РТВ

Управа Филозофског факултета у Новом Саду одлучила је данас, након једночасовне забране уласка и изласка из зграде, да око 100 студената – представника Пленума, пусти да уђу у зграду факултета. Студенти организовани у Пленум на Филозофском факултету у Новом Саду напустили су поподне факултетску зграду и најавили ново окупљање на истом месту за сутра у 20 часова.

Они су на данашњем Пленуму истакли захтеве за боље образовање у Србији. Пленум је одржан у амфитеатру Филозофског факултета и присуствовало му је око 300 студената.

Управа факултета саопштила је да ће се настава одвијати редовно.

Између студената на Пленуму долазило је повремено до вербалних конфликата, а мањи број студената оптуживао је Пленум да жели да заустави наставу на факултету и говорио да Пленум организују „нерадници“.

Присталице Пленума, који су били у већини, казали су да је Пленум заправо непосредна демократија и да њему могу да присуствују не само студенти са било ког факултета већ и заинтересовани грађани.

Присталице Пленума су истакле да они нису десничарска екстремистичка организација и да немају намеру да уништавају имовину факултета, да је забрањена употреба алкохола и наркотика, као и пушење. Они су навели и да нису чланови политичких партија.

Покушај упада на Филозофски факултет

Око сто студената покушало је данас око подне да уђе у зграду Филозофског факултета, али су их у томе спречавали студентски парламент и обезбеђење.

Након једночасовне забране Управа тог факултета, ипак, омогућила им је одржавање Пленума.

Организатори су истакли да је њихово деловање усмерено против Министарства просвете, а не факултета и истакли су своје захтеве: прелазак свих студената који су остварили 48 бодова на буџет, ограничење висине школарине, враћење апсолвентског статуса и укидање наплате пренетих испита.

planum studenti filozofski fakultet

Нејасно остаје због чега су студенти одабрали Филозофски факултет у Новом Саду, јер како управа наводи, сви захтеви су на том факултету испуњени, сем бесплатног образовања, што није у надлежности факултета.

Студенти су узвикивали: „Слободни филозофски“, а у самој згради је било њих више стотина.

Обезбеђење и представници Студентског парламента нису дозвољавали никоме да уђе или изађе из зграде.

Испред зграде је било и неколико униформисаних полицајаца, а у једном тренутку дошле су и две полицијске „марице“.

studenti plenum filozofski fakultet novi sad

Управа Филозофског факултета у Новом Саду од јутрос је дозвољавала улазак у зграду само оним студентима који су могли да покажу индекс или неки други студентски документ.

Студентски парламент: Дошли да унесу немир и неред

Представници Студентског парламента Универзитета у Новом Саду осудили су данас улазак студената, окупљених око идеје Пленума, на Филозофски факултет у главном граду Војводине.

Представници Студентског парламента оценили су да је реч о „упаду двадесетак особа“, које су тиме „пореметиле јавни ред и мир као и редовну наставу“.

„Та група се није легитимисала и није проверено да ли су то студенти Филозофског факултета у Новом Саду, као и да ли су уопште студенти“, наводи се у саопштењу за јавност.

Оцењује се да је реч о „политизацији“ простора универзитета и о злоупотреби стварних проблема које имају студенти. Представници Студентског парламента оценили су и да ниједан захтев студената окупљених око Пленума „није реалан проблем студената“.

„Они су након краха протеста у Београду дошли да унесу немир и неред на наш универзитет, а са фотографија и снимака се јасно може видети да су међу њима и активни чланови неких партија, које у тешком времену желе да створе ситне политичке поене, преко студената и проблема младих људи у овој земљи“, пише у саопштењу.

Представници Студентског парламента затражили су „хитну реакцију“ надлежних институција, као и да се не дозволи манипулација студентима и да се поштује закон који стриктно забрањује политизацију унутар универзитета.

Саопштење су потписали члан Студентског парламента, студент-продекан Доријан Габрић, са Пољопривредног факултета и чланица Студентског парламента Сања Кљајић, са Филозофског факултета.

РТВ

Педагошки факултет у Сомбору је прва високошколска установа у Србији која је подржала захтеве студената и на предлог декана Александра Петојевића умањила школарину за самофинансирајуће студенте са 50.000 на свега 12.500 динара.

„Професори универзитета морају да деле судбину својих студената и не можемо се понашати као да живимо у другој земљи. Материјална ситуација наших студената и њихових родитеља је изузетно тешка и надам се да ће и остали факултети кренути нашим примером“, рекао је декан Петојевић за РТВ

Право на мању школарину има 134 од 800 студената колико похађа Педагошки факултет и они су са одобравањем поздравили одлуку декана коју у среду треба да потврди Савет факултета

Каса факултета ће због умањене школарине бити лакша за пет милиона динара, али то, према речима декана Петојевића, неће утицати на квалитет наставног процеса.

Na tribini o štetnom dejstvu upotrebe psihoaktivnih sredstava organizovanoj za roditelje učenika drugog razreda Srednje ekonomske škole u Loznici od 250 pozvanih roditelja došla su samo dva!

Bez podrške roditelja: Đaci prepušteni sami sebi

Predavanje je deo projekta „Loznica bezbedan grad“, koji je u junu započeo gradski Savet za bezbednost, ali Lozničanima očigledno nije mnogo interesantan iako se tiče njihove dece.

– Cilj je da se ukaže na štetan uticaj psihoaktivnih supstanci i faktore rizika za nastanak bolesti zavisnosti, od alkohola preko marihuane do najtežih droga. Održali smo predavanja za oko hiljadu srednjoškolaca i mladi su bili veoma zainteresovani. Nedavno smo organizovali prvu takvu tribinu za roditelje i poslali 250 poziva. Imali smo neverovatno slab odziv jer su došla samo dva roditelja. Nismo očekivali da svi dođu, ali ni ovako neshvatljivu nezainteresovanost – kaže Radosav Jošić, predsednik gradskog Saveta za bezbednost.

Direktor Srednje ekonomske škole Zvonko Kostić sve ovo objašnjava načinom razmišljanja roditelja.

– Roditelji vaspitavaju decu kao što su i njih vaspitavali, a ne u skladu sa trenutkom u kome živimo. Ovoga puta Grad je organizovao predavanje, škola obezbedila prostor, ali su roditelji zakazali detetu“ – kaže on.

S. M. T.

Ludilo bez granica Napad na profesorku VII beogradske gimnazije

Profesorku fizike u Sedmoj beogradskoj gimnaziji Gordanu Fržović (39) nožem je napao maskirani mladić dok je čekala lift u svojoj zgradi i isekao je po ruci.

Profesorka je gotovo sigurna da je napadač učenik nezadovoljan ocenom ili prijatelj nekog od takvih đaka.

Napad se dogodio pre dva dana u ulazu zgrade u beogradskom naselju Mirijevo. Gordanu je od težih posledica spasao slučajni prolaznik jer je napadač pobegao kada se ovaj pojavio.

Pomogao prolaznik

Kako za Press priča profesorka, ona je pokušala da se suprotstavi maskiranom nasilniku koji je, posle kraćeg rvanja u hodniku, uspeo da je izvuče ispred zgrade preteći joj: „Kurvo, platićeš mi za sve!“ Posle poziva u pomoć, pritrčao joj je jedan prolaznik, dok je napadač pobegao prema soliterima u Ulici 16. oktobra. Gordana je kolima Hitne pomoći prebačena u Urgentni centar, gde joj je konstatovana posekotina na levoj šaci naneta nožem. Rana je previjena i ona je otpuštena na kućno lečenje.

Profesorka Fržović kaže da je u proteklih nedelju dana dobijala pozive sa skrivenog broja telefona, ali da je sagovornik sa druge strane samo ćutao. Sigurna je da se iza napada krije učenik nezadovoljan ocenom ili prijatelj nekog problematičnog đaka, koji je pokušao da je zaplaši, s obzirom na to da ne postoji baš nijedan drugi razlog zbog kojeg bi je neko napao.

Napadač uhapšen

Policija je, kako Press saznaje, juče posle podne uhapsila napadača na profesorku. Ipak, njegov identitet ostaće tajna do ponedeljka, za kada je Fržovićeva pozvana u policiju na takozvano prepoznavanje.

– Napadnuta sam u četvrtak u 19.50 časova, po povratku iz škole. Mladić obučen u crnu trenerku sa kapuljačom i crvenim šalom preko lica stajao je u hodniku pored poštanskih sandučića. Kroz glavu mi je proletelo: „Ko li je ovaj, šta radi u našoj zgradi?“, i odmah posle toga je usledio napad. Kada sam prišla vratima lifta, odjednom mi se stvorio iza leđa i desnom rukom me stegao preko grudi, dok mi je drugom stavio kuhinjski nož pod grlo. Rekao je: „Kurvo, platićeš mi za sve!“ Uspela sam da mu se suprotstavim jer je izuzetno mršav, ali ipak nisam mogla da se oslobodim – prepričava Gordana dramu koju je preživela.

Fržović kaže da se branila na sve načine.

– Počela sam da vrištim, prvo jedva čujno, pa sve jače i jače. Međutim, mladić me je i dalje čvrsto stezao rukama i izvukao ispred zgrade na izlaz za parking. Nastavila sam da vičem: „Ima li koga? Da li me neko čuje?“, jer sam u momentu pomislila da hoće da me baci sa stepenica na parking, sa visine od oko dva-tri metra. Usled rvanja sam pala na kolena, ali je u tom trenutku iz obližnjeg „Maksija“ izašao mladić i potrčao mi u pomoć. Vikao je: „Pusti je, pusti je!“, i neprekidno ga psovao, posle čega me je nasilnik pustio. Potom je potrčao nekoliko metara, a onda odjednom usporio, stavio ruke u džepove i hladnokrvno otišao – priča povređena profesorka.

Neviđena drskost

Ona navodi da je bila šokirana drskošću napadača.

– Otvoreno pričam o napadu jer ovako nešto može da se desi svakom! Nemam avione i kamione, niti ikome nešto dugujem, stvarno je neverovatno da je neko bio spreman da potegne nož na mene zbog loše ocene ili nečeg sličnog. Živim sa sinom koji ide u sedmi razred i bratom, i glavni sam im oslonac. Slovim za strogu, ali pravičnu profesorku. Razredna sam odeljenju trećeg razreda i zalažem se za svakog učenika. Neposredno pre napada imala sam „otvorena vrata“, međutim, roditelji kod mene mogu da dođu i mimo toga i uvek sam spremna na saradnju. U Sedmoj gimnaziji radim od njenog osnivanja, 2001. godine. Posle napada su me zvale i kolege i đaci, i svi su mi pružili podršku. Direktorki sam javila da neću ići na bolovanje jer se upravo završava prvo tromesečje i mnoga deca tek treba da odgovaraju i poprave ocene. U ponedeljak se vraćam – kaže Fržovićeva.

Snežana Stojanović

izvestan Odlazak direktorke koja je zataŠkala zlostavljanje devojčice

Veliki pomak – Hrabrost devojčice iz OŠ „Bora Stanković“ koju su vršnjaci godinama maltretirali i odluka roditelja da javno progovore, uz podršku Pressa, razbili najveću tabu temu srpskog školstva

Slučaj zlostavljanja desetogodišnje Jasne Živković u OŠ „Bora Stanković“ u Beogradu mora da bude rasvetljen do kraja da bi se videlo ko je i zbog čega prikrivao informacije, poručuje za Press ministar prosvete Žarko Obradović.

Tako se, konačno, posle četiri dana, u slučaj uključio i ministar prosvete. Mala Jasna za to vreme i dalje ne ide u školu, a roditelji koji su rešili da prekinu višegodišnju agoniju i javno progovore o najmračnijoj strani srpskog školstva i potraže pomoć od medija i javnosti, u trenutku kada su im svi drugi okrenuli leđa, s pravom strepe da će ovaj slučaj, kao i mnogi pre njega, biti zataškan.

Jasnu Živković vršnjaci su verbalno i fizički maltretirali samo zato što je mršava. Obarali su je na klupu, vezivali joj kosu za nogare, davili pertlom, udarali u glavu i stomak, šutirali je, pretili joj mafijom… Na sve to, kako kažu roditelji, učiteljici i direktorki škole jedino je bilo važno da se ne sazna šta se dešava unutar ustanove koja, bar na papiru, ima naziv obrazovna.

Kako je istina izašla na videlo

Da je vrag odneo šalu i da će na kraju, posle upornog višednevnog insistiranja Pressa, sve izaći na videlo, shvatila je izgleda i direktorka škole Zdravka Marjanović, koja nam je juče rekla da njena ostavka nije sporna i da će je podneti onog trenutka kad joj bude dostavljen originalni zahtev roditelja iz 2009. godine u kom traže premeštaj devojčice u drugo odeljenje zbog zlostavljanja. Ona je, da podsetimo, danima negirala da takav zahtev postoji, iako ga roditelji poseduju, u šta se novinarka Pressa i lično uverila. Za to vreme mala Jasna i dalje ne ide u školu.

Vrag je odneo šalu

Prosvetna inspekcija ustanovila je da je u delovodnim knjigama škole zavedeno da su roditelji tražili premeštaj devojčice još u septembru 2009, doslovce navodeći da su Jasnu maltretirali i vezivali za klupu. S obzirom na to da u dokumentaciji škole inspektori nisu našli primerak tog zahteva (pošto jedan ostaje roditeljima, a drugi školi), tražili su ga od direktorke, ali uzalud.

Direktorka škole Zdravka Marjanović potvrdila je juče za Press da je pretražila svu školsku dokumentaciju, ali da zahtev nije našla.

– Delovodni broj postoji, delovodna knjiga takođe, ali zahteva nema. Svi dokumenti, pre i posle njega, koji su zavedeni su tu, samo on nije. To znači da ga je iznela bivša sekretarka škole. Moraju da postoje dva primerka. Jedan kod roditelja, a drugi kod nas – kaže Marjanovićeva.

Na pitanje da li će podneti ostavku, s obzirom na to da je uhvaćena u laži jer je tvrdila da roditelji zahtev nisu ni podneli, ona kaže da to nije sporno.

– Ako mi donesete taj dokument, podneću ostavku. Neka dođu roditelji i neka ga donesu. Ne moraju ni meni. Neka ga odnesu u Policijsku stanicu Voždovac, a ja ću da odnesem delovodnu knjigu. Moja ostavka nije sporna, ionako sam namoljena da ostanem u drugom mandatu.

Sprega direktora i školskih odbora

Predsednica Foruma beogradskih osnovnih škola Radmila Dodić kaže da se direktor škole može smeniti na dva načina.

– Jedan je da školski odbor pokrene proceduru za smenu direktora, a drugi, da na osnovu nalaza inspekcije ministar donese odluku o smeni ili suspenziji – objasnila je Dodićeva, i dodala da maltene svi direktori imaju u školskom odboru svoje ljude:

– Pošto su to neplaćene funkcije, retko ko želi da ih prihvati. Obično direktor predloži koji su to nastavnici, koji kasnije uvek glasaju za njega. Onda ti nastavnici ubace u odbor roditelje iz saveta, a direktor na taj način obezbedi većinu.

Imam i pritisak porodice da se više ne izlažem ovakvim neprijatnostima – tvrdi Marjanovićeva.

Ministar prosvete Žarko Obradović za Press je rekao da mu je veoma stalo da sazna ko je i zašto prikrivao podatke o tome da je desetogodišnja devojčicama četiri godine zlostavljana u školi i da će insistirati da se slučaj rasvetli do kraja.

On, ipak, kaže da ministar ne postavlja i ne smenjuje direktore, već da to radi školski odbor.

– Sada je na inspekciji da reaguje, a mi ćemo, što se ovog slučaja tiče, do kraja istražiti šta je i kako bilo. Stvarno nam je stalo da rasvetlimo ceo slučaj i vidimo ko je i zbog čega prikrivao informacije – naveo je Obradović.

Posao za policiju

Press je juče i prosvetnoj inspekciji poslao kopiju zahteva roditelja male Jasne, iz kog se jasno vidi da su odavno prijavili maltretiranje svog deteta, ali da niko na to nije reagovao.

– Roditelji su taj dokument pokazali na televiziji, ali se inspekcija prvi put susreće sa njim. Sve to unosi jedan nov momenat u celu priču. Utvrdićemo da li je neko, i ko, to skrivao. Inspekcija je ponovo u školi, utvrđuju se svi navodi, a dobićemo i izveštaj od MUP-a. Protiv dečaka koji je nedavno udario devojčicu pokrenut je disciplinski postupak – objašnjava republički prosvetni inspektor Velimir Tmušić.

Pomoćnica gradskog sekretara za obrazovanje, zadužena za inspekcijski nadzor, Verica Kovačević tvrdi da će direktorka škole morati da objasni šta se dogodilo sa primerkom zahteva koji je trebalo da bude u školskoj dokumentaciji.

– To je sad stvar za policiju. Mi smo uvidom u delovodnu knjigu konstatovali da je školi podnet zahtev, ali taj dokument u školi ne postoji – kaže Kovačevićeva.

U rasvetljavanju slučaja uključila se i Kancelarija zaštitnika građana, koja je pokrenula postupak kontrole u školi „Bora Stanković“ na Banjici.

Ljubinka Račić

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović izjavio je da probleme zbog kojih studenti protestuju i blokiraju Filološki i Filozofski fakultet treba rešiti kroz razgovor i uvažavanjem volje većine.

„Ti problemi treba da se reše na demokratski način, razgovorom i uvažavanjem volje većine, jer to je jedini način“, rekao je Obradović novinarima juče u Bujanovcu posle otvaranja odeljenja Ekonomskog fakulteta.

Pitanja koja su postavili studenti Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS) su rešena, podsetio je ministar, ističući da rešavanje pitanja koja su pokrenuli plenumi studenata na Filološkom i Filozofskom fakultetu zahteva duži vremenski rok.

„Problem se ne može rešiti preko noći, a ako studenti stvarno žele da dođu do rešenja, onda moraju da uđu u razgovor“, rekao je Obradović.

On je podsetio da je resorno ministarsvo više puta najavljivalo da će Zakon o visokom obrazovanju biti promenjen do početka sledeće školske godine.

Ministrastvo prosvete ja na razgovorima s predstavnicima studenata 21. oktobra dalo predlog o parcijalnom finansiranju studenata koji su ostvarili uslov od 48 bodova za upis, a nisu na budžetu.

To ministarstvo je predložilo da se svi studenti koji su osvojili 60 bodova oslobode plaćanja školarine, oni od 54 do 59 oslobode najmanje 70 odsto, a studenti sa 48 do 53 bodova oko 50 odsto školarine

Taj predlog prihvatila je Studentska konferencija univerziteta Srbije, zajedno sa Studentskim parlamentom Univerziteta u Beogradu, ali plenumi Filološkog i Filozofskog fakulteta nisu.

BLIC

Vranje — Dvoje profesora Učiteljskog fakulteta u Vranju na protivzakonit način prodaju svoje udžbenike studentima, a dekan, prof. dr Stana Smiljković o tome ne zna ništa.

„Brucoši Učiteljskog fakulteta u Vranju šokirali su se pre nekoliko dana kada je, posle časa pedagogije, po principu ‘knjiga u šake, pare na sunce’, za iznos od 1.000 dinara, svako od njih dobio knjigu ‘Uvod u pedagogiju’ profesora tog predmeta Stojana Cenića“, pišu novine „Vranjske“ u najnovijem broju.

Dekan Smiljković kaže da takvu informaciju nema. „Ako profesori tako rade snosiće krivičnu odgovornost koju propisuje zakon, a na meni je da tu odluku sprovedem“, rekla je ona.

Novine pišu da njihovom saradniku Milanu Zdravkoviću na Učiteljskom fakultetu u Vranju nisu smeli da daju broj telefona prof. Cenića, ali je kontakt sa njim uspostavljen zahvaljujući sajtu Agencije za privredne registre, kod koje se profesor vodi kao osnivač preduzeća „Pluton turs“ u Leskovcu.

„Knjige su se prodavale, prodaju se i prodavaće se na Fakultetu. Ja studente uvažavam i zbog toga postoji prostor za dogovor oko datuma plaćanja“, rekao je profesor Cenić, odbivši da objasni zašto se njegov udžbenik ne prodaje uz fiskalni račun ili u Skriptarnici Fakulteta.

Za 160 brucoša takođe je obavezan udžbenik „Srpski jezik 1“ čiji je autor prof. dr Javorka Marinković, a koji se takođe ne prodaje u fakultetskoj Skriptarnici već u privatnoj knjižari kod „kružnog toka“.

Studenti su „Vranjskim“ potvrdili da niko od njih ko je tamo kupio knjigu nije dobio fiskalni račun.

B-92

RAZGOVOR NEDELJE: dr BRANKO KOVAČEVIĆ, rektor UB

Roditelji su mi poverili decu i ja sam odgovoran za njihovu bezbednost. Ako je nečiji život ugrožen ili ako se pali imovina, naravno da ću zvati svog osnivača da obezbedi red i sigurnost

Više od dve nedelje dva najbrojnija fakulteta u centru Beograda su u blokadi. Iako su se njihove kolege dogovorile s Ministarstvom prosvete i nauke, deo akademaca okupljenih u plenumu nastavlja protest, s gotovo svakodnevnim incidentima od baklji i alkohola, do razračunavanja s neistomišljenicima u studentskim i profesorskim redovima. Rektor Univerziteta u Beogradu dr Branko Kovačević pozvao je državu da uvede red u svojoj kući – „dogovorom, milom ili silom”.

I vi ste svojevremeno šetali sa studentima kao profesor Elektrotehničkog fakulteta, a danas kao rektor pozivate policiju na Univerzitet?

Nisam pozivao na nasilje, već da se nasilje spreči. Osim toga, ovo nije ista situacija. Mi smo se borili za političke promene, da srušimo režim Miloševića, jer je bilo jasno da će Srbija da propadne. I propala je – sve što smo plaćali deset godina i što i danas plaćamo, sve je to cena Miloševićevog režima, od korupcije do slabe ekonomije… Koliko je otišlo ljudi iz Srbije – pola miliona! To je bilo biti ili ne biti, čist politički protest.

Ali baš ste vi okarakterisali blokadu kao politički protest?

Pa jeste, oni imaju zahteve socijalne i političke prirode, koji ne mogu da se ostvare na Univerzitetu, već u parlamentu. Neka se kandiduju na izborima, neka osvoje većinu u Skupštini i onda menjaju ono što smatraju da ne valja. Iza protesta stojigrupaljudikojiodbijajudasepredstave, moždaizbogtogaštomnogiodnjihnisunašistudenti. Oni su dobro organizovani, imaju podršku medija i publicističku delatnost, dostavlja im se hrana na fakultet, očigledno to neko finansira.

Baš zbog te rečenice su studenti zatražili vašu smenu.

Evo neka se potpiše imenom i prezimenom ko traži moju smenu, pa ću da idem da razgovaramo. Ovako, anonimne dojave ne uzimam ozbiljno i to i jeste problem što ne znamo ko stoji iza ovog protesta. Dok se ne potpišu – ništa nisu tražili.

Da li smatrate da su ipak opravdani studentski zahtevi poput 48 poena za budžet i niže školarine?

Da objasnim: postoje dva dela zahteva – jedan se poklapa s protestom studenata koji je legitiman, koji vode izabrani predstavnici studenata – studenti prodekani i predsednici studentskih parlamenata, dakle institucije koja postoji u zakonu, kao što po zakonu postoji i pravo na štrajk i drugi koji je socijalne i političke prirode.

Ali upravo je najveća zamerka studenata u protestu da ti legalno izabrani predstavnici akademaca ne predstavljaju njihove interese i da su to u stvari podmlaci političkih partija.

Svako ima pravo da se bavi politikom van Univerziteta. Ovo jesu legalno i legitimno izabrani studentski predstavnici. Svako ko je to želeo mogao je da učestvuje u izborima na fakultetima, zna se kako se to radi po zakonu, glasali su studenti i neko je pobedio. Mogao je svako od njih da bude šef studentskog parlamenta, student prodekan ili student prorektor, mogli su svi oni zajedno da budu članovi, samo da su se kandidovali. Šta oni hoće, da ih neko postavi?

Zašto je toliko sporno tih 48 bodova? Studenti kažu da je krivica do profesora i nereformisanih programa. Harvard ima 32 ispita za četiri godine, a mi po 50, dakle ima nešto i do vas, a ne samo do studenata.

Sistem se stalno reformiše, mi to neprekidno radimo na fakultetima i to traje već nekoliko godina. Kada pogledate analizu, katastrofalna prolaznost je na 10 odsto ispita. Ja se slažem s vama da je odgovornost na profesoru, stariji je i odgovara za nastavni proces, on mora da vidi da li predaje na adekvatan način, da li je isuviše složen program, da li odgovara udžbenik… A što se tiče budžeta, takođe se zaboravlja da su ove godine kvote povećane za 10 odsto uprkos krizi u društvu i da su školarine čak i smanjene za 10 odsto, za stopu inflacije.

Da li se slažete sa studentskim primedbama da su školarine visoke i da li smatrate da je netransparentan način obračunavanja cene studija dobar?

Školarine suuvekvisokeusiromašnomdruštvu,ališkolarinesumaleuSrbijiuodnosunaEvropuisvet. Kada pogledate cenu studija u Evropskoj uniji ili Americi, školarine su do deset puta veće nego kod nas.

Ali tamo je i standard viši.

Tačno, ali evo vam primera: naša država daje mnogo više para za budžetskog studenta, nego što mi uzimamo za samofinansirajućeg. To znači dva puta manje para. Ko je dao tu razliku, uslove studiranja imaju iste i jedan i drugi? Mi, fakulteti i Univerzitet. Znači, mi smo deo sopstvenog prihoda uložili u njegovo školovanje, nismo dali na plate. Na mojoj Elektrotehnici – budžetski student košta 160.000, a školarina je 72.000. Razliku su dakle dali zaposleni na ETF-u iz svog džepa. Mi, naravno, imamo sjajnu decu i treba da ulažemo u njih, nikome od nas nije zbog toga žao, ali i ovaj deo mora da se zna kada se krene povika na fakultete.

Ali jeste činjenica da studenti u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici imaju potpuno različite školarine, a postavlja se i pitanje zašto je na društvenim fakultetima tako visoka cena studija kada se koristi samo papir i olovka?

Imate dva kriterijuma: jedan je materijalni, koliko realno koštaju studije, da li morate da kupujete hemikalije, instrumente… a kada imate samo nastavu, pitanje je šta je cena. Drugi aspekt je interesovanje – ako velikointeresovanjestudenata, ondadelujuitržišnimehanizmi. Dakle, gleda se kakav je region, kakva je materijalna situacija, kakvo je interesovanje. Recimo, arhitektura je veoma atraktivna godinama, a poznato je da ove studije biraju deca iz povoljnijeg materijalnog miljea i tamo jeste najviša školarina u Srbiji. To rade i privatnici. A kod njih su školarine dva puta veće. Evo, neka neko proba da se pobuni nanekomprivatnomuniverzitetu, odmah će bitiisključensuniverziteta.

Rangiranje je takođe sporno, studenti traže da se ukine, da li će ono ostati i posle izmena postojećeg Zakona o visokom obrazovanju?

Ostaće. Stalno se zaboravlja da je rangiranje uvedeno prošlog leta na zahtev studenata, oni su tražili da bi svi imali jednake šanse i onaj budžetski i onaj samofinansirajući koji je osvojio 60 bodova. Osim toga, 48 bodova ne znači automatski budžet, to nigde ne piše u zakonu, već da se tako samo stiče pravo na rangiranje. Ono je dobro jer vas tera da se takmičite, to je dobar mehanizam za podizanje kvaliteta i podsticanje studenata. Drugi aspekt je da nema dovoljno para. A kada nemate dovoljno para, onda je rangiranje nagrada za najbolje.

Zimski semestar je doveden u pitanje, šta će se dogoditi ukoliko studenti odbiju da prekinu blokadu? Jeste kontradiktorno, dekani Filološkog i Filozofskog apeluju na mirno rešavanje problema, vi pozivate državu?

I ja sam za pregovore, naravno, ali moram i da zaštitim studente, roditelji su mi dali tu decu i ja sam odgovoran za njihovu bezbednost, ali i za znanje koje će da ponesu odavde. Ja hoću da se moji studenti zaposle u roku od tri meseca posle dobijanja diplome. I hoću da imaju dobro plaćen posao. Ali, ja nemam mehanizam da nešto uradim, ja sam ovde najamni radnik, ovo nije moja imovina. Ako je nečiji život ugrožen ili ako se pali imovina, naravno da ću zvati svogosnivačadaobezbediredisigurnost.

Posle vaših izjava o levici pojavila se desnica, bilo je nekoliko incidenata na fakultetima s momcima u kapuljačama i skinhedsima.

Prvo oni nisu prava levica, oni samo nanose štetu levici. Ja sam levičar, bio sam u Komunističkoj partiji, i nemam problema zbog toga, niko me ne napada što sam levičar, niko me nije tukao zbog toga. Družim se sa svim ljudima i s levice i desnice i centra.

Rekli ste da javnost ne shvata da postoje dva studentska protesta. Vi dakle podržavate ove studente koji su pregovarali s Ministarstvom prosvete i nauke prošlog petka?

Oni predstavljaju 200.000 studenata koliko ih ima na državnim univerzitetima u Srbiji. Njihovi zahtevi su jasni, imaju svoje legalne predstavnike i fakulteti će prihvatiti ono što se akademci dogovore s Ministarstvom prosvete. Ovi drugi traže besplatno školovanje koje ne postoji nigde u svetu, a pri tom 70 odsto studenata na državnim fakultetima i jeste na budžetu! Dakle naše obrazovanje jeste masovno, jeste javno dobro i jeste besplatno za većinu. Što je apsurdno i ovo politički što pišu nije daleko od istine, ali to nema veze sa mnom i s Filološkim fakultetom i to nije način da se reši.

Znači studenti su ipak u pravu?

Ponavljam, ovo nije način, a ni mesto da se reše njihovi problemi. Ne mogu 10.000 ljudi da uzmu za taoce da bi ukazali na problem. Meni je žao ove dece kojoj ne dozvoljavaju da uče školu, njih su roditelji sa svojim skromnim materijalnim mogućnostima poslali u Beograd. Jako je teško da, kada ne živite u Beogradu, ovde školujete dete, a imamo 20 odsto studenata kojima jedan od roditelja ne radi. Šta će biti iduće godine kada ne ostvare dovoljan broj bodova, jer im nisu dali da uče? Izgubiće budžet, izgubiće kredit, izgubiće dom. Ko će to da im nadoknadi, ko će da im plati? Ovi što su blokirali Filološki sigurno neće.

ПОЛИТИКА

ПРЕУЗМИ ОРИГИНАЛ