BLIC

Besplatne udžbenike država bi trebalo da obezbedi makar za socijalno najugroženije učenike tokom celog osmogodišnjeg školovanja, a ne samo za prva tri razreda, zaključak je današnje konferencije na kojoj je predstavljeno istraživanje Udruženja Roditelj.

Istraživanje stavova roditelja o besplatnim udžbenicma, koje je radio IPSOS Stratedžik marketing, pokazalo je da 94 odsto dece aktivno koristi udžebike, odnosno da podvlači rečenice, zapisuje teze ili rešava zadatke u njima.

– Veliki broj roditelja (86 odsto) smatra da baš zbog toga udžbenici treba da budu radnog karaktera, što se krši sa novim konceptom Ministarstva prosvete o udžbenicima u koje ne sme ništa da se upiše – rekao je sociolog Saša Jovančević.

Dragana Soćanin, predsednica Udruženja Roditelj, rekla je da je Ministarstvo prosvete ovakvo istraživanje trebalo da uradi još pre nekoliko godina kako bi se uvidela uspešnost projekta besplatnih udžbenika i kvalitet znanja.

– Idealno bi bilo kada bi svi dobili besplatne udžbenike, ali svesni smo da država za to nema dovoljno novca. Zato i predlažemo da, ukoliko država ne može da obezbedi da se udžbenici za prva tri razreda osnovne škole ne vraćaju, onda ih bespovratno treba podeliti najsiromašnijoj deci – rekla je Soćanin.

UČENICIMA SA INVALIDITETOM OLAKŠANO KRETANJE

Rampe – Vladimir Gligorić, učenik drugog razreda Prve beogradske gimnazije, po školi se kreće kao i njegovi vršnjaci zahvaljujući prilaznim rampama za osobe sa invaliditetom

Prva beogradska gimnazija jedna je od sedam srednjih škola u prestonici u kojima učenici koji koriste invalidska kolica već godinu dana ne traže pomoć da bi ušli u školu ili došli do kabineta. Vladimir Gligorić, učenik II/1, koji je oboleo od mišićne distrofije, po školi se sada kreće kao i ostali đaci, a probleme nema ni kada mora da ide do toaleta.

Vladimir kaže da je nekada morao da ustaje mnogo pre vršnjaka kako bi na vreme stigao do učionice.

Rampe i liftovi u osnovnim školama

Kada su u pitanju osnovne škole, pojedine gradske opštine su već pokrenule odgovarajuće procedure za izgradnju i ugradnju pristupnih rampi i toaleta. Škola „14. oktobar“ u Bariču, kao i pet od trinaest osnovnih škola na teritoriji Zvezdare, trenutno poseduju prilazne rampe. U dve osnovne škole, „Sava Šumanović“ na Altini i „Jovan Ristić“ u Borči, postoje i liftovi koji su namenjeni deci sa invaliditetom. Što se tiče vrtića, skoro 70 odsto je prilagođeno ovoj deci, a u planu je da se za preostalih 30 odsto obezbede pristupne rampe kako bi i odrasle osobe sa invaliditetom dovodile svoju decu u obdaništa.

– Kada sam upisao srednju školu nije bilo nikakvih rampi koje bi nam olakšale kretanje, tako da sam ulazio uvek uz pomoć drugara i vojnika koji su u našoj školi civilno služili vojni rok. Kolicima bih došao do škole, a onda bi me neko od njih bukvalno uneo unutra. Srećom, to je potrajalo samo jedno polugodište i već u drugom grad nam je postavio pristupne rampe i time pružio određeni osećaj samostalnosti. Više ne zavisimo ni od čije pomoći, nego od učionice do učionice idemo bez poteškoća. U školu polazim kad i ostali učenici jer se sada krećem znatno lakše i ne brinem kako ću doći do učionice – priča Vladimir Gligorić za Press.

Personalni asistent

On kaže da je adaptiran i mokri čvor u školi kako bi kolicima mogao da ode do toaleta, a ključeve imaju on i mali Ljuba, koji su trenutno jedini đaci ove škole sa određenom vrstom invaliditeta.

– Trenutni problem jeste što nisu postavili rampe i na samom ulazu škole, već koristimo pokretne šine. Personalni asistent, koga nam je dodelila opština Stari grad, iznosi ih iz škole, pre i posle časova, kao i za vreme svakog odmora, i postavlja na stepenice da bih ušao ili izašao. Pored toga što su nestabilne, najviše mi smeta što i dalje zavisim od nekoga, a voleo bih da mogu apsolutno sam da se krećem – priča Vladimir.

Na teritoriji prestonice trenutno 44 mališana, koji su zbog invaliditeta u kolicima, idu svakog jutra u srednju ili osnovnu školu. Pored preuređivanja toaleta i postavljanja pristupnih rampi i zaštitnih ograda, grad će ove godine po prvi put dodeliti 23 stipendije za decu sa posebnim potrebama koja pohađaju srednju školu. Ovo je obradovalo Vladimirovu majku Marinu Gligorić.

– Pristupne rampe u srednjoj školi i preuređivanje toaleta je jako veliki i brižan potez nadležnih organa, koji našem Vladi pruža normalno funkcionisanje u toku školskog dana. Teško je bilo u prvom polugodištu, ali bitno da je problem rešen. Takođe, stipendije koje će grad dodeliti ove godine po prvi put dodatno će postići samostalnost ne samo kod njega, već i kod ostalih mališana sa posebnim potrebama. Moj Vlada je talentovano i radoznalo dete pa pretpostavljam da će od stipendije kupiti knjige, otići u bioskop ili pak upisati kurs nekog stranog jezika – kaže za Press majka šesnaestogodišnjeg učenika Marina Gligorić.

Podni senzori

U školi za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ postavljenji su tri pristupne rampe, kao i zaštitna ograda na jednoj od postojećih, a đaci su dobili i „podne senzore“. Rada Laban, direktorka ove ustanove, kaže da je reč o taktilnim stazama, postavljenim unutar objekta, koje za cilj imaju pospešivanje kretanja i orijentacije mališana.

– Đaci sada mogu sami da nauče, odnosno moći će samostalno da se kreću u školi. Ovo je veliki korak za našu ustanovu, jer mi edukujemo mališane sa invaliditetom od malih nogu. Imamo predškolski i školski uzrast, kao i četiri smera za srednjoškolce. U okviru ovog objekta imamo i dom, jer našu školu pohađaju mališani iz cele Srbije – kaže direktorka ove škole.

Prema tvrdnjama nadležnih iz grada, do kraja godine pristupne rampe će biti postavljene u većini osnovnih i srednjih škola, kao i adaptirani toaleti za decu sa invaliditetom.

Ana Stanković

Велики успех српских математичара на Балканској математичкој олимпијади у Румунији. Млади математичари освојили три сребрне и три бронзане медаље. На Балканској математичкој олимипијади у Румунији екипа из Србије освојила је шест медаља, односно три сребрне и три бронзане.Такмичење је одржано од 4. до 8. маја у Јаши у Румунији, а ученици Математичке гимназије у Београду Раде Шпегар, Теодор фон Бург и Игор Спасојевић освојили су сребрне медаље.Бронзано одличје на олимпијади освојили су ученици те гимназије Стеван Гајовић и Филип Живановић и ученик гимназије „Светозар Марковић“ из Ниша Стефан Михајловић. На математичкој олимпијади у Румунији такмичило се 20 екипа.

У разговору са награђеним ученицима и студентима, председник Борис Тадић предложио изградњу торња Николе Тесле који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику.

Научник Никола Тесла је разумео своје постојање на планети, али његов рад није добио награду и признање које је заслуживао у времену у којем је живео, оценио је председник Србије Борис Тадић, на пријему са ученицима и студентима, добитницима награда на такмичењима.

Тадић је, у Музеју Никола Тесла, нагласио да је цео свет данас свестан колико је живот промењен Теслиним открићима, која носе у себи идеју мира и људског благостања.

Председник Тадић предложио је изградњу торња Николе Тесле, који би постао својеврсни храм науке и грандиозни споменик који српски народ подиже свом великом научнику. Према његовим речима, најбоља локација била би на Славији или Новом Београду.

„Тесла није довољно афирмисан у српском друштву иако читав свет вибрира именом Николе Тесле. Имамо булевар, музеј и аеродром Николе Тесле, али немамо ниједно место на којем се обједињује енергија Николе Тесле предата вама“, рекао је Тадић.

Славија би, према његовим речима, била идеално место за грађевину тог типа, због чињенице да се налази у срцу српске престонице и у непосредној близини Храма Светог Саве.

Према Тадићевим речима, Храм Светог Саве би могао на непосреднији начин да има користи од Теслиних изума, тако што би се у његовој унутрашњости пројектовале фреске из других српских цркава и манастира.

„Не постоје паметнији и мање паметни народи, али постоје они који даровите остављају у запећку и они народи и земље који промовишу своје таленте“, рекао је председник Србије.

Тадић је, обраћајући се талентованим младим српским научницима, рекао да људи који се баве креативним занимањима пред собом увек као водиљу морају имати идеју мира, честитости и доброте.

Према његовим речима, и бављење политиком је, попут науке, делатност у којој се ствара за будућност и у којој велика дела савременици каткад не препознају.

Међу ученицима и студентима који су с председником Србије обишли поставку Музеја Николе Тесле били су чланови тима „Строубери енерџи“, који су осмислили и реализовали пројекат јавног соларног пуњача мобилних телефона, студенти Факултета организационих наука добитници награде на такмичењу „ХУЛТ глобал кејс челенџ“ и награђивани ученици Математичке гимназије.

Тадић је дружење са талентованим младим суграђанима искористио да још једном честита српским спортистима на међународним успесима које све чешће остварују, истичући да спортисти попут Новака Ђоковића, исто као и велики научници, не припадају само својим нацијама већ да њихова постигнућа припадају читавом свету.

Директор Музеја Николе Тесле Владимир Јеленковић је Тадићу поклонио библиофилску монографију рођенданских честитки, које су научници Теслиног времена слали своме великом колеги.

РТС

Екипа Математичке гимназије са Балканијаде се вратила са шест медаља. Да би се припреме за такмичење ваљано обавиле, поред помоћи ресорног министарства, потребно је да се укључе и друге институције.

На Балканијади у Румунији, екипа математичара освојила је шест медаља. Да би екипа математичара постигла што боље резултате на међународним такмичењима, у Русији или у Румунији, на пример, са њом се интензивно ради годину дана.

Наши математичари су се, захваљујући Министарству просвете, пред такмичење припремали на Авали, али за Математичку олимпијаду у јулу, осим помоћи ресорног министарства, требаће им и помоћ других.

Припреме кратке и интензивне, пред сам пут, кажу, замориле су их.

„Нађе се по нека област која сваког такмичара мучи, али уопштено гледајући, мислим да се на такмичењу и нисмо баш добро показали, сваком је био по мало лош дан, каже скромно један од учесника“, рекао је Теодор фон Бург.

„Мислим да је ово био само један прелазни тренутак у којем смо направили само један мали лапсус и надам се да ће бити боље на предстојећој олимијади“, сматра Игор Спасојевић.

Потребно је припремити се што боље за олимпијаду у Холандији.

„Министарство науке нам је обећало припреме на Авали, један део смо одржали пред Балканијаду и надам се да ће и у будућности бити могућности да се одрже адекватне припреме“, каже Раде Шпегар, професор Математичке гимназије.

„Јавно апелујем да нам се на време обезбеди авионски превоз до Амстердама, да се не бисмо мучили као што је то био случај на путу до Румуније и назад“, позива Стеван Гајовић.

Сама путовања и организују стручна друштва, математичара, информатичара, физичара.

„Та друштва су су непрофитабилне организације, оне немају неопходна средства. Та средства треба да обезбеди Министарство просвете и науке“, каже директор Математичке гимназије, Срђан Огњановић и додаје да је дошло до застоја у приливу.

„Сигуран сам да ће се ти проблеми превазићи“, уверен је Огњновић.

Буџет за 2011. годину предвиђа мања средства за подршку и помоћ различитим такмичењима него раније, подсећају у Министарству просвете и науке, али обећавају да ће покушати да помогну математичарима.

РТС

Стипендисте фонда „Др Зоран Ђинђић“ који крећу на праксу у немачка предузећа, испратили председник Србије Борис Тадић и немачки министар за економску сарадњу Дирк Нибел.

Председник Србије Борис Тадић и немачки министар за економску сарадњу Дирк Нибел поручили су стипендистима Фонда “Др Зоран ђинђић“ који одлазе на праксу у немачка предузећа, да на прави начин представе своју земљу и да се након тога врате у Србију.

Тадић је рекао студентима да би Србија много брже напредовала када би сви људи постављали општи интерес изнад личног и када би сви били за 10 одсто дициплинованији него раније.

Према његовим речима, у Србији, као и у другим земљама региона постоји једна општа карактеристика друштва, која је оличена у свеопштем незадовољству и спремности да свако сваког оптужи за сопствене недостатке у животу.

“Покушајте да у позитивном смислу мењате ваше понашање и молим вас да се после боравка у Немачкој вратите у Србију“, поручио је Тадић.

Немачки министар Нибел је рекао да ће студенти у Немачкој имати прилику да професионално напредују, још боље савладају језик и упознају нову културу.

Имаћете прилику да промените нека устаљена мишљења о Србији, која код неких људи у Немачкој постоје“, поручио је министар Нибел.

РТС

Стручњаци упозоравају да укључивање деце са лакшим сметњама у развоју у редован систем образовања тече споро. Надлежни обећавају већи број асистената који ће помагати учитељима, као и обавезну обуку коју ће морати да прођу сви педагошки радници.

Школска година се примиче крају и сумирају се резултати инклузије – укључивања деце са лакшим сметњама у развоју у редован систем школовања.

Од септембра прошле године инклузија је законом обавезна.

Снежана Лазаревић је мајка дечака са аутизмом који већ седам година похађа редовну основну школу, а од првог дана, каже, никаквих проблема није било.

„Учитељица га је фантастично прихватила и он је врло брзо напредовао. Није било отпора ни других родитеља и деца су га фантастично прихватила“, каже Снежана Лазаревић.

Међутим, из удружења „Родитељ“ подсећају да је велики број ученика у одељењима где има деце са сметњама у развоју и даље један од главних проблема.

Драгана Ћорић из тог удружења истиче да је због тога угрожен васпитно-образовни процес, јер настава не може да се одвија у нормалним условима.

„Други велики проблем је недостатак дуго најављиваних персоналних асистената. Поред тога, тродневна обука коју су неке од учитељица прошле једноставно се није показала довољном у пракси“, истиче Ћорићева.

Друга деца неће бити ускраћена

Заменик заштитника грађана за права детета Тамара Лукшић Орландић наводи да је потребно да наставници од почетка учествују у целокупном систему инклузије и да кроз своју обуку стичу образовање да би онда лакше могли да помогну деци са којом раде.

„Сигурно је да деца која имају неку врсту проблема захтевају више пажње, али то не значи да ће друга деца бити ускраћена“, закључује Тамара Лукшић Орландић.

Надлежни најављују значајнију подршку инклузији: већи број асистената који ће помагати учитељима, док ће сви педагошки радници проћи обавезну обуку.

Борислава Максимовић из Министарства просвете и науке истиче да обука подразумева оспособљавање за рад са децом са сметњама у развоју.

„Поред тога, радиће се на подизању компетентности наставничког особља као професионалаца који умеју да раде са сваким дететом, да управљају одељењем без обзира на различитост деце и мислимо да ће то обезбедити сигурност наставника и допринети квалитетном образовању без обзира на број деце у одељењу“, напомиње Максимовићева.

Уочи мале матуре, представници Министарства просвете и науке поручују да нема разлога за трему, јер ће завршни тест бити лакши него пријемни који су осмаци полагали раније. Чак и они који не освоје ниједан бод, добиће сведочанство о завршеној малој матури. Али, од бодова зависи у коју ће средњу школу моћи да се упишу.Према најавама Министарства, уводи се више новина које би требало да спрече преписивање на тесту. Штампање и дистрибуцију тестова надгледаће полиција, комисије ће задатке држати ”под кључем”, а у салама где ће се тестови полагати 23. и 24. јуна биће више нивоа надзора.

Осим дежурних наставника из средњих школа који ће контролисати ђаке, биће одређени и супервизори, чији посао је да забележе евентуална кршења правила и о томе напишу извештаје Републичкој уписној комисији. Зависно од одлуке савета родитеља, полагање могу да надзиру у маме и тате, али не они чија су деца у осмом разреду.

Наставник српског језика у ОШ ”Старина Новак” у Београду, Немања Балабан, каже да су задаци у овогодишњој збирци, из које ће бити изабрана половина питања, лакши него претходних година:

– Не траже се пуни одговори, већ је више питања у којима ученици треба да допуне реченице или заокруже тачан одговор.

Сличног је мишљења и Мирјана Савин, наставница математике у ОШ ”Светозар Марковић” у Београду, која каже да ће ђаци који су пазили на часовима моћи да освоје довољно бодова.

РЕПРИЗА ПРОБЕ

Пробна мала матура биће 14. маја, а многи осмаци баш тада иду на екскурзије, заказане још на почетку школске године, када су из Министарства тврдили да пробног теста неће ни бити. Министар Жарко Обрадовић поручује овим ученицима да немају разлога за бригу и да ће за њих пробни тест бити организован седам дана касније.

Ивана Мићовић

Будући бруцоши Универзитета у Београду мораће, у просеку, да издвоје пет хиљада динара за плаћање надокнаде за полагање пријемног испита. За већину матураната то ће бити велики трошак, поготову за оне који се не рангирају за буџет па ће морати да плаћају и школарину. Студенти су дужни да пре изласка на тест доставе уплатницу о уплаћеном износу који покрива трошкове организовања пријемног испита.

-Цене полагања различите су и зависе од прорачуна трошкова сваке високошколске установе. Најскупља рачуница лане је била на Архитектонском факултету – 12.000 динара, па иако још нису свели трошкове за ову, сасвим је извесно да цена неће бити мања од прошлогодишњег износа. Како су нам рекли на факултету надокнада за полагање пријемног испита обухвата трошкове за ауторски рад комисије, материјала и материјалних трошкова. Студенти полажу тест из области схватања простора, стереометрије, разумевања и закључивања и представљања у простору.

– Цена надокнаде за полагање пријемног испита биће иста као и прошле године – каже Слободан Гвозденовић, декан Саобраћајног факултета. – Ту су укључени и трошкови полагања пробног теста, на коме ће студенти имати сличне задатке као и на главном тесту. Током полагања пријемног испита ангажовано је око сто људи, који раде од јутра до вечери.

КАЛЕНДАР

Пријављивање кандидата за полагање пријемног испита биће од 24. до 26. јуна, док је полагање пријемних испита заказано од 27. до 29. јуна. Максимални број бодова је 100, а на пријемном испиту кандидати могу освојити највише 60 поена. Доња граница за школовање о трошку државе је 51 поен.

Гвозденовић истиче да се на пријемном појави око 600 матураната, за које треба припремити тестове, копирати документа јер конкуришу на више факултета, обезбедити наставника који ће дежурати током пријемног. После тога неопходно је прегледати тестове, унети резултате и објавити их на сајту факултета.

– Пошто немамо довољно простора, највећи трошак за полагање пријемног испита нам је изнајмљивање простора – каже Марко Бацковић, декан Економског факултета. – Неколико година су наши студенти полагали тестове на Сајму, али смо због великих трошкова то прошле године организовали на Машинском и Филолошком факултету. Осим материјала, потребно је и платити професоре који су ангажовани током пријемног.

Б. Б.