Насловна2021-12-13T17:10:59+01:00

ПРВИ МАЈ ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ УВЕК УЗ СВОЈЕ ЧЛАНСТВО СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ ПРОТЕСТ ПРОТЕСТНИ СКУП-02.10.-БЕОГРАД ПРОТЕСТ КРАЉЕВО ПРОТЕСТ НОВИ САД ПРОТЕСТ ШАБАЦ
30.05. 2011.

НА БУЏЕТУ 3.500 СТУДЕНАТА ВИШЕ

Категорије: Актуелно|

obradovic-velika

Ministar Žarko Obradović, arhivska fotografija

Pare za dodatne studente iz postojećeg nivoa državnog budžeta za visoko obrazovanje pa fakulteti neće morati da povećavaju školarine.Ministar prostvete i nauke Žarko Obradović izjavio je danas da će se naredne školske godine o trošku države školovati 3.500 studenata više nego ove godine, i naglasio da je naš obrazovni sistem potpuno usaglašen sa normama Evropske unije.

Vlada je donela odluku o upisu studenata na prvu godinu osnovnih i strukovnih studija, kao i o upisu studenata koje država finansira, čiji će broj biti veći za oko 3.500 nego tekuće godine, rekao je Obradović Tanjugu u Loznici.

Prema njegovim rečima, fakulteti na koji se ti studenti upišu dobiće novac koji se obezbeđuje iz makro sredstva za visoko obrazovanje, tako da neće biti posebnog opterećenja budžeta za 2012. godinu, a fakulteti neće imati potrebu da povećavaju školarine.

Radi se o svesnom opredeljenju za tu strategiju, pri čemu školarine ne treba povećavati, naglasio je Obradović i ocenio da ne treba teret krize prebacivati na studente, tim pre što se fakultetima redovno uplaćuju sredstva za plate i materijalne potrebe.

„Što se tiče sistema vrednosti, odnosno onoga što čini deo evropskog prostora visokog obrazovanja i onog što mi implementiramo ili je sadržano u našim zakonima, mi tu nemamo nikakvih problema, pratimo taj trend i usaglašavamo sadržaj zakona“, kazao je Obradović.

On je kazao da je u toj oblasti Srbija prihvatila standarde i da je to ugrađeno u zakone.

„Dobili smo vrlo dobru ocenu i radimo dalje unapređujući tu oblat i primenjujemo sve vrednosti koje su i kod drugih“, rekao je ministar i dodao da s nestrpljenjem očekuje da Srbija dobije status kandidata, jer će to stvoriti mogućnost pristupa novcu koji se izdvaja na nivou EU za obrazovanje i nauku.

Prema njegovim rečima, znatan deo budžetskih sredstava izdvaja se za zarade zaposlenih u prosveti i malo ostaje za ostale potrebe – opremu, infrastrukturu, stručno usavršavanje, ono što je deo sistema obrazovanja.

„U vrednosnom smislu, mi nemamo prepreke približavanju EU i u godinama rada ove vlade i nadležnog ministrstva obrazovanje nije pominjano kao problem, nego se uvek afirmisalo kao pozitivno“, zaključio je ministar Obradović.

Obradović je danas u Loznici, kao zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije, učestvovao u radu osme izborne konferencije organizacije socijalista grada Loznice.

(Tanjug)

 

30.05. 2011.

БЕЗ МЕСТА У ВРТИЋУ 600 ДЕЦЕ

Категорије: Актуелно|

146410_regpozarevac1_f

Obećali gradnju obdaništa u Požarevcu

Požarevac — Više od 600 dece u Požarevcu nema mesto u vrtiću pošto u poslednjih 30 godina nije izgrađeno nijedno obdanište. Iako je skoro svaka gradska vlast obećavala da će početi gradnju obdaništa, nijedna do sada to nije uradila. Gradski čelnici najavljuju kao sigurnu gradnju vrtića koja bi trebalo da krene u drugoj polovini ove godine. Ipak, u predškolskoj ustanovi kažu da ni taj vrtić, kada bude useljen, neće rešiti problem smeštaja dece.

Predškolska ustanova “Ljubica Vrebalov”, koja je u maju ove godine obeležila stotu godišnjicu postojanja i rada, već godinama ne može da obezbedi smeštaj za svu decu iz Požarevca. Iz godine u godinu povećava se broj dece na listi čekanja, a ova brojka je narasla na 600.

– Novi objekat, koji prema obećanjima gradskih vlasti treba da počne da se gradi ove godine, neće rešiti problem smeštaja sve dece. U njemu će biti mesta za oko 150 mališana, a mi na listi čekanja imamo već 600 dece. Problem je što se godinama nisu gradili novi vrtići, a poslednji, “Moravka”, izgrađen je pre skoro 30 godina. U proteklim godinama mi smo povećavali kapacitete proširenjem i dogradnjom postojećih objekata i donekle ublažili ovaj problem, ali sada više ne postoje mogućnosti za dogradnju – ističe direktor Predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov” Dragan Nikolić.

U Gradskoj upravi kažu da su za gradnju novog objekta obezbeđena sredstva i potrebna dokumentacija i da će radovi početi u drugoj polovini ove godine. Zamenica gradonačelnika Vukica Vasić priča da će se novi objekat graditi u Ratarskoj ulici i da će biti površine oko hiljadu kvadrata.

– Polovinu novca obezbeđuje Vlada Srbije, a drugu polovinu grad Požarevac. Ukupno će gradnja novog vrtića koštati oko 70 miliona dinara. Na raspisani tender za gradnju stiglo je pet ponuda koje su otvorene 5. maja. Mi još nismo obavešteni koja je firma poslala najbolju ponudu, odnosno kojoj će biti povereni poslovi izgradnje novog objekta – kaže zamenica gradonačelnika Vukica Vasić.

U devet objekata Predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov” smešteno je oko 2.000 mališana, koje opslužuje 250 zaposlenih.

Traže višu cenu

Sem nedovoljnog broja mesta u vrtićima, odgovorni u Predškolskoj ustanovi kažu da ih muči i cena smeštaja dece, koja nije menjana od 2009. godine i iznosi 3.800 dinara.

– Više puta upućivali smo gradskoj vlasti zahtev za povećanje cene boravka dece u našim objektima, ali smo bili odbijani. Zbog poskupljenja hrane i energije više nismo u mogućnosti da na vreme plaćamo sve račune pa tako stoje neplaćeni računi za komunalne usluge, grejanje i električnu energiju – naglašava Dragan Nikolić, direktor Predškolske ustanove “Ljubica Vrebalov”.

BLIC

30.05. 2011.

СТУДЕНТИ САЊАЈУ ДА ЕМИГРИРАЈУ

Категорије: Актуелно|

29dr_studenti_KURIR_0

– Studenti beogradskih fakulteta uglavnom su zadovoljni profesorima, najviše poverenja imaju u Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) i vojsku, najveći broj njih želi da ode iz Srbije, ali i dalje žive sa roditeljima, a ako bi u ovom trenutku bili raspisani parlamentarni izbori, najviše glasova bi dali Demokratskoj stranci.

To su stavovi i mišljenja 1.300 studenata sa 27 fakulteta Univerziteta u Beogradu, dobijeni u anketi u organizaciji Marketing radionice beogradskog Ekonomskog fakulteta, o uslovima studiranja, društvenim, političkim i drugim aktuelnim temama.

Oko 78 odsto akademaca kaže da je u potpunosti ili uglavnom zadovoljno profesorima, dok 21 procenat njih navodi da predavači uopšte nisu ili su nedovoljno ispunili očekivanja, rekla je Tanjugu koordinatorka projekata Nevena Vujević.

Istraživanje je pokazalo da studenti najviše veruju SPC (15,3 odsto), vojsci (10,5 odsto), ali blizu 60 odsto njih nema poverenja ni u jednu instituciju. Vlada Srbije, Skupština, Predsednik, dobili su 2.9, 1.9 odnosno tri odsto glasova, a u sudstvo veruje tek jedan odsto studentske populacije, rekla je Vujević.

Najveći procenat studenata izdržavaju roditelji i to 77,3 odsto, sedam procenata njih je u stalnom radnom odnosu, 5, 3 odsto ima stipendiju, a povremeno radi svaki deseti student, navela je Vujević rezultate istraživanja. Zabrinjavajuće je to što i dalje veoma visok procenat mladih želi da napusti Srbiju, gotovo tri četvrtine, dok 27 odsto ne planira da ode iz zemlje posle završetka školovanja. Njih 58 odsto želi da potraži posao u Beogradu, a 16 odsto u mestu odakle su došli.

Ukoliko bi u ovom trenutku bili održani parlamentarni izbori, gotovo 40 odsto akademaca ne bi glasalo, a od onih koji bi izašli na birališta blizu 20 odsto bi glasalo za DS. Za SNS glasalo bi 8,7 odsto, za D S S 6,3 procenta, a ostale stranke ne bi prešle izborni cenzus. LDP bi dobio 3,3 odsto glasova studenata, G17 plus 2,4, NS 1,7, SRS 1,6, SPS 0,6 odsto glasova akademaca.

Blizu 20 procenata ispitanih studenata reklo je da zna konkretan primer korupcije na fakultetima, 53 odsto da ne zna, dok je 27 odsto studenata čulo glasine o nekom obliku korupcije.

Gotovo 15 odsto ispitanih bilo je diskriminisano na fakultetima, njih 35 odsto čulo je za neki oblik diskriminacije, a blizu polovina uopšte nije čula za takve slučajeve.

Većina njih, oko 40 odsto, smatra da je prilikom zapošljavanja najbitnija veza, 28 odsto misli da je najvažnija lična sposobnost, 20 odsto da je dovoljna diploma, a 11 odsto navodi da je prilikom nalaženja posla najvažnija preporuka.

Studenti i dalje nisu zadovoljni funkcionisanjem studenatske službe, veliki broj akademaca, gotovo polovina, koristi nedozvoljena sredstva na ispitima, a iako je uveden bezvizni režim, 37, 2 odsto putuje isto kao i do sada, 17, 9 procenata putuje više, a šest odsto ne zna da odgovori na ovo pitanje.

Gotovo 40 odsto akademaca zaveštalo bi svoje organe, 20 odsto ne bi, 25 procenata možda bi to učinilo, a 18 odsto nije razmišljalo o tome. Oko 38 odsto studenata uvek koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa, 8 odsto nikada to ne čini, 33, 8 odsto često, a 15,8 odsto ne upražnjava seks.

Za polovinu studenata gej parada održana u Beogradu imala je negativan uticaj, za 8,1 odsto pozitivan, a 40 odsto smatra da se ništa nije promenilo, pokazalo je istraživanje. Studenti smatraju da je Srbija prepoznatljiva u svetu najviše po sportistima, rakiji, Egzitu, Guči, noćnom provodu, lepim devojkama ali i po ratnim zbivanjima…

U izjavama Tanjugu, studenti su uglavnom potvrdili stavove i mišljenja kolega koji su učestvovali u anketi.

Student druge godine Ekonomskog fakulteta Stefan Orelj, planira da posle osnovnih studija ode u inostranstvo, jer smatra da je u Srbiji “takvo stanje koje ne obezbeđu lepu budućnost”.

Govereći o radu profesora, Stefan smatra da je uvek bilo dobrih i loših profesora, “neki ne mare za studente”, ali je većina dobra, želi da prenese znanje i da zainteresuje studente da „počnu da razmišljaju“.

On nije čuo za slučajeve zlostavljanja na svom fakultetu, kao ni njegov stariji kolega Nikola Dražović, koji namerava da ostane u Srbiji, posle završenih studija.

“Ovde nameravam da upišem i master studije i da pokušam da nađem posao”, rekao je Dražović, smatrajući da je kod nas za pronalazak posla potrebna veza, ali da su na ceni i diplome nekih fakulteta.

Studentkinja treće godine Filološkog fakulteta Milena Panić želi da ostane ovde i u inostranstvo bi išla samo zbog, kako kaže, više sile. Milenu izdržavaju roditelji, a ponekad i radi. Putovala je u inostranstvo o svom trošku, četiri puta.

Studentkinja Jelena Ubović sa Fakulteta organizacionih nauka navela je da je takođe izdržavaju roditelji i da nije čula za slučajeve zlostavljanja na fakultetima. Međutim, kako je navela, uvek tu budu priče tipa “rekla-kazala”, dok je njena drugarica Marina koja studira na Fakultetu političkih nauka ocenila da je znanje koji studenti dobijaju, delimično kvalitetno i da ima nezainteresovanih profesora.

Autor:

Agencija Tanjug

 

 

30.05. 2011.

У СРБИЈИ СЕ ОДРЖАО МИЛОШЕВИЋЕВ СИСТЕМ

Категорије: Актуелно|

0802-Marko-Todorovic

Rektor Kovačević zna ZAŠTO STUDENTi odlaze iz  zemlje

Nezadovoljni – Mladi odlaze jer nemaju poverenje u državne institucije i zato što je situacija kod nas nestabilna već 20 godina, a to ukazuje da se ništa nije promenilo od vremena Slobodana MiloševićaPuno razloga za nezadovoljstvo mladih… Branko KovačevićMladi sve više odlaze iz zemlje zato što nemaju poverenje u državne institucije, što je, prema mom mišljenju, posledica nepostojanja privrede i ekonomije, kaže u intervjuu za Press rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Rektor ističe i da je situacija kod nas nestabilna već 20 godina, što ukazuje na to da se održao sistem iz doba Slobodana Miloševića, a ne beži ni od toga da prizna da je za posao u Srbiji potrebno biti član političke partije.

Najnovije istraživanje stavova studenata Univerziteta u Beogradu pokazalo je da dve trećine njih posle završenih studija želi da ode iz Srbije.

Korupcija ide odozgo

Oko 56 odsto studenata nema poverenja ni u jednu instituciju, a veliki broj njih smatra da postoji korupcija na fakultetima.

– Najveća institucija je sama država, i ako ona ne valja, ne mogu ni ostale institucije da budu bolje. Prvo na vrhu mora da se sredi stanje. Korupcija ide odozgo, a ne odozdo. Da bismo iskorenili korupciju, moramo da uđemo u EU.

– Ako naši studenti mogu tako lako da nađu posao u inostranstvu, znači da su poneli diplomu iza koje stoji znanje. Tamo sigurno nema veza ni političkih stranaka. Postoji samo intervju i morate da znate da radite posao za koji se prijavljujete. S druge strane, odlazak mladih je strašna pojava. Naš problem je što nemamo sistem, privredu, ni ekonomiju. Mladim ljudima ne bi padalo na pamet da odu kada bi im se ponudila sofisticiranija zanimanja i adekvatna zarada. Naša zemlja je i politički nestabilna već 20 godina. Ceo sistem je sačuvan kakav je bio i u Miloševićevo vreme. Sve je ovo loš signal za našu decu koja bi želela da žive od svog rada, da rade posao za koji su se školovala, da mogu da stvaraju porodicu i školuju decu sutra. Oni ne traže nikakvo bogatstvo, ni profit, samo traže normalan život, zato su se i školovali, a ne da bi bili socijalni slučajevi.

Gde je rešenje?

– Obrazovanje mora da bude vezano za tržište, kako bi između kompanija, države i univerziteta postojala sprega. Država pravnim okvirom i sredstvima treba da pomogne, kompanije treba da investiraju u obrazovanje svog budućeg kadra kako bi mogle odmah sa fakulteta da ga preuzmu, a univerzitet, kao neprofitna institucija, da ponudi što kvalifikovaniji kadar. Baš zato ćemo 2. juna potpisati ugovor o strateškoj saradnji sa „Fijatom“, kako bi direktno sa naših fakulteta preuzimali mlade inženjere i stručnjake. Sličan ugovor postoji sa NIS-om, a u planu je i sa „Gaspromom“.

Većina studenata smatra i da je presudan faktor prilikom zapošljavanja veza.

– Verovatno da je to tačno. Kod nas većina ljudi radi u državnoj administraciji, a zaposlile su ih partije. Osim toga, postoji i demagoška priča, pa se očekuje od mladih da za platu od 200 evra rade 20 sati dnevno.

Zašto već godinama studenti Univerziteta u Beogradu protestuju svakog oktobra?

– Postoji više razloga. Ima tu malo politike, jer stranke vole da mešetare preko studenata i mešaju se u poslove Univerziteta. S druge strane je ekonomska priča. Više od 20 odsto studenata ima oba roditelja nezaposlena. Ima i dve kategorije studenata – oni koji ne plaćaju ništa i koji plaćaju sve, što neki smatraju da nije fer. Neki ne mogu da plaćaju školarinu ni kada je podeljena na 12 mesečnih rata. Socijalni momenat na državnim fakultetima je veoma težak i to se ponavlja svake godine.

Prošle godine su bili nejasni kriterijumi na osnovu kojih su fakulteti rangirali studente. Da li će se i ove godine ponoviti isti scenario?

– Sada će se u junu tačno propisati kako će se rangirati u oktobru, a u međuvremenu će studenti imati još četiri roka da ispune kriterijume i uslove pod kojima će polagati. Formalna odluka će biti na studentskim parlamentima i svako će znati tačno kako može da bude rangiran. Mora se doneti jedinstven kriterijum koji će se primenjivati na sve, jer ovako jeste konfuzno.

Šta je dobro urađeno u domenu obrazovanja, a šta još nije urađeno?

– Obrazovanje i nauka najdalje su otišli u pogledu evropskih integracija. Potpisana je Bolonjska deklaracija, a još 2005. godine doneli smo zakon o visokom obrazovanju po ugledu na Sloveniju, koji je EU pozitivno ocenila. Međutim, još ne studiramo godinu za godinu, nemamo zapadnu efikasnost, imamo uslovnu kategoriju prenosa ispita i imamo još 10 odsto predmeta koji predstavljaju „uska grla“, gde je prolaznost ispod 20 odsto. Sve ovo koči reformski proces. Ipak, prolaznost na fakultetima je bolja nego što je bila, a studiranje je kraće. Uveli smo i drugačiji sistem master programa, počinjemo da menjamo i doktorske studije.

Koliko se za obrazovanje izdvaja u Evropi, a koliko kod nas?

– U Evropi se izdvaja sedam odsto BDP-a, a u Srbiji 3,3. Kada se taj procenat prevede na njihov i na naš novac, razlika je mnogo veća.

Ana Vlahović

 

30.05. 2011.

ПОСЛОДАВЦИ ВИШЕ ЦЕНЕ ДИПЛОМЕ ДРЖАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Категорије: Актуелно|

Nove-muke

Упркос томе што су у свету дипломе државних и приватних факултета изједначене, у Србији и послодавци чешће запошљавају дипломце који су се школовали на рачун пореских обвезника. Дипломци са приватних факултета посао лакше налазе, али само уколико имају претходно искуство и добре референце.

Послодавци дају предност правницима, технолозима и информатичарима са државних високостручних установа

Да се заиста у већем проценту запошљавају дипломци са завршеним државним факултетом, потврдило је и истраживање сајта “Инфостуд”. По овом истраживању, шест месеци након дипломирања посао нађе 23 одсто оних који су завршили државни факултет, а само 16 одсто са приватних факултета. Послодавци ће ове друге пре запослити ако су у питању послови економисте, менаџера или новинара, док ће за послове који се тичу права, технологије и информатике предност дати заинтересованом са дипломом државног факултета.

У Компанији “Делта” кажу да су на конкурсима за посао квалитетније знање показали кандидати са дипломом државних факултета.

– Недостатак у њиховом образовању је то што су недовољно били упућени на практични рад па слабо имају представу о пословном окружењу и задацима који их очекују. Приватни факултети имају израженију оријентацију на практично искуство, али из неког разлога квалитет кадрова, који одатле долази и даље је слабији од оног са државних – каже Биљана Дуковић, директор Сектора за људске ресурсе у компанији “Делта”.

 

Напомиње да најбоље искуство имају са кандидатима који су завршили неки од солиднијих иностраних факултета.

 

Бранислава Гиговић

 

30.05. 2011.

ОБРАДОВИЋ: ПРОБНИМ ТЕСТОМ СВИ ЗАДОВОЉНИ

Категорије: Актуелно|

Svi

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио је данас да је полагање пробног теста из мале матуре користило ђацима и да ће им помоћи да на званичним тестовима у јуну постигну боље резултате.Обрадовић је новинарима у Лозници рекао да су полагањем овог теста посебно задовољни ђаци, јер су без обзира како су урадили поједине задатке, могли из прве руке да се упознају са начином полагања мале матуре.Министар просвете је истакао да је значај пробног теста и у томе што ће наставници прегледом задатака, увидети које су то области на којима ђаци треба више да раде до завршног испита.

Пробни тест завршног испита из српског језика и математике, одржан је 14. маја у свим основним школама Србије.Ученици су одговарали на 20 питања из српског односно матерњег језика и решавали исто толико задатака из математике.Мала матура, која се од ове школске године уводи први пут у образовни систем Србије, полагаће се 23. и 24. јуна.

 

Агенције

 

30.05. 2011.

ПОДЕЛА БЕСПЛАТНИХ УЏБЕНИКА

Категорије: Актуелно|

Кнежевић Орлић: Нећу престати да се буним док ми неко не објасни с којим правом Министарство просвете крши закон који је само донело. Што се тиче профита, нећемо се више бавити издаваштвом, купићемо земљу и гајићемо краве ако је то профитабилније; Стојановић: Јасно је да се од књиге нико неће обогатити, али да има доста профита, има. Уџбеници имају једну погодност – сваке године морају да се купе и наравно да издавачи, да би остварили профит, морају сваке године да их продају.

Srbija-razgovara

Др Владимир Стојановић, професор Саобраћајног факултета и Гордана Кнежевић Орлић, директорка ИК „Клет”

Подела бесплатних уџбеника свим ђацима првог, другог и трећег разреда основне школе, а у Београду свим основцима, покренула је лавину незадовољства, нарочито међу родитељима, издавачима и у делу стручне јавности. Међу аргументима оних који су против овог пројекта Министарства просвете и града Београда јесу „да деца више неће моћи да пишу по уџбеницима, јер ће морати да их враћају неоштећене”, као и да је реч о „недовољно промишљеним потезима Министарства просвете, које је занемарило и став Националног просветног савета Републике Србије и прекршило закон”.

Тим поводом у нашој редакцији аргументе су укрстили Гордана Кнежевић Орлић, директорка ИК „Клет”, и др Владимир Стојановић, професор Саобраћајног факултета и аутор око 80 уџбеника из математике за основну и средњу школу, из чијих књига су учили и многи садашњи аутори уџбеника.

Политика: Због чега сте против једне у суштини племените идеје?

Кнежевић Орлић: Немамо ништа против идеје, него против начина на који се она спроводи. Проблем је што Министарство просвете крши закон који је само донело. Планирано је да се у септембру деци предају уџбеници које нико није прегледао, који нису добили никакво одобрење и то је разлог због кога је и Национални просветни савет против такве реализације пројекта. Министарство просвете захтева да се уџбеници који су добили одобрење у складу са законом раставе на делове у којима се пише и оне у којима се не пише. Треба да се раставе уџбеници који су у складу са стандардима квалитета добили позитивно мишљење комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања. Прегледао их је и Национални просветни савет, значи 40 људи који су највише образовно тело, и онда су добили одобрење министра просвете. Стварање уџбеника траје две године, процедура одобравања траје шест месеци, а онда одједном неко каже да то више не важи.

Стојановић:Тежиште проблема у ствари је проблем враћања књига. У јавности је често, врло неспретно, сервирано да су уџбеници по којима се пише „радни”, а они по којима се не пише „нерадни”. И једни и други су радни. Они по којима се пише, самим тим не могу да се врате неоштећени наредној генерацији. Највећи проблем бесплатних уџбеника односи се на оне које ће користити деца од првог до трећег разреда, и то говорим као стручњак, аутор великог броја уџбеника. Мислим да не би смело да се од ученика у прве три године школовања захтева да не пишу баш ништа по уџбеницима. Мала су то деца. Из васпитних разлога, већ од четвртог разреда треба учити децу да поштују књигу. Лично не сматрам да се више научи кад се пише по књизи. Више се постиже када ученик задатак препише у свеску. Сведоци смо да деца која само попуњавају текстове или дописују цифре нису способна да самостално формулишу реченицу. У Француској се, на пример, инсистира да се не пише по књигама.

Кнежевић Орлић: Основно питање овде је шта је стратегија Србије за 2020. годину – да ли хоћемо да имамо јефтино или квалитетно образовање. Како бисте реаговали да Вам нако каже да морате да промените уџбеник на начин с којим се не слажете? А Министарство просвете у пројекту бесплатних уџбеника пише да уџбеник мора бити раздвојен на уџбеник и радну свеску а то нигде друго не пише, ни у Закону о уџбеницима, нити у Правилнику о стандардима квалитета уџбеника који је рађен годину дана.

Стојановић: Ви хоћете да протурите идеју да су уџбеници који су раздвојени застарели.

Кнежевић Орлић: Није тачно. Закон дозвољава и једне и друге, наставници бирају…

Стојановић: Више пута сте рекли да терамо децу да уче по застарелим књигама.

Кнежевић Орлић: Данас нисам.

Стојановић: Јесте, и апсолутно се слажем да издавачи издају књиге какве хоће, а да ли имају боље или лошије ауторе то је њихова ствар.

Кнежевић Орлић: Управо тако, учитељи ће да изаберу. Уџбеник који није квалитетан, не може да има дуг живот у учионици и то је једино што треба да буде важно. Веома је важно што у нашем систему почињу да се уводе неке ствари које постоје у развијенијим системима као што су мала и велика матура, финансирање професора по броју ученика и веома ће бити важно екстерно оцењивање школа, наставника и ученика. Када радно место наставника буде зависило од тога оцене коју његови ђаци постигну на екстерном тестирању јако ће му бити важно да ли ради са квалитетним уџбеником.

Стојановић: Лепа идеја али нећемо је ми доживети на делу.

Кнежевић Орлић: Зато сам ужаснута што се не поштује закон. Уводимо потпуни аматеризам. Учитељи су одабрали уџбенике. А Министарство је наложило да се књиге раставе за месец дана, што је веома тешко – неки издавачи ће до да ураде, неки неће, неки аутори ће на то да пристану, неки неће. Не зна се како ће изгледати понуда уџбеника за први, други, трећи разред. Можда неће бити иста као што је била у јануару, фебруару, марту. Учитељ који је изабрао уџбеник за рецимо „Свет око нас” неће добити оно што је одабрао него нешто друго.

Осамдесет одсто уџбеника за први и други разред су уџбеници у којима је предвиђено да деца пишу. Требало је да се види који родитељи желе да купе деци уџбенике да држава не троши паре за то. Удружење родитеља је урадило истраживање чији резултати показују да 80 одсто родитеља деце млађих разреда каже да би радије купили деци уџбенике него што би им забрањивали да у тим књигама пишу.

Стојановић: Требало је тражити мишљење родитеља. Као аутор бих сваком детету поклонио књигу, ако жели да из ње учи а не може да је купи. Верујем да би и издавачи поклонили део књига.

Политика: Главни контрааргумент министра просвете јесте да се издавачи буне због зараде, јер им се одузима део колача. Да ли зарађујете на деци?

Кнежевић Орлић: Не, зарађујемо у области којом се бавимо. Нисмо ми непрофитна организација коју неко дотира, него привредна друштва која плаћају порезе, имају запослене којима плаћају доприносе, ауторска права… Нисмо наркодилери који зарађују на деци тако што их јуримо око школе, већ се бавимо одговорним и тешким послом где је добијање зараде дугорочан посао, а улагања су велика.

Па и пројекту бесплатних уџбеника издавачи ће се прилагодити или неће. Могу отпустити неколико запослених, ако не буду имали развој. Као директор издавачке куће сматрам да је беспотребно имати развојно одељење у земљи у којој се не поштује закон и све се мења на шест месеци. С мање трошкова а више промета можемо штампати радне свеске, разне образовне материјале и продавати их по супермаркетима. Значи, издавачи неће пропасти. Питање је шта је квалитет образовања у овој земљи и да ли се поштују закони. То је оно против чега се буним и нећу престати да се буним док ми неко не објасни с којим правом Министарство просвете крши закон који је само донело. Што се тиче профита, правићемо нешто друго, часописе, рецимо, нећемо се више бавити издаваштвом, купићемо земљу и гајићемо краве ако је то профитабилније. У привреди можемо да се преоријентишемо, отпустимо раднике, да се угасимо, не мора нико да се брине за нас. А већина издавача су заљубљеници у свој посао, углавном професори који много знају о процесу учења, образовању. У посао издаваштва се не улази да би се куповале јахте и ишло на летовања, то је врста посвећености.

Стојановић:Не бих се баш сложио.Јасно је да се од књиге нико неће обогатити, поготово не од школских, али да има доста профита, има. Уџбеници имају једну погодност – сваке године морају да се купе и наравно да издавачи, да би остварили профит, морају сваке године да продају књиге. Пројекат бесплатних уџбеника већ као идеја представља опасност за издаваче јер ће се књига купити једне године, а две се неће куповати и тиме се аутоматски смањује профит. Реално, ја не могу да натерам некога да купи оно што неће. Издавачи морају да се прилагоде Министарству, јер оно држи паре.

Кнежевић Орлић: То су паре пореских обвезника, није то дедовина господина Обрадовића. Они те паре могу да троше само у складу са законом о уџбеницима и јавним набавкама.

Ако имате радни уџбеник који треба да раздвојите на уџбеник и радну свеску, од тога је 30 одсто нешто са чим дете неће да ради, а 70 одсто је нешто што је радног карактера. Значи, ви ћете 30 одсто продати једном, па ће се користити три године, а ово ће се продавати сваке године. Просечна цена комплета уџбеника је 5.000 динара. Значи 50 евра годишње треба родитељ да да за образовање свог детета и то у три или пет рата. Дакле, да ли родитељ да даје сваке године 5.000 динара за квалитетан уџбеник или 6.000 динара месечно за приватне часове из математике, физике…

Стојановић: Не треба потезати погрешне аргументе. Никакве везе немају уџбеници с приватним часовима.

Кнежевић Орлић: Имају.

Стојановић: Немају. Деца имају приватне часове зато што не уче, а не зато што имају лоше уџбенике. Деца су размажена, лакше им је да имају приватне часове и ко од родитеља то може да плати – плаћа.

Кнежевић Орлић: Али имате Данску у којој родитељи не плаћају ни један једини час. Школа је тако организована…

Стојановић: Али то је до организације. Да ли ви знате колико у Данској долази деце по једном наставнику?

Кнежевић Орлић: Знам и ми томе треба да тежимо наредних 10 година. У образовању се не решавају ствари за месец или шест месеци, а ово су сад збрзали зато што је предизборна година и зато што неко треба да се слика 1. септембра. Питање је куда је Србија пошла. Ово није једноставан проблем.

Политика: Како предлажете да се реши?

Кнежевић Орлић: Овај пројекат морају да заврше у складу са законом: дакле, нема раздвајања уџбеника, нема преко ноћи доношења нових спискова. Дакле, да се прво вратимо у законске оквире, а онда да се ураде опсежне анализе. Овде треба да се укључе разна министарства, издавачи, удружења родитеља, савез учитеља и да се тачно зна за наредних 10 година ко, како и зашто ради.

Стојановић: Ја овде не видим велики проблем. Много је већи како научити наставнике да правилно користе књиге и да науче децу како да користе књиге. Ми не морамо да се поредимо са Ирском или Шангајем, код њих се боље организује настава и потенцира креативни рад и с књигом и без књиге, а код нас баш недостаје тај рад.

Ви инсистирате на подвлачењу, а у доброј књизи, оно што је потребно већ је подвучено или на неки начин истакнуто. Дете не може да осети шта је најважније па може да подвуче погрешно. И то није мотив, мотив је жеља родитеља да свако дете има своје књигу. Зато је потребно да се родитељи анкетирају да ли желе или не бесплатну књигу и тако ће се делом овај проблем избегнути.

Кнежевић Орлић: Мишљења су различита, део стручњака сматра да не треба детету све дати „сажвакано”, већ да му уџбеник даје смернице, али да га мотивише да сам научи. И зато је важно да постоје различити уџбеници. Ја свом детету увек донесем још један уџбеник да упореди и тако би требало и други родитељи…

Политика: Под условом да имају пара за то.

Кнежевић Орлић: Уџбеник кошта 600 динара, а кутија цигарета или пиво 170. То је ствар приоритета о чему родитељи морају да одлуче. Децу треба научити да воле књигу, а не плашити их тако што ће је доживљавати као страно тело које не смеју да пипну.

Сандра Гуцијан Миленија Симић Миладиновић

„Политика“

 

30.05. 2011.

ПОМАМА ЗА КУВАРИМА

Категорије: Актуелно|

Kuvari1

Из Министарства просвете и науке најављено је да ће огледни образовни профил кувар од ове школске године ући у редовну наставу. Овом одлуком коначно се усклађује школски систем са потребама тржишта рада, јер су према подацима Националне службе за запошљавање кувари међу најтраженијима.

 

Kuvar2

Матурант… За Душана Толимира већ се распитују многи послодавци

У Националној служби за запошљавање истичу да је кувар једно од најтраженијих занимања, због чега на њиховој евиденцији има веома мало људи те струке. Од укупно 721.043 незапослена у Србији, на бироу је мање од 1,1 одсто кувара, односно, 7.841. Највише је оних са трогодишњим образовањем (6.014), док је кувара са вишом школом и специјализованијих знатно мање.

Седам кандидата за једно место

– Позив кувара спада у групу занимања из области угоститељства и туризма са којим се лакше долази до посла. Интересовање за куваре је велико и у погледу рада за плату, а пружа и добру шансу за започињање сопственог бизниса – објашњавају у НСЗ и напомињу да куварски занат осим сигурног запослења пружа и могућност напредовања и специјализовања у различитим областима.

– Треба напоменути да се у савременом свету пословања најчешће тражи да кандидати имају одређено радно искуство, а уколико услови рада код послодавца то изискују очекује се да буду специјализовани за одређену врсту кухиње, као што су на пример италијанска, француска и тајландска или да познају неки страни језик – кажу у НСЗ.

Ученици и њихови родитељи препознали су ритам тржишта рада и осим што су кувари тражени међу послодавцима огромна је навала и на смер кувар (трогодишњи профил) и кулинарски техничар (четворогодишњи) у средњим угоститељским школама. Како сазнајемо, прошле године се на једно место за кувара пријавило у просеку седам кандидата.

Због велике конкуренције у Угоститељско-туристичкој школи у Београду морали су да подигну праг. Уместо максимална 94 поена, колико се тражило пре четири године, данас је максимум подигнут на 100 поена, а готово нико са мање од 90 бодова није успео да „упадне“. Такође, директор ове школе је уочи почетка текуће школске године морао да се избори за још једно додатно одељење како би могао да прими бар део ученика који су желели у куваре.

– Интересовање за ову школу је доста велико, нарочито за профил „кувар“. У просеку иде по четворо ђака на једно место, мада има година када буде и много више кандидата – каже Перо Говедарица, помоћник директора школе.

Матурант смера Кулинарски техничар у Угоститељско-туристичкој школи у Београду Душан Толимир каже да се за позив кувара определио из љубави, али и зато што му је по завршетку школовања загарантован посао.

– Још у петом разреду основне школе почео сам да говорим да ћу бити кувар, тада сам спремио и своје прво јело – паприкаш. Касније сам и схватио да ћу имати сигуран посао и решио да упишем баш овај смер – каже Душан.

Душан и његов колега проглашени су најбољим кулинарским тимом Балкана ове године, а на роштиљијади у Лесковцу освојио је сребро. Захваљујући таленту који је рано показао око њега се отима неколико познатих престоничких ресторана, који му нуде посао.

Главни фрајери са 15 година

– За сада имам понуде неколико београдских ресторана, али не бих откривао о којима је реч док се не одлучим. Мислим да ћу, ипак, уписати Вишу хотелијерску школу у Кошутњаку и покушаћу да упаднем на буџет, али ако не успем, почећу да радим. Волео бих и да радим неко време у Француској, а затим да овде отворим свој ресторан. Има толико могућности, не знам за шта да се одлучим – каже Душан.

Кувари су и главни фрајери у школи, али и шире, јер их девојчице обожавају. Девојчице са свих смерова заљубљене су у куваре. Осим што могу да заводе кулинарским умећем, знају сва актуелна места за излазак у граду, а постају „звезде“ и почињу да зарађују џепарац већ са 15 година.

Професорка практичне наставе кулинарства у овој школи Милица Алексић каже да је занимање кувар сада еволуирало у веома тражено и корисно занимање.

– Кувар је данас не само особа за шпоретом већ и практичан лекар. Није случајно речено реци ми шта једеш и рећи ћу ти ко си. Кувари много раде, то занимање је отишло у ширину, јер они могу да раде као ресторански, хотелски кувари или да покрену свој ресторан. Наши ђаци имају сигуран посао након школовања, а то доказује и чињеница да их нема на евиденцији Националне службе за запошљавање. Сви могу да раде већ после завршене треће године средње школе, а након четврте имају чак и више опција, могу да наставе школовање на неколико факултета и виших школа – истиче Алексићева.

Мода… Занимања која су некада била тражена прегазиле технологија и криза

Армија фризера, козметичара и банкара без посла

Сви се сећамо колика је помама пре пет до 10 година настала за занимањима која се тичу неге лепоте, те су веома тражени били фризери и козметичари. Све девојчице, али и доста дечака, желели су у ту струку, па су се у школе за негу лепоте уписивали и вуковци. Данас се због економске кризе и све већих дажбина салони лепоте затварају једнаком брзином којом су и ницали. У Националној служби за запошљавање кажу да се слична ситуација догодила у последњих 10 година и са банкарским сектором.

– Са развојем приватног банкарског сектора расла је тражња за различитим врстама стручњака, али и за службеничким, попут банкарског службеника. А данас за њим готово да нема потребе. Ако бисмо се вратили даље у прошлост, могла би се написати цела студија о занимањима која су некад била тражена, од неких заната који су у међувремену изумрли, па до професора марксизма или одбране и заштите, дактилографа, развијача филмова и других занимања која су време или технологија прегазили. Промена технологије је фактор који утиче на то да ли ће неко брже или спорије наћи посао – наводе у НСЗ.

Са друге стране, нарасла потреба тржишта рада за појединим занимањима чак и не може да се задовољи.

– Добар пример реаговања образовања на потребе тржишта рада и попуњавања празнина је увођење новог образовног профила аутотроничара за којим се појавила тражња, али таквих профила није било на евиденцији и развијен је нови образовни профил. За пескирерима, паркетарима и кранистима није било могуће задовољити тражњу, а ни за фармацеутима са стручним испитом ни лекарима одговарајућих специјализација – онколозима и оператерима на ЦНЦ машинама – истичу у НСЗ.

Ана Влаховић

 

29.05. 2011.

ГРАДЕ УЧЕНИЧКИ И СТУДЕНТСКИ ДОМ

Категорије: Актуелно|

C12

Добиће још једно крило … Студентски дом

Министарство просвете обезбедило је 2,4 милиона евра, очекује се да градња почне на јесен и да буде завршена до почетка школске године у 2012.Министарство просвете одобрило је новац за изградњу још једног објекта дома за ученике, као и новог крила Студентског дома. Овим ће се решити дугогодишњи проблем малих капацитета оба дома, где за смештај конкурише све већи број ученика и студената из околине Чачка, али и других градова.

Нова зграда ученичког дома од око 2.500 квадратних метара биће преко пута ОШ „Вук Караџић“, поред студентског ресторана, у зони чачанских факултета. Ново крило за студенте од око 1.500 квадрата градиће се у дворишту постојећег студентског дома.

У наредних месец дана очекује се да Скупштина града Чачка одобри доделу и пренос парцеле за потребе ученичког дома, док Студентски дом има решено питање власништва земље. Министарство просвете обезбедило је из кредита Централне европске банке око 2,4 милиона евра за изградњу ових објеката, издвојен је новац за израду пројектне документације, па се очекује да градња почне до јесени.

Током лета – хостел

Дом ученика за време распуста ради по принципу хостела. Због добре локације, повољне цене и услова у дому, за хостелски смештај влада велико интересовање, посебно у време спортских и туристичко-забавних манифестација. Изградњом анекса Дома ученика биће знатно повећани капацитети и хостелског смештаја.

Стари ученички, некада Учитељски дом код Дома здравља, грађен је још пре осамдесет година. Будући да је зграда под заштитом државе, није постојала могућност доградње, а поред њега нема простора за градњу, тако да је одлучено да се нова зграда гради на одвојеној локацији, у такозваној зони високог образовања. Директор Дома ученика у Чачку Момчило Петковић каже да ће новоизграђени дом имати око 3.000 квадратних метара и ту ће моћи да се смести од 150 до 200 средњошколаца. Сада у дому има места за 123 средњошколца. Због примамљиве цене од свега 3.900 динара за смештај и храну, али и добрих услова, сваке године за смештај у дому конкурише и дупло више ученика него што може да буде примљено.

– Успех је главни критеријум, па за дом конкуришу углавном најбољи ученици. У собама је смештено по четири-пет ученика, а имамо и шестокреветне собе, што је заиста веома тешко за ученике. У новој згради собе ће бити хотелског типа, у којима ће бити максимално три ученика. У постојећој згради остаће ресторан и кухиња, али би собе биле са мање кревета. У новом дому свака соба имаће своје купатило, а предвиђени су и пратећи садржаји – библиотека, читаонице. За изградњу нам је одобрено 140 милиона динара. Надамо се да ћемо ове године започети градњу, а већ на јесен 2012. године уселиће се први станари – рекао је Петковић.

Обе инвестиције имаће велики значај за Чачак, који претендује да постане универзитетски центар. Осим што ће значити за побољшање ученичког стандарда, изградњом анекса Дома ученика посао ће добити најмање 25 незапослених разних занимања – васпитача, стручних сарадника, спремачица, радника обезбеђења.

 

 

C22

Претесно … Дом за ученике може да прими само 123 ђака

 

Ново крило Студентског дома, за чију изградњу је Министарство такође издвојило 140 милиона динара, имаће око 120 места у собама са купатилом. Највећи број соба биће двокреветне, а предвиђено је да у приземљу буде неколико апартмана за студенте брачне парове, као и соба за студенте са инвалидитетом. Планирано је да у новом крилу буду и теретана, две нове читаонице, интернет клуб, као и канцеларије за управу Студентског дома.

Весна Тртовић, Чачак

 

29.05. 2011.

ГОДИНАМА СЕ ШКОЛУЈУ НЕПОТРЕБНИ КАДРОВИ

Категорије: Актуелно|

Zavod

Завод за запошљавање

Годинама надлежни причају како је стратегија развоја високог образовања приоритет, али се све завршава на празним обећањима, док конкретни потези и даље недостају. Без икакве озбиљне анализе који су кадрови потребни нашој држави, уписне квоте су готово идентичне већ деценијама.

Према речима проф. др Бранка Ковачевића, ректора Универзитета у Београду, уписне квоте за бруцоше су исте као крајем осамдесетих година, када је држава Југославија имала развијену привреду и тржиште. У то време је и велики број студената из иностранства долазио код нас да студира техничке науке и медицину.

– Те бројке се преписују из године у годину, без икакве анализе колико је земљи потребно правника, економиста или инжењера – каже Ковачевић. – Неопходно је направити процену за наредних пет или десет година. Бројка не би била фиксна, већ би се мењала у зависности од стања на тржишту рада.

Ковачевић сматра да у израду националне стратегије образовања треба да буду укључена сва надлежна министарства и привреда. Стипендијама или другим повластицама требало би стимулисати упис студената на факултете за школовање кадрова који су неопходни. По оцени ректора, у наредних пет година биће посла за машинце, грађевинце, електроинжењере, стручњаке у енергетици, као и у пољопривреди и екологији.

Али академским грађанима који имају среће, талента или слуха за добра усмерења, па дипломирају у овим областима, придружиће се мала армија колега који ће такође дипломирати и – бити без праве шансе за посао.

Тренутно, на евиденцији Националне службе за запошљавање има 47.801 високообразованих, оних са шестим и седмим степеном стручне спреме, којима не преостаје ништа друго но да се надају чекајући боља времена и – посао.

Према подацима са бироа, радне књижице најдуже прижељкују професори општенародне одбране и друштвене самозаштите, стоматолози опште стоматологије, лекари опште медицине, историчари уметности, дипломирани инжењери прераде и обраде дрвета, политиколози, инжењери металургије…

– Стратегија развоја високог образовања мора се донети на државном нивоу – каже проф. др Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Она би требало да реши питање финансирања образовних институција, а не да се даје новац факултетима који не могу да упишу довољно студената. Наш факултет је годинама најпопуларнији међу матурантима и увек се пријави више кандидата, иако је уписна квота 1.500 академаца. Око 90 одсто њих се запосли годину дана после дипломирања.

Са 6,5 одсто високообразованих, Србија спада у ред земаља са ниским процентом становништва са факултетском дипломом. У европским земљама се тај проценат креће од 20 до 30 одсто.н

НАЈВИШЕ ЕКОНОМИСТА

Несразмера између образовања и запошљавања се види и на примеру економиста. Они су међу најтраженијим професијама, али их истовремено има чак 8.106 на евиденцији НСЗ. Разлог за то је што факултети уписују енормно велики број ових студената.

Посла, према подацима са бироа, има и за физиотерапеуте, инжењере менаџмента, инжењере електротехнике и рачунарства, фармацеуте и струковне инжењере саобраћаја.

Б. Борисављевић – З. Радовић

 

Go to Top