SOFIJA STEFANOVIĆ OSVOJILA PRVO MESTO

JAGODINA: U organizaciji Elektro tehničko građevinske škole ,,Nikola Tesla,, I Ministarstva rudarstva i energetike održano je takmičenje na temu ,,Energiju štedim JA više vredim,,. Osnovci i srednjoškolci dobili su vredne nagrade, poklon Minisratsva energetike i najpozantijeg pomoravskog distibutera računara ,,Crvenog džina,,

Na ovom takmičenju učestvovali su pojedinačno učenici sedmog i osmog razreda osnovnih škola i ekipno učenici srednjih škola I to u tri discipline, multimedijalna prezentacija, kratka priča i plakat ili strip. Prvu nagradu za multimedijalnu prezentaciju dobija je učenica OŠ,,Boško Đuričić,, Sofija Stefanović sa nastavnikom Predragom Stevanovićem.

,,Nisam očekivala prvo mesto kao ni nagradu laptop koji će mimnogo pomoći u daljem radu i prezadovoljna sam. Prijavila sam se na takmičenje da vršnjacima ukažem na to koliko je štednja energije važna. Sa internet sam skinula fotografije i skice, koristila sam lireturu u knjigama i uradila multimedijalnu prezentaciju, kaže Sofija.

Drugu nagradu dobila je Sonja Milosavljević sa nastavnicom Ljiljanom Glođović Pantović (OŠ ,,Rada Miljković,,) a treće mesto dele Marija Mladenović i Milica Ljubanić sa nastavnikom Predargom Stevanovićem (OŠ ,,Boško Đuričić,,). Nagrade za srednje škole dobila je ekipa EGŠ ,,Nikola Tesla,, u sastavu Dušica I Pavle Aksentijević, Milan Micković I mentor Zoran Miljković, druga nagrada pripala je Gimnaziji Svetozar Marković I to ekipi u sastavu Strahinja Milojević, Viktorija Jeremić, Stefab Nikodijević I mentor Nadica Kušić dok je treća nagrada pripala EGŠ ,,Nikola Tesla,, I to ekipi u sastavu Vladimri Antić, Filip Miletić, Stefan Rakić i mentor Bojan Antić.

,,Imamo plan da ovo takmičenje postane konkurs na nivou države. Deca razumeju ovu temu, oni se već prijavljuju i na druge konkurse. EGŠ Nikola Tesla pokrenula je ovo takmičenje pre par godina i sada već imamo učešće Ministarstva rudarstva i energetike kroz podršku i eto prvu nagradu, kaže Marija Bogdanović, profesor EGŠ ,,Nikola Tesla,,.

Sonja Milosavljević rekla je da je uz pomoć slika i teksta pokušala da ljudima objasni šta znači štednja energije. Vladimir Antić učestvovao je u izradi multimedijalne prezentacije I pokušao je da skrene pažnju na potrošnju.

,,Nekih stvari oko štednje se pridržavamnekih ne. Na primer imam u kući štedljive sijalice, ali zato mi je kompjuter uključen tokom celog dana, rekao je Vladimir.

Viktorija Jeremić objasnila je da je njena ekipa već učestvovala na takmičenjima i da su oni jako zainteresovani za ovu temu. On su na šaljiv način pričom ,,Uključite se slobodno,, ukazali na problem potrošnje električne energije. Prema rečima profesora Predraga Stefanovića deca imaju svest o štednji ali u tome mora da učestvuje cela porodica kako bi se njihov znanje prenelo na svakodnevni život.

A.Đ.

CRVENI DŽIN UVEK PODRŽAVA DEČJA INTERESOVANJA

Zanimljivo je da su nekadašnji đaci EGŠ ,,Nikola Tesla,, sada uglavnom vlasnici firmi koji zapošljavaju svršene učenike ove škole a većina njih su i sponzori ove nagrade. Jedan od njih je i ,,Crveni džin,,

,,Drago mi je da mogu da pomognem đacima, da podržim njihovo inetersovanje za elektrotehniku I sve što ona obuhavata. Kao vlasnik firme koja distribuira i servisira kompjutersku opremu, znam šta deci treba a to su kompjuteri, tastature, prateća oprema. Mi smo kao što je u Jagodini poznato, uvek tu da sponzorišemo dečja takmičenja jer je budućnost u njima I njihovom znanju, kaže vlasnik Crvenog džina Saša Milojević.

Инцидент који се догодио у Основној школи „Јован Поповић“ у Чоки, у којем су у време школског одмора вршњаци грубо напали и малтретирали вршњакињу П. С. из шестог разреда, прва је тема која се препричава међу житељима ове потиске варошице. Према тврдњама в.д. директорке Јулијане Багдал надлежни органи школе предузели су прве кораке, а расветљавањем појединости немилог догађаја бави се и полиција. Девојчицина мајка Л. С. огорчена оним што је приређено њеној ћерки, изјавила је за да ће случај истерати до краја, да се утврди одговорност свих виновника и надлежних у школи.

Према подацима полиције, којој је инцидент пријављен 17. маја око 13.20 сати, све се збило у учионици четвртог „а“ разреда чоканске школе, у који је ушла девојчица из четвртог „б“ разреда да потражи другара, да би је тада група дечака зграбила и почела да малтретира. Најпре су је угурали у ормар и иживљавајући се, тамо држали неко време, а када су је извукли из ормара, наставили су тортуру, чак су је, према неким сведочењима, и окренули на главачке држећи је за ноге.

У Полицијској управи у Кикинди потврдили су да је случај пријављен Полицијској станици у Чоки и да се околности утврђују, те да ће након утврђивања свих чињеница највероватније полиција огласити званичним саопштењем. Према незваничним информацијама, нападнута девојчица се отимала, наводно су двојица вршњака покушала да је бране, а остали ученици који су се затекли у учионици само су посматрали немиле сцене.

– Све околности овог догађаја се испутују. Чињенице се још утврђују, јер се воде појединачни разговори са учесницима у инциденту и сведоцима. Чим се утврде чињенице поднећем се извештај Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину, има ли елемената и за утврђивање одговорности школе – речено нам је у ПУ Кикинда.

У полицији кажу да је после инцидента саветовано да се девојчица одмах одведе на преглед у здравствену установу, да се утврди има ли телесних повреда, што је и учињено у току истог поподнева, међутим, девојчици у току ноћи позлило, тако да је однета у Општу болницу у Сенти, где је због потреса мозга и психичких траума задржана три дана.

– Када се инцидент десио, звало ме је на дан тристо људи, распитујући се за ужасни догађај, који у школи не желе да окарактеришу као инцидент, него да све прође тек тако, а моје дете је три дана провело у болници и још је у кући, јер је добило потрес мозга. Не могу људи да верују да се тако нешто код нас дешава. Колико знам, напало ју је седморо дечака, за сада су казнили само двојицу, а остале нису, зато што су то деца угледних Чокана. То је изгледа највећи проблем. А како сам чула, казнили су дечака из Црне Баре, чији је тата обичан човек. Да нисам случај пријавила полицији и просветном инспектору, ко зна да ли би то учинили из школе. Ићи ћу до краја, нећу тек тако стати у утврђивању одговорности, мада нам је све ово мучно и болно. Када дете пошаљем у школу, њихова је обавеза да је до 13.30 чувају, како, то ме не интересује. У школи раде и кадрови који немају одговарајуће дипломе, а то су додатни проблеми – каже девојчицина мајка Л. С.

Она прича да је њена ћерка ушла у учионицу четвртог „б“ разреда да нешто каже једном дечаку, али ју је један од вршњака зграбио за руку и увукао у учионицу, па су је стрпали у орман. Њих неколицина је улазила у ормар и малтретирала је, а када су је извукли из ормана, прича огорчена мајка Л. С., нападачи су је држали за руке и ноге, а када су је пустили, ударила је главом о патос.

– Остали су јој, док је била на патосу, кидали одећу и газили је по дугој коси. У нападу нису учествовали само ученици шестог разреда, већ и неколицина старијих из осмог разреда, држали су врата тако да није могла да изиђе из учионице. Моја ћерка каже да је већ било звонило за крај великог одмора, за почетак часа, а наставника није било. Сигурно да то све није трајало само минут, већ много дуже – пет до десет минута. Полицајци су нас упутили на преглед у Дом здравља у Чоку, а после је завршила у Болници у Сенти, где је остала три дана, због потреса мозга и психичког шока који је претрпела. Ћерка сада мора код психолога, а не знам да ли ће се нешто променити у школи, јер ће тамо срести нападаче. Стрепим и да ће се малтретирање поновити, јер међу њиховим родитељима који су ме назвали било је оних који су се на све само смејали, али су неки и изражавали жаљење због поступака своје деце. Имам и млађе дете које иде у исту школу, не желим да се овакви инциденти понове – каже самохрана мајка Л. С.

В.д директора ОШ „Јован Поповић“ Јулијана Багдал каже да је случај разматран на седници Школског одбора, мада то није била посебна тема због које се заседало, него је она већ била заказана.

– Сматрала сам да Школски одбор треба да обавестим о овом догађају, по хитном поступку је одржана седница Наставничког већа, дежурство у школи је удвостручено и утростручено, а издала сам и упозорење да ће насавници који буду каснили на часове подлегати дисциплинској одговорности, управо због оваквих дешавања. Двојица ученика су кажњена умањењем оцена из владања, али чекамо коначан извештај осталих надлежних служби, да бисмо предузели и друге мере. Као школа, сем смањења оцена из владања, не можемо ништа да учинимо, али разматра се и могућност премештања ученика који су учествовали у немилом догађају у неку другу школу. Прво су кажњени они ученици за које смо добили обавештење да су били виновници, за остале ћемо сачекати детаљнији извештај, јер не желимо да учинимо ништа на брзину и исхитрено, пошто нам то не дозвољава професија. Морамо сагледати све околности, да видимо шта ће се даље предузети – каже директорка Багдал.

Она напомиње да је у време немилог догађаја била службено одсутна из школе, а да се све десило највероватније на завршетку великог одмора и у време када је требало да почне наредни час. Директорка објашњава да се звоно једном оглашава за крај великог одмора, деца улазе у учионице, наставници улазе по дневнике у зборницу, а у размаку од минут-два звонце се оглашава и за почетак часа.

– Највероватније да се све десило у том периоду, али за сада ништа званично не могу да кажем, јер још увек сагледавамо све чињенице. Обављају се и разговори са Центром за социјални рад, Полицијом, ради и наша Педагошко-психолошка служба у школи. Педагошко-психолошка служба је разговарала са двевојчицом и позвала мајку. Школа је отворена за родитеље, могу у билом које доба да дођу и предоче проблеме. У погледу овог догађаја има родитеља који су свесни поступака своје деце, а неки се сасвим другачије односе – каже Багдал.

М. Митровић

„Дневник“

Православни верници 24. маја славе успомену на солунску браћу Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Литургију у Храму Светог Марка служио патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

У православљу се 24. маја слави успомена на свету солунску браћу, Ћирила и Методија, који су у деветом веку међу Словенима Балкана и средње Европе проширили и учврстили веру Христову. Литургију у Храму Светог Марка служио је патријарх српски Иринеј са архијерејима Српске православне цркве.

На молбу моравског кнеза Растислава, 862. године византијски цар Михаило II Ћирило и Методије су послати у Вишехрад, данашња Чешка.

На подручју простране Растислављеве државе хришћанство су ширили франачки свештеници из регенсбуршке и пасавске бискупије. Бојећи се њиховог политичког утицаја, Растислав је у Византији тражио ослонац.

Браћа су се за овај посао озбиљно спремила. Ћирило је саставио прво словенско писмо – глагољицу, а заједно су на језик македонских Словена из околине Солуна превели најзначајније црквене књиге.

На тај начин су створили први словенски књижевни језик и поставили темеље словенској књижевности.

Током рада имали су велике тешкоће. Успех њихове мисије, многобројни ученици и народне симпатије изазвали су реакцију латинског клера.

Тројезична теорија

Главни аргумент противника словенске литургије била је тзв. тројезична теорија према којој постоје само три света језика на којима се могу вршити верски обреди: хебрејски, грчки и латински.

Након трогодишњег боравка у Моравској, браћа су пошла на пут како би епископ замонашио Методија и нове словенске свештенике.

Дошавши у Панонију, неко време су се задржали на двору кнеза Коцеља како би га упознали са својим радом на словенској црквеној књизи. Стекавши и ту много ученика, пошли су у Венецију, где су морали да воде оштру полемику с тамошњим „тројезичњацима“.

Из Венеције су пошли пут Рима, где их је папа Хадријан свечано примио. Папа је у словенским мисионарима видео добре помагаче у борби против осиљених и непослушних франачких надбискупа и њиховог суверена.

У Риму је Ћирило убрзо умро 869. године, где му је гроб сачуван. Св. Методије је, поставши архиепископ Паноније, столовао према некима у данашњој Сремској Митровици.

Упокојио се 885. године. Не зна му се гроб. Идеја свете Браће спасла је Словене од уништења идентитета, што је и њихова највећа заслуга.

Дан светих Кирила и Методија се код Руса, Украјинаца, Македонаца, Бугара, Чеха слави као празник писмености, просвете и школства. Новокаледарске православне цркве га славе 11. маја.

Славе га, као крсну славу и бројне породице око Студенице, Трстеника, Алексинца и Пожаревца.

Поводом 1150. годишњице доласка свете браће у Моравску, на тромеђи Чешке, Словачке и Аустрије, са чешке стране, у месту где је по археолошким налазима од пре више деценија по свему судећи отпочела мисија светитеља, одржаће се велики скуп највиших представника цркава хришћанског Истока и Запада, међу њима и цариградског патријарха Вартоломеја и папе Бенедикта Шеснаестог.

Прилог Вере Јанковић-Раичевић

Ученици који ове јесени крену у Десету гимназију имаће могућност да наставу прате на два језика, српском и француском.Од нове школске године у овој гимназији почеће да ради прво двојезично одељење у коме ће се 30 одсто наставе из пет предмета одвијати на француском.Гимназију су јуче посетили председник општине Нови Београд Ненад Миленковић и представници француске амбасаде.

– Пројекат двојезичне наставе проистекао је из вишегодишње сарадње коју општина има са француским градом Белфором. Драго ми је да ће наши ученици имати могућност да стекну нова знања на једном од светских језика, што ће им касније олакшати наставак школовања и комуникацију са колегама из иностранства – рекао је Миленковић и позвао родитеље и заинтересоване ученике да се јаве школи и распитају о упису у двојезично одељење.

Због овог пројекта неколико професора прошле године похађало је интензивне курсеве француског и неколико пута боравило у Белфору и Безансону на једном од њихових најпознатијих факултета за језике. Општина Нови Београд и Белфор финансирали су и боравак француског лектора који је радио са децом и са професорима.

Диплома олакшава упис на стране факултете

Приликом уписа ученици ће морати да полажу и посебан део пријемног испита који се тиче познавања француског језика, а по завршетку школовања добијају диплому у којој постоји посебна клаузула да су завршили двојезичну средњу школу, што им умногоме олакшава упис на стране факултете, добијање стипендија и запошљавање у страним фирмама. Упис у ово одељење је у току.

– Увођење двојезичне наставе један је од наших пројеката и приоритета у Србији. Француски је језик који се по традицији овде већ дуго учи, али је био више везан за културу и уметност. Међутим, времена су се променила и све је више различитих облика сарадње у привреди и економији наших земаља где је потребно познавање језика. Ово је четврта школа у Србији која ће имати двојезично одељење, а драго ми је да је то баш у Новом Београду, општини са којом имамо одличну сарадњу – рекла је Паскал Делпеш, директорка Француског института и саветница при Амбасади Француске за културу.

Директорка школе Надежда Маховић објаснила је да ће се настава одвијати по редовном програму, али ће часове из биологије, математике, физике, историје и грађанског васпитања ученици пратити на француском језику, а план је да се програм прошири и на друге предмете.

А. Вушовић

Будућим докторима наука, који од Министарства науке и просвете добијају стипендију, сав новац одлази на плаћање високих школарина, па им готово ништа не остаје за даље усавршавање.Жарко Обрадовић, министар просвете, обећао је стипендистима да ће његово министарство с деканима факултета покушати да реши тај проблем.

Предраг Пецев (26) са Природно-математичког факултета из Новог Сада стипендију је добио као најбољи у области електронике и информационих технологија. Каже, цела стипендија ће му отићи за плаћање школарине, која износи више од 150.000 динара.- Срећан сам што сам добио стипендију и не желим да идем из Србије. Истина, она је довољна само за школарину, али покушаћу некако да се снађем за све остало – каже Пецев.

Ове године Министарство науке и просвете доделило је 200 стипендија за докторске студије, а Обрадовић је свечано уручио уговоре неколицини најбољих. Овом приликом је изјавио да држава, у настојању да изгради модерну тржишну привреду, треба да доведе до успостављања ланца између образовања, истраживања и њихове примене.

Нема се: Жарко Обрадовић

– Пошто Србија има слабу економију и не издваја довољно новца за образовање, млади стручњаци одлазе у иностранство. То првенствено раде због бољих услова у научноистраживачком раду које тамо имају, али и због решавања егзистенцијалних потреба – каже Обрадовић.Он такође прецизира и да држава кроз своју политику и националне програме зато мора много више новца да улаже у образовање.

Млади истраживачи задовољни су тиме што ће у наредних годину дана на њихов рачун сваког месеца стизати 32.000 динара. Како кажу, то ће им дати подстицај да остану у земљи и раде овде на научноистраживачким пројектима. Министарство науке и просвете доделило је и 17 стипендија најбољим средњошколцима завршних година.

Б. Г.

Od jeseni počinje projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“

U 40 osnovnih škola u Srbiji, koje realizuju projekat „Druga šansa“ počelo je evidentiranje odraslih stanovnika bez osnovne škole koji će od septembra moći da se vrate obrazovanju. Planirano je da u svakoj od ovih škola budu formirana tri odeljenja u koja će se upisati 75 polaznika, što znači da će naredne školske godine do 3.000 odraslih moći da pohađaju nastavu osnovnog obrazovanja. Iz Ministarstva prosvete i nauke poručuju zainteresovanim građanima da se prijave osnovnoj školi koja u njihovom mestu prebivališta realizuje ovaj projekat.

– Odrasli bez završene osnovne škole moći će da steknu diplomu osnovnog obrazovanja i sertifikat o stručnoj osposobljenosti za neki od 36 poslova traženih na tržištu rada, ističe za Danas Aleksandra Kokanović, pr menadžer projekta „Druga šansa“.

Ona objašnjava da je nastavni plan i program ogranizovan u tri jednogodišnja ciklusa. Prvi ciklus obuhvata prva četiri razreda osnovne škole, drugi ciklus peti i šesti razred, a treći sedmi i osmi. U okviru trećeg ciklusa se pohađa i program obuke za određena zanimanja, odnosno jednostavne poslove.

– Polaznici se upisuju na određeni ciklus shodno prethodno završenom nivou obrazovanja, što praktično znači da će se u školskim klupama naći odrasli koji su iz bilo kog razloga napustili osnovnu školu, ali i oni koji nikada nisu pohađali osnovno obrazovanje. Na primer, osoba koja je završila četiri razreda osnovne škole upisuje se u drugi ciklus, a onaj ko je završio šest razreda, upisuje se u treći ciklus – navodi Kokanovićeva.

Nastavni plan i program po kojem će se raditi prilagođen je odraslima, a među predmetima koje će oni učiti su srpski, matematika, engleski, digitalna pismenost, osnovne životne veštine, odgovorno življenje u građanskom društvu, fizika, hemija i biologija kao primenjene nauke. Kokanovićeva objašnjava da je suština programa da odrasli, pre svega, steknu funkcionalnu pismenost i da ono što budu naučili u školi bude primenjivo u svakodnevnom životu.

Ona dodaje da su programi obuka za jednostavna zanimanja urađeni u saradnji sa lokalnim službama za zapošljavanje, poslodavcima i predstavnicima 40 opština u kojima se sprovodi projekat „Druga šansa“. Ponuda obuka zavisi od potrebe određene sredine za odgovarajućim zanimanjima, među kojima su vulkanizer, pomoćni kuvar, sobarica, hotelski portir, baštovan, pica majstor…

– Nastava u osnovnim školama će početi u septembru ili u oktobru, a svaka škola će organizovati izvođenje nastave u skladu sa mogućnostima i potrebama njenih polaznika. Predavači su učitelji i nastavnici predmetne nastave, koji su inače zaposleni u tim osnovnim školama, pre svega oni bez punog fonda časova. Za nastavnike će tokom juna i avgusta biti organizovane obuke, kako bi se što bolje pripremili za rad sa odraslima – kaže Kokanovićeva.

Projekat Ministarstva prosvete i nauke „Druga šansa“ – Razvoj funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih u Srbiji, finansira EU sa četiri miliona evra bespovratne pomoći.

I cele porodice bez osnovne škole

Najveći broj potencijalnih polaznika zasad je evidentiran na severu Srbije, i to u naselju Tovariševo u osnovnoj školi „Mileta Protić“. U naselju Pečenjevce, u lokalnoj osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ takođe je evidentiran dovoljan broj odraslih osoba kako bi nastava mogla da počne. Prema podacima projektnog tima, na listi podataka nalaze se i čitave porodice, žene podjednako kao i muškarci. Na spiskovima ima i odraslih preko 50 godina starosti.

Аutor: V.Andrić

Грађевинска школа на Звездари

Ђаци нису заинтересовани за грађевинску струку, иако су добри мајстори веома тражени. Приватне фирме и Министарство просвете стипендирају будуће зидаре, керамичаре, армираче…

Београдска Грађевинска школа је једина образовна установа у којој се будући мајстори обучавају за чак 14 заната, а позната је и по томе да њене клупе никада нису пуне ђака. После дипломског рада, из учионица излазе армирачи, тесари, керамичари, каменоресци, молери, електроинсталатери, кровопокривачи… Већина ђака добије стипендије током школовања, а после матуре не задржавају се на бироу, већ одмах добијају посао.

Директор Драгослав Фатић, каже да наредне школске године у клупама има 314 слободних места, а уз ђачку књижицу чак 250 ученика ће добити стипендију и могућност да се запосле у компанији која им помаже да се ишколују.

– Фирме „Златибор градња“, „Комградња“, „Цер пром“, „Новкол“, „Енергопројект“ и још неколико приватних предузећа стипендирају ђаке – прича Фатић. – Пошто се ради о дефицитарним занимањима и Министарство просвете и науке дотира школовање грађевинаца. Захваљујући тим средствима, ученици добијају сваког месеца стипендију од по 4.000 динара, што покрива плаћање смештаја у дому и исхране у мензи.

НЕЋЕ У ЗИДАРЕ

Грађевинске фирме се веома интересују за наше ученике, али и даље тешко уписујемо нове ђаке – каже директор Фатић. – Некад је чак 60 зидара годишње завршавало нашу школу, а сада их у све три године има 48.

Наш саговорник каже да је раније било много више ђака из унутрашњости, али да сада има чак 70 одсто Београђана. За оне који дођу у престоницу да уче, обезбеђен је и домски смештај.

Председник Заједнице грађевинских и геодетских школа Момир Андесилић, упозорава да ћемо имати велики дефицит грађевинских радника у наредном периоду, уколико се деца не заинтересују за упис.

– У овој струци има много приученог кадра, људи који су остали без посла, па се преквалификовали за керамичаре, зидаре и остала занимања – сматра Андесилић. – Власници грађевинских предузећа, међутим, траже младе и стручне људе, као што су наши ђаци. Неке компаније дају деци чак и уџбенике и маркицу за превоз, јер схватају да је за њихово пословање најважније да уложе у стручан кадар, који ће касније запослити.

Многе грађевинске фирме у Београду се жале на недостатак довољно стручних и ефикасних занатских радника, због чега су приморани да ангажују и оне који немају школу.

БРОЈКЕ

* 314 МЕСТА има у Грађевинској школи

* 4.000 ДИНАРА је стипендија коју добијају ђаци

* 250 УЧЕНИКА има шансу да добије стипендију

З. РАКИЋ

Реформа образовног система Србије и улагања у образовање већа од садашњих 4,5 одсто бруто домаћег производа (БДП) неопходни су за јачање привреде.Помоћница министра за рад Радмила Букумирић-Катић каже да је проблем у структури улагања у образовање, јер „око 90 одсто новца одлази на зараде запослених у образовању, а мање у модернизацију образовања“.“Око 20 одсто младих се запошљава у сивој економији“, навела је Букумирић-Катић, додајући да је трећина младих између 17 и 24 године само са основном школом.

Млади дуже и теже него икада долазе до посла, а чак 46 одсто њих између 15 и 24 године је незапослено, каже Радмила Букумирић-Катић.“То је велики изазов и огроман проблем који се хитно мора решити, јер ће свако ко буде имао могућности да оде из земље, то и урадити“, истакла је Катић и додала да велики утицај на незапосленост младих има и сива економија.

Према њеним речима, 2010. је достигнут најнижи ниво запослености и највиша стопа незапослености у последњих неколико година.Катић је оценила да су основни проблеми који муче Србију привреда и њена структура, неуспеле и споре приватизације и људски капитал, у који се довољно не улаже.Како је казала, флексибилно образовање може да створи флексибилну радну снагу и тада је могуће створити флексибилно и ефикасно тржиште.“Неопходно је подстицати и субвенционисати развој сектора који имају будућност, а то су прерађивачки сектор, пољопривреда, услуге, комуникације“, казала је Букумирић-Катић.

Према њеним рецима, тржиште рада мора да се мења и да се поред економског створи и законски амбијент за успостављање флексибилног тржишта рада и запошљавања. „Потребна је промена структуре радне снаге са становишта знања, вештина и способности“, казала је Букумирић-Катић.

Како је истакла, реформа образовног система ће довести до раста БДП-а и стопе запослености.“Стретегија развоја Србије до 2020. дала је основне правце кретања развоја и почетна тачка је отварање нових радних места“, додала је Букумирић-Катић.Она је навела да „на прсте могу да се наброје компаније у Србији које су у последњих десет година вршиле обуку запослених“

Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти

Директор Центра за слободно тржиште Мирослав Прокопијевић је рекао да у Србији постоје илузије да образовно тржиште може да стигне тржиште рада, наводећи да се тржиште образовања мења спорије од привреде. Како је он казао, у Србији има мало факултетски образованих, од тога половина одлази у иностранство, а добар део који остаје у земљи је незапослен. „Држава не треба да плаћа факултете, већ студенти“, навео је Прокопијевић као решење за образовни систем у Србији.

Tanjug

Двестотине доктораната и 17 ученика завршних разреда средњих школа у Србији данас је потписало уговор о стипендирању са Министарством науке и просвете.У згради ректората Универзитета у Београду, министар просвете Жарко Обрадовић уручио је уговоре неколико доктораната из различитих области.

Будућим докторантима се обратила се и Нада Драговић помоћник министра просвете и рекла да се министарство овим уговором о стуипендирању обавезује на редовно исплаћивање новчане надоканде у наредне четири године.На крају су студенти имали неколико питања за Жарка Обрадовића, а највише их је интересовало питање високих школарина на докторским студијама.Обрадовић им је обећао да ће покушати у разговору са деканима да реши овај проблем како им сав новац од стипендије не би одлазио на школарине већ на пројекте у научно истарживачком раду.

Tanjug