Ђацима практично дата законска могућност да на часове долазе по свом нахођењу и са њих одлазе кад год им падне на памет, а да ипак положе разред, сматрају наставници и директори. Бежање је вид саморастерећења од превеликих захтева, кажу психолозиНа једном од лани одржаних семинара за просветне раднике овдашњи учитељи и наставници имали су прилике да слушају о организацији школа на западу. Предавач је, између осталог, споменуо да је најтежа дисциплинска мера којом ученик може да буде кажњен удаљавање из школе на неколико дана.

– Наши ђаци ову казну дочекали би оберучке. За њих би то била награда, спонтано је прокоментарисао један од присутних наставника, што је било пропраћено одобравањем већине присутних колега.

Изостајање ученика са часова проблем је са којим овдашње школе, нарочито средње, никако не успевају да се изборе, нарочито након што је последњи Закон о основама система образовања и васпитања ступио на снагу. Он је, сматрају наставници и директори, ђацима практично дао могућност да на часове долазе по свом нахођењу и са њих одлазе кад год им падне на памет, изостају оправдано и неоправдано колико год им је воља, а да ипак положе разред.

Родитељи саучесници деце

Колико је овај проблем узео маха можда најбоље илуструје пример из једне од овдашњих средњих школа, у којој су ђаци само у току једног полугођа изостали са преко 150.000 часова! Број изостанка подељен са бројем ђака школе говори да је у просеку сваки ђак са наставе, што оправдано, што неоправдано, био одсутан равно три недеље и то у току само једног полугодишта.

Иако је у Закону о основама система образовања и васпитања као прва обавеза ученика наведено редовно похађање наставе, она се у даљем тексту поприлично релативизује. Тако ученик за неоправдано изостајање најпре добија укор разредног старешине, па одељенског већа, па ако и даље настави да се понаша у истом маниру, наставничког већа, па га, на крају, прекорева директор и све тако док не наређа 35 неоправданих. Највећи проблем је што ни са толико неоправданих изостанака ученицима озбиљно не прети истеривање из школе.

– Да би ђаке истерали из школе требало би да, поред изостанака, направе још неки тежи прекршај. Наравно, на све то они имају право да се жале и то је заврзлама у коју нико не жели да улази. Истина је да се избацивање из школе предузима само као крајња мера, када се са учеником заиста не може изаћи на крај, никада само због неоправданих изостанака. Међутим, и у тим случајевима редовно се дешава да после жалбе просветним инспекторима дете буде враћено у школу. Ђаци, наравно, све то знају и зато су охрабрени да се понашају ноншалантно, каже професорка у једној од крагујевачких средњих школа.

Елиминисање претње избацивањем избило је школама последњи адут из руке. У борби са изостајањем, кажу директори школа, не помажу много ни родитељи, чак су многи од њих постали саучесници деце, набављајући им и лажна оправдања или долазећи са бесмисленим изговорима.

– Мајка једног ученика, који хронично закашњава на први час, чак ме је прекорила што прва смена прерано почиње! Њено дете, међутим, на први час није долазило ни у другу смену, каже директорка Прве крагујевачке гимназије Славица Марковић.

Иако у овој школи проблем није толико раширен, мањи део ученика ипак злоупотребљава „ширину“ коју је закон дозволио.

– Код мањег броја деце у питању је заиста тренутни проблем у школи, породици или приватно. Одељењске старешине и психолог, који се обавезно укључује у рад са дететом, одмах то препознају. На жалост, код већине оних који изостају ни после разговора са разредним старешином, психологом, па и са мном на крају, ништа се не мења. Изостајање је најчешће повезано са лошим успехом у школи, међутим, има и одличних ђака који калкулишу, изостају из школе како би боље научили градиво и добили одличне оцене. Ипак, много већи проблем код изостајања је што у тим ситуацијама ни родитељи ни ми у школи заправо не знамо где је дете и шта оно за то време ради, објашњава директорка Прве крагујевачке гимназије.

Разредни испити – масовна појава

У Првој техничкој школи ситуација је много драматичнија. Анализа броја изостанака која је недавно рађена је, по речима Биљане Шиповац, директорке ове школе, поражавајућа, поготово ако се узме у обзир на стотине разговора са ђацима и одељењским старешинама који су током године обављени.

– Успех у школи у многоме је повезан са изостајањем. Дешава се, чак, да ученици који средином дугог полугођа схвате да ће имати јединицу из неког предмета намерно почну да изостају како би по завршетку школске године изашли на разредни испит уместо да чекају поправни у августу, каже Биљана Шиповац.

Закон, наиме, даје могућност ученику који је са трећине часова неког предмета оправдано одсуствовао и при том добије негативну оцену да по завршетку школске године полаже разредни испит. Ова могућност дата је и ученицима који уложе жалбу на оцену и у случају да је позитивна, па су разредни испити у средњим школама, уместо изузетка резервисаног за ученике са озбиљним здравственим проблемима, постали готово масовна појава. Ово практично отвара могућност да ђак не долази у школу читаву годину, појави се месец-два пред крај и тражи да полаже разредни испит из свих предмета.

На питање на који начин се боре против проблема који је узео размере епидемије, обе наше саговорнице одговарају слично. Прва мера су, свакако, разговори са децом. Ту су разредне старешине, психолошко-педагошка служба, на послетку и оне као директорке. Иако ученицима смањење оцене из владања не значи бог зна шта, и ове могућности ће се доследно придржавати.

– Ове године заиста ћемо бити доследни. Ђацима који су током године неоправдано изостајали биће смањене оцене из владања и то ће бити евидентирано у сведочанствима, каже Славица Марковић.

Кампањско оцењивање

Да је изостајање проблем овдашњих средњих школа говори и део истраживања о оптерећености ученика основних и средњих школа које је лани спровео Актив стручних сарадника Крагујевца. Попис изостанака из школских дневника основних и средњих школа показује да деца узраста од првог до четвртог разреда у током године у просеку изостану са 44 часа, што је, најчешће, због здравствених проблема. У вишим разредима основне школе број изостанака се пење на 72, док је изостајање највеће у средној школи – 91 годишње.

Психолози и педагози који су спровели ово истраживање сматрају да изостајањем из школе деца покушавају да се растерете од превеликих захтева. Средњошколце, учеснике овог истраживања, највише опререћује кампањско оцењивање и чињеница да истог дана морају да одговарају више предмета.

Настава у школама организована је тако да наставници испредају десетак лекција, а онда крену са пропитивањем и контролним вежбама. Управо моменат када крене пропитивање заправо је онај када су учионице полупразне.

У чињеници да је процењивање успешности потпуно одвојено од процеса учења, а оцењивање кампањско, саветник Школске управе Бранислав Јовановић види срж проблема изостајања ученика са наставе.

– Оваквим начином организовања наставе деца су доведена у позицију да одједном савладају испредавано градиво и онда је изостајање најлакше решење. Проблем се јавља већ на почетку школске године. Наиме, поле дужег периода одмора, односно летњег распуста, деца долазе у школу и креће се са предавањем. Мало ко почиње одмах да учи, а ни сам процес наставе их на то не тера.У проблем упадају када на ред дође испитивање. Врло мали број ученика успева да све надокнади, каже Јовановић.

Казне, нити претња избацивањем из школе, по његовом мишљењу, нису решење. Решење је заправо промена начина рада наставника. Провера знања требало би да буде део процеса учења, интегрални део часа на коме наставник предаје. При том, пропитивање треба организовати у потпуно другачијој атмосфери, кроз разговор, пружање могућности ученицима да искажу своје мишљење, чак и образложе како су дошли до можда погрешног одговора и пружање подршке ђацима који имају проблема са учењем. Не мора, каже наш саговорник, ни сваки одговор ни сваки тест да се оцењује, пошто циљ учења њије оцена већ усвајавње одређених знања.

У таквој атмосфесри изостајање са часова било би и за наше ђаке казна, а не награда.

Пише Марија Обреновић

„Крагујевачке“

 

Za studente završne, druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici nije određen budžet, pa oni i pored dobrog proseka, moraju da plate školarinu

Subotica – Država je zaboravila 200 najboljih studenata druge godine master studija na Ekonomskom fakultetu u Subotici i nije predvidela kvotu za one koji će biti upisani na teret budžeta. Zbog toga svako od njih treba da uplati oko 80.000 dinara da bi mogao da overi letnji semestar i završi petogodišnje studije.

– Nama je obećano da ćemo biti oslobođeni plaćanja školarine, ali prošle sedmice na sajtu fakulteta je objavljeno da moramo da je platimo. Zbog toga smo se odlučili na proteste, ali pošto smo malobrojni, svesni smo da naše okupljanje ne bi izazvalo neki efekat, i jedini način nam je da se obratimo medijima – objašnjava nam Irina Basarić, student druge godine master studija sa prosekom ocena 9,25. Irina je osnovne studije završila sa prosečnom ocenom 9,5, dobitnik je stipendije vojvođanskog Fonda za mlade talente, ali sve to nije dovoljno za olakšice u plaćanju školarine i od nje se očekuje da na račun fakulteta popuni uplatnicu u iznosu od 80.000 dinara. Irina kaže da je plaćanja školarine oslobođeno samo 23 njenih kolega sa prosečnom ocenom 9,8 koji su dobili nagrade fakulteta.

Profesor dr Jelena Birovljev, prodekan za doktorske studije Ekonomskog fakulteta u Subotici, za „Politiku“ objašnjava kako se dogodilo da čitava jedna generacija zabunom ili previdom „ispadne“ iz kvote kojom Ministarstvo prosvete određuje broj budžetskih studenata.

– Mi smo prijavili studije po modelu tri plus dve godine, dok ekonomski fakulteti u Beogradu, Kragujevcu i Nišu rade po programu četiri plus jedna godina. Ministarstvo prosvete nam je odobrilo upisne kvote za studente na budžetu za tri godine osnovnih i samo za jednu godinu master studija, upravo po ugledu na većinu ekonomskih fakulteta u Srbiji, iako je naš program bio drugačiji – kaže profesorka Birovljev.

Tako je država u slučaju subotičkog Ekonomskog fakulteta zaboravila da odredi koliko će studenata druge godine mastera biti na budžetu, i tako „uštedela“ trošak za njih.

– Za najbolje studente smo odlučili da snosimo troškove studiranja i reč je o njih 23 sa prosekom ocena iznad devet, za koje smo izdvojili 2,5 miliona dinara. Pokušavali smo i dalje da nađemo rešenje i krajem prošle godine sklopili smo trojni sporazum sa Univerzitetom u Novom Sadu i pokrajinskim Sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj po kome će i oni učestvovati u finansiranju studenata sa dobrim prosekom, a načinjen je i plan kako ćemo snositi te troškove – ističe profesorka Birovljev.

Po tom dogovoru studenti sa prosekom ocena iznad 9 oslobađaju se školarine, onima sa prosekom između 8,5 i 9 školarina bi bila umanjena za 55 odsto, studentima sa prosekom nižim od 8,5 umaljuje se za 10 odsto. Tako bi Univerzitet i Pokrajina trebalo za najbolje studente da izdvoje 8,9 miliona dinara u školskoj 2010/2011. godini, a Ekonomski fakultet ukupno 4,1 milion dinara. Profesorka Birovljev objašnjava da je sporazum poštovan u novembru i decembru prošle godine, ali da su problemi nastali ove godine.

– Do sada smo poslali pet pisama i Univerzitetu i pokrajinskom sekretarijatu da ih podsetimo na naš dogovor, ali bez uspeha. Međutim, ne odustajemo i nastavljamo da tražimo rešenje za naše studente – kaže profesorka Birovljev. Kako bi se u budućnosti izbegle ovakve situacije, fakultet je spremio program reakreditacije kojim u novoj školskoj godini predviđa rad po programu četiri plus jedna godina, i očekuje odluku Komisije za akreditaciju fakulteta.

Studenti su ipak razočarani ovakvom situacijom.

– Mi smo pioniri „Bolonje”, druga generacija koja radi po tom programu, koji predviđa mnogo više učenja i rada. Niko od nas nije preneo ni jednu godinu, svi smo bili odgovorni i disciplinovani studenti, većina nas je sa dobrim prosekom, a sada smo došli u situaciju da se pitamo da li je uopšte trebalo da završavamo master i da li smo potrebni državi kada nas ovako omalovažava – pita se Irina Basarić.

 

Aleksandra Isakov

 

Iz Srbije bi da odu dve trećine studenata

Rezultati – Oko 63 odsto studenata sebe posle studija vidi u inostranstvu, 56 odsto nema poverenje ni u jednu instituciju, 40 odsto smatra da je za posao najbitnija veza…

Iz Srbije bi da odu dve trećine studenata

Gotovo dve trećine studenata po završenom školovanju želi da napusti Srbiju, pokazalo je istraživanje na Beogradskom univerzitetu, u kojem je stavove iznosilo 1.300 studenata sa 27 državnih fakulteta.

Istraživanje koje je po osmi put sprovela Marketing radionica Ekonomskog fakulteta, uz pomoć agencije „Sors“, pokazalo je i da većina studenata smatra da je veza presudna prilikom zapošljavanja, a čak 53 odsto akademaca nema poverenja ni u jednu instituciju u državi!

Broj studenata koji želi da napusti zemlju, iako veliki, blago je pao u odnosu na prošlu godinu (sa 66 na 63 odsto), a kao najčešći razlozi za odlazak preovladavaju ukazivanje prilike i dalje školovanje.

Diploma nije važna

– Možda je na to uticala činjenica da čak 39,8 odsto studenata smatra da je prilikom zapošljavanja najbitnija veza. Oko 28 odsto misli da je ključan faktor za posao lična sposobnost, 20,9 odsto bitnom smatra diplomu, dok je preporuka važna za 11 odsto studenata – objašnjava Jelena Trbović iz marketing radionice.

Psihoterapeut Zoran Milivojević ovoliki broj studenata koji želi da ode tumači činjenicom da država ne podržava dovoljno mlade i obrazovane ljude.

– Mlad čovek ima određene potrebe nakon što je godinama učio i trudio se. Želi da se zaposli, da od plate može da živi, da ima perspektivu u smislu napredovanja i povećanja zarade, ali i da u dogledno vreme može da osnuje porodicu i kupi svoj stan. A kod nas postoji močvara i svaki pomak nabolje je previše spor. Postoji i arogancija države prema građanima i sve to u kombinaciji sa ekonomskom krizom za posledicu ima rast pesimizma kod mladih i želju za odlaskom. Država bi trebalo ozbiljno da se zabrine zbog ovakvih podataka jer joj odlazi najobrazovaniji deo populacije – upozorava Milivojević.

Istraživanje marketing radionice pokazalo je i da gotovo 46 odsto studenata pouzdano zna za konkretan primer korupcije na fakultetima ili je čulo glasine o tome. Međutim, interesantno je da se broj studenata koji su na svojoj koži osetili diskriminaciju profesora zbog izgleda, pola, nacionalnosti, akcenta ili iz nekog drugog razloga, sa prošlogodišnjih 47 odsto sada smanjio na svega 15. Njih 35 odsto, međutim, čulo je za takve primere.

– Zanimljiv je podatak koji se odnosi na mesečne izvore finansiranja, jer najveći procenat, čak 77,3 odsto studenata, izdržavaju roditelji – ističe Anita Milijić, član marketing radioni

Odgovori na pitanje po čemu Srbiju prepoznaju u svetu

Sportisti

Rakija

Egzit

Guča

Noćni provod

Lepe devojke

Ratna zbivanja

 

Šokantan je podatak da većina studenata nema nimalo poverenja u državne institucije!

Nikom ne veruju

– Poverenje studenata u institucije je poljuljano, jer je čak 56,3 odsto ispitanih studenata odgovorilo da nema poverenja ni u jednu instituciju u državi. Nešto veće poverenje među ostalim institucijama uživaju Srpska pravoslavna crkva sa 15,3 odsto podrške i vojska sa 10,5 odsto podrške – kaže Anita.

Samo 2,9 odsto studenata ima poverenja u Vladu Srbije, 1,9 odsto u Skupštinu Srbije, tri odsto u predsednika, 2,4 odsto u zdravstvo, 2,5 odsto u školstvo i 2,1 odsto u policiju.

Brojke

41 % ispitanih studenata je iz Beograda

45,6 % odsto smatra da Srbija treba da sarađuje sa Rusijom i Kinom

42,5 % odsto je za neutralnost

9 % smatra da Srbija treba da se priključi NATO-u

44,6 % na ispitima koristi puškice, bubicu ili prepisuje

75,8 % putuje isto ili manje otkad su ukinute vize

52,3 % smatra da je uticaj gej parade u Beogradu negativan

36,6 % bi zaveštalo svoje organe

7,9 % nikada ne koristi zaštitu prilikom seksualnih odnosa

37,3 % uvek koristi zaštitu

15,8 % ne upražnjava seks

31,8 % posećuje pozorišne predstave

34,6 % ide u bioskop

15,7 % ide na koncerte

12,1 % uopšte ne posećuje kulturne događaje

38,2 % studenata je bilo u inostranstvu do tri puta

50,4 % bilo je u inostranstvu više od tri puta

10,8 % nijednom nije bilo u inostranstvu

20,8 % uopšte ne gleda TV

Ana Vlahović

 

 

Већина нема поверења ни у државне институције

 

Готово две трећине или 63 одсто студената Универзитета у Београду жели да напусти земљу после завршетка школовања, а 56, 3 одсто њих нема поверења ни у једну државну институцију, показало је истраживање Маркетинг радионице Економског факултета. У анкети је учествовало 1.300 академаца са 27 факултета Београдског универзитета, а изјашњавали су се о друштвеним и политички темама, као и о условима студирања.

Највише поверења студенти имају у Српску православну цркву за шта се изјаснило 15,3 одсто испитаника. Влади Србије верује 2,9 одсто студената, Скупштини Србије – 1,9, у председника Србије – три одсто, у Војску – 10,5 одсто, у полицију – 2,1 одсто, у судство – један одсто, у здравство – 2,4, у школство – 2,5 одсто.

КОРУПЦИЈА

На питање о корупцији на факултетима, 18,2 одсто студената је рекло да зна за конкретан пример, а 27,7 одсто њих је чуло за неки од примера. Пушкице на испитима користи 39,4 одсто студената, 3,9 одсто бубицу, а 1,3 одсто преписивање. Више од трећине студената је чуло за неки облик дискриминације на факултетима, а 15 одсто испитаника је дискриминисано.

Од политичара највише поверења дали су Борису Тадићу и то 5,8 одсто испитаника, следи Томислав Николић са четири одсто, Драган Шутановац са 2,2 одсто и Драган Ђилас са 1,3 одсто испитаних. Када би се сада одржали избори њих 39,7 не би гласало, а од оних који би изашли 19,9 одсто би гласало за Демократску странку, 8,7 за Српску напредну странку, 6,3 одсто за ДСС, 3,3 одсто за ЛДП, 2,4 одсто за Г 17 плус …

Половина испитаника сматра да се у судовима не суди поштено и праведно. Што се тиче војне политике, 45,6 одсто академаца се изјаснило да Србија треба да сарађује са Русијом и Кином, за неутралност је 42,5 одсто њих, док девет одсто испитаника мисли да треба да се прикључимо НАТО-у. По питању кризе у Либији више од половине испитаника се изјаснило да наша земља треба да подржи народ Либије.

Кључни фактор приликом запошљавања, према мишљењу студената је веза сматра 39,8 одсто њих, следи лична способност са 28 одсто гласова, диплома са 20,9 одсто и препорука са 11 одсто. За више од половине студената су испуњена очекивања у вези са наставним плановима, предавањима и професорима.

Б.Б.

 

SOFIJA STEFANOVIĆ OSVOJILA PRVO MESTO

JAGODINA: U organizaciji Elektro tehničko građevinske škole ,,Nikola Tesla,, I Ministarstva rudarstva i energetike održano je takmičenje na temu ,,Energiju štedim JA više vredim,,. Osnovci i srednjoškolci dobili su vredne nagrade, poklon Minisratsva energetike i najpozantijeg pomoravskog distibutera računara ,,Crvenog džina,,

Na ovom takmičenju učestvovali su pojedinačno učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola i ekipno učenici srednjih škola I to u tri discipline, multimedijalna prezentacija, kratka priča i plakat ili strip. Prvu nagradu za multimedijalnu prezentaciju dobija je učenica OŠ,,Boško Đuričić,, Sofija Stefanović sa nastavnikom Predragom Stevanovićem.

,,Nisam očekivala prvo mesto kao ni nagradu laptop koji će mimnogo pomoći u daljem radu i prezadovoljna sam. Prijavila sam se na takmičenje da vršnjacima ukažem na to koliko je štednja energije važna. Sa internet sam skinula fotografije i skice, koristila sam lireturu u knjigama i uradila multimedijalnu prezentaciju, kaže Sofija.

Drugu nagradu dobila je Sonja Milosavljević sa nastavnicom Ljiljanom Glođović Pantović (OŠ ,,Rada Miljković,,) a treće mesto dele Marija Mladenović i Milica Ljubanić sa nastavnikom Predargom Stevanovićem (OŠ ,,Boško Đuričić,,). Nagrade za srednje škole dobila je ekipa EGŠ ,,Nikola Tesla,, u sastavu Dušica I Pavle Aksentijević, Milan Micković I mentor Zoran Miljković, druga nagrada pripala je Gimnaziji Svetozar Marković I to ekipi u sastavu Strahinja Milojević, Viktorija Jeremić, Stefab Nikodijević I mentor Nadica Kušić dok je treća nagrada pripala EGŠ ,,Nikola Tesla,, I to ekipi u sastavu Vladimri Antić, Filip Miletić, Stefan Rakić i mentor Bojan Antić.

 

 

,,Imamo plan da ovo takmičenje postane konkurs na nivou države. Deca razumeju ovu temu, oni se već prijavljuju i na druge konkurse. EGŠ Nikola Tesla pokrenula je ovo takmičenje pre par godina i sada već imamo učešće Ministarstva rudarstva i energetike kroz podršku i eto prvu nagradu, kaže Marija Bogdanović, profesor EGŠ ,,Nikola Tesla,,.

 

 

Sonja Milosavljević rekla je da je uz pomoć slika i teksta pokušala da ljudima objasni šta znači štednja energije. Vladimir Antić učestvovao je u izradi multimedijalne prezentacije I pokušao je da skrene pažnju na potrošnju.

,,Nekih stvari oko štednje se pridržavamnekih ne. Na primer imam u kući štedljive sijalice, ali zato mi je kompjuter uključen tokom celog dana, rekao je Vladimir.

Viktorija Jeremić objasnila je da je njena ekipa već učestvovala na takmičenjima i da su oni jako zainteresovani za ovu temu. On su na šaljiv način pričom ,,Uključite se slobodno,, ukazali na problem potrošnje električne energije. Prema rečima profesora Predraga Stefanovića deca imaju svest o štednji ali u tome mora da učestvuje cela porodica kako bi se njihov znanje prenelo na svakodnevni život.

A.Đ.

CRVENI DŽIN UVEK PODRŽAVA DEČJA INTERESOVANJA

Zanimljivo je da su nekadašnji đaci EGŠ ,,Nikola Tesla,, sada uglavnom vlasnici firmi koji zapošljavaju svršene učenike ove škole a većina njih su i sponzori ove nagrade. Jedan od njih je i ,,Crveni džin,,

,,Drago mi je da mogu da pomognem đacima, da podržim njihovo inetersovanje za elektrotehniku I sve što ona obuhavata. Kao vlasnik firme koja distribuira i servisira kompjutersku opremu, znam šta deci treba a to su kompjuteri, tastature, prateća oprema. Mi smo kao što je u Jagodini poznato, uvek tu da sponzorišemo dečja takmičenja jer je budućnost u njima I njihovom znanju, kaže vlasnik Crvenog džina Saša Milojević.

 

Инцидент који се догодио у Основној школи „Јован Поповић“ у Чоки, у којем су у време школског одмора вршњаци грубо напали и малтретирали вршњакињу П. С. из шестог разреда, прва је тема која се препричава међу житељима ове потиске варошице. Према тврдњама в.д. директорке Јулијане Багдал надлежни органи школе предузели су прве кораке, а расветљавањем појединости немилог догађаја бави се и полиција. Девојчицина мајка Л. С. огорчена оним што је приређено њеној ћерки, изјавила је за да ће случај истерати до краја, да се утврди одговорност свих виновника и надлежних у школи.

Према подацима полиције, којој је инцидент пријављен 17. маја око 13.20 сати, све се збило у учионици четвртог „а“ разреда чоканске школе, у који је ушла девојчица из четвртог „б“ разреда да потражи другара, да би је тада група дечака зграбила и почела да малтретира. Најпре су је угурали у ормар и иживљавајући се, тамо држали неко време, а када су је извукли из ормара, наставили су тортуру, чак су је, према неким сведочењима, и окренули на главачке држећи је за ноге.

У Полицијској управи у Кикинди потврдили су да је случај пријављен Полицијској станици у Чоки и да се околности утврђују, те да ће након утврђивања свих чињеница највероватније полиција огласити званичним саопштењем. Према незваничним информацијама, нападнута девојчица се отимала, наводно су двојица вршњака покушала да је бране, а остали ученици који су се затекли у учионици само су посматрали немиле сцене.

– Све околности овог догађаја се испутују. Чињенице се још утврђују, јер се воде појединачни разговори са учесницима у инциденту и сведоцима. Чим се утврде чињенице поднећем се извештај Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину, има ли елемената и за утврђивање одговорности школе – речено нам је у ПУ Кикинда.

У полицији кажу да је после инцидента саветовано да се девојчица одмах одведе на преглед у здравствену установу, да се утврди има ли телесних повреда, што је и учињено у току истог поподнева, међутим, девојчици у току ноћи позлило, тако да је однета у Општу болницу у Сенти, где је због потреса мозга и психичких траума задржана три дана.

– Када се инцидент десио, звало ме је на дан тристо људи, распитујући се за ужасни догађај, који у школи не желе да окарактеришу као инцидент, него да све прође тек тако, а моје дете је три дана провело у болници и још је у кући, јер је добило потрес мозга. Не могу људи да верују да се тако нешто код нас дешава. Колико знам, напало ју је седморо дечака, за сада су казнили само двојицу, а остале нису, зато што су то деца угледних Чокана. То је изгледа највећи проблем. А како сам чула, казнили су дечака из Црне Баре, чији је тата обичан човек. Да нисам случај пријавила полицији и просветном инспектору, ко зна да ли би то учинили из школе. Ићи ћу до краја, нећу тек тако стати у утврђивању одговорности, мада нам је све ово мучно и болно. Када дете пошаљем у школу, њихова је обавеза да је до 13.30 чувају, како, то ме не интересује. У школи раде и кадрови који немају одговарајуће дипломе, а то су додатни проблеми – каже девојчицина мајка Л. С.

Она прича да је њена ћерка ушла у учионицу четвртог „б“ разреда да нешто каже једном дечаку, али ју је један од вршњака зграбио за руку и увукао у учионицу, па су је стрпали у орман. Њих неколицина је улазила у ормар и малтретирала је, а када су је извукли из ормана, прича огорчена мајка Л. С., нападачи су је држали за руке и ноге, а када су је пустили, ударила је главом о патос.

– Остали су јој, док је била на патосу, кидали одећу и газили је по дугој коси. У нападу нису учествовали само ученици шестог разреда, већ и неколицина старијих из осмог разреда, држали су врата тако да није могла да изиђе из учионице. Моја ћерка каже да је већ било звонило за крај великог одмора, за почетак часа, а наставника није било. Сигурно да то све није трајало само минут, већ много дуже – пет до десет минута. Полицајци су нас упутили на преглед у Дом здравља у Чоку, а после је завршила у Болници у Сенти, где је остала три дана, због потреса мозга и психичког шока који је претрпела. Ћерка сада мора код психолога, а не знам да ли ће се нешто променити у школи, јер ће тамо срести нападаче. Стрепим и да ће се малтретирање поновити, јер међу њиховим родитељима који су ме назвали било је оних који су се на све само смејали, али су неки и изражавали жаљење због поступака своје деце. Имам и млађе дете које иде у исту школу, не желим да се овакви инциденти понове – каже самохрана мајка Л. С.

В.д директора ОШ „Јован Поповић“ Јулијана Багдал каже да је случај разматран на седници Школског одбора, мада то није била посебна тема због које се заседало, него је она већ била заказана.

– Сматрала сам да Школски одбор треба да обавестим о овом догађају, по хитном поступку је одржана седница Наставничког већа, дежурство у школи је удвостручено и утростручено, а издала сам и упозорење да ће насавници који буду каснили на часове подлегати дисциплинској одговорности, управо због оваквих дешавања. Двојица ученика су кажњена умањењем оцена из владања, али чекамо коначан извештај осталих надлежних служби, да бисмо предузели и друге мере. Као школа, сем смањења оцена из владања, не можемо ништа да учинимо, али разматра се и могућност премештања ученика који су учествовали у немилом догађају у неку другу школу. Прво су кажњени они ученици за које смо добили обавештење да су били виновници, за остале ћемо сачекати детаљнији извештај, јер не желимо да учинимо ништа на брзину и исхитрено, пошто нам то не дозвољава професија. Морамо сагледати све околности, да видимо шта ће се даље предузети – каже директорка Багдал.

Она напомиње да је у време немилог догађаја била службено одсутна из школе, а да се све десило највероватније на завршетку великог одмора и у време када је требало да почне наредни час. Директорка објашњава да се звоно једном оглашава за крај великог одмора, деца улазе у учионице, наставници улазе по дневнике у зборницу, а у размаку од минут-два звонце се оглашава и за почетак часа.

– Највероватније да се све десило у том периоду, али за сада ништа званично не могу да кажем, јер још увек сагледавамо све чињенице. Обављају се и разговори са Центром за социјални рад, Полицијом, ради и наша Педагошко-психолошка служба у школи. Педагошко-психолошка служба је разговарала са двевојчицом и позвала мајку. Школа је отворена за родитеље, могу у билом које доба да дођу и предоче проблеме. У погледу овог догађаја има родитеља који су свесни поступака своје деце, а неки се сасвим другачије односе – каже Багдал.

М. Митровић

„Дневник“

 

Православни верници 24. маја славе успомену на солунску браћу Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Литургију у Храму Светог Марка служио патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

У православљу се 24. маја слави успомена на свету солунску браћу, Ћирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову. Литургију у Храму Светог Марка служио је патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

На молбу моравског кнеза Растислава, 862. године византијски цар Михаило II Ћирило и Методије су послати у Вишехрад, данашња Чешка.

На подручју простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац.

Браћа су се за овај посао озбиљно спремила. Ћирило је саставио прво словенско писмо – глагољицу, а заједно су на језик македонских Словена из околине Солуна превели најзначајније црквене књиге.

На тај начин су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности.

Током рада имали су велике тешкоће. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера.

Тројезична теорија

Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике.

 

 

Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику с тамошњим „тројезичњацима“.

Из Венеције су пошли пут Рима, где их је папа Хадријан свечано примио. Папа је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена.

У Риму је Ћирило убрзо умро 869. године, где му је гроб сачуван. Св. Методије је, поставши архиепископ Паноније, столовао према некима у данашњој Сремској Митровици.

Упокојио се 885. године. Не зна му се гроб. Идеја свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.

Дан светих Кирила и Методија се код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха слави као празник писмености, просвете и школства. Новокаледарске православне цркве га славе 11. маја.

Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца.

Поводом 1150. годишњице доласка свете браће у Моравску, на тромеђи Чешке, Словачке и Аустрије, са чешке стране, у месту где је по археолошким налазима од пре више деценија по свему судећи отпочела мисија светитеља, одржаће се велики скуп највиших представника цркава хришћанског Истока и Запада, међу њима и цариградског патријарха Вартоломеја и папе Бенедикта Шеснаестог.

Прилог Вере Јанковић-Раичевић

 

Ученици који ове јесени крену у Десету гимназију имаће могућност да наставу прате на два језика, српском и француском.Од нове школске године у овој гимназији почеће да ради прво двојезично одељење у коме ће се 30 одсто наставе из пет предмета одвијати на француском.Гимназију су јуче посетили председник општине Нови Београд Ненад Миленковић и представници француске амбасаде.

– Пројекат двојезичне наставе проистекао је из вишегодишње сарадње коју општина има са француским градом Белфором. Драго ми је да ће наши ученици имати могућност да стекну нова знања на једном од светских језика, што ће им касније олакшати наставак школовања и комуникацију са колегама из иностранства – рекао је Миленковић и позвао родитеље и заинтересоване ученике да се јаве школи и распитају о упису у двојезично одељење.

Због овог пројекта неколико професора прошле године похађало је интензивне курсеве француског и неколико пута боравило у Белфору и Безансону на једном од њихових најпознатијих факултета за језике. Општина Нови Београд и Белфор финансирали су и боравак француског лектора који је радио са децом и са професорима.

Диплома олакшава упис на стране факултете

Приликом уписа ученици ће морати да полажу и посебан део пријемног испита који се тиче познавања француског језика, а по завршетку школовања добијају диплому у којој постоји посебна клаузула да су завршили двојезичну средњу школу, што им умногоме олакшава упис на стране факултете, добијање стипендија и запошљавање у страним фирмама. Упис у ово одељење је у току.

– Увођење двојезичне наставе један је од наших пројеката и приоритета у Србији. Француски је језик који се по традицији овде већ дуго учи, али је био више везан за културу и уметност. Међутим, времена су се променила и све је више различитих облика сарадње у привреди и економији наших земаља где је потребно познавање језика. Ово је четврта школа у Србији која ће имати двојезично одељење, а драго ми је да је то баш у Новом Београду, општини са којом имамо одличну сарадњу – рекла је Паскал Делпеш, директорка Француског института и саветница при Амбасади Француске за културу.

Директорка школе Надежда Маховић објаснила је да ће се настава одвијати по редовном програму, али ће часове из биологије, математике, физике, историје и грађанског васпитања ученици пратити на француском језику, а план је да се програм прошири и на друге предмете.

 

А. Вушовић