ТЕХНИЧАРИ ЗА ОДРЖАВАЊЕ ВИШЕСПРАТНИЦА

На часу у Грађевинској школи

Нов четворогодишњи смер у огледним одељењима примиће по 24 првака у три школе у Србији. – Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво очекују на тржишту рада.Образовање за сигуран посао на грађевини у средњошколским клупама стицаће од септембра ученици који се на предстојећем упису определе за нов смер – техничар за одржавање објеката. Млад и први пут школован кадар за одржавање приватних и стамбених вишеспратница за четири године добиће грађевинска струка у Србији. Само три школе испуниле су потребне услове за квалитетно образовање будућих техничара. То су београдска Грађевинска школа и техничке школе „Милева Марић-Ајнштајн” у Новом Саду и „Радоје Љубичић” у Ужицу. У новом одсеку има места за по 24 првака и за четири године оспособиће их за техничко одржавање објеката и инсталација у високоградњи. Матуранти овог образовања већ се нестрпљиво чекају на тржишту рада јер са алатом у рукама за дневницу по скелама данас се веру и како најбоље умеју надграђују, преуређују, крпе здања бивши запослени у пропалим предузећима загазили у пету деценију живота.

– Потреба за увођењем овог профила базирана је на законима о планирању и изградњи, и одржавању стамбених зграда, где је утврђена законска обавеза одржавања јавних и стамбених објеката. Имали смо у виду потребу за текућим одржавањем и недостатак школованог кадра – објаснио је Момир Андесилић, председник Заједнице геодетских и грађевинских школа Србије, која је покренула иницијативу за увођење смера техничар за одржавање објеката.

Узимајући у обзир потребе привреде и тржишта рада, Завод за унапређивање образовања и васпитања предложио је да се овај образовни профил уведе у школски систем као оглед. Министарство просвете и науке није имало ништа против.

– У одржавању као области грађевинарства не постоје школовани кадрови у Србији. Потребе далеко превазилазе досадашњи ниво стручности и техничких знања хаузмајстора и домара. Уверени смо да ће будући техничари за одржавање објеката лакше долазити до посла од колега из класичних смерова у овом подручју рада. Стећи ће комплетно техничко образовање и биће оспособљени за практичан рад – додаје Андесилић.

Међу обавезним стручним предметима у току школовања су нацртна геометрија и техничко цртање, основи грађевинарства, грађевински материјали и конструкције, статика и отпорност материјала, одрживи развој у грађевинарству, кућне инсталације, култура становања… Од ученика који упишу нови одсек очекује се да после четири године стручног образовања знају да читају, чувају и тумаче документацију о пројектима, да воде евиденцију о радовима и израђују грађевинске књиге, дневнике, цртеже, скице и записнике. Обрада захтева, пријава, налога, овлашћења неће им бити непознаница, као ни вођење атестне и гарантне документације која се односи на објекат, инсталације и уграђену опрему. Техничари одржавања биће обучени да препознају и отклоне кварове и оштећења на конструкцији или деловима објекта, инсталацијама противпожарне заштите, телефона, видео надзора, алармних система, лифтова…

– Школовање средњошколаца за одржавање објеката је одлична вест. Са Грађевинском школом можемо сарађивати и организовати програм волонтирања и стицања стручне праксе за будуће техничаре одржавања који желе да раде и остану у Србији. Бринемо о више од 14.000 стамбених зграда и 6.000 лифтова у Београду, а највише запослених имамо у техничком сектору. Млади који се стручно усавршавају увек су добродошли – сматра Кристина Анђелковић, портпарол Јавног предузећа „Градско стамбено”.

М. Симић-Миладиновић

Матиш, ипак, лакши

Београдски осмаци показали су добре резултате на пробном тестирању за полагање мале матуре. Иако су задаци били непознати и тражили логичко размишљање и повезивање чињеница, будући средњошколци су показали да могу добро да ураде и задатке, за које нису научили решења напамет из збирки.Иако су ђаци после полагања изјавили да им је српски био лакши од математике, резултати показују другачије. У већини школа ученици су имали више бодова из математике, а разлог слабије урађеног теста из српског језика је, по оцени наставника, што нису пажљиво читали дате одломке, текстове, извештаје…

У ОШ „Бановић Страхиња“ само три ученика се нису појавила на „генералној проби“ завршног испита. Професори су задовољни како су се ученици показали и истичу да су резултати слични као прошле године.

– Имали су по 15 или 16 бодова по предмету, што су врло добри резултати, с озбиром да је максималан број поена 20 из сваког теста – каже Горан Вилотијевић, директор школе. – Иако се у медијима помињалао да им је математика била тежа, резултати које су показали говоре супротно.

И у ОШ „Светозар Марковић“ су задовољни успехом својих ђака, али како наводи директор Драги Лукић увек може боље. Најмањи број бодова био је шест из једног предмета, а највећи 20. Од 84 осмака, на полагању се појавило 76 ученика. Просечан број бодова из српског био је 13, а из математике 13,2.

– Наши ђаци су солидно урадили пробни тест и имају, у просеку, између 12 и 13 бодова – каже Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“. – Углавном су сви правили исте грешке, што се посебно односило на српски језик. Проблем је што не прочитају пажљиво задатак, јер се тражи разумевање текста. Деца која континуирано вежбају имали су по 18-19 поена, док су они који узимају књигу непосредно пре полагања имали и мање поена.

ПРАВИ ТЕСТ

Прави испит знања свршени осмаци ће имати 23. и 24. јуна, када ће полагати завршни испит из српског, односно математике. Пробни тест је помогао ђацима да разбију трему и да виде како ће то све изгледати на правом полагању. Мала матура ће се, као и пробна, полагати у фискултурним салама, школским ходницима и холовима.

Бранка Борисављевић

На пробно полагање мале матуре прошлог викенда изашло је 99 одсто ђака, а у школама у Србији се до краја недеље сумирају резултати тестова из српског, односно матерњег језика и математике, изјавио је данас помоћник министра просвете Зоран Костић.Пробна мала матура прошлог викенда није одржана у 65 основних школа, а тамошњи ђаци ће своје знање моћи да провере на тестирању предстојећег викенда у суботу, 21. маја.

Помоћник министра просвете подсетио је да полагање мале матуре није обавезно, али да је већина, 99 одсто ђака, изашло да провери своје знање и стекне сигурност пред званично полагање завршног испита. „Према утисцима ђака тестови на пробној малој матури нису били тешки. Могуће је освојити највише 20 бодова по тесту, а доста ђака освојило је више од 15 поена“, рекао је помоћник министра.

Он је навео да се пробна мала матура прошлог викенда полагала у укупно 1246 основних школа. До краја недеље треба да сумирају резултате тестирања, како би се утврдило које области су ђацима проблематичне и на чему треба додатно радити.

Мала матура регуларно ће се полагати 23. јуна из српског, односно матерњег језика и 24. јуна из математике. Сутрашње, пробно полагање за ђаке није обавезно. Ове школске године први пут се уместо квалификационих испита за упис у средње школе полаже завршни испит на крају осмог разреда, мала матура. Она ће се бодовати за упис у средње школе, а ове године неће се много разликовати од досадашњих квалификационих испита.

Полагаће се тестови из српског, односно матерњег језика и математике. Предвиђено је да ове школске године на тестовима из српског језика и математике осмаци имају 50 одсто потпуно познатих задатака, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто непознатих задатака. Из године у годину повећаваће се број непознатих задатака.

Beta

Rektor Branko Kovačević za „Blic”

U narednoj školskoj godini više studenata biće upisano na budžet osnovnih i master studija na svim državnim fakultetima, najavio je ministar prosvete i nauke Žarko Obradović. Za koliko će upisna kvota biti povećana, odlučiće na današnjem sastanku ministar i rektori državnih fakulteta. Ipak ukupan broj studenata na fakultetima neće se menjati, već će samofinansirajućih studenata biti manje za onoliko koliko će biti povećana kvota za budžet. Na sastanku će takođe biti reči i o predlogu Ministarstva da se u sledećoj školskoj godini školarine ne povećavaju.

„Zanimljivo je da je Ministarstvo pričalo da nema para, a sada odjednom finansira više studenata“: Rektor Kovačević

Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, pozdravio je jučerašnji predlog Ministarstva za povećanje upisnih kvota, ali i naglasio da ova promena neće uticati na broj upisanih studenata koji mora ostati isti.

– Povećanje upisnih kvota zavisi od budžeta. Zanimljivo je što su u Ministarstvu doskoro tvrdili da nemaju dovoljno sredstava za fakultete, a sada se odjednom nude da finansiraju više brucoša i studenata master studija. Ne znam kako Ministarstvo stoji finansijski, ali u svakom slučaju smatram da je ovakva odluka pozitivna jer se u visoke škole i obrazovanje mora ulagati. Ako bude više brucoša i master studenata na budžetu, automatski će biti manje onih koji su na samofinansirajućim studijama, tako da ukupan broj studenata ostaje isti. Ovo znači da će jedan deo budućih brucoša, onih koji bi inače „upali“ na samofinansiranje, sada dobiti priliku da se školuje na budžetu – objašnjava Kovačević za „Blic“.

Ko da uslov, da pređe na budžet

U Savezu studenata Beograda kažu da najava o povećanju kvota za upis na budžet njima ne znači ništa. „Pozdravljamo odluku da se ne povećavaju školarine, ali nama nisu potrebne veće upisne kvote, već da studenti koji su dali uslov za sledeću godinu pređu na budžet. Jer i pored toga što su zaslužili da im država plaća školovanje, mnogi od njih i dalje plaćaju školarine“, kaže Ranko Marković, generalni sekretar.

Povodom današnjeg sastanka ministra prosvete i nauke sa rektorima državnih fakulteta na kojem će biti reči i o prestanku povećavanja školarina na fakultetima, Kovačević naglašava da su iz Rektorata početkom godine poslali predlog Senatu Univerziteta da se tome stane na put.

– Konačno je Ministarstvo usvojilo naš predlog, ali odluku ćemo zajedno i definitivno doneti na sastanku, jer moraju svi da se usaglase. Pojedini fakulteti nisu godinama povećavali školarine, dok su drugi to činili iz godine u godinu. Izgleda da je problem u tome što neke visoke škole kada nemaju od čega da namire dažbine jednostavno povećaju školarine. Tome se mora stati na put, jer je studentima život ionako preskup, pa i kada su na budžetu – napominje rektor Beogradskog univerziteta.

Ministar Obradović izjavio je da nema razloga da se školarine povećavaju jer Ministarstvo redovno servisira isplatu zarada, a povećanje kvota znači i veće ulaganje u fakultete.

Nakon današnjeg sastanka znaće se za koliko će ove kvote tačno biti povećane, odnosno koliko će budućih brucoša i master studenata biti na budžetu. Na sastanku će razgovarati i o datumu polaganja prijemnih ispita i da li će se oni pomerati zbog dvomesečnog štrajka prosvetnih radnika. Beogradski univerzitet je inače svojim kalendarom predvideo da se kandidati za upis na narednu godinu studija prijavljuju 22, 23. i 24. juna, a da se prijemni ispiti održe od 27. do 29 juna.

У туђем смештају – Ученици Средње музичке школе „Петар Кранчевић“ на градском тргу одржали протестни концерт јер годинама немају своје учионице, па похађају наставу у просторијама других образовних установа.Средњу музичку школу „Петар Кранчевић“ похађа око 500 ученика, а настава се годинама одвија у просторијама неколико школа у Сремској Митровици. Будући музичари су из револта што немају своју зграду одржали јуче протестни концерт на градском тргу како би надлежнима у градској управи скренули пажњу на овај проблем.

Без школе нема ни манифестација

Некадашњи биоскоп „Јединство“ је стара зграда коју треба реновирати и за шта треба издвојити око 100 милиона динара. Реч је о огромним средствима које град нема, па се очекује помоћ покрајине.

– Надамо се да ће сви надлежни имати слуха, јер је наша школа позната као организатор бројних манифестација, од локалног до републичког нивоа. Једна од њих је Међународни фестивал гудача, који ће се наредне године одржати десети пут и окупити музичаре из овог дела Европе. Само ова мајска приредба доведе у Митровицу око 1.500 такмичара, професора, ученика и гостију. Организатори смо и Фестивала пијанизма, Фестивала деце предшколског узраста и других манифестација – наводи директорка школе Јованка Иванић.

Захтев средњошколаца музичке школе да најзад добију своју школу подржали су Омладински клуб, ђачки парламенти Средње медицинске школе „Драгиња Никшић“, Економске школе „Девети мај“ и Митровачке гимназије, у којој се одвија део наставе за ученике музичке школе, као и ђачки парламенти осталих средњих школа у Сремској Митровици.

Часови на четири места

– Окупили смо се да бисмо показали граду да пре свега желимо најосновније услове за образовање. Желимо нормалну салу за физичко као и остали вршњаци, желимо нормалан кабинет за информатику, нормално школовање. Сада трчимо на четири места, из једне зграде у другу. У нашој школи има доста путника. Немају времена да дођу кући, да ручају, да вежбају. Све се одвија у школи, где доручкују, ручају и буквално дремају. Ако немамо зграду, ако немамо где да вежбамо, онда не можемо да рачунамо на врхунске резултате – прича председник Ђачког парламента СМШ „Петар Кранчевић“ Стефан Манчић, и додаје да многи родитељи размишљају да ли уопште да упишу децу у ову школу, ако се не зна ни где ће они да уче.

– Наша школа је квалитетна уметничка установа и представљамо културну потпору овом граду. Без наше школе град ће изгубити много на културном плану – тврди Манчић.

ХОЋЕМО НАШЕ УЧИОНИЦЕ… Ученици СМШ „Петар Кранчевић“

Директорка Музичке школе „Петар Кранчевић“ Јованка Иванић каже да су ученици организовали протестни концерт како би грађанима и надлежнима показали да школа не може функционисати без адекватног простора.

Протест дао резултате

– Пуних 14 година траје борба за адекватан простор средње музичке школе. Већ сама најава протестног концерта изазвала је реакцију, па смо током јутра добили писмено обавештење да је урађен први део пројекта и поднет захтев за средства за реконструкцију старог биоскопа „Јединство“, где би требало да буде смештена средња музичка школа. Овај концерт је само апел свима да нам помогну да се школа смести док се не реши реконструкција тог простора, јер у гимназији нема довољно места за ученике обе школе, а не бисмо волели да се проведемо као прошле године у августу, када смо били скоро на улици – подсећа Иванићева.

Ж. Неговановић

Ђаке осмог разреда у суботу чека последња провера знања пред полагање завршних испита. У свим школама у Србији, тачно у 9 часова, почеће пробна мала матура. Ученици ће прво полагати тест из српског језика, а затим, истог дана, и из математике.У школама кажу да им спремају амбијент налик правом завршном испиту, који је заказан за 23. и 24. јун.

– Доћи ће наставници из друге школе, ђаци ће полагати у фискултурној сали, а између теста из српског и математике имаће сат паузе. Тест из српског, односно матерњег језика, траје од 9 до 11 часова, а из математике почиње у подне. Ученици ће имати на располагању два сата да реше 20 задатака – каже за ”Новости” Драги Лукић, директор београдске ОШ ”Светозар Марковић”.

На пробном тесту ученици ће имати сасвим непознате задатке. На правој малој матури, од које ће зависити упис у средње школе, половина питања биће позната, из збирке према којој осмаци одавно вежбају.

Резултати тестова не иду у министарство, а биће прегледани до понедељка, када ће ученици сазнати какво су знање показали.

Ивана Мићовић

Министар просвете и науке Жарко Обрадовић изјавио да ће Министарство од високошколских установа тражити да се не повећавају школарине за наредну годину.“Редовно сервисирамо исплату зарада. Према томе, нема разлога да се школарине не факултетима повећавају“, рекао је Обрадовић.Он је навео да ће на састанку с ректорима државних универзитета предложити да буду повећане квоте за упис буџетских студената на основне и мастер студијске програме.“Мало ћемо повећати квоте, а све то значи и повећање улагања у факултете“, рекао је Обрадовић и додао да ће на сутрашњем састанку бити речи о томе колико ће се те квоте повећати.

Сваког дана више од 340 ученика из села Витановац код Краљева путује десет километара до суседних села где похађају наставу. Санација њихове матичне школе, која је тешко оштећена у земљотресу, почела је ових дана захваљујући донацији београдске општине Врачар.Већина деце из Витановца мора да порани да би на време стигли на први јутарњи аутобус који саобраћа из села ка местима где похађају школу, док се њихова, која је оштећена у земљотресу обнавља.

Већина су из засеока, удаљених и по 2 километра и прелазе магистралне путеве и пругу Краљево – Крагујевац.

Млађи узрасти путују до села Стубал. Многи се честито нису ни расанили, а већ се налазе у аутобусу и путују десет километра кроз поморавски крај.

Стубал је просто живнуо од када у њихову сеоску школу сваког јутра долази 50 деце из Витановца.

„Мени је сада лепо у овој школи. Јако ме радује што су нас деца из Стубла јако лепо прихватила. Бићемо овде све док се не поправи наша школа“, каже ученица из Витановца Милена Павић.

У школи у Витковцу, капацитети су, не дуплирани, него четвророструко већи од када долази око 300 витановачких ученика. Све подсећа на осамдесете године када је школу похађало пет пута више ученика него данас.

„Тачно је да је осамдесетих година школу у Витковцу похаћало око 600 ученика. Сада све подсећа на те године и било би лепо да тако остане“, каже директорка ОШ „Бранко Радичевић“ у Витковцу Биљана Танасковић.

Витановац је село које је најтеже погођено земљотресом. Ни школа у Витановцу није поштеђена. Попуцали су стубови и хоризонталне носеће греде.

Београдска општина Врачар је донатор 11,5 милиона динара неопходних за санацију основне школе у Витановцу.

„Радови се изводе споља и унутра. Школа ће ускоро бити много лепша и безбеднија за рад“, каже директорка Основне школе у Витановцу Славица Станковић.

Док се не окончају радови деца ће путовати, а аутобуси за њих су бесплатани. Режим аутобуског саобраћаја између ових поморавских села такође је прилагођен потребама ученика и родитеља.