СТОП ПРОДАЈИ ТЕЛЕКОМА!

На јучерашњој седници представника Синдиката Телекома „Србија“, Јединственог Синдиката Телекома Србија, Јединственог Синдиката Телус, Синдиката „Телеком Србија“ Независност и Удружења монтера за телекомуникациону мрежу Србије формиран је заједнички штрајкачки одбор и утврђени су следећи захтеви:

1. Стоп продаји „Телеком Србија“ а.д.;

2. Подела бесплатних акција „Телеком Србија“ а.д. пре приватизације, а према члану 23. Закона о праву на бесплатне акције.

Одлучено је да се организује велики протесни скуп у Београду, дана 19.03.2011. године У МИНУТ ДО 12.

ЗАЈЕДНИЧКИ ШТРАЈКАЧКИ ОДБОР

VEČERNJE NOVOSTI

Razjedinjeni, ni kada zauzmu jedan front, sindikati u Srbiji ne uspevaju ove zime da dobiju bitke za radnička prava. Država ne ispunjava njihove zahteve, pa ni onaj osnovni – da se zaposleni u Srbiji, bar sa minimalnom cenom rada, mrdnu sa dna lestvice u regionu. Sa sadašnjih 95 dinara, sindikati traže povećanje osnovne cene rada za deset dinara po satu. Dogovor nije postignut na Socio-ekonomskom savetu, pa će Vlada da kaže poslednju reč. Ali, sa povećanjem, očigledno, niko ne žuri. Ni granskim sindikatima ne ide bolje – prosvetari, zdravstveni radnici i policija, bilo da su pretili štrajkom ili ga i realizovani, ostali su praznih ruku. Niko od njih nije dobio ono što je u startu tražio. Iako je država, pod nadzorom MMF-a, rekla da para za veće zarade nema, štrajk prosvetara i dalje traje, bez rešenja na vidiku.

RANKA SAVIĆ, ASNS: KRIVA DRŽAVA

KAKVA nam je država, takvi su i sindikati. Nisu ni demokratskiji, ni bolji od države, jer dele istu sudbinu. Naravno da je interes Vlade da ima razjedinjene i kompromitovane sindikate, jer se tako lakše manipuliše zaposlenima. Za to su delom krivi i takozvani „kućni“ sindikati, koji deluju samo na nivou firme i nisu priključeni nijednoj centrali. Oni se mogu potkupiti sitnim privilegijama i njima je lakše manipulisati.

BRANISLAV ČANAK, UGS „NEZAVISNOST“: BELI MEDVEDI

DUŽINA staža na čelu sindikata nema veze sa demokratijom. Moj kolega u Americi bio je predsednik 54 godine. Slabost sindikata nije u tome, već u organizovanju na nivou preduzeća. Predstavnici sindikata u firmama sami ne rešavaju gotovo ništa, a imaju čak i sekretarice. Zavisno od broja članova, firma im plaća i sate sindikalnog delovanja, zakonom su zaštićeni kao beli medvedi. Centrala sindikata je nešto sasvim drugo. Njen jedini posao je borba za prava radnika.

LJUBISAV ORBOVIĆ, SSS SRBIJE: ZAŠTITA VAŽNA

MENI je ovo prvi mandat i čim sam izabran promenili smo statut, tako da niko ne može da bude predsednik više od dva uzastopna mandata. Na nivou centrala i granskih sindikata ne postoje privilegije. Ne kažem da uopšte nema manipulacija i privilegija, ali reč je o malom broju ljudi koji su predstavnici sindikata u pojedinim firmama. I nisu sve privilegije bez razloga. Važno je da sindikalni lideri budu zaštićeni zakonom, jer su upravo oni prvi kojih poslodavac želi da se oslobodi.

ПОЛИТИКА

Форум београдских гимназија тврди да је одлука саопштена, у Министарству просвете без коментара

Реформа средњег стручног образовања померена за годину дана

Реформа гимназија, најављена за почетак школске 2011/12. године биће одложена, као и реформа средњег стручног образовања.

Ову информацију објавио је јуче Форум београдских гимназија, наводећи у саопштењу да је одлуку Министарства просвете да одложи почетак реформе на округлом столу у Привредној комори Србије присутнима јавно саопштио званичник Министарства просвете. „Разлози су многобројни, а доминирају следећи: противљење Националног просветног савета, Националног савета за средње стручно образовање и заједнице гимназија. Главна замерка је била да прво треба донети стратегију образовања и стандарде постигнућа, па тек затим кренути у реформу”, образлаже се у саопштењу Форума београдских гимназија. Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија, каже да је учеснике округлог стола посвећеног настави информатике у реформисаним гимназијама представник Министарства просвете обавестио да ће реформа гимназија и средњих стручних школа бити одложена за школску 2013/14. годину.

– Још се не зна како ће изгледати општа матура која ће бити улазница за факултет и која ће се знања ученика проверавати. Без тога, што је крајњи циљ гимназијског образовања, не можете да правите наставне планове и програме. Ситуација са средњим стручним школама је још компликованија, јер ђаци се школују за бројне образовне профиле, а имају и стручну матуру, што све треба да се стандардизује и добро осмисли – истиче Сокић.

У Министарству просвете, међутим, информација о томе да се реформа одлаже није се могла јуче проверити, будући да није било никога доступног за изјаве на ту тему. У Националном просветном савету, с друге стране, кажу да никакав званични документ о одлагању реформе до сада нису добили. Професор др Десанка Радуновић, председник Националног просветног савета, изјавила је да је ово тело упутило Министарству просвете захтев да реформа буде одложена, али да одговор нису добили.

– Могло се чути да ће се усвојити измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања којима би се одложила реформа гимназија, да се та могућност разматра, али званично немамо никакву потврду о томе – рекла је др Радуновић.

Национални просветни савет је, иначе, крајем 2010. године затражио од Министарства просвете да се реформа гимназија одложи за 2012. годину, истичући да нема довољно времена да се нови наставни планови донесу и усвоје на задовољавајући начин. Помоћник министра просвете, Богољуб Лазаревић, поводом тих захтева својевремено је указао на то да Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа да наставни планови и програми у области образовања треба да буду иновирани за школску 2011/12. годину, али у Националном просветном савету нису искључивали могућност да њихов захтев ипак буде усвојен. Да ли се то десило, јуче се није могло званично потврдити ни у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, јер ни њима није стигао никакав документ из Министарства просвете нити су званично обавештени да је донета одлука о одлагању реформе средњег образовања.

Ј. Чалија

PRESS

Balast… Na teret svih nas padaju ogromni gubici državnih firmi, subvencije koje im se isplaćuju iz budžeta, krađe na tenderima…Svaki stanovnik Srbije dotira rad javnih preduzeća sa 700 evra godišnje, pokazuje istraživanje Pressa u nastavku serijala o haosu u firmama pod državnom kapom, a ekonomski stručnjaci i privrednici jedino rešenje da se to promeni vide u smeni postojećih stranačkih direktora i postavljanju profesionalaca.

Računica je prosta: u Srbiji ima 590 javnih preduzeća, koja zajedno imaju gubitak veći od četiri milijarde evra i samo po tom osnovu svaki od oko 7,5 miliona stanovnika Srbije u minusu je oko 530 evra. Svi plaćamo i subvencije iz budžeta za te firme, što na godišnjem nivou odnese 250 miliona evra (još 35 evra po stanovniku). Takođe, prema podacima koje je svojevremeno izneo i Vensan Dežer, šef delegacije EU u Srbiji, na javnim nabavkama godišnje „nestane“ milijarda evra, što je još 135 evra po stanovniku. Ukupno: 700 evra po glavi. A na sve to javna preduzeća su i najveći dužnici privredi, jer kasne sa isplatama od osam do 10 meseci. Pri tom, na plate više od 8.000 rukovodilaca u tim firmama godišnje ode 110 miliona evra.

Stručnjaci ocenjuju da je jedina solucija oslobađanje javnih preduzeća od stranačkih kadrova i ozbiljna kontrola njihovog poslovanja.

Direktorski bonusi

– Bolje je platiti dobrog menadžera nego imati dobro plaćene partijske poslušnike. Profesionalce bi mogli da motivišete i bonusima za dobro poslovanje, dok sadašnji direktori takođe uzimaju te bonuse, a opet nemaju rezultate – jasan je Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja.

Ekonomista Miroslav Zdravković siguran je da bi za 150.000 do 300.000 dinara, koliko zarađuju sadašnji direktori, neki profesionalac mnogo bolje rukovodio firmom.

– Mislim da je plata od 150.000 dinara više nego pristojna i samo je stvar toga da se radi na javan način i da postoji ozbiljan plan. Država bi trebalo da učini rad javnih preduzeća transparentnim u smislu njihovih bilansa. Na primer, na sajtu Ministarstva finansija Hrvatske možete da vidite kako posluju njihova javna preduzeća i to je javan podatak. Čak je i predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik rekao da se rukovođenje ovim firmama mora profesionalizovati i da one ne smeju da se gledaju kao partijski plen. Pa zar treba Lisovolik da nam priča o tome šta treba da radimo – sarkastičan je Zdravković.

U Uniji poslodavaca potvrđuju da su javna preduzeća najveći dužnici privredi.

– Imamo slučajeve da država optuži oštećena privatna preduzeća da ne uplaćuju PDV ili poreze i doprinose za radnike, a javna preduzeća za koja su mesecima radila duguju im novac. Na taj način država štiteći javna preduzeća godišnje upropasti na desetine malih i srednjih preduzeća i natera ih u bankrot ili privremenu obustavu rada – kaže Dragoljub Rajić iz UPS-a.

Milionska dugovanja

On dodaje da je samo u novembru prošle godine ova organizacija primila 34 žalbe malih i srednjih preduzeća o milionskim iznosima koje im duguju javna preduzeća.

– Naše stručne službe su od njih dobile informacije da im JP na ime isporučene robe i obavljenih usluga duguju više od 4,7 milijardi dinara! Pre nekog vremena smo saznali i za jednu beogradsku kompaniju koja zapošljava oko sto ljudi, a javna preduzeća joj duguju 140 miliona dinara već deset meseci. Pri tom, Poreska uprava hoće da ih zatvori zato što nisu platili 26 miliona dinara avansnog PDV-a – i sam se čudi Rajić.

Posebna priča su tenderi. U Srbiji se godišnje sprovedu javne nabavke u vrednosti od četiri milijarde evra, a četvrtina od toga „nestane“ u malverzacijama. Kako kažu u Uniji poslodavaca, na javna preduzeća otpada 32,4 odsto od ukupne vrednosti javnih nabavki.

Radovan Marković

TANJUG

Štrajk u školama ušao je u šestu nedelju, ali prema tvrdnjama direktora i nastavnika to nije blokiralo pripreme osmaka za završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike, pred upis u srednju školu.

Zbirke su odštampane i nastavnici uglavnom počinju pripreme u drugom polugodištu i to na redovnim časovima, povezivanjem pitanja iz zbirke sa gradivom koje se predaje, ali i na dopunskim i dodatnim časovima.

Zakon obavezuje škole da organizuju deset časova pripremne nastave, ali nastavnici uvek premaše tu kvotu, rečeno je Tanjugu u nekoliko beogradskih škola.

U školama koje su i dalje u protestu tvrde da osmaci neće biti oštećeni iako časovi traju 30 minuta.

Zbirke zadataka su odštampane i na jezicima nacionalnih manjina, mađarskom, albanskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i bugarskom jeziku i postavljene su u elektronskoj formi na sajtu Ministarstva prosvete, a mogu se kupiti i u knjižarama po ceni od 340 dinara.

Učenici osmog razreda prva su generacija đaka koja će u junu polagati završni ispit, umesto dosadašnjeg kvalifikacionog, na kojem će, kako je ranije najavljeno iz Ministarstva prosvete, biti 50 odsto poznatih pitanja iz tih priručnika.

Za osmake će na testu biti još 25 odsto delimično poznatih pitanja, a preostalih 25 procenata pitanja biće nepoznato, odnosno njihovi sadržaji neće biti u zbirci.

Ministar Žarko Obradović ranije je najavio da finalni model završnog ispita treba da bude primenjen od školske 2013/14. godine, sa potpuno nepoznatim zadacima na ispitu.

Tada bi na završnom ispitu trebalo da se uvede još i kombinovani test iz predmeta istorija, geografija, biologija, fizika i hemija. Završni ispit polažu svi učenici, ne samo oni koji nastavljaju srednju školu u četvorogodišnjem trajanju, s tim što nema praga znanja.

Osmaci i njihovi roditelji neretko se opredeljuju i za privatne časove, koje u velikoj meri pohađaju i srednjoškolci, pred upis na fakultete.

Za maturante gimnazija i srednjih stručnih škola pripremna nastava organizuje se i na većini fakulteta, uz različite cene.

Kada je u pitanju nadoknada časova izgubljenih tokom potpune obustave rada za vreme štrajka, Ministarstvo prosvete je predvidelo produžetak školske godine do pet nastavnih dana, kao i nadoknadu radnim subotama i to najviše dve subote u mesecu.

U izuzetnim slučajevima moguće je sažimanje gradiva, što se uglavnom odnosi na škole u Kraljevu.

Školama koje su predložile drugačiji model nadoknade časova, Ministarstvo prosvete je vratilo predloge na doradu odnosno usklađivanje sa usvojenim modelom Ministarstva prosvete.

Sindikati: Skandalozna izjava

Prosvetni sindikati koji su u štrajku ocenili su danas da je izjava ministra prosvete Žarka Obradovića da će plate zaposlenih u obrazovanju biti umanjene zbog štrajka „skandalozna“ i „besmislena“.

Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“ Tomislav Živanović izjavio je da je ministar danas izrekao „još jednu u nizu bespredmetnih i besmislenih izjava“.

„Takve izjave mogu samo da pojačaju i učvrste štrajkače da istraju u svojim zahtevima. Ministar mora da uzme u ruke Zakon o štrajku i pročita ga i tek nakon toga ćemo moći da uđemo u polemiku“, kazao je Živanović.

Unija sindikata prosvetnih radnika saopštila je da je „Žarko Obradović današnjom izjavom, po ko zna koji put, pokazao da nije ministar prosvete nego politička ličnost koja vodi svoj privatni rat protiv prosvetnih radnika, koje je nazvao ‘interesnim grupama'“.

Iz tog sindikata je ukazano na to da su prosvetni radnici širom Srbije zgranuti izjavom resornog ministra da zaposleni u prosveti koji zbog štrajka potpuno obustave rad ili skrate časove na 30 minuta, neće moći da dobiju pun iznos zarade.

„Ta izjava je samo dokaz da Žarko Obradović ništa drugo ne zna, a o obrazovnom sistemu po najmanje, nego da preti“, poručeno je iz Unije, uz ocenu da bi se „svako drugi postideo te izjave i podneo ostavku“.

Unija je navela da će Obradović imati priliku da na protestnom skup prosvetnih radnika u Beogradu, čiji datum oržavanja još nije precizno utvrđen, objasni šta je „za vreme svog neslavnog ministrovanja uradio i da li zaslužuje platu koju prima na Megatrendu“.

Prosvetni sindikati u štrajku su od 28. januara zahtevajući povećanje zarada prosvetara od 18 do 20 odsto. Sindikat obrazovanja Srbije jedini je prosvetni sindikat koji je pristao na vladinu Protokol i obustavio prekid rada.

GLAS JAVNOSTI

Štrajk u školama ušao je u šestu nedelju, ali prema tvrdnjama direktora i nastavnika to nije blokiralo pripreme osmaka za završni ispit iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i matematike, pred upis u srednju školu.

Zbirke su odštampane i nastavnici uglavnom počinju pripreme u drugom polugodištu i to na redovnim časovima, povezivanjem pitanja iz zbirke sa gradivom koje se predaje, ali i na dopunskim i dodatnim časovima.

Zakon obavezuje škole da organizuju deset časova pripremne nastave, ali nastavnici uvek premaše tu kvotu, rečeno je Tanjugu u nekoliko beogradskih škola.

U školama koje su i dalje u protestu tvrde da osmaci neće biti oštećeni iako časovi traju 30 minuta.

Zbirke zadataka su odštampane i na jezicima nacionalnih manjina, mađarskom, albanskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i bugarskom jeziku i postavljene su u elektronskoj formi na sajtu Ministarstva prosvete, a mogu se kupiti i u knjižarama po ceni od 340 dinara.

Učenici osmog razreda prva su generacija đaka koja će u junu polagati završni ispit, umesto dosadašnjeg kvalifikacionog, na kojem će, kako je ranije najavljeno iz Ministarstva prosvete, biti 50 odsto poznatih pitanja iz tih priručnika.

Za osmake će na testu biti još 25 odsto delimično poznatih pitanja, a preostalih 25 procenata pitanja biće nepoznato, odnosno njihovi sadržaji neće biti u zbirci.

Ministar Žarko Obradović ranije je najavio da finalni model završnog ispita treba da bude primenjen od školske 2013/14. godine, sa potpuno nepoznatim zadacima na ispitu.

Tada bi na završnom ispitu trebalo da se uvede još i kombinovani test iz predmeta istorija, geografija, biologija, fizika i hemija. Završni ispit polažu svi učenici, ne samo oni koji nastavljaju srednju školu u četvorogodišnjem trajanju, s tim što nema praga znanja.

Osmaci i njihovi roditelji neretko se opredeljuju i za privatne časove, koje u velikoj meri pohađaju i srednjoškolci, pred upis na fakultete.

Za maturante gimnazija i srednjih stručnih škola pripremna nastava organizuje se i na većini fakulteta, uz različite cene.

Kada je u pitanju nadoknada časova izgubljenih tokom potpune obustave rada za vreme štrajka, Ministarstvo prosvete je predvidelo produžetak školske godine do pet nastavnih dana, kao i nadoknadu radnim subotama i to najviše dve subote u mesecu.

U izuzetnim slučajevima moguće je sažimanje gradiva, što se uglavnom odnosi na škole u Kraljevu.

Školama koje su predložile drugačiji model nadoknade časova, Ministarstvo prosvete je vratilo predloge na doradu odnosno usklađivanje sa usvojenim modelom Ministarstva prosvete.

Такво време да живи просветари завиде мртвима

„Упозоравао сам синдикате и рекао сам – људи, неко ће то морати да надокнади и друго, неће моћи бити плаћено. Постојала је једна стара навика да се лепо штрајкује, да се обезбеди новац, и онда се заборави да ли је било радних или нерадних дана… Е сада такво време није.“

Жарко Обрадовић, министар просвете из СПС-а, о штрајку у просвети, РТС

Правда

Према подацима Форума средњих стручних школа на крају првог полугодишта ученици средњих школа у Београду за 80 радних дана имали су у просеку 80 изостанака по ученику. Преведено на речник статистике, то би значило да у односу на број радних дана сваки ученик у школи није био 13 дана, односно три недеље. Према информацијама надлежних служби, око пола милиона основаца и средњошколаца бежи са часова сваког радног дана. Оно што је најинтересантније у целој причи јесте чињеница да према одредбама актуелног Закона о школству не постоји санкција избацивања из школе ученика који је начинио „брдо“ неоправданих изостанака.

Председник Форума београдских гимназија Миодраг Сокић каже за „Правду“ да професори, а ни школа, не могу ученику који има 36 или више неоправданих изостанака да изрекну било какву казну, осим смањења оцене из владања.

– За разлику од времена када се за 26 неоправданих искључивало из школе, сада су просветарима руке везане. То практично значи да ученик може да направи и 136 неоправданих изостанака, да уопште и не долази у школу, али ако није имао неки прекршај, одно-сно добро је и лепо васпитано дете, неће сносити никакве последице. Једино што је неминовно јесте разредни испит, на који се иде када се из неког предмета изостане са 33 посто наставе. Ово је велика срамота за наше школство, и јавност мора да буде упозната са тим, сматра професор Со¬кић.

И Драган Матијевић из Уније просветних радника огорчен је због чињенице да се на наставу фактички више и не мора долазити што је до пре само две године било незамисливо.

– Колико њих ће рећи: „Зашто да идем у школу када могу да по цео дан будем у кладионици, а онда ћу да се спремим у јуну за разредни испит, положим, и готово“. Наше школство се овим убија, јер је редовност похађања наставе пропорционална ђачком успеху. Када професор не дође три дана на посао без оправдања, директор му може уручити отказ, а ученику не може ништа ни ако три месеца не дође на наставу каже професор Матијевић.

B-92

Izjava ministra prosvete Žarka Obradovića da će plate zaposlenih u obrazovanju biti umanjene zbog štrajka „skandalozna i besmislena“, kažu prosvetari.
Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Nezavisnost Tomislav Živanović kaže da je ministar izrekao „još jednu u nizu bespredmetnih i besmislenih izjava“.

„Takve izjave mogu samo da pojačaju i učvrste štrajkače da istraju u svojim zahtevima. Ministar mora da uzme u ruke Zakon o štrajku i pročita ga i tek nakon toga ćemo moći da uđemo u polemiku“, dodaje on.

Unija sindikata prosvetnih radnika saopštila je da je „Žarko Obradović današnjom izjavom, po ko zna koji put, pokazao da nije ministar prosvete nego politička ličnost koja vodi svoj privatni rat protiv prosvetnih radnika, koje je nazvao ‘interesnim grupama'“.

Prosvetni sindikati u štrajku su od 28. januara zahtevajući povećanje zarada prosvetara od 18 do 20 odsto. Sindikat obrazovanja Srbije jedini je prosvetni sindikat koji je pristao na vladinu Protokol i obustavio prekid rada.

Iz tog sindikata je ukazano na to da su prosvetni radnici širom Srbije zgranuti izjavom resornog ministra da zaposleni u prosveti koji zbog štrajka potpuno obustave rad ili skrate časove na 30 minuta, neće moći da dobiju pun iznos zarade.

„Ta izjava je samo dokaz da Žarko Obradović ništa drugo ne zna, a o obrazovnom sistemu po najmanje, nego da preti“, poručeno je iz Unije, uz ocenu da bi se „svako drugi postideo te izjave i podneo ostavku“.

Unija je navela da će Obradović imati priliku da na protestnom skup prosvetnih radnika u Beogradu, čiji datum oržavanja još nije precizno utvrdjen, objasni šta je „za vreme svog neslavnog ministrovanja uradio i da li zaslužuje platu koju prima na Megatrendu“.

Министар просвете Жарко Обрадовић

Министар просвете Србије Жарко Обрадовић изјавио је данас да ће просветни радници следећу плату примити по учинку, односно биће им умањене због штрајка и обуставе и скраћења наставе.

Синдикати: Изјава министра Обрадовића скандалозна

БЕОГРАД – Просветни синдикати који су у штрајку оценили су данас да је изјава министра просвете Жарка Обрадовића да ће плате запослених у образовању бити умањене због штрајка „скандалозна” и „бесмислена”.

Председник Гранског синдиката просветних радника „Независност” Томислав Живановић изјавио је агенцији Бета да је министар данас изрекао „још једну у низу беспредметних и бесмислених изјава”.

„Такве изјаве могу само да појачају и учврсте штрајкаче да истрају у својим захтевима. Министар мора да узме у руке Закон о штрајку и прочита га и тек након тога ћемо моћи да уђемо у полемику”, казао је Живановић.

Унија синдиката просветних радника саопштила је да је „Жарко Обрадовић данашњом изјавом, по ко зна који пут, показао да није министар просвете него политичка личност која води свој приватни рат против просветних радника, које је назвао ‘интересним групама’“.

Из тог синдиката је указано на то да су просветни радници широм Србије згранути изјавом ресорног министра да запослени у просвети који због штрајка потпуно обуставе рад или скрате часове на 30 минута, неће моћи да добију пун износ зараде.

„Та изјава је само доказ да Жарко Обрадовић ништа друго не зна, а о образовном систему по најмање, него да прети”, поручено је из Уније, уз оцену да би се „свако други постидео те изјаве и поднео оставку”.

Унија је навела да ће Обрадовић имати прилику да на протестном скуп просветних радника у Београду, чији датум оржавања још није прецизно утврђен, објасни шта је „за време свог неславног министровања урадио и да ли заслужује плату коју прима на Мегатренду”

Просветни синдикати у штрајку су од 28. јануара захтевајући повећање зарада просветара од 18 до 20 одсто. Синдикат образовања Србије једини је просветни синдикат који је пристао на владину Протокол и обуставио прекид рада.

Бета