У Трећој београдској је прошле године за упис било потребно 99 бодова

 

Најстарији београдски основци увелико се спремају за полагање мале матуре и одлучују за средње школе које би волели да упишу. Судећи према прошлогодишњим ранг-листама, најтеже је било уписати Трећу београдску гимназију и Фармацеутско-физиотерапеутску школу.Природно-математички смер Треће београдске гимназије прошле године могли су да упишу само најбољи ђаци јер је последњи уписани имао чак 99 бодова.

Нешто лакше било је на истом смеру Девете гимназије “Михајло Петровић-Алас”, чији се најслабији кандидат уписао са 95,16 бодова. Међу гимназијама предњачила је и Тринаеста београдска, где су математичари морали да имају минимум 92,24 бода.- Имамо око 50 ученика на републичким такмичењима, што говори о квалитету наше наставе. Трудимо се да оправдамо имиџ једне од најпопуларнијих школа, па смо поред бројних секција недавно поднели иницијативу да се од следеће школске године као факултативни предмет уведе и кинески језик – прича директор Тринаесте гимназије, Бојан Вучковић.

Минимални број бодова потребан за упис у стручне школе 2010.

Стручна школа најтраженији смер, бодови квота

Фармацеутско-физитерапеутска фармацеутски техничар, 98 40

Прва економска банкарски службеник, 96,56 24

ЕТШ „Никола Тесла“ администратор рачунарских мрежа, 94 20

Економска школа „Нада Димић“ финансијски администратор, 92,5 48

Медицинска школа „Београд“ физиотерапеутски техничар,89,32 20

Средња туристичка туристички техничар, 91,38 24

Угоститељско-туристичка туристички техничар, 85,36 24

Средња техничка ПТТ електротехничар телекомуникација, 84,02 24

Правно-биротехничка школа „Димитрије Давидовић“ пословни администратор, 83,72 48

Трговачка комерцијалиста, 74,18 24

Техничка школа ГСП техничар за безбедност саобраћаја, 72,54 20

Железничка техничка транспортни комерцијалиста,70,14 30

Саобраћајно-техничка техничар за безбедност саобраћаја, 67,36 20

Хемијско-прехрамбена технолошка школа техничар за заштиту животне средине, 66,86 30

Школа за бродарство, бродоградњу и хидроградњу грађевински техничар за хидроградњу, 46,72 30

Техничка школа за дизајн коже дизајнер производа од коже,38,8 30

Осим Фармацеутско-физиотерапеутске школе, која је позната по томе што нема ниједног ученика на поправном испиту и где је за фармацеутског техничара требало најмање 98 бодова, од средњих стручних школа популарне су биле и Прва економска и Електротехничка школа “Никола Тесла”.

Банкарски службеник најтраженији смер у Првој економској школи

– Банкарски службеник је традиционално најтраженији смер. Прошле године за њега је било потребно најмање 96 бодова, а претходних година дешавало се да буде и више. Банкарство је иначе популарно и тражено јер је, између осталог, познато као исплативо занимање. Ипак, за популарност једне школе пресудан је квалитет наставе и професора. Нама су на првом месту добар рад и коректан однос према ђацима – истиче директор Прве економске Милибор Саковић.

На смеровима за туристичког техничара такође има места само за добре ђаке, јер је за упис неопходно прећи цифру од 89 бодова. Нешто мање потребно је за електротехничара комуникација у ПТТ и пословног администратора у Правно-биротехничкој школи. Иако не треба више од просечног успеха и 70 бодова, све су популарнија и огледна одељења техничара за заштиту животне средине као и оних за безбедност саобраћаја.

Иначе, осмаци ће ове године полагати завршни испит, односно малу матуру. Сви ће моћи да се упишу у средње школе, али од броја бодова које освоје на тесту зависиће да ли ће успети да упишу школу коју желе.

Минимални број бодова који је био потребан за упис у гимназије 2010.

Гимназија друштвено-језички смер природно-математички смер квота

(укупно ђака)

Трећа београдска 97,08 99 210

Девета београдска 94,9 95,16 240

Тринаеста београдска 90,44 92,24 270

Четрнаеста београдска 91,34 92,14 240

Земунска 87,5 90,82 400

Пета београдска 87,76 85,16 270

Четврта београдска 84,74 77,14 180

Шеста београдска 82,66 80,68 270

Прва београдска 81,16 83,38 240

Гимназија „Свети Сава“ 81,56 75,98 210

Осма београдска 77,72 73,46 240

Петнаеста београдска 77,66 70,44 240

Спортска гимназија 75,84 150

Десета београдска 72,48 240

Седма београдска 71,48 69,38 180

Дванаеста београдска 71,06 240

 

Миљана Лесковац

 

 

Приручник за полагање мале матуре, коју од ове године полажу ученици осмог разреда, биће објављен првих дана маја, док ће пробни тест завршног испита осмаци радити 14. маја, изјавио је данас министар просвете и науке Жарко Обрадовић.Тачан датум полагања теста из српског (матерњег) језика и математике који се полажу на завршном испиту знаће се крајем априла, рекао је Тањугу министар Обрадовић, наводећи да сви послови везани за одржавање мале матуре иду својим током и да се припремни часови одржавају по плану.

Према његовим речима, министарство ће до краја априла знати шта су наставници урадили по питању испуњавања обавеза на реализацији наставног плана и програма и градива пропуштеног током двомесечног штрајка.

„Велики број директора ради свој посао и доставља планове надокнаде тих часова“, рекао је Обрадовић, сматрајући да деца не треба да буду ускраћена.

Надокнадом часова стичу се и услови да наставницима буде исплаћен део плате умањен за време штрајка, рекао је министар, наводећи да постоје различити ставови по питању надоканде.

Неки сматрају да им то уопште не треба, рекао је Обрадовић, оценивши да је важно што су створени услови да се надокнаде часови.

„Да нисмо то урадили, били би критиковани да нисмо створили услове“, рекао је Обрадовић.

Коментаришући тврдњу да је слаба посећеност деце на часовима на којима се надокнађује градиво, министар је рекао да родитељ има право да свом детету оправда изостанак.

Ученици осмог разреда прва су генерација ђака која полаже завршни испит, уместо досадашњег квалификационог, на којем ће бити 50 одсто познатих питања из приручника раније одштампаних.

За осмаке ће на тесту бити још 25 одсто делимично познатих питања, а преосталих 25 процената питања биће непознато, односно њихови садржаји неће бити у збирци.

Како је раније најављено, завршни испит полажу сви ученици, не само они који настављају средњу школу у четворогодишњем трајању, с тим што нема прага знања.

То значи да су „прошли“ сви који изађу на испит, али ће и те како бити мотивисани да реше што већи број задатака, јер се испит бодује за упис у средњу школу.

 

Tanjug

 

 

Канцеларија за младе и Рачунарски факултет у Београду су у сарадњи са Техничком школом „Никола Тесла“ из Шида покренули бесплатан семинар информационих технологија намењен талентованим ученицима основних и средњих стручних школа из Србије.Семинар ће се одржати од 13. до 16. маја у просторијама Рачунарског факултета у Београду, а рок за подношење пријаве је 2. мај.Заинтересовани се могу пријавити електронским путем на званичном сајту ((prijava.itopendays.com) где уз упитник морају урадити тест који садржи теоретска питања, задатке и алгоритамске проблеме, и есеј о теми „Клауд компјутинг“.Циљеви семинара, на коме ће учествовати 40 одабраних ученика су промовисање едукације, образовања и стручног усавршавања младих људи и презентовање интелектуалних потенцијала учесника.

Програм укључује актуелне и ускостручне теме које се односе на интеракцију између човека и рачунара, а партнери семинара одржаће предавања о темама одрживог развоја и заштите животне средине, као и коришћења енергетски ефикасних решења која захтевају снажне рачунарске капацитете.

Програмом је предвиђено одржавање округлог стола о развоју информатичког друштва у Србији, у оквиру којег ће учесници бити у прилици да разговарају са гостима из земље и иностранства.

Планирано је и директно укључење професора Универзитета у Калифорнији (UCLA) који ће одржати предавање под називом „Клауд компјутинг“, а учешће на семинару потврдиле су компаније „Microsoft“, „Oracle“, „Cisco“, „Микроелектроника“, „Божић и синови“, наведено је у саопштењу.

Tanjug

 

Опречни ставови у вези са надокнадом изгубљених часова због штрајка просветара. Родитељи и ђаци сматрају да је неправедно да деца трпе због наставника. У Министарству просвете тврде да се изгубљено мора надокнадити.Надокнада часова у школама спроводи се различито, у зависности од тога како и колико су оне штрајковале. Негде настава почиње раније, у виду претчаса, а у појединим школама уведене су радне суботе.

Иако су то, како тврде надлежни, нужне последице штрајка, негодовања због додатних часова и даље има. Надокнада часова током радне недеље некако тече, али су највећи проблем радне суботе.

Ученици негодују, кажу да није фер да им се упропасти распуст због тога што су се наставници борили за своје плате.

Суботом су најредовнији професори. Изостанци се, како сазнајемо, најчешће не уписују у дневник, па дођу само они ученици који желе да одговарају и поправе оцену, а учионице су полупразне.

„Слаб је одзив за надокнаду часова суботом, немамо начина да их натерамо да дођу да надокнаде те часове“, каже професор у Медицинској школи у Београду Планинка Јовић.

За такво понашање деца овога пута у великом броју случајева имају подршку родитеља. Из Удружења „Родитељ“ упозоравају да се деци неправедно скраћују слободно време и распуст, посебно онима који ове године завршавају основну или средњу школу.

„Свакодневно добијамо велики број позива који се односе управо на то шта да раде, да ли да пусте децу или не. Ова школска година није била фер према деци и сви проблеми су се сломили преко њихових леђа“, каже Драгана Соћанин из Удружења „Родитељ“.

Љути су и они просветни радници који нису штрајковали тоталном обуставом рада, већ само скраћењем часова. Одлуку да и они надокнађују пропуштено сматрају неоснованом, јер су, како кажу, сажели градиво и све стигли.

„То сажимање градива омогућило је да се раздвоји битно до небитног и апсолутно тврдим да су планови и програми испуњени“, каже Радмила Додић из Форума београдских основних школа.

Из Министарства просвете стиже другачији одговор. „Не можете урадити за тридесет минута оно што се ради за 45 и не може наставна година да траје 175 уместо 185 наставних дана“, каже помоћник министра просвете и науке Богољуб Лазаревић.

Надлежни подсећају да се пропуштено, колико год то било тешко и напорно, мора надокнадити, квалитетно и по пропису, јер је то једини начин да не буде негативних последица у образовању деце.

 

 

У Гимназију проваљивано два пута

Крађа 22 дневника из лесковачке гимназија последња је у низу провала у школе у овом граду. Иако већина школа има видео надзор, али не и ноћне чуваре, лопови су из њих односили олуке, струјомере, рачунаре, делове ограде, па чак и камере које би требало да их обезбеђују.Да лопови не краду само оно што се може уновчити на неком бувљаку, доказ је Гимназија у Лесковцу. Овде су, наиме, на удару дневници и по томе је школа јединствена у јужној Србији.

У децембру прошле године нестала су два дневника из зборнице током ноћи. А у ноћи између недеље и понедељка са истог места нестало је 22 од укупно 32 дневника. Без основне евиденције о ученичком успеху и изостанцима, о примедбама, остала су сва одељење другог и трећег разреда и неколико одељења првог разреда.

Директорка Ивана Илић

– Наш колектив није у стању да види логику ове крађе. Тромесечје је управо завршено, сви имају оцене и сваки професор има сопствену евиденцију коју ће пренети у нове дневнике – објашњава директорка Гимназије Ивана Илић.

Једина лесковачка гимназија налази се у центру града, 150 метара од седишта полиције. Нема видео надзор, а јединствена је и по томе што је најруиниранија школа у граду. Зато лоповима није било тешко да развале стара врата на споредном улазу, обију наставничку учионицу и непримећени изађу са хрпом дневника у рукама или у џаковима.

– И ми ћемо морати уз помоћ донатора и спонзора да набавимо видео надзор. Размишљамо и о решеткама на прозорима и вратима, али како ће то изгледати? – у недоумици је директорка Илић.

Ово је само један у низу примера крађа из лесковачких школа. Пре десетак дана из ОШ “Никола Скобаљић” у Трњану, која има квалитетан видео надзор, однесено је неколико компјутера. Лопови су пронашли непокривени угао, па камере нису ни забележиле овај инцидент.

Нешто раније вандали су ушли у школу “Вожд Карађорђе” у Лесковцу, која такође има видео надзор и рефлекторе. Ништа нису однели, али су направили неред. Нешто касније из исте школе нестао је струјомер.

Градска школа “Васа Пелагић” похарана је више пута упркос видео надзору и рефлекторима, а на удару су најчешће били рачунари. Сличан је случај и са ОШ “Бора Станковић” и ОШ “Трајко Стаменковић” и са Средњом трговачком и школом „Раде Металац“, а у Медицинској школи украдене су спољне камере видео надзора.

Крадљивци остају неоткривени

Готово је занемарљив проценат откривених лопова и уништитеља школске имовине. Полиција никада није ушла у траг онима који су 2005. године, на пример, запалили стару зграду Медицинске школе. Не знају се ни лопови који су у децембра украли дневнике из Гимназије, а јуче нисмо могли да добијемо информацију о томе шта се ради на проналажењу 22 дневника из ове школе.

У последњих 10 година у Лесковцу је забележен само један напад на основце и средњошколце, што наводи на закључак да су ученици релативно безбедни у својим школама и школским двориштима, што није случај са школским зградама које су константно на удару вандала. Дневно присуство школских полицајаца не даје резултате, а ни једна школа нема ноћног чувара.

– Раније смо мислили да је спас у видео надзорима и рефлекторима, па су многе школе купиле опрему, тако што су прикупљале новац од спонзора, родитеља ученика и од локалне самоуправе, али крађа и вандализама и даље има. Ноћни чувар би било најидеалније решење, међутим, о томе се не може чак ни размишљати, јер ни локална самоуправа ни Министарство просвете немају предвиђена средства у буџетима за те намене – објашњава Сузана Станковић Илић, начелница друшвених делатности у Градској управи.

Милица Ивановић

 

 

Средњошколци у Србији сваке године имају 100.000 изостанака. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта. Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.

Сваке године, средњошколци, у просеку, имају око стотину хиљада изостанака. На крају првог полугодишта, сваки ученик у просеку није био на настави скоро три радне недеље, упозоравају из Форума средњих школа. Требало би да реформа средњошколског образовања умањи проблем изостајања са часова.

Изјаве анкетираних ученика, Катарине Срејић, Наташе Стојановић, Весне Јањевић Поповић и Богољуба Лазаревића

Отворено и без устручавања кажу да је школа досадна, претешка и да би волели другачију организацију наставе, па због тога беже са часова.

„Што је много, много је. Понекад имамо седам часова и понекад свих седам или пита или предаје нешто што ми тешко схватамо“, кажу анкетирани ученици и додају да у школи често уче нешто што им у животу неће требати.

У спретно разрађеном механизму оправдавања изостанака, разредни старешина често се бори са ветрењачама.

Катарина Срејић из Гимназије „Свети Сава“ каже да није лако бити разредни старешина и приволети децу да заволе школу, да заволе институцију, да буду ту присутни.

„Има и нас разних и родитеља има разних. Дешавају се велики проблеми када, на крају крајева, треба и родитеље убедити да њихово дете данас, на пример, није дошло у школу“, каже Срејићева.

Ако ученик није био на више од једне трећине часова одређеног предмета, мора да полаже разредни испит. Педагози упозоравају да је то ђацима често циљ.

Педагог Наташа Стојановић објашњава да се деца, просто, растерете у току школске године – обезбеде оцене из девет, десет предмета, а свесно оду на полагање два или три разредна испита.

„То нама отвара проблем дуплих аршина рада са децом у школи, а поготово са оним ученицима који су прави ђаци и поштују све обавезе у школи“, Стојановићева.

Ригорозне казне

Поједине земље прописују ригорозне казне за одсуство са наставе. У Франкфурту, на пример, мајка детета које је много изостајало из школе осуђена је на шест месеци затвора, уз образложење да је образовање обавезно.

Наш закон, који ученику дозвољава 35 неоправданих изостанака, акценат ставља на васпитни рад са дететом и родитељима. Стручњаци подсећају да се раније смањивала оцена из владања и да је било ефекта.

Психолог Весна Јањевић-Поповић каже да је то била строга мера и да би као психолог вероватно раније рекла да је то строго и да не погодује моделима васпитања.

„Али, са друге стране то је опомена да се заустави и дете и родитељ и схватимо да смо учинили нешто што није добро за будућност“, каже Весна Јањевић-Поповић.

Надлежни велику наду полажу у реформу средњошколског образовања.

Богољуб Лазаревић, заменик министра просвете и науке, каже да се изостајање из школе сигурно може решити новим наставним плановима и програмима који ће бити квалитетнији и неће бити оптерећени гомилом чињеница.

„Свакако, треба размислити и о смањењу броја дозвољених неоправданих изостанака“, каже Лазаревић.

Девиза „Важно је снаћи се“ често је присутна као одговор и међу децом и родитељима. Озбиљније схватите школу, поручују стручњаци, мислећи првенствено на родитеље.

 

Министарство просвете и науке

Поштовани

У прилогу Вам достављам текст ПКУ после састанка од 13. априла 2011. године.

Срдачан поздрав

Кабинет министра

ПРЕУЗМИ ТЕКСТ ПКУ