ДАНАС
Пише: М. Р. Миленковић
Фото: ФоНет/ Ненад Ђорђевић

*Од студената, пензионера, незапослених и свих грађана очекујемо да нам се придруже на првомајском протесту, који организујемо са колегама из Савеза самосталних синдиката * Сваки протест који жели да прерасте у покрет мора да садржи политичке и социјалне захтеве * Кључна је промена изборног система која ће омогућити и грађанима, а не само партијским врхушкама, да утичу ко ће се и са каквом биографијом наћи на изборној листи
– Уједињени грански синдикати „Независност“ без застава и говора и жеље за туторством подржава захтеве студената за елементарним демократским изборним рухом Србије…
… као и непристајање на судбину сиромашне, духовно поништене, забачене европске провинције. Истовремено, од студената, као и пензионера, незапослених и свих грађана очекујемо да нам се придруже на првомајском протесту, који са мотом о већим зарадама и мањим неједнакостима организујемо са колегама из Савеза самосталних синдиката, каже за Данас Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука и председник УГС „Независност“.
* Како коментаришете то што су се студентима прикључили и синдикати који тврде да протести имају и егзистенцијалну димензију и да је то протест гладних и оних без посла?
– Управо потребом да се споје политичка и социјална димензија промена. У последњих четврт века нагледали смо се штрајкова злоупотребљених за обрачуне са политичком и пословном конкуренцијом, као и захтева за ванредним изборима после којих је све остајало исто. Ако не и горе. Уосталом, ми барем имамо искуство „редовних“ ванредних избора готово сваке године. Протест се може завршити усвајањем (дела) захтева, а да не дође до озбиљних промена. За разлику од протеста покрет мора формулисати целовитије промене. Хоћемо ли доћи до таквог покрета зависи од ширине и обједињености захтева и мере у којој они погађају виталне интересе запослених и свих грађана.
* Имају ли протести студената, осим политичких, и социјалну димензију и у чему се она огледа?
– Сваки протест који жели да прерасте у покрет који производи демократске промене мора, поготово у друштвима са слабом демократском кондицијом и културом, садржати и политичке и социјалне захтеве. Политичке промене, без социјалних, тек су промене гарнитура на власти. Економски развој без демократије води тек у климатизирано Римско царство у коме имате стан, кола и плазма телевизор, али се једнако ништа не питате. Посебно је то видљиво у (полу)периферијским друштвима, у тој мери зависним од корпоративног капитала и његових политичких заступника, као што је то наше. Демократија и социјална правда и солидарност заиста иду руку под руку. Огољеним интересима профита важни су, међутим, само стабилан поредак и поуздан савезник који гарантује остварење сопствених приоритета. Демократија на нивоу институционалне љуштуре или пре изборне обланде тада је тек пожељна. али не и нарочито нужна политичка дестинација.
* Млади не пристају да буду јефтина радна снага.
– Пристати на живот на нивоу пуког преживљавања није достојно човека. Перспектива прекарне и јефтине радне снаге која је за мале паре увек на изволте потенцијалним послодавцима свакако није за младе и образоване. Излаз није, међутим, ни у пароли „само да дипломирам па да емигрирам“. Гласање и протестовање су чин учествовања и тежње за бољим. Емигрирање то свакако није јер на крају крајева јесте чин предаје. Ако нам то наша деца ураде, односно ако ми то направимо њима, остаћемо тек чувари плаже у зимском периоду на обали којом владају лојални и подобни политички камелеони и медиокритети.
* Да ли су студенти пробудили синдикате и раднике који су већ извесно време у некој врсти летаргије?
– Буђење и покретање уснулих и летаргично помирених није најбоља асоцијативна слика. У природи је младих да, лишени терета свакодневице, постављају широке демократске и политичке захтеве и да настоје да их повежу са захтевом за смањење већ драстичних, а и даље растућих друштвених неједнакости. Тргови Париза, Рима или Атине су доказ како у колико-толико демократском оквиру функционише јединство радника и студената. И не ради се ту само о радницима у ужем смислу. Нисмо ли и ми новинари, професори, судије и инжењери, као и војници и полицајци дубоко унижени падом професионалних стандарда и служењем кадровима са купљеним дипломама и „романсираним“ биографијама „успешних“ пословних људи блиских политици? На другој страни, залажући се и за пристојан, достојанствен рад данас млади се боре истовремено и за сопствену пожељну будућност.
* Може ли сиромаштво и незапосленост бити покретач масовнијег окупљања грађана?
– Сиромаштво и незапосленост су, нажалост, константа у наших последњих четврт века. Они сами по себи производе пре апатију и помиреност, ако не и циничну спремност за пењање помоћним степеницама корупције и партијског удомљавања, него протестну енергију. Да би они постали окидач протеста и промена, вишеструко већ варани грађани и запослени морају да поверују у снагу солидарности, сопствену моћ и, у култури склоној произвођењу вођа, у знање, интегритет и поштење оних који их предводе. Имајући у виду меру рециклираности ликова на (опозиционој) политичкој сцени тај посао је тек на свом почетку.
* Шта је важно за „Независност“?
– За нас у „Независности“ битне су демократске изборне процедуре, али је кључна промена самог изборног система која ће омогућити и нама грађанима, а не само партијским врхушкама да утичемо ко ће се наћи и са каквом биографијом уопште на изборној листи и у позицији да буде изабран. Уосталом, то је константа у односу према актерима политике коју од оснивања имају УГС „Независност“. Ко мисли да смо можда овога пута ћутали нека погледа нашу поруку чланству и грађанкама и грађанима од 23. марта. Не треба показивати тек накнадну политичку памет.
* На протестима су се појавили и захтеви за измену Закона о раду, али и заштиту и побољшање статуса радника?
– Ширење свести о ургентности решавања социјалних захтева и пристојном раду и животу као самој претпоставци демократског одлучивања свакако охрабрује. Али друга страна – страна крупног капитала и његових политичких али и академских и медијских заступника, неретко и плаћеника, јесте далеко снажнија и увезанија. Ови захтеви морају бити умрежени са захтевима за политичком демократизацијом и наћи своје синдикалне заступнике али и адекватни политички кишобран и репрезенте. На другој страни левица као природни савезник никад није овде лошије стајала.
За већи минималац готово општа сагласност
* Тражи се и повећане минималне цене рада. Колико је то оствариво?
– Мислим да овога пута око нужности повећања минималне цене рада постоји, из разних разлога, готово општа сагласност. Но само повећање „минималца“ без раста зарада и, наравно раста производње, води само прерасподели у којој ћемо сутра сви радити за између двеста и осамсто евра. Је ли просек од ни целих четиристо евра судбина намењена Србији? Је ли пензија од двеста-триста евра круна нечије каријере и деценијског рада? Треба ли због насталог стања и даље кажњавати запослене који пред претњом стечаја и губитка радног места оду у превремену пензију? Треба ли да млади раде на бедно плаћеним и несигурним пословима испод својих квалификација? Или рачун треба да коначно, бар онај политички, плате све владајуће гарнитуре које су нас довеле до стања раширеног сиромаштва у коме су неједнакости дупло веће од европског просека.
Прозивке из „Слоге“
* Ваш колега председник синдиката „Слога“ Жељко Веселиновић прозива остале синдикате замерајући им што ћуте о свему што нам се догађа?
– За сваку похвалу је што „Слога“ и Веселиновић подржавају захтеве за смене оних који су се оглушили о демократске процедуре и за организовањем нових избора под демократским и фер условима. Питање је, међутим, колико право на прозивање има неко ко се претходно, под не битно бољим изборним условима, укрцавао на разне изборне политичке бродове и улазио у парламент и вршио саветничке политичке функције?

Пише: Данас Онлине
20. април 2017. 14:55
Грански синдикат просветних радника „Независност“ категорички одбацује имплементирање образовних пакета за учење о теми сексуалног насиља у образовно-васпитним установама.
ГСПРС „Независност“ захтева од министра просвете, науке и технолошког развоја да се јавно изјасни о овој бестидно прикривеној реформи школства, наводи се у саопштењу.
„Себе не сматрамо послушничком интелигенцијом, која ће извршавати налоге министра, противне нашем професионалном етичком кодексу. Српски васпитачи, учитељи и наставници требало би, према непотписаном(!) Стручном упутству, неодложно и без критичке упитаности да имплементирају научна сазнања о француском пољупцу, аналном и оралном сексу, додиривању, мастурбацији, хомосексуализму (…) у редовне наставне јединице, и то на начин који је посве природан, логичан, педагошки и стручно оправдан и утемељен?! Управо ово сматрамо насиљем над просветним радницима, али и над децом! Која методолошка школа препоручује такво тенденциозно тумачење наставних садржаја и у свему проницљивим оком препознаје и разоткрива сексуално насиље?“, наводи се у саопштењу ГСПРС „Независност“.
Из овог синдиката поручују: „Ако Министарство здушно стоји иза ове турбо-сексистичке реформе, зашто министар не изађе у јавност и одбрани ставове у које безрезервно верује? И зашто се нико од душебрижника у министарству не запита о несагледивој штети коју неадекватна обрада наставних садржаја може изазвати код деце од три године, али и старије? Ослушкује ли неко мишљење родитеља о овим пакетима сумњиве садржине? Хоћемо ли своју децу усмеравати да живот и стварност гледају параноично, превасходно из угла патологије? Хоћемо ли ми, просветни радници, бити одговорни и за превредновање традиције друштва у којем смо и сами поникли?“
„А сада, Ви, господине министре, имате реч“, закључују у ГСПРС „Независност“.

Поштоване колегинице и колеге,

Свесни тежине времена у којем живимо уверени смо да ово није почетак новог доба, у коме синдикати, као аутентични представници запослених, морају скупити снагу и знање како би се супротставили свету насиља и бахатости, како би заштитили сами себе на својим радним местима.
Уз изразе највеће солидарности са колктивом ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Смедереву, истичемо спремност ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ да заједно наставимо борбу против свих облика угњетавања, малтретирања и пребијања просветних радника, већим степеном међусобне солидарности засноване на појачаној међусиндикалној сарадњи по овом питању.
Тако да ГСПРС НЕЗАВИСНОСТ најстрожије осуђује сваки покушај и вид насиља над просветним радницима на радном месту.
У том контексту објављујемо и свесрдно подржавамо Протестно писмо колектива ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Смедереву.

1.МАЈ, ТАЧНО У ПОДНЕ – БЕОГРАД, ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА !

Уједињени грански синдикати „Независност“ и Савез самосталних синдиката Србије обележиће ове године 1. Мај – Међународни празник рада у Београду, под слоганом:

ЗА ВЕЋЕ ЗАРАДЕ! ВРАТИМО ДОСТОЈАНСТВО РАДУ!

Почетак манифестације је заказан за 12 часова, на Тргу Николе Пашића, одакле ће учесници организованом колоном кренути ка Влади Републике Србије!

Ускоро Првомајски проглас и захтеви синдиката!!!

Уједињени грански синдикати „Независност“

Репрезентативни синдикати у Србији, Независност посебно, годинама уназад констатују да је социјални дијалог маргинализован а да су неке од бројних последица доношења новог Закона о раду све већа обесправљеност запослених и растуће неједнакости.
Скуп о социјалном дијалогу и боравак генералног секретара Европске конфедерације синдиката Луке Висентинија у Београду, били су прилика да се у разговору са премијером Вучићем покрену бројна питања попут блокаде колективног преговарања у приватном сектору и тешког положаја запослених и притиска на синдикалне активисте у фирмама чије су власници стране корпорације.
Тражили смо и да се у оквиру институција кроз социјални дијалог покрену кључна питања стабилног привредног развоја који би био праћен растом зарада и смањивањем неједнакости које су двоструко веће од оних у ЕУ. Поновљен је и предлог да се приступи изради социјалног пакта о развоју, пристојном раду и запошљавању који би обавезивао и чинио одговорним све његове потписнике и спречио дубиозе настале у претходним деценијама..
Констатовани су почетни позитивни привредни резултати али да је и дуг пут до пристојног рада и живота.
Очито да се реалан живот запослених и грађана Србије, као уосталом и оцене синдиката о стању социјалног дијалога у Србији не поклапају са њиховом ретушираном и улепшаном сликом датом у саопштењу Владе „О сусрету Вучића са представницима синдиката“.
Лоша бесконачност живљења у паралелним световима као да се наставља.
УГС НЕЗАВИСНОСТ
ЗОРАН СТОЈИЉКОВИЋ, председник