže da će sve biti spremno do ponedeljka.
– Nama krov nije ni bio problem, već otvorena terasa. Angažovali smo ljude koji su uklonili ledenice i očistili oluke, a na krov ne mogu da šaljem nekog ko za to nije kvalifikovan – kaže Bićaninova i dodaje da su pozvali vatrogasce, ali da su oni došli tek dva dana kasnije.
Mada su se na spisku škola koje neće raditi od ponedeljka našle i dve smederevske, Dragan Stanić, pomoćnik gradonačelnika Smedereva za obrazovanje, kaže da će i u njima biti nastave.
Neće raditi škole u planinskim krajevima
Od 79 osnovnih i 43 srednje škole u Nišavskom, Topličkom i Pirotskom okruga, nastava u ponedeljak neće početi u 12 osnovnih škola zbog zavejanih puteva, zaleđenih instalacija i nedostatka ogreva. U ostalim delovima Srbije nema većih problema, tako da će nastava početi u većini škola.
Vatrogasci nisu dužni da čiste krovove
Goran Nikolić, načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice, kaže da posao vatrogasaca nije da uklanjaju ledenice i čiste krovove, ali da to čine kako bi pomogli građanima. “Nemoguće je odgovoriti na sve zahteve, a ni mehanizacija nije predviđena za to”, kaže on.
Još ništa od broja 112
Objedinjena služba za hitne intervencije koja bi građanima omogućila da pozivom na 112 dobiju operatera koji bi ih usmerio na policiju, hitnu pomoć ili vatrogasce najverovatnije neće biti formirana u maju, kako je najavljeno. „Nema naznake da će doći do dogovora o tome kako će se taj centar finansirati i čekamo da Vlada formira radnu grupu koja će odlučiti o tome“, kaže Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije.
BLIC
ШКОЛЕ И ФАКУЛТЕТИ У ПОНЕДЕЉАК ПОЧИЊУ СА РАДОМ
Основне и средње школе и факултети, након двонедељног принудног распуста, од понедељка почињу да раде, осим мањег броја установа у подручјима и даље угроженим снегом, рекао је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.
Од 1.796 школа, у понедељак неће радити 63, или свега 3,4 одсто установа, рекао је Обрадовић на седници Републичког штаба за ванредне ситуације и навео да школе неће радити на подручју Сјенице, Тутина, Ивањице, Смедерева и Зајечара.
Такође, према његовим речима 176 школа има проблем са прокишњавањем, али ће већина њих од понедељка моћи да ради.
„Постоји могућност да се у неким школама у међувремену појави вода и дође до прокишњавања, па би број школа које не раде могао бити и већи“, навео је Обрадовић.
На основу данашње одлуке Штаба за ванредне ситуације Општине Бечеј, у Основној школи „Север Ђуркић“ у Бечеју од понедељка 20.02.2012. године се неће одвијати настава.
Комисија за процену штете настале од елементарних непогода по именовању од стране Општинског већа на седници у понедељак извршиће детаљну контролу стања објеката у овој школи, након чега ће бити размотрена функционалност и оправданост доношења одлуке о датуму почетку наставе.
Он је истакао да је направљен план надокнаде часова и да ће све активности планиране програмом рада бити испуњене.
Обрадовић је додао и да су у неким школама у Новом Саду и Чачку алпинисти скидали снега са кровова, а у Београду ватрогасци.
Школе због леденог таласа који је захватио Србију и уведене ванредне ситуације не раде од 6. фебруара.
РТВ
СЛАБОСТИ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА
РТС
Просечна европска оцена нашег образовања нижа је него ранијих година. Србија је добила одличну оцену у односу на оно што смо очекивали, поручују са Београдског универзитета.
Сваке друге године оцењује се европски простор високог образовања. Просечна европска оцена 3,4 је нешто нижа него ранијих година, јер су критеријуми све строжи.
Проблеми нашег образовања су неусклађеност структуре и садржаја студијских програма, недовољна укљученост студената и интернационалних експерата и многи други.
Да је било воље, у области високог образовања могло је да се уради више, па би наша оцена на предстојећој Министарској конференцији у Букурешту била боља, сматрају на Београдском универзитету.
„Добили смо одличну оцену – 3,11“, каже Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, који је очекивао двојку.
Ковачевић истиче да је код нас нису усвојени национални оквири квалификација. Издавање додатака дипломе још увек је само на српском језику, а требало би да постоји и на енглеском.
Наплаћујемо студентима све и свашта, каже Ковачевић. „Нострификација дипломе, мобилност, бодови – то све треба лако да се ради“, поручује ректор Београдског универзитета.
Студенти пре свега истичу проблем са бројем Европског система преноса бодова. Кажу да бодови треба да буду у складу са реалним оптерећењем академаца.
Милан Крстић, студент проректор Универзитета у Београду, истиче да предвиђени број бодова – 60 није реалан. Ти бодови требало би да представљају одређени број радних сати, односно један бод представља од 20 до 30 радних сати који је потребан студенту да савлада један испит, објашњава Крстић.
Због оваквих захтева студената министар Обрадовић каже да ће затражити од факултета да се изјасне да ли су реформисали програме и да би до почетка нове академске године било потребно усвојити измене и допуне Закона о високом образовању.