BEOGRAD – Narodna banka Srbije objavila je poziv studentima završnih godina da se prijave za letnju praksu u centralnoj banci. Za letnju praksa od 1. jula do 31. avgusta NBS će primiti 31 studenta fakulteta koji imaju akreditaciju Ministarstva prosvete i nauke.

Na konkurs za praksu u Beogradu mogu da se prijave studenti ekonomskog, pravnog, matematičkog, elektrotehničkog i fakulteta organizacionih nauka i Kriminalstičke policijske akademije, a za praksu u Kragujevcu studenti ekonomskog fakulteta.

Biće primljeni i studenti na strudijskim programima iz oblasti ekonomije, prava, matematike i infromacionih sistema i tehnologija koji studiraju u inostranstvu.

Do 12. juna za letnju praksu u NBS mogu da konkurišu studenti koji imaju prošečnu ocenu najmanje osam, nisu nijednom obnavljali školsku godinu ili im apsolventski staž nije trajao duže od godinu dana i imaju aktivno znanje engleskog jezika.

Agencija beta

На факултетима објашњавају да у трошкове организације провере знања улази рад професора и ненаставног особља, штампа и израда тестова и ранг листа, али и изнајмљивање простора

Матуранти средњих школа који ових дана тање родитељски буџет на хаљине и прославу матуре, а паралелно и на припремну наставу за упис на факултете, овог месеца морају да рачунају на још једну битну ставку – трошкове полагања пријемног испита и, уколико освоје бруцошки индекс, на трошкове уписа. Ови износи нису мали, иако је већина факултета задржала прошлогодишњу цену, а према нашој мини-анкети крећу се од 2.500 (Агрономски факултет у Чачку) до 11.000 динара (Факултет ликовних уметности).

Обично је најскупља провера знања на архитектури, на којој још није позната цена пријемног испита, а која је прошле године била 12.000 динара.

Од познатих цена, будући бруцоши београдских Технолошко-металуршког, Рударско-геолошког и Физичког факултета треба да понесу по 3.000 динара, цена пријемног испита на Државном универзитету у Новом Пазару је 4.000 динара као и на Технолошком факултету у Лесковцу, а 5.000 динара морају да уплате кандидати за индекс Високе пословне школе струковних студија у Новом Саду и Економског и Правног факултета у Косовској Митровици.

Провера знања на медицини и стоматологији у Београду кошта 6.000 динара, на Филолошком 6.500, 7.000 на Правном и Саобраћајном, док је Пољопривредни факултет одредио цену од 8.240 динара.

Посебна је ситуација на учитељским факултетима, где се прво плаћа провера говорних, музичких и физичких способности, а после и надокнада за полагање пријемног испита. У Београду будући бруцоши тако плаћају 3.000 плус 4.800 динара, а у Јагодини 2.400 плус 3.600.

– То је великицифра за два папира и додатно оптерећење, поготовуако не будем успела да уђем на буџет, па још морам да плаћам и школарину. Ја ћу за сваки случај конкурисати на два факултета, што је могуће, јер нам траже само оригинална документа на увид, а предајемо фотокопије – каже Драгана Цебић и објашњава да је, уколико се ништа не промени, један пријемни 28, а други 29. јуна. Она рачуна да ће сигурно упасти на буџет, макар и ван Београда, а да ће потом, уколико то буде могуће, покушати да се пребаци током студија.

А да није реч о само „два папира”, већ великом трошку за факултет, тврде у деканатима свих високошколских установа. На Економском факултету је највећи трошак – изнајмљивање простора. Неколико година су будући бруцоши полагали тестове на Сајму, али су лане због како кажу, великих трошкова, ипак пријемни организовали на Машинском и Филолошком факултету,

На факултетима за спорт, додатно оптерећење је и лекарски преглед или изнајмљивање базена, а на једној од најпопуларнијих високошколских установа у Србији – Географском факултету, кажу да је током полагања пријемног испита ангажовано око сто људи, који раде од јутра до вечери.

– Цена пријемног испита зависи и од броја студената, јер није исто да ли вам полаже 500 или 1.700 кандидата, колико ми имамо сваке године. Ту се дакле рачуна огромна папирологија – тестови за три испита, затим штампа и израда ранг листа, а ангажује се и велики број људи којима се плаћа надокнада, од професора који дежурају током пријемног и прегледају тестове па до чистачице, јер су нам због великог броја кандидата заузети сви амфитеатри и слушаонице. Такође укључујемо и клима уређаје јер су обично велике врућине – објашњавају нам на београдском Правном факултету.

На Факултету организационих наука, такође једном од најпопуларнијих високошколских установа последњих неколико година, цена пријемног испита зависи од тога да ли се кандидат определио да полаже само математику или и математику и тест опште информисаности, као и да ли конкурише за један или сва три студијска програма. Трошкови припреме спискова кандидата, самог полагања пријемног испита, обрачуна бодова и формирања коначне ран листе тако су на овом факултету 4.500, 6.000, 6.500 и 7.500 динара.

Будући бруцоши такође морају да воде рачуна и о томе да на неким факултетима постоје додатни, не мали трошкови приликом уписа. Тако на пример, кандидати који су проверу знања платили 5.500 динара на Природно-математичком факултету у Новом Саду и нашли се изнад црте, морају да спреме још и 6.050 динара за „материјалне трошкове уписа са осигурањем” уколико желе да добију бруцошки индекс.

С. Г.

Будући прегледи нових ђака показали да најмлађи све теже и лошије говоре. Криви компјутери, ТВ… На југу Србије 43.35 одсто деце са проблемом

У Србији више од 40 одсто предшколаца има неку говорну ману и проблеме при изговору одређених гласова! Још више забрињава што, након уоченог проблема са говором, мали број родитеља доводи децу код логопеда.

Само у Ваљеву, од 850 малишана који су били на систематском прегледу за упис у први разред основне школе, 36 одсто има проблеме са говором. Најчешћа мана је такозвано тепање – погрешно изговарање појединих гласова, али и касно проговарање.

– Одрасли нису ни свесни да када детету тепају, мислећи да му тиме исказују велику љубав и пажњу, у ствари му страховито одмажу. Деца уче говор слушајући друге, а ако они који деци треба да буду узор говоре неправилно, ето озбиљног проблема – каже Светлана Михаиловић, логопед у ваљевском Дому здравља. – Зато многа деца у предшколском узрасту нису у стању да изговарају поједине гласове. Да би се то исправило, потребно је време и велика упорност, пре свега родитеља, која најчешће, нажалост, изостаје.

ДРАМА

Дешава се да за стручну помоћ дођу млади са говорном маном: шушкају, не изговарају „в“ или имају грлено „р“, а намеравају да упишу Учитељски факултет или Вишу васпитачку школу, где на пријемном испиту морају да покажу и коректан изговор – каже Светлана Михаиловић. – И онда настају праве животне драме, плакања, кад им кажемо да тај проблем не може да се исправи преко ноћи, одустају разочарани, свесни да због тога неће моћи да упишу жељену школу. А то је последица тога што њихови родитељи нису реаговали на време – каже Светлана Михаиловић.

Проблеми са говором код малишана настају, истичу логопеди, због недостатка такозване активне комуникације. Деца много времена проводе поред компјутера, уз игрице, или на ТВ-у гледају цртане филмове, дечје канале, разне серије. То је, истичу, и разлог што многа деца све касније проговарају.

– Интелигенција је очувана, деца немају органских обољења која би могла да успоре развој говора. Међутим, долазе нам и деца од три године која још увек нису проговорила – каже Светлана Михаиловић. – Родитељи обично мисле да дете неће да прича јер је размажено, али то уопште није тачно, већ има неки проблем. Најчешће, родитељи се не баве својом децом.

У ваљевском крају, који важи за извор најчистијег српског језика, на први поглед делује несхватљиво и невероватно да чак 36 одсто деце, будућих првака, треба да посећује логопеда.

– Забрињава то што веома мало родитеља, кад им кажемо да дете има одређених проблема са говором, прихватају помоћ логопеда. Већина, нажалост, не схвата озбиљност проблема који је пред њиховим дететом – упозорава логопед Дома здравља у Ваљеву. – Ако дете лоше изговара поједине гласове, неисправно ће да пише, чита, рачуна, а директна последица тога је заостајање у успеху у школи. Кад родитељи схвате проблем, често, нажалост, буде касно, или је потребна много дужа терапија код логопеда да се грешка исправи.

ЈУГ НАЈГОРИ

Подружнице Удружења логопеда Србије обавиле су истраживања по којима у шабачко-ваљевском крају 22,3 одсто деце предшколског узраста има поремећај артикулације – правилног изговора гласова. У шумадијско-поморавском подручју 34,2 одсто деце има исте проблеме. На југу Србије чак 43,35 одсто малишана не изговара правилно гласове!

Б. ПУЗОВИЋ

Инспекторат за рад је од 4. септембра, када је на снагу ступио Закон о спречавању злостављања на раду, интервенисао 154 пута због жалби на мобинг. И у Агенцији за мирно решавање радних спорова кажу да им је нови пропис донео знатно већи број клијената, а пуне руке посла имају и невладине организације које се баве злостављањем на послу.

– У последња четири месеца прошле године урадили смо 98 надзора по захтеву странке, а од Нове године до данас још 56 – каже Предраг Перуничић, директор Инспектората за рад. – Странкама смо указивали на које све начине могу да остваре своја права, доносили смо различита решења за уклањање недостатка, а упутили смо и 10 захтева за покретање прекршајног поступка.

Према Перуничићевим речима, шиканираних, малтретираних и уцењиваних радника, има у готово свим делатностима, али неке предњаче:

ЖЕНЕ НИСУ НЕЖНИЈЕ ОД МУШКАРАЦА

У Министарству за рад и социјалну политику кажу да се у 95 одсто случајева догађа такозвани вертикални мобинг, односно ситуација у којој шеф злоставља подређене, док су обрнути примери знатно ређи. Ипак, разлике у односу на пол, готово и да нема. У Испекторату рада потврђују да су у овој години имали подједнак број жалби на колеге и на колегинице. Тужбу због мобинга могу да добију сви који, најмање пола године, злостављају оне у свом окружењу, било да је реч о физичкој или психичкој претњи.

– Највише поднетих захтева за заштиту права у вези са злостављањем на раду смо имали у образовању. Нешто мало мање странака нам се обраћало из сектора саобраћаја, а потом из здравства и социјалног рада.

И у Агенцији за мирно решавање радних спорова кажу да су многи радници, који су годинама трпели своје надређене, коначно охрабрени новим прописом. Из тог разлога, помоћ у посредовању, готово свакодневно траже запослени дуж целе Србије.

– Од септембра до данас имала сам најмање 30 клијената, а и остале колеге су слично упослене. За то време смо успели да добијемо 19 правоснажних решења, да вратимо једну професорку на посао у гимназију, као и да издејствујемо исплату од чак 500.000 динара одштете – прича Олга Кићановић из Агенције.

И у Министарству за рад и социјалну политику кажу да су задовољни применом новог закона. У Сектору за рад додају да је осим закона, усвојен и Правилник о понашању послодаваца и запослених, којим су прописана (не)дозвољена понашања и прецизно утврђен комплетан поступак – од препознавања евентуалног злостављања, до кажњавања починиоца и заштите радника.

Б. СТЈЕЉА

Међу 1.600 радова написаних о ћирилици, пристиглих из целе Србије, награђени су најбољи у категоријама студената, средњошколаца, основаца и полетараца. Они су учествовали на конкурсу Одбора за културу Покрета социјалиста, поводом Дана словенске писмености и Дана Ћирила и Методија. Поред домаћина, завршној свечаности присуствовали су и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин, и други секретар амбасаде Бугарске у Београду Илија Јасков.

Поздрављајући високе званице, потпредседник Одбора за културу Покрета социјалиста Милан Миленковић је рекао да је негде далеко, у северним ритовима, живело једно велико и јединствено словенско племе, које је имало заједничке претке, које је хранило исто тле, племе које се клањало истим боговима и говорило истим језиком.

– Вековима су се родови и братства одвајали од матице и долазили у додир са другим културама и цивилизацијама, мењајући под туђим утицајима обичаје и језик. Али, и данас су то Словени, најбројнија етничка група у Европи и највећа етничка група унутар беле расе. Можете ходати од Пацифика до Јадранског мора, а да нигде не згазите на несловенско тло. Или, од Црног мора до Арктичког круга, и свугде ћете срести своје саплеменике, чути сродан језик и видети исто писмо – рекао је Милан Миленковић.

Председник Одбора за културу Милан Милутиновић захвалио се деци из целе Србије речима да су данас они победници, јер су понели штафету писмености и кренули у борбу за враћање ћирилице на победничко постоље. Истовремено се захвалио и спонзорима, који су називе својих фирми написали на српском, православном писму, које нестаје из центра Београда.

Присутнима се обратио и руски амбасадор Конузин, са поруком да се поноси богатом културом великог словенског племена, коме припадају и Руси и Срби.

Председник Удружења књижевника Србије Миле Медић, који је председавао жиријем, оценио је да Дан Ћирила и Методија никада није лепше прослављен.

– У Москви, на Црвеном тргу, руски патријарх Кирил одржао је молебан у славу Ћирилу и Методију. Подсетио је том приликом на судбину једне јелке, која је надвисивала све у манастирском двору, а онда се одједном сломила, сама од себе. На метар од земље је иструлила, ко зна кад – рекао је патријарх Кирил, и објаснио да је „умрла“ зато што је изгубила везу са својим кореном. Зато ни ми не смемо да изгубимо културу коју баштинимо хиљаду година, ћирилицу, која је део светске цивилизације и коју је Јуриј Гагарин понео у космос. На големом стаблу српске и руске културе овога пролећа развили су се неки нови млади листови. Они су култура свих словенских народа, то сте ви, драга децо, који сте послали своје радове о ћирилици – рекао је Медић.

После проглашења победника, присутнима се обратио и Александар Вулин, лидер Покрета социјалиста.

– Поносан сам што сте се у толиком броју одазвали нашем конкурсу, али сам помало и постиђен, јер то што смо урадили ми, требало би да ради држава Србија, а не било која политичка партија. Али, најважније је да не заборавимо ћирилицу, јер када су је Ћирило и Методије написали, они су нам створили могућност да памтимо – нагласио је Вулин.

Награђени „ћилиричари“ и омиљена учитељка

У категорији студентских радова треће место није додељено, друго је припало Горјани Маринковић са „Мегатренд“ универзитета, а прво Милици Рајчевић са Филолошког факултета. У категорији средњошколаца треће место је припало Милици Ралевић из смедеревске Гимназије, друго Богдану Шимићу из ЕТШ „Вук Караџић“ из Старе Пазове, а прво Томиславу Станисављевићу из Пољопривредне школе у Вршцу. Међу основцима на трећем месту нашла се Марија Стојадиновић из Јагодине, на другом Исидора Илић из школе „Радоје Домановић“ у Крагујевцу, а на првом Јован Марлот из београдске школе „Уједињене нације“. У категорији полетараца љубав према ћирилици изражена је цртежима. Треће место освојила је Драгана Симић из Школе за децу оштећеног слуха из Крагујевца, друго Катарина Јаковљевић из ОШ „Бранко Ћопић“ из Београда, а прво Матеја Јанковић из Београда. Специјалну плакету добила је омиљена учитељка из Београда Драгана Вукичевић.

Свечана плакета „Правди“

Одбор за културу Покрета социјалиста доделио је бројна признања појединцима и организацијама, чији је допринос очувању ћирилице немерљив. Због несебичне помоћи на истом задатку, свечана плакета додељена је и редакцији „Правде“, дневног листа који се штампа ћирилицом.

Н. Стојчевић

Млађа деца више читају

Најбројнији чланови дечје библиотеке су деца предшколског узраста. Други медији одвлаче од књига. Класици губе трку са фантастиком.Деца током школовања губе интересовање за читање! Наиме, највише читају предшколци и ученици нижих разреда основне школе, док се у средњој школи ретко ко лати књиге.

„Клинци“ највише воле авантуристичке романе, шпијунске серијале, крими – књиге, хорор и научну фантастику, а обавезна лектира и класична дела имају све лошу прођу. Средњошколке првенствено занимају књиге типа „купохоличарка“ и „спонзоруша“.

– Нетачно је да деца не читају – каже Александра Вићентијевић, начелница Дечјег одељења Библиотеке града. – Истина је да други медији привлаче дечју пажњу, попут игрица и компјутера, али малишани који у предшколском узрасту заволе читање током читавог живота ће се дружити са књигом. Предшколци су наши најозбиљнији читаоци и најлепше што може да доживи библиотекар је када му редовно долази дете од његове треће године до пубертета. Нажалост, тада губимо читаоце, јер средњошколци траже „модерне романе из реалног живота“, па је неком са 16 година ближа „Купохоличарка“ од Балзака. Уосталом, свуда у свету је криза квалитетних штива за тај узраст.

„ПРОКЛЕТА АВЛИЈА“

Истраживање Друштва за српски језик и књижевност показало је да трећина средњошколаца није прочитало ни једну књигу, а 40 одсто никада није ушло у библиотеку! Из школске лектире најпопуларније су књиге „Проклета авлија“, „Чекајући Годоа“ и „Странац“…

Ипак, данашњи Београђани не читају исте књиге као њихови родитељи. Укус деце се прилично променио, па сада траже више акције, загонетке, мистерије, фантастике…

– Мање се читају класични дечји романи, јер им је Том Сојер спор – објашњава Вићентијевићева. – Велики заокрет донела је едиција о Харију Потеру после чега је кренула читава серија романа о измишљеним световима. Популаран је и серијал о мишу Џерониму Стилтону, Прљавом Беци, Грозном Гаши, Цаци Фаци и сличним ликовима. Квалитет књига, заиста, није битан, важно је да се створи читалачка навика, јер свако читање развија кретивни дух и богати речник. Уосталом, све је боље од игрица.Иако родитељи не могу да утичу на укус детета, могу да створе навику за читањем.

КАРЕЊИНА НА ТРИ СТРАНЕ

Ана Карењина уместо на 672 може да се прочита на само три стране, а препричану, Андрићеву „Проклету авлију“ је прочитало више од 50.000 ученика! Средњошколци највише воле да „читају“ препричане књиге, а професорима је, због великих одељења, готово немогуће да открију да ли је неко, заиста, држао књигу у рукама.

– Ђаци читају штиво које нема додирних тачака са лектиром и свака наредна генерација чита све мање – каже Јасна Јанковић, професорка српског језика и књижевности у Правно-пословној школи.

А. КРСМАНОВИЋ – Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

Наредну годину студија о трошку државе моћи ће да упишу они студенти у Србији који су у текућој школској години освојили најмање 48 бодова, предвидјено је Законом о високом образовању.Исти услов за упис наредне године студија важио је и прошле године.Факултети у наредну годину студија могу да упишу двадест одсто више студената од броја уписаних у прошлогодишњој генерацији.Сваки факултет појединачно треба да усвоји и своје критеријуме за рангирање, у случају да услов од најмање 48 бодова испуњава већи број студената од предвиђене квоте.

Проректорка за наставу Универзитета у Београду Неда Бокан рекла је агенцији Beta да су београдски факултети имали рок да до краја маја утврде своје критеријуме рангирања и да се очекује да то у што скорије време доставе Ректорату.

Она напомиње да само мали број београдских факултета има проблем са тиме да премашује предвиђену квоту за прелазак на буџетско финансирање.

„Сваке године исти факултети имају проблем са тиме да већи број студената од предвидјене коте испуњава услов од 48 бодова. То су Факултет политичких наука, Факултет организационих наука и Факултет за безбедност“, казала је Бокан.

Beta

Завод за уџбенике Србије у Нишу обележио 54.рођендан и промовисао први буквар инока Саве из манастира Дечани, штампан још 1597. годинe

Објављен и штампан на само два листа пре више од 400 година, „Први српски буквар”, чији је аутор био инок Сава, из манастира Дечани, представља кључно дело које означава почетке писмености у Србији.

Иако је вековима био заборављен, поново је штампан и умногоме ће све људе у култури и образовању у нашој земљи подсећати на средњовековни период развоја српске државе. Ово је јуче на Универзитету у Нишу, где је обележена 54.годишњица постојања и успешног рада Завода за уџбенике Србије, рекао министар културе Предраг Марковић. На свечаности на којој је промовисан „Први српски буквар” директор и главни и одговорни уредник завода Милољуб Албијанић посебно је истакао:

–Завод за уџбенике је поновним штампањем „Првог српског буквара” одлучио да се коначно скине вео тајни над овим капиталним делом писмености на српским просторима. Верујемо да ћемо значајно допринети да се на прави начин види величина, али и и културни и историјски значај Првог српског буквара – рекао је Албијанић.

„Први српски буквар” инока Саве, јеромонаха у манастиру Дечани, штампан је 1597. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији. Бурна времена брзо су, међутим, буквар бацила у заборав, па за њега није знао ни Вук Караџић. Током 1903.године, Љуба Стојадиновић је приређујући „Каталог Народне библиотеке Србије” унео „Први српски буквар” инока Саве међу дела српске писмености.

А за буквар се случајно сазнало. Најпре је 1893.године руски конзул у Скадру Крилов прво издање, штампано у Венецији 20. маја 1597.године, поклонио новинару и преводиоцу Окици Глушчевићу, а касније је, 1921.године друго издање, штампано 25. маја 1597.године, у Дубровнику, где је био на пропутовању, купио инжењер Милорад Димитријевић из Београда.

Оба издања, и прво и друго, поклоњена су Народној библиотеци Србије. Прво издање на само два листа, од којег је остао само препис, изгорело је у бомбардовању Београда и Народне библиотеке 6.априла 1941. године, а друго, на четири листа, срећом је сачувано.

„Политика” објавила репринт 1991. године

Михаило Блечић, Стјепан Филеки и Оливера Стојадиновић приредили су пре двадесетак година репринт „Првог српског буквара” инока Саве на основу другог издања, штампаног у Венецији, које је сачувано. Репринт је 1991.године објавила „Политика” и, како је јуче речено у Нишу, на основу тог издања исти ауторски тим сачинио је и приредио нову књигу „Првог српског буквара” инока Саве. Уместо старословенских писмена за нову књигу коришћен је рачунарски сет типографских карактера „инок сава”, који је креирао и читаоцима поклонио Стјепан Филеки.

Т. Тодоровић

У српским медијима постоји велики број правописних грешака и непоштовања језичке норме, закључци су округлог стола „Језик у медијима“Док број медија данас неконтролисано расте, лекторске службе се у њима гасе.Новинари морају поштовати публицистички стил, а у медијима се све више може видети „свесна, програмирана банализација, таблоидизација и колоквијализација медијског израза“, рекао је Александар Милановић, професор на Филолошком факултету.“Језик таблоида се све више намеће као доминантан, што је и озбиљан културолошки феномен, који може оставити озбиљне последице на језичку културу“, рекао је Милановић и додао да новинари често не читају граматичка правила.

Према његовим речима, медијски језик данас све више подсећа на „кафански, неформални језик“, јер се медији на тај начин желе приближити публици.Он је оценио да, ипак, не треба глобално осудјивати језик медија, јер постоји и доста позитивних примера медијског извештавања, које је потребно истаћи.

Уредник културе у недељнику НИН Драган Јовићевић указао је да су таблоиди допринели вулгаризацији језика, као и да су медији у последњих десет година напредовали у непоштовању правописа.

Велики проблем у медијском извештавању, навео је Јовићевић, представљају и такозвана ПР саопштења, која новинари често не преправљају, већ их у изворном облику објављују.

„Наша граматичка норма је погрешна, а велики проблем у српском језику је и транскрипција страних речи“, нагласио је лингвиста Владо Ђукановић и додао да се ни у речницима не може све проверити, јер се разликују.

Округли сто, који је део пројекта „Новинарске муке са језиком“, организовало је Удружење новинара Србије, а подржало је Министрство културе, информисања и информационог друштва.

УНС је покренуо и сајт на коме новинари могу да пронадју одговоре на језичке недоумице.

Tanjug