JAGODINA – Grad Jagodine će iz budžeta finasirati dvodnevni boravak u Beču za sve srednjoškolce iz ovog grada, koji su osvojili nagrade na republičkom takmičenju u sportu ili znanju, izjavio je danas gradonačelnik Jagodine Dragan Marković – Palma.Na prijemu u zgradi Skupštine grada, koji je organizovao zajedno sa predsednikom Skupštine grada Ratkom Stevanovićem, za 33 najboljih gimnazijalaca, koji su osvojili nagrade na državnim takmičenjima i šest njihovih profesora, Marković je ponovio da su „maldi zakon i da se grad o njima brine od rođenja pa sve do zaposlenja“.

„Vi ste ponos Jagodine, vaših roditelja, profesora i svih nas, pronosite i afirmište ime grada“, reako je Marković i zamolio ih da „ostanu najbolji a grad će im pomoći“.

Uz odlazak u Beč, datum će biti određen posle polaganja prijemnih na fakultetima,Marković je gimnazijalce, danas na prijemu, nagradio sa po 3.000 dinara a njihove profesore sa po 5.000 dinara.

Reč je o gimnazijalcima koji su nagrade osvojili u pojedinačnim i ekipnim sportovima: odbojka, košarka, streljaštvo, atletika i španskom, nemačkom i srpskom jeziku i kvizu znanja „Zdravo Evropo“.

Atletičarka Gimnazije Milena Rmandić i plivač Aleksandar Đorđević dobili su i novčane nagrade u iznosu od po 6.000 dinara mesečno godinu dana, „počev od maja ove godine“. Rmandićeva je dobila i sportsku opremu u iznosu 15.000 dinara a Đorđević plaćen put na Balkansko prvenstvo.

Letovanjem u Buljaricama dobile su ženske ekipe Gimnazije u odbojci, košarci, troje strelaca i troje plivača i dva profesora.

Za Gimnaziju Marković je odobrio sredstva da se kupi „foto kopir“ aparat.

Uz nagrađene učenike na prijemu Markoviću je zahvalio direktor Gimnazije Mića Veljković.On je najavio formiranje „Sportskog odeljenja u Gimnaziji ove godine“, ocenivši da je Jagodina sporstki grad i da „se stekla potreba za školovanjem ovakvog profila“.

Autor:

Agencija Tanjug

Генерација која полази у средњу школу од септембра ове године имаће у понуди сасвим нова занимања. Највеће интересовање за администраторе, пекаре, куваре.Од септембра ће у три грађевинске школе – у Београду, Новом Саду и Ужицу – у клупе сести прва генерација техничара за одржавање објеката. Њихов посао биће нешто између домара и менаџера зграде.

Образовање за ове техничаре биће четворогодишње, а учиће најважније ствари из грађевине, архитектуре и електротехнике.

– Потреба за овим занимањем показала се у великим објектима, посебно када се десе неке непредвиђене ситуације. Ови стручњаци мораће да знају да читају све врсте пројеката и да помажу ватрогасним, полицијским и другим екипама, када изађу на терен – објашњава за ”Новости” Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете и науке. – Иницијативу за овај образовни профил покренула је заједница грађевинских школа, направљени су наставни планови и од септембра почиње њихово школовање.

ШКОЛУЈУ СЕ И ПИВАРИ И ВИНАРИ

На списку огледних одељења су и информатички смер у гимназијама, пивар, виноградар-винар, здравствена неговатељица, масер, ливац-калупар, мехатроничар за транспортне системе аеродрома, ракетне или радарске системе, техничар за репаратуру, више врста авиотехничара, техничар за козметичку технологију, тапетар, техничар за ловство и рибарство и техничар за рестаурацију и конзервацију.

Ово је једино ново занимање за које ће ђаци моћи да се школују од септембра, али постоји и низ огледних профила, који би постепено могли да постану редовни смерови у школама. Највеће је интересовање за нове програме пекара, кувара и посластичара, као и пословног и финансијског администратора.

– Ови профили постоје дуго, али већ неколико година имамо огледне профиле, по новом наставном програму. Од ове године моћи ће да их уведе било која угоститељска школа, али ће морати да испуни ригорозне услове када је реч о опреми и пракси.

Већ у следећој школској години биће више од 20 нових профила.

Ивана Мићевић

Један комплет код куће, други у школи

Сваки београдски основац требало би да, од школске 2012/2013. године, има два комплета уџбеника, уколико родитељи ђака позитивно реагују на предлог Града да ђаци добију бесплатне књиге на коришћење. То практично значи да деца не би носила књиге са собом, јер би један комплет био у школи, а други за учење код куће. Идеја је потекла од надлежних из Скупштине града, а о томе се обавештени и родитељи, који треба да попуне упитник који је прослеђен школама.

Према речима Јоване Механџић, члана Градског већа задужене за образовање, Град политику основног и средњег образовања води у сарадњи са родитељима и жели да чује какво је њихово мишљење о подели бесплатних уџбеника. Одговори би, током недеље, требало да стигну градској управи.

ГРАДСКА КАСА

Око 120.000 београдских основаца ће ове године добити бесплатне уџбенике од Скупштине града. За те намене ће из градске касе бити издвојено око 100 милиона динара, а остатак новца ће бити обезбеђен узимањем кредита. Прошле године Град је са 40 милиона динара финансирао набавку књига за ученике првог и другог разреда, док је 57 милиона динара издвојено за уџбенике ђака петака.

– Жеља нам је да у наше школе уведемо неке западне принципе и да децу растеретимо свакодневног ношења књига у школу – објашњава Механџић. – Обезбедили смо средства за куповину уџбеника, имамо целу школску годину и довољно времена да на најбољи начин организујемо где и како да се сместе књиге у школама када за то дође време. За неки дан, када буду стигли резултати анкете знаћемо и да ли родитељи мисле да је овакав потез у интересу београдских основаца. У складу са тим, предузимаћемо даље кораке и остале активности везано за благовремену и ефикасну реализацију овог пројекта.

Питање за родитеље у допису који је прослеђен школама је: „Да ли желите да Ваше дете добије бесплатне уџбенике на коришћење од Града Београда, уз обавезу да се уџбеници чувају и на крају школске године врате школи?“. Како се наводи „Град Београд је обезбедио средства за куповину свих уџбеника за све ученике београдских основних школа за наредну школску годину, са изузетком књига за стране језике, изборне предмете и радних свезака. Пројекат предвиђа да је свако ко прихвати бесплатне уџбенике дужан да их на завршетку школске године врати школи, а Град би им за следећи разред купио нове уџбенике“.

– Секретаријат за образовање је проследио анкету школама како би видео какво је мишљење родитеља о бесплатним уџбеницима – каже Босиљка Бастајић, директор ОШ „14. октобар“ из Барича. – Изненађујуће је да се у нашој школи велики број родитеља изјаснио да не жели да деца добију бесплатне уџбенике, уз обавезу да их чувају и на крају школске године врате школи.

Према речима Трипка Међедовића, директора ОШ „Милан Ђ. Милићевић“ на Вождовцу, многи родитељи су у страху да деца не униште уџбенике пишући по њима, цепајући, цртајући и зато се изјашњавају негативно. Он додаје да је нејасно где ће школе чувати уџбенике које деца враћају, јер немају простора за то, нити имају новца да сами набаве ормаре и касете.

Б.Борисављевић

Akcija velikog prolećnog spremanja pod nazivom “Očistimo Srbiju” biće organizovana u subotu, 4. juna. Učestvovaće i oko 250.000 volontera, koji će, prema očekivanju ljudi u glavnom štabu ove akcije, premašiti prošlogodišnje rezultate. Učešće u velikom spremanju Srbije otvoreno je za sve zainteresovane građane koji mogu sami da prijave i lokaciju koja bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude očišćena.

U štabu akcije “Očistimo Srbiju” rade 22 volontera čiji je posao da kontaktiraju lokalne samouprave i koordinišu akcijom. Njihova kancelarija na vrhu Beograđanke zatrpana je papirima i mapama, alii nabijena pozitivnom energijom koja je ove godine “naterala” sve opštine da se uključe.

– Oni su, pre svega, veliki motivatori. Komunikacija je ključna, od mreže informacija zavisi da li će akcija uspeti ili ne – kaže za “Blic” Milan Kinđić, direktor akcije “Očistimo Srbiju”.

Rekorderi po broju prijavljenih volontera

Prošlogodišnja akcija nadmašila je sva očekivanja. Cilj je bio okupiti oko 100.000 volontera, a na kraju ih je bilo oko 208.000, dok ove godine očekuju najmanje 250.000 ljudi. Biće i lakše sa novim sistemom – mapom Srbije na kojoj se vidi svaka lokacija koja predstavlja neku vrstu ekološkog problema. Dakle, na sajtu www.ocistimosrbiju.rs svi zainteresovani mogu da postave lokaciju koju bi, prema njihovom mišljenju, trebalo očistiti i sve to potkrepiti fotografijama i opisom.

– Ta informacija ide u opštinu kod kooradinatora koji sarađuje s nama i on je dužan da okupi ekipu i da se taj problem reši. Fotografije u neku ruku služe kao prozivka opštinama jer će stajati tu sve dok se lokacija ne očisti i ne postavi nova fotografija. Ljudi prijavljuju lokacije. Ima “predivnih” prijava, u smislu da vidite da je neko stvarno iskreno prišao tom problemu i obeležavanju pozicije sa opisom šta treba učiniti – kaže Kinđić.

Prisećajući se prošlogodišnje akcije, Kinđić kaže da se ne seća nijedne situacije da su se ljudi žalili.

– Prošle godine je padala kiša i opet je bilo 208.000 volontera. Čistili smo po kiši jednu lokaciju na Ibarskoj magistrali. Bilo je nekoliko stotina ljudi, a svi nasmejani. Glavni rekvizit bile su kese koje su korišćene kao kabanice. Kada je neko prvi uspeo da napravi kabanicu, posle pet minuta su ih svi imali – kaže Kinđić i dodaje da je 2010. očišćeno više od 3.800 lokacija, ali da nije cilj očistiti ih što više, nego očistiti ih dobro.

Do sada se za radnu akciju čišćenja najviše volontera prijavilo u Novom Sadu, Nišu i Leskovcu, a najmanje u Grockoj – tek 20 ljudi.

– A Grocka je prljava – primetio je neko od volontera u štabu, uz opasku da je više zaposlenih u komunalnom preduzeću u toj opštini nego prijavljenih za akciju. Najuspešnija opština prošle godine bila je opština Štrpce sa Kosova.

Medicinski otpad

U akciji koju su organizovali Ribočuvarska služba “Rasina Plus” iz Kruševca, kruševački ribolovci i članovi Regata kluba “Kruševac” na Zapadnoj Moravi je prikupljeno više od 100 kilograma medicinskog otpada i oko 40 vreća komunalnog otpada. U reci je pronađena veća količina injekcija, starih igala i oko 300 katetera koje koriste pacijenti na dijalizi.

S.M.

LOZNICA – Za 14 osnovnih škola u Loznici u okviru obrazovnog projekta „Digitalna Srbija“ obezbeđeno je 400 računara, saopštila je informativna služba tog grada.

Računari će biti instalirani u računarske učionice, u kojima će se odvijati interaktivna nastava. Pošto će računari biti umreženi, nastavnik će u svakom trenutku na svom monitoru moći da vidi šta učenici rade na času.

Računarske učionice služiće i za druge nastavne predmete koji imaju informatički sadržaj. Projekat je prošle godine pokrenulo tadašnje ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, sa ciljem da se za sve osnovne škole u Srbiji nabavi oko 30.000 računara.

Na teritoriji grada Loznice ima 14 osnovnih škola sa oko 7.000 đaka.

Autor:

Agencija BETA

Primena Zakona o mobingu odrazila se na poslodavce jer se probudila svest o kažnjivosti mobinga, ali i na zaposlene koji su se setili prava na dostojanstven rad, kaže savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović

BEOGRAD – Direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika razrešena je dužnosti pošto su zaposleni pokrenuli postupak za zaštitu od zlostavljanja na radu. Pored ovog slučaja, u nedavnom istraživanju se tvrdi da je skoro polovina zaposlenih u Srbiji izložena mobingu, dok stručnjaci kažu da se zakon ne primenjuje na pravi način, prenosi RTS.

Savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova Olga Kićanović rekla je da je ovaj primer retkost u Srbiji, ali i dokaz da vladavina prava može da pobedi vladavinu jednog čoveka i prema njenim rečima, to je dobar primer.

„Generalno imamo dosta pozitivne efekte koji su se odrazili na poslodavce“, rekla je Olga Kićanović gostujuću u Dnevniku RTS-a.

Prema njenim rečima, nepovratno se probudila svest o kažnjivosti mobinga. U privatizaciji i tranziciji mobing je bio toliko čest i često kršenje svih ljudskih prava, a najčešće radnih i socijalnih.

Kićanovićeva kaže da se pozitivan efekat odrazio i na svest zaposlenih koji su se setili prava na dostojanstven rad. I u vreme kada posla ima malo, zaposleni se češće odvaže da optuže nadređenog ili kolegu za mobing.

Kićanovićeva je objasnila da se u političkom mobingu najčešće žale na atak na profesionalno dostojanstvo, što je jako teško jer je to kod visokoobrazovanih žrtava koje atak na profesionalno dostojanstvo izjednačavaju kao napad na ljudsko dostojanstvo.

U tom slučaju, česta su oboljevanja, ima psihijatrijskih slučajeva i psiholoških poremećaja, objasnila je Kićanovićeva.

Četiri osobe koje su procesuirale mobing, i koje su u vrlo kratkom i efikasnom postupku uspele da ga dokažu, bile su već na lečenju i uspostavljena je dijagnoza.

Treći pozitivan efekat je što su lekari vrlo brzo prepoznali uzročno-posledičnu vezu između mobinga i dijagnoze, zaključila je savetnica u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

RSSRS

inistar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izrazio je zadovoljstvo zbog načina i stepena sprovođenja Socijalno-ekonomskog sporazuma u prvih mesec dana, dok su predstavnici sindikata pored zadovoljstva izneli i niz primedbi.

Branislav Čanak, Ljubisav Orbović, Rasim Ljajić i Nebojša Atanacković

„Dinar je ojačao, a cene nisu pale i očekujemo u narednom periodu njihovo smanjenje. Veliki faktor nezadovoljstva je i to što na tenderima i javnim nabavkama poslove ne dobijaju domaća preduzeća“, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović na konferenciji za novinare posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta.

On je kao primer naveo da su „Železnice Srbije“ raspisale konkurs za popravku 10 lokomotiva, a da je posao dobila strana firma.

Orbović je rekao i da Ministarstvo ekonomije nema razumevanja za protest oružara u Kragujevcu.

Predsednik Samostalnog sindikata je kao pozitivne pomake naveo povezivanje radnog staža za 45.800 zaposlenih, određivanje minimalne zarade na nivou od 102 dinara po satu rada, i donošenje mera za podsticanje poljoprivrede koje je savetu predstavio ministar poljopivrede Dušan Petrović.

Orbović je rekao i da je pokrenuto piranje povezivanja staža zaposlenih u firmama u stečaju, i dodao da je Vlada odgovorila da je moguće povezati staž samo u slučajevima u kojima je stečaj završen, a ne i u onim u kojima je stečajnih postupak u toku.

Izrazio je i očekivanje da će za relativno kratko vreme biti potpisan i kolektivni ugovor.

Ljajić je rekao da je kraj juna prvo stvarno prolazno vreme kojim se može meriti uspeh Socijalno-ekonomskog sporazuma, i dodao da je sprovedena većina odredbi sporazuma predviđenih za maj.

„Otvorili smo ctav niz pitanja u savet želi da nametne najvažnije probleme ekonomije i privrede. Dva najveća problema su nezaposlenost i nelikvidnost privrede. Za 10 dana biće izneti precizniji podaci o zaduženosti države prema privredi“, rekao je Ljajić.

Ljajić je rekao da je do sredine 2009. godine država bila glavni izvor nelikvidnosti, a da se posle toga glavni odnos nelikvidnosti više nije bio na nivou centralnih organa vlasti, nego lokalnih samouprava, zbog smanjenih transfera.

Ljajić je rekao i da je novi koncept razvoja poljoprivrede „sa naglaskom na stočarstvo“ izazvao nezadovoljstvo ratara, i izrazio nadu da će se vlada i nezadovoljni ratari dogovoriti.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković rekao je da su poslodavci nezadovoljni saradnjom Ministarstva ekonomije i dodao da to ministarstvo i Ministarstvo finansija „moraju biti advokati privrede u vladi“.

Atanacković je rekao da su svi učesnici sednice saveta bili zadovoljni izlaganjem minsitra poljoprivrede Dušana Petrovića, koje je „ukazalo na ozbiljniji pristup“.

Predsednik Sindikata Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da su sindikati i Vlada od 2001. godine potpisali više sporazuma sličnih socijalno-ekonomskom sporazumu, ali da se poslednji sporazum razlikuje od ostalih jer uvažava socijalne partnere.

„Prvi puta sam čuo i šta nije urađeno. I da sporazum propadne, uspeh je uzajamno uvažavanje partnera“, rekao je Čanak.

Socijalno-ekonomski sporazum koji su potpisali socijalno-ekonomski partneri nakon nekoliko meseci usaglašavanja podrazumeva povećanje minimalne cene rada na 105 dinara od 1. juna kao i da iz budžeta za pomoć privredi i poboljšanje standarda građana iz budžeta do kraja godine bude izdvojeno 500 miliona evra.

(Beta)

Занатска задруга за продају накита и израду сребра „Марковић“ из Лесковца поклонила је Гимназији из тог града метални сеф за чување дневика, јер се школа суочава са честим крађама дневника.Из Гимназије у Лесковцу, која нема видео надзор, више пута су нестајали дневници, а пре неколико недеља, још непознати лопови, однели су две трећине дневника.

Донатори су виљушкаром транспортовали тешки сеф до улазних врата Гимназије, али је био проблем пребацити га до одредишта. Сеф је до наставничке зборницу на другом спрату једва изнело десет матураната и шест помоћних радника.“Да није било матураната, који су данас полагали завршне матурске испите, не знам како би се снашли“, казала је Бети директорка школе Ивана Илић.

Власници занатске задруге „Марковић“, браћа Михајло и Владимир, одлучили су да школи поклоне метални сеф због учесталих крађа дневника.

„Циљ нам је био да млађим генерацијама дамо позитиван пример како се може једној школи помоћи, а не да се краду дневници“, рекао је Бети Михајло Марковић.“Не треба да живимо иза ресетака и мрежа, али ми смо принуђени да наше дневнике управо чувамо на овај начин јер немамо други излаз“, истакла је директорка Илић.

Јована Костадиновић са службеницом Унеска Каролин Ућимом

Цртеж седмогодишње Јоване Костадиновић, ученице првог разреда ОШ „Стефан Немања“, на тему „Мир у свету“ на конкурсу Унеска, на којем је учествовало 6.000 деце из шездесетак земаља, добио је прву награду. Цртеж приказује девојчицу која залива дрво из којег расту заставе разних држава.

Мала победница каже да јој је била намера да на свој начин каже колико је мир важан.

– Мислим да људи не би требало да ратују већ да разговарају о свему, и ја сам такву поруку послала својим цртежом – каже Јована.

Каролин Ућима, представница Европске канцеларије Унеска, каже да је Јована победила јер је послала најјаснију поруку.

– Био је велики изазов изабрати победника међу 6.000 радова. О победнику је одлучивао интернационални жири, а Јована је победила јер је послала јасну поруку да је потребно гајити разумевање између разних култура и држава – рекла је Ућима.

Александра Пројовић, директорка школе „Стефан Немања“, поносна је на своју ученицу.

– Ово је први пут да дете из Србије добије ову награду. Радује ме што је једно тако мало дете свесно значаја мира у свету. Њој ово није прва награда. Још док је била у предшколској установи освојила је награду за цртање у Мадриду.

Јованина награда је „Стуб мира“, који је јуче постављен у њеној школи. На стубу је на четири језика исписана порука мира.

Д. К.

Чекајући закон о заштити података

Зашто једноставно кад може компликовано, кажу у неким војвођанским школама поводом обустављања пројекта стварања заједничке базе података на нивоу Покрајине, који је замишљен да обједини основне податке о школама, ученицима и наставницима, и омогући такође стварање тзв. електронских дневника. Пројекат је, међутим, постао медијска топ-тема и добио чак епитет скандала – делом пропустима у самом Секретаријату за образовање Војводине, који је и започео прикупљање података, а делом, сва је прилика, и пословичним овдашњим страхом од „тајних досијеа“ и „тајних спискова“.

Темељна база података свакако би Војводини и њеном школству добро дошла: Анико Хајнрих Мушкиња

Интернетско умрежавање војвођанских школа требало је да, захваљујући савременој информатичкој технологији, олакша посао просветарима, али је посао зауставило решење заштитника права грађана Родољуба Шабића који га је оквалификовао као угрожавање грађанске приватности. Јак аргумент у томе дали су му закон и сам Секретаријат додељивањем посла приватној фирми WДВ софт, чији су оснивачи, како се наводи у извештају повереника, страни држављани, и то на тендеру који оставља доста сумњи у његову законитост. Повереник је такође наложио и да сви прикупљени подаци морају бити уништени. Први и основни разлог за овакво решење је непостојање законског основа у Србији за стварање такве базе података.

– Прикупљање личних података, њихово држање, обраду и коришћење регулише се законом. Међутим, код нас сада ниједан пропис не омогућава установљавање оваквих база података – каже Родољуб Шабић, али наводи и то да не постоји пример ни у једној земљи на свету која је комплетну базу података о свом школству ставила под потпуну административну контролу једног приватног предузећа. – То је посебно необјашњиво имајући у виду да у самој згради Извршног већа Војводине постоје сервери који су чак супериорни у односу на онај који је закупљен – наводи Шабић.

Он, међутим, напомиње да се не ради о заустављању технолошког осавремењавања нашег школства, које је свакако неопходно, већ да је овде „реч о пројекту у којем наставници у школама попуњавају збирку података коју у комерцијалне сврхе користи једно приватно предузеће“. Детаљан извештај о резултатима инспекције која је истражила и друге детаље у случају базе података достављен је тужилаштву, а о даљим корацима ће јавности информације моћи да пружи тужилаштво.

Што се тиче уништавања података (о око 200.000 ученика војвођанских школа) нема никаквих проблема јер „покрајински органи спремно сарађују с канцеларијом повереника“, навео је Мађар Со. Секретаријат се, међутим, не оглашава, осим једним саопштењем у којем је саопштио заустављање посла на којем су радиле хиљаде људи готово од почетка године, остављајући тако отворен простор за разне слободне интерпретације и спекулације. Не желећи да у јавности брани своју идеју, која је иначе добила подршку Скупштине Војводине и покрајинске владе, Секретаријат је тиме и сам допринео да се један веома важан посао стварања електронске базе података успори можда више него што је потребно.

Да не постоји закон који уређује ову област потврђује и покрајински омбудсман, Анико Хајнрих Мушкиња.

– За формирање овакве базе података нису били испуњени услови из члана 42 Устава Србије који каже да се „прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује посебним законом“. У Србији, међутим, нема закона који би генерално уредио ту област, а све док то не буде уређено, нема основа да се оваква евиденција успостави – каже покрајинска омбудсманка. Она подсећа и на то да је Закон о систему образовања, усвојен пре две године, предвидео обавезу министра да иницира усвајање таквог акта. Рок је 11. септембар ове године.

– Темељна база података свакако би Војводини и њеном школству добро дошла јер би учинила ефикаснијим контролу рада школа као и функционисање њене администрације, али и поспешила комуникацију са родитељима. Због тога би једна од могућности да се настали проблем реши могло бити отклањање свих неправилности око тог пројекта, а не брисање и комплетно уништавање података, који ће свакако морати једног дана поново да се прикупљају – сматра омбудсманка.

– Но, треба рећи и то да је други проблем у овом послу био избор фирме, то јест поступак доделе тог посла, у којем се могу наћи елементи за покретање питања одговорности, што би наша служба и урадила да није реаговао повереник. Међутим, сама фирма није проблем јер будући да је овде регистрована, она има статус домаће, а не стране фирме, каквом се често интерпретира – наводи Анико Хајнрих.

С одлуком Родољуба Шабића слаже се и добар број родитеља, узнемирених количином и врстом података у упитнику који је послат из Секретаријата, а за које родитељи сматрају да су исувише лични. Иако углавном одбијају да јавно изнесу свој став, неки од саговорника Плавих страна оценили су да се ради о противзаконитом захтеву државе, то јест покрајине, да им се испоруче информације личне природе, попут матичних бројева, социјалног статуса, националне и евентуално религиозне припадности, те да се не зна у коју сврху се то ради.

У школама у којима смо разговарали готово су једногласни у оцени да је све то добило непотребни и неоправдано негативни публицитет, а да су родитељи неосновано узнемирени јер те исте податке школе при упису ученика прикупљају већ годинама.

Уз то, Војводина је такав програм умрежавања школа почела да користи још почетком 90-их година, и тада су тражени исти подаци као и у последњем упитнику. Тај програм, под називом Школа пак, који је био прилично функционалан, зауставио је Слободан Вуксановић, тадашњи министар просвете 2005, да би увео нови ЕИС, по моделу купљеном од приватне агенције из БиХ, за пар стотина хиљада евра. ЕИС, међутим, никад није у потпуности заживео будући да је био превише компликован и нефункционалан. Он, међутим, још увек важи за официјелну базу података јер друга не постоји. У намери да информатички (поново) уреди ту област и школе у Војводини повеже са већим информатичким могућностима, Покрајински секретаријат за образовање је и од јануара кренуо са стварањем базе података према програму купљеном од фирме WДВ софт, са седиштем у Пачиру (Србија, Војводина, Бачка), а чији су власници страни држављани. Новина је била могућност да тој бази података имају приступ и родитељи, пре свега кроз Е-дневнике, како би могли пратити успех своје деце у школама, али и знатно већи број података о стручности наставног кадра. Сваки родитељ и наставник добили су своју личну шифру, а уз то родитељима је понуђена могућност да бирају и начин обавештавања о променама у Е-дневнику, преко, рецимо, СМС, он лине, итд… што их је чини се додатно престрашило. Они који су радили на стварању ове базе података тврде да је заштита у систему WДВ софта на нивоу заштите такве технологије уопште.

– Помало је смешно причати о заштити матичног броја, или оцена ученика у дневнику. Па данас се без по муке улази у базу Пентагона! А матични број или телефонски број можете наћи свуда, и сазнати по много основа. Те податке вам траже на сваком месту, телефонски бројеви се размењују као салвете, социјалне службе имају приступ многим породичним тајнама. О каквој тајности онда причамо. Помислите шта само банке знају о свима нама, а зашто би оне биле моралније од људи који чувају базе података на својим серверима. Треба знати и то да се већина сервера на којима функционишу овдашњи провајдери, и које користе и многе државне институције, такође налази у иностранству – каже Зоран Аничић, професор из Зрењанина, један од оних који сматрају да би овакво умрежавање знатно олакшало посао пре свега административног вођења школе. Он тврди да је велики труд узалуд пропао, и да ће посао свакако морати да се ради поново.

То је иначе већ најављено на једном од просветарских саветовања у Аранђеловцу, где је Министарство просвете још у фебруару представило свој програм базе података, који је иначе промовисала једна приватна фирма. Да ли ће посао бити додељен њој, још увек се не зна, али се у војвођанским школама питају није ли то суштина проблема – оно што може Београд, не може Војводина.

– Морам рећи да је Војводина одувек настојала да осавремени своје школство, а да је баш Министарство то често заустављало. У односу између Министарства и покрајинске владе постојала је увек нека задршка, и уместо да имамо подршку за своја настојања да идемо напред, Београд је то кочио. А такав став Београда доказује и реаговање самог повереника Шабића. Постављам питање зашто господин Шабић није реаговао још у новембру кад је расписан јавни позив за стварање овакве базе података јер се већ тада знало за то. Сад се одједном појавило питање угрожености података. Па те податке можете добити у банци, на родитељском састанку, на интернету… То је заиста смешно и неодговорно – каже Бранислав Арашков, директор школе Мара Јанковић из Кусића у белоцркванској општини, оцењујући да је образовање у Војводини прекидањем овог пројекта знатно оштећено.

Све горе наведене чињенице о непостојању законске основе, која би гарантовала да неће доћи до злоупотребе података, не спречавају, међутим, многе школе у Србији да већ користе електронске дневнике, у разним аранжманима, односно са провајдерима које су саме изабрале. Па иако многима то делује као да нас „Велики брат посматра“ са свих страна. Интернет је свакако заувек променио степен наше приватности, желели ми то или не. Исто као уосталом и мобилни телефони, на којима нас свако и увек може наћи, сигурносне камере, чиповани подаци. И наравно, неуништиве тајне службе.

Честитка „поводом пунолетства“

Колико је пак држава гарант тајности података говори случај Данијеле Иванковић из Суботице, која је за свој 18. рођендан добила честитку „поводом пунолетства“ од Демократске странке. Њени родитељи никада нису били политички активни, и нису припадали ниједној странци нити су се званично приклонили ниједној политичкој опцији, и тешко да су својевољно дали своје податке ДС.

– Одакле њима податак о рођендану и о томе где станујемо не знам, али ми је логично да претпоставим да су однекуд добили базу података о свима који пуне 18. година, па се неко згодно досетио да је то леп гест да се странка препоручи. Будући да су у власти, могу с разлогом сумњати да је реч о државној институцији и државној бази података – каже Данијелина мајка

АУТОР: ВЕСЕЛА ЛАЛОШ