Za početak školske godine potrebno više od polovine prosečne plate

 

Za roditelje osnovaca koji idu u prvi, drugi i peti razdred, početak ove školske godine će u finansijskom smislu biti manje stresan, jer je Ministarstvo prosvete donelo odluku da dobiju besplatne udžbenike. Roditelji ostale dece i ovaj početak školske godine ce do preživeti stresno jer da bi spremili svog osnovca za prvo školsko zvono treba i do 15.000 dinara.

 

Roditelj Edita Vujinović, čiji sin ide u četvrti razred, početak školske godine doživljava kao veliki pritisak jer kako kaže njihovo domaćinstvo živi samo od jedne plate, a skoro cela odlazi na najosnovnije stvari koje su potrebne da bi se 1. septembra selo u školsku klupu.

 

– Nije tu reč samo o kupovini udžbenika, svesaka i pernice koju treba i napuniti. Radi se o tome da svakog prvog septembra mi naše osnovce moramo i da „obučemo“, tu su nove cipele, nove farmerice, duks. A ako se dete bavi sportom kao što je to slučaj sa našim sinom, to iziskuje dodatne izdatke. Naš sin Marko trenira karate. Mesečna članarina je samo jedan deo novca koji izdvajamo, a gde je kimono, gde su eventualna takmičenja. Mi sa jednom platom, veoma teško izmirujemo sve te obaveze, a ne želimo da naš sin bude izolovan, niti da mu sport i uopšte uživanje u sitnim čarima detinjstva bude uskraćeno kaže – Vujinovićeva.

 

Pošto je za početak školske godine potrebno i više od polovine prosečne plate u Srbiji, roditelji su kao mogućnost da uštede, a da opet ispune i želje svojoj deci, odlučili da ove godine školski pribor kupuju u velikim super marketima, gde ce zbog akcijskih sniženja, platiti manje ili na odloženo zahvaljujući čekovima i karticama.

 

Svetlana Lipar, u kući ima tri osnovca i kako kaže, ovo godine je bez mnogo razmišljanja svoje poverenje po pitanju kupovine školskog pribora ukazala jednom od najvećih super marketa.

 

-Za nas je svaka nova školska godina prava mala avantura, blizanci idu u treći razred, a najstarija ćerka Maja u sedmi. Udžbenike smo uspeli da kupimo na rate, a pribor na svu sreću na odloženo, inače ne znam kako bi se izborili sa ovim „izazovom“. Ove godine smo na žalost deci uskratili letovanje, a pod znakom je pitanja da li ce najstarija ćerka Ana, moći da nastavi sa privatnim časovima stranog jezika, jer zaista koštaju mnogo- kaže Svetlana.

 

Veliki super marketi su svojom ponudom izašli roditeljima u susret i ove školeke godine te se tako školski pribor moze naći po nižim cenama. Male sveske se mogu kupiti za 15 dinara, a velike za 32 u hipermarketu „Roda“. Apsolutni hit su i popunjene pernice koje se ovde mogu kupiti po ceni od 470 do 1.850 dinara, a trougao, lenjir i uglomer staju 146 dinara.

 

Među najbitnijim stavkama kada govorimo o školskoj opremi je svakako ranac. Psiholozi ukazuju da deca stalno imaju strah da će nešto propustiti ili zaboraviti i da je to jedan od glavni razlog zašto svoje rančeve pretrpavaju olovkama i knjigama. Čak po njima, veliki broj dece upravo zbog teškog ranca i ne voli da ide u školu. Oni savetuju da roditelji ne smeju da budu popustljivi prema deci, kada oni u prodavnici pokažu na neki od ranaca sa likovima iz omiljenog crataća, a da upravo taj ranac svojim neadekvatnim oblikom može dovesti u pitanje zdravlje deteta. Stručnjaci savetuju da je najadekvatniji ranac srednje veličine.

 

U prostorijama Idee, ranac sa deset svesaka košta 800 dinara, a ukoliko roditelji ipak ne mogu odololeti željama svojih najmlađih za rančeve sa nekim od crtanih junaka, među kojima su najpopularinji Bakugan i Spajdermen, treba da izdvoje čak i do 6.500 dinara.

 

Međutim, iako većina roditelja smatra da je polazak u školu velika investicija i da sa mesečnim primanjima ne mogu da zadovolje sve što bi njihov učenik želeo, ima i onih roditelja koji smatraju da za njihovo dete nista nije skupo. Dijana, majka sedmogodišnjeg Luke, isčejkuje „veliki“ dan i veoma je ponosna što njen dečak kreće u prvi razred.

 

-Meni je jako bitan taj dan, nisu cene ono sto je najvažnije. Mi našem Luki, želimo najbolje i pripritet nam je da on ima sve što mu za ovaj veliki početak treba – kaže Dijana, majka sedmogodišnjeg Luke.

DANAS

Zagrevanje stolice 2

U drugom upisnom roku ostala su još 4.952 slobodna mesta na fakultetima i 4.453 na visokim školama. Prijavljivanje počinje 3. septembra

– Poslednja šansa za brucoše!

– Slobodnih mesta ima više nego prošle godine, pa se nadamo da će svi koji su želeli uspeti da upišu fakultete i više škole u drugom roku – rekao je za Kurir Slobodan Jauković, pomoćnik ministra prosvete, i dodao da šansu da u drugom krugu dobiju indeks ima ukupno 9.405 studenata.

O trošku države na fakultetima moći će da se školuje 1.246 studenata, dok 3.706 čekaju samofinansirajuća mesta. Preostala 4.453 moći će da konkurišu za indeks neke od viših škola. Prijavljivanje će biti organizovano 3. i 4. septembra, a prijemni ispiti polagaće se 5, 6. i 7. septembra.

Najviše slobodnih mesta, i to 2.244, ostalo je na Beogradskom univerzitetu: na Tehnološko-metalurškom, Matematičkom, Mašinskom, Fizičkom, Poljoprivrednom, Šumarskom i Hemijskom fakultetu.

– Navala je i ove godine bila na Stomatološkom, a najmanje popularan bio je Poljoprivredni fakultet. Za razliku od prethodnih godina, ove se nešto više studenata prijavilo na prirodne i tehničke nauke – objasnio je Jauković.

Na Univerzitetu umetnosti u Beogradu ostalo je jedno budžetsko mesto na filmskoj i TV produkciji Fakulteta dramskih umetnosti i 23 samofinansirajuća mesta za buduće dizajnere, konzervatore i restauratore, TV, filmske i pozorišne profile.

Dva odsto od budžetske kvote predviđeno je za strane studente, naše državljane koji su školu završili u inostranstvu, studente s posebnim potrebama i pripadnike manjinskih grupa.

S. Bosanac – D. Tadić

 

Potrebna dokumentacija

 

Pored prijavnog lista za prijavu je potrebno:

4 fotokopija svedočanstava sva četiri razreda srednje škole (original na uvid)

4 fotokopija diplome o položenom maturskom ispitu (original na uvid)

4 fotokopija izvoda iz matične knjige rođenih

4 dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita

 

Slobodna mesta

 

UNIVERZITET U NOVOM SADU 2.048

 

Poljoprivredni 303

Teh. „Mihajlo Pupin“ 269

Ekonomski 265

Građevinski 212

Filozofski 194

Matematički 173

Tehnički 171

Tehnološki 154

Pravni 97

Medicinski 60

Umetnosti 35

Fizičko vaspitanje 6

Učiteljski (na mađarskom) 1

 

UNIVERZITET U BEOGRADU 2.244

 

Tehnički – Bor 258

Matematički 240

Tehnološko-metalurški 207

Mašinski 194

Poljoprivredni 194

Filološki 159

Fizički 152

Šumarski 147

Bogoslovski 125

Hemijski 121

Rudarsko-geološki 85

Fizička hemija 79

Fizičko vaspitanje 62

Biološki 49

Elektrotehnički 45

Učiteljski 39

Veterinarski 38

Građevinski 37

Filozofski 13

 

UNIVERZITET U Kragujevcu 1.364

 

Pravni 385

Ekonomski 310

Agronomski 201

Mašinski 175

Prirodno-matematički 121

Tehnički 75

Filološko-umetnički 41

Medicinski 32

Mašinski (Kraljevo) 24

 

UNIVERZITET U Novom Pazaru 113

 

Pravno-ekonomski 74

Tehničkih nauka 39

 

UNIVERZITET U Kosovskoj Mitrovici 1.365

 

Pravni 477

Tehničke nauke 188

Ekonomski 199

Prirodno-matematički 166

Filozofski 137

Poljoprivredni 136

Fizičke kulture 86

Učiteljski 61

Medicinski 31

Umetnički 21

 

UNIVERZITET U Nišu 1.747

 

Elektronski 349

Pravni 346

Prirodno-matematički 251

Mašinski 246

Ekonomski 190

Građev. arhitektonski 157

Tehnološki 126

Zaštite na radu 28

Fizičko vaspitanje 25

Filozofski 17

Umetnosti 12

Napomena

U tabelama se nalazi spisak slobodnih mesta na fakultetima, dok se ukupan broj slobodnih mesta na univerzitetima odnosi i na više škole.

 

KURIR

„Prvi zatvoreni bazen u Valjevu, u zgradi Tehničke škole, će biti završen do sredine avgusta.“ – Snežana Samardžić Marković

Ministarka omladine i sporta o izgradnji bazena u Valjevu. (sajt Ministarstva omladine i sporta, 7. 4. 2011. godine)

Komentar Istinomera

Priče o izgradnji zatvorenog bazena Valjevcima su servirali kako lokalne, tako i republičke vlasti, ali pošto se ni posle nekoliko godina ništa nije dogodilo, bazena su započeli da grade učenici i profesori u okviru Tehničke škole. Sa zemljanim radovima krenuli su 7. marta, a kao kraj izgradnje pominjali su oktobar tj. dan škole.

A onda se u projekat uključilo ministarstvo sporta. Izgradnja će koštati oko 19 miliona dinara, a finansiraće je Ministarstvo sa 12 miliona dinara, dok će ostatak novca obezbediti škola, u kojoj će biti smešten bazen. Tada je ministarka istakla da će bazen biti završen već sredinom avgusta.

To se, međutim, nije dogodilo, građani Valjeva i dalje čekaju na bazen, a Istinomer ministarki dodeljuje ocenu „neispunjeno“.

Analiza objavljena: 21. 08. 2011.

 

 

 

Po projektu za podizanje kapaciteta omladinskih udruženja i grupa, Kancelarija za mlade u Kragujevcu organizuje tri seminara na kojima će obučiti mlade na tri teme i omogućiti im da aktivnije rade na organizovanju i realizaciji aktivnosti kojima će nastojati da poboljšaju položaj mladih u lokalnoj sredini.

Nakon obuke biće raspisan konkurs za dve omladinske akcije koje će biti finansirane sa po 20.000 dinara.

Drugi krug obuke biće realizovan od ponedeljka, 22. do. četvrtka, 25. avgusta, a teme radionica su: pisanje projekata, aktivno učešće mladih, izgradnja uspešnog tima.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti slanjem podataka (ime i prezime, godište, e-mail adresa, broj mobilnog telefona) na: e-mail kzmkg@yahoo.com, putem SMS-a na broj 062/175-49-33, ili lično u Kancelariji za mlade, svakog radnog dana od 09 do 16 časova.

RADIO CENTAR 98.7MHZ

Novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da, u statusu vanrednog đaka, do novembra položi i – vrati se u redovnu nastavu

Ove nedelje počinje polaganje popravnih ispita za, kako se procenjuje, oko 20.000 učenika u Srbiji. Iako precizni podaci ne postoje, jer neki smatraju da se ova brojka odnosi na broj đaka, a drugi na ukupan broj jedinica, podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da razred svake godine ponavlja oko 4.000 srednjoškolaca. Najviše ponavljača lane je bilo u prvim (1.904) i drugim razredima (1.246 učenika) srednjih škola. Statistika takođe govori da u gimnazijama na popravni stigne najviše tri đaka iz svakog odeljenja, dok je u srednjim stručnim školama daleko lošija situacija, a naročito u mašinskim, poljoprivrednim i tekstilnim školama.

 

Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da su matematika, fizika i hemija i dalje objektivno najteži predmeti.

– Nisu ti predmeti bauk, već je zahtevna sama materija, koja traži permanentan rad. Nekada se padalo i iz geografije, ali su profesori promenili pristup jer to materija dozvoljava, a što je mnogo teže kod pomenutih predmeta – kaže Sokić.

On objašnjava da se popravni polaže pred tročlanom komisijom, da đaci polažu pismeno i usmeno, zavisno od predmeta, a tamo gde postoji praktični rad i praktično.

– Tačan broj đaka koji su polagali popravni i pali godinu znaće se na kraju kalendarske godine, jer novi zakon omogućava učeniku koji je pao u avgustu da ipak nadoknadi propušteno tokom godine. On se upisuje u statusu vanrednog đaka, ali može da prisustvuje redovno časovima i, ukoliko do novembra položi, može da se vrati u redovnu nastavu – objašnjava naš sagovornik.

Profesor dr Drago Pantić, predsednik Pedagoškog pokreta Srbije, inače poznat i kao direktor prve škole bez ponavljača u SFRJ (OŠ „Dragojlo Dudić” u Malom Mokrom Lugu, 1971. godine), kaže da broj od 20.000 đaka na popravnom ispitu ukazuje na veliki pedagoški i društveni problem.

– Nisu krivi đaci. Ovo je veliki dokaz nereformisane i nehumane škole u kojoj pedagoški radnici nisu preuzeli odgovornost da do uspeha dovedu sve sposobne učenike. Inače, kada je kolektiv OŠ „Dragojlo Dudić” počinjao akciju i projekat škole bez ponavljača, tada je u školama SFRJ godišnje bilo oko 360.000 ponavljača – kaže profesor Pantić.

On na osnovu svog velikog pedagoškog iskustva i četiri decenije proučavanja problema efikasnosti u školama i na fakultetima, preporučuje školama da ukinu ili svedu ponavljače na izuzetne slučajeve.

– Za deset meseci učenja u toku godine nemoguće je da rezultat našeg rada s bilo kojim učenikom bude – nula (jedinica). Ostavimo se sujeta i „čuvara” naučnog digniteta kroz „naš” predmet, pa preispitajmo kvalitet svog rada, kakva nam je metodika rada, koliko pomažemo učenicima i njihovim roditeljima da prevaziđu egzistencijalne probleme danas – smatra dr Pantić.

Mr Dušica Malinić iz Instituta za pedagoška istraživanja nedavno je objavila rezultate prvog velikog istraživanja posle 30 godina među populacijom đaka koji ponavljaju razred, koji pokazuju da je među populacijom neuspešnih đaka više dečaka nego devojčica, da je krizni period u petom i šestom razredu i da najviše ponavljača ima u mašinskoj i struci obrade metala, a najmanje u prirodno-matematičkoj struci. Oni uglavnom dolaze iz siromašnih porodica u kojima je više od troje dece.

– Iako podaci za period 1997–2006. godinu pokazuju da broj ponavljača u Srbiji opada, ne treba zaboraviti da je za manje od jedne decenije broj učenika u osnovnim školama smanjen za više od 120.000, tako da se može reći da broj ponavljača ipak raste. Najmanje ponovaca bilo je školske 1998/99. godine – 2.094, kao posledica preporuke Ministarstva prosvete zbog ratnih dešavanja, a već iduće godine ih je bilo četiri puta više (8.531) – kaže Dušica Malinić.

Sandra Gucijan

 

Oko 1.000 učenika osmog razreda koji iz zdravstvenih razloga u junu nisu bili u mogućnosti da izađu na završni ispit, polagaće “malu maturu“ tokom sledeće sedmice.

Ispit iz srpskog odnosno maternjeg jezika biće održan 25. avgusta, a narednog dana iz matematike, rekao je Tanjugu pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.

Procedura polaganja ispita je nepromenjena, a na malu maturu izaći će i oni đaci koji su zbog neprimerenog ponašanja na junskom testu bili udaljeni sa „male mature“.

Ispiti u matičnim osnovnim školama oba dana počinju u 10.00 i traju do 12.00 sati.

Na završni ispit, uveden ove godine kao novina, moraju da izađu svi učenici osmog razreda, jer tim testom zaokružuju osnovno obrazovanje, a bez uverenja o položenoj „maloj maturi” neće moći da nastave školovanje.

(Tanjug)

 

Izvor: Press

Beograd — Odmor je gotov, a sada povratak u surovu realnost. Samo za osnovne potrebe svaki građanin Srbije će narednog meseca morati da izdvoji najmanje 80.000 dinara.Većina građana Srbije naježi se pri samoj pomisli da nam se bliži septembar – mesec kada se vraćaju sa letovanja koja još uvek nisu otplatili, a kod kuće već čeka prilično dugačak spisak novih troškova

Od rata za novi kredit (uzet za more), pored već postojećih (stambeni, za kola…), preko plaćanja računa koji se konstantno povećavaju, pa do opremanja mališana za novu školsku godinu. Sve zajedno, prava sitnica, samo dve prosečne plate – oko 80.000 dinara.

Tapkamo u mestu

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, nije optimista, ali ni pesimista. „Život će biti isti kao i prethodnih meseci. Ne verujem da će biti ikakvih specijalnih promena kada je u pitanju životni standard. Jedino čemu ljudi treba da se nadaju to je da im plate rastu više od inflacije, a na nivou države mislim da će nam novac koji stiže od prodaje Maksija, kao i novi aranžman sa MMF-om biti dovoljani da se pokrpimo“, kaže Stevanović.

Iako nam zvanični podaci pokazuju neznatni boljitak u odnosu na prošlu godinu, gotovo svaki građanin Srbije žali se da živi sve gore. Plate realno jesu porasle za dva odsto u odnosu na prošlu godinu, inflacija se smanjuje, a trenutno nam je u poseti i MMF, koji donosi još jedan aranžman – iz predostrožnosti vredan milijardu evra.

S druge strane, sve više novca dajemo za račune, osnovne životne namirnice su poskupele, a još i ako pomenemo dužnike koji otplaćuju kredite indeksirane u švajcarskim francima čije su rate više nego duplo porasle poslednjih godina (oko 30.000 građana), jasno je da nam se ne piše dobro.

Ekonomski stručnjaci složni su u proceni da nam jesen ne nosi ništa dobro, naprotiv. Ljubomir Madžar kaže da „u septembru ne možemo nikako da očekujemo poboljšanje i, u najboljem slučaju, treba da se nadamo da nam bude isto kao u junu i julu. Jednostavno, nema osnova za poboljšanje“.

„Kada su u pitanju porodične finansije, one će se svakako pogoršati, pogotovo što naši građani pokazuju veliku sklonost ka zaduživanju, a ne razmišljaju odakle će vraćati taj novac. To je najčešći slučaj kada su u pitanju letovanja, pa je nemali broj onih koje u septembru bukvalno boli glava zbog silnih računa“, objašnjava on.

Madžar smatra da nas „generalno gledano, realno čeka pogoršanje životnog standarda jer smo kao država iscrpli sva bogatstva koja smo imali, a i podigli smo sve kredite koje smo mogli i time iskoristili sve jednokratne injekcije“.

S njim se slaže i ekonomista Mlađan Kovačević, koji smatra da je septembar inače poguban po porodične finansije.

„Svi znamo da je za porodice septembar mesec kada počinje školska godina, te iziskuje velike troškove. Takođe, veliki broj porodica u septembru izdvaja veće količine novca za povrće kako bi napravili zimnicu i sigurno je udar na kućni budžet žestok. Takođe, treba otplaćivati i kredite, a mnoge ljude će sačekati i računi koje nisu platili pre odlaska na odmor. Zaista nas čeka težak mesec“, navodi Kovačević.

Kako kaže, otežavajuća okolnost ove godine je i potencijalna suša koja bi mogla da poskupi proizvode. „Ako se još desetak dana nastavi ova suša, poljoprivredni proizvodi mogli bi znatno da poskupe. S druge strane, ne možemo da se nadamo povećanju zarada, a ovo što se najavljuje jeste jako skroman porast, što se ni neće preterano osetiti“, objašnjava Kovačević.

Ekonomista Miladin Kovačević navodi i brojne probleme koje kao država imamo. „Naš najveći problem je nelikvidnost – nenaplativa potraživanja, blokirani računi, krediti… To je naš stalni problem, a čak i to što ćemo sada možda imati deflaciju nije baš savršeno dobar signal. Ona jeste dobra da suzbije inflaciju, ali ona ide ruku pod ruku sa rastom nelikvidnosti“, ističe Miladin Kovačević.

 

Чланови Организације српских студената у иностранству (ОССИ) данас су поручили да својим знањем желе да помогну напредак Србије.

 

Желимо да живимо у Србији, радимо за Србију, будемо у Србији, ако не физички овде, онда оданде где се налазимо, рекао је на Скупштини ОССИ један од оснивача организације и њен почасни председник Милутин Станисављевић.

 

Он је изјавио да студенти тврде да им је потребно само да их Србија воли и поштује, да се „труди да сарађује“ са њима и да заједно напредују.

Како је наведено, ОССИ има више од 600 чланова, студената са најбољих универзитета широм света, а садашња скупштина је трећа у Србији од 2010. године.

Скупштина је одржана под називом ОССИлација, по термину из физике за неизменично кретање, што указује на студенте који се сваке године враћају у Србију да пренесу утиске и представе идеје о удруживању талената, са циљем да се помогне напредак Србије.

Проректор Универзитета у Београду Невенка Жаркић Јоксимовић рекла је да скупштина „сусрет оних који су овде, развијају академску мисао и оних који су привремено ван граница Србије, али веома пуно мисле на њу и виде своју будућност у њој“.

Ту смо заједно, да мењамо садашњост и дизајнирамо будућност онако како модерне европске земље данас изгледају. У томе много могу да помогну управо они који су у развијенијим земљама стекли знање, искуство и контакте, оценила је Невенка Жаркић Јоксимовић.

Студенте је поздравио епископ хвосански Атанасије, речима да је сигуран да ће успети у стицању знања и да су узданица народа и Србије.

РТВ

 

Turska planira da otvori škole na Balkanu. Jedna od prvih škola biće otvorena na Kosovu

Turski ministar za obrazovanje Omer Dinčer je izjavio da Turska planira da otvori državne škole „na Kosovu i u drugim zemljama Balkana“.

Kako je danas prenela je turska agencija Anatolija, Dinčer je prilikom jučerašnje posete Prizrenu rekao da je Ankara veoma zainteresovana da unapredi saradnju ministarstava obrazovanja Turske i Kosova.

Dinčer koji je na Kosovo doputovao posle posete Makedoniji, u Prizrenu je posetio turski Kulturni centar Junus Emre, gde je razgovarao sa učenicima turskog jezika i predavačima, a zatim je posetio i sedište kosovske Demokratske partije Turaka.

 

(Beta)

 

Sve više roditelja uzima kredit za školovanje dece

Studentima koji nisu uspeli da se upišu na budžet, za prosečnu školarinu od 80.000 dinara, kiriju, komunalije i hranu mesečno treba oko 500 evra – ili blizu 6.000 evra godišnje. Da bi platili visoke školarine, roditelji brucoša uglavnom uzimaju kredit, najčešće do 2.000 evra sa rokom otplate na pet godina.

Najlakše studentima koji se školuju na teret budžeta i žive u domu

Najveći luksuz su studije u Beogradu, jer su i školarine i cene iznajmljivanja stanova u prestonici najviše. Tako u nanjeftinijoj varijanti za brucoša iz unutrašnjosti roditelj treba da izdvoji za sobu u domu i hranu nešto manje od 5.000 dinara mesečno.

U mnogo boljem položaju su roditelji brucoša koji se školuju na teret budžeta jer su u srednjoj školi imali odličan uspeh, i koji će uspeti da dobiju sobu u domu. Cene soba u domu u zavisnosti od broja kreveta kreću se od 830 do 2.300 dinara. Oni takođe imaju pravo da se hrane u menzi gde su mesečni troškovi 3.900 dinara.

– Nadam se da ću uspeti da dobijem sobu u domu, i da neću morati da tražim stan i dodatno opteretim roditelje – kaže Milica M. koja je ove godine upisala Pravni fakultet u Beogradu.

Najviše novca za studiranje u prestonici, još ako žive kao podstanari, moraće da izdvoje brucoši Arhitektonskog fakulteta na kom je godišnja školarina 240.000 dinara. Slično je i za brucoše Stomatološkog fakulteta, koji je jeftiniji za svega 20.000 dinara. Fakulteti im izlaze u susret, pa im omogućavaju da basnoslovne školarine plaćaju u nekoliko mesečnih rata. Za iznajmljivanje stana u Beogradu treba od 100 do 300 evra.

Klikni za uvećanje (+)

Slična situacija je i u ostalim univerzitetskim gradovima Srbije. U Nišu, na primer, studenti mesečno za stan i hranu moraju da izdvoje najmanje sto evra. Međutim, većina za mesec dana potroši i duplo više. Iznajmljivanje soba ili stana u ovom gradu se kreće od 50 do 200 evra, zavisno od dela grada u kojem se stan nalazi.

I u Kragujevcu studentski život nije jeftin, pa za stanovanje, kiriju i hranu mesečno treba izdvojiti od 250 do 300 evra. Za kiriju i režije najčešće treba platiti od 80 do 150 evra. Oko 300 evra treba i studentima koji će u oktobru nastaviti da se školuju u Novom Sadu.

Na sumu za stan, hranu i školarinu treba dodati i cene knjiga. Prosečno se cena jedne knjige za fakultete kreću od 1.000 do 3.000 dinara. Međutim, brucoši se mahom opredeljuju za fotokopiranje knjiga i skripti, jer po godini imaju od sedam do 10 ispita, pa ih i to košta još dodatnih minimum 100 evra.

Mnoge banke daju potrošačke kredite za plaćanje školarina i uglavnom sve navode da podnosilac zahteva može biti osoba koja je u stalnom radnom odnosu ili penzioner.

– Krediti za plaćanje troškova školovanja odobravaju se sa deviznom klauzulom i bez nje. Trenutno su aktuelniji dinarski krediti, s obzirom na to da se odobravaju bez depozita i sa rokom otplate do 77 meseci. Pogodnost ovih kredita ogleda se u jednakim mesečnim anuitetima prve tri godine otplate kredita usled fiksne kamatne stope koja važi u pomenutom periodu. Prosečan iznos kredita je 2.000 evra, a prosečan rok otplate do pet godina – kažu za „Blic“ u Komercijalnoj banci.

Ima, međutim, i nečeg dobrog u studiranju, a to su brojni studentski popusti. Zbog crvene knjižice dostupni su popusti od 10 do 75 odsto za prevoz vozom, te autobusom, avionom, ali i za posete pozorištima, biskopima, privatnim ordinacijama, kao i za usluge auto-škola. Najveći popust ostvaruje se u „Železnicama Srbije“ – čak do 75 odsto. Ovoliki popust može da se ostvari i ukoliko želite da putujete autobusom. Zato se pre svakog puta dobro raspitajte koji prevoznik daje najveći popust za studente.

Studenti do 26 godina ukoliko žele da lete avionom „Jata“ takođe mogu da ostvare popust na kartu, i to 29 odsto. U gotovo svim gradovima u kojima se nalaze pozorišta obezbeđene su karte po sniženoj ceni za sve studente. Popusti su od 10 do 50 odsto, a pri kupovini karte neophodno je da se ponese indeks. U prestonici po čak upola nižoj ceni od redovne, studenti mogu da idu u panoramsko razgledanje Beograda brodom.

BLIC